Јуче ме
назва један пријатељ, с којим сам се заветовао на политичко пријатељство, али
који ме је, како то обично бива у политици, вишекратно пустио низ воду ради „виших
интереса“, да се као људи чујемо и да ми каже да осећа да је не могу тако лако
да заборавим нити да пређем преко ове државне тираније над војним пензионерима.
Ја се
невешто браним, као дете које одбија слаткиш, невешто га убеђујем да сам
прекинуо са борбом војних пензионера, да имам друге обавезе, да сам запустио
здравље, а и сам знам да је у праву – како остати по страни
пред оволиком неправдом.
И тако,
читам ове коментаре на „нашим“ сајтовима и неке ствари почињу да изазивају моју
пажњу, а неки догађаји почињу да добијају свој смисао!?
Све је
почело саопштењем председника Координационог тела удружених војних пензионера
Србије под којим условима он прихвата да остане на челу тог тела.
Ситуације
је ту прилично неприродна. Удружења војних пензионера имају своје председнике,
главне одборе, своје чланове. Имају и своје планове рада, статуте, извршне
одборе и којекаве друге копије организације ЈНА које служе углавном за стварање
привида да смо још увек неко и нешто. Али добро, све је то људски, али
нажалост, прилично виртуелан приказ објективне стварности. Председник координационог
тела, који није председник нити једног удружења али јесте члан више удружења,
захтева да у том телу не буде нити један председник удружења?
Замислите
ситуацију, с обзиром да многи мисле да ће сутра неко да их врати из пензије и
да бисмо остали у тренду, да начелник штаба каже команданту – издали сте ми
наређење и нећу више да вас видим да ми се мешате у посао. Не можете ни да
потписујете одлуку. Ја радио, ја потписујем. Само недостаје оно – ја сам
командант! Прилично неприродно, сложићемо се. Али није!
Ствар је
изгледала прилично јасна. Човек каже гласно и јасно – ако већ ја радим посао (
а ради га), шта ће ми председници у том телу, да ме само ометају у послу!
Овај
услов председника КТ, председници удружења су „прихватили“ на својим главним
одборима (?), како нас је обавестио Секретар КТ, и тиме показали да они нису
способни, односно да немају способан кадар да се стави на чело борбе за права
војних пензионера. Председник КТ то добро зна и правилно је проценио да може да
поставља услове!
Опа Ђурђо
1!
Најбољи
сарадник председника Координационог тела у организацији протеклих, врло
успешних протеста, био је председник УСПВЛС, а највећи терет организације
поднели су људи из тог удружења, поред људи из „Сурчина“ и секретара КТ који је
све то беспрекорно уклапао у смислен посао. Дакле, он је једини председник који
је био у КТ. Остали смо ускраћени за информацију да ли је и он гласао за то да
председник удружења коме је он председник не може да буде у том КТ! Уместо
тога, народским језиком речено, председник УСПВЛС је добио „објаву у једном
правцу“, због прекорачења овлашћења! Такође није јасно да ли је тиме разбијено
јединство нашег покрета? Мени се чини да јесте! У УСПВЛС има јако добрих,
способних и образованих активиста!
Опа Ђурђо
2!
Е, ако
сте на тренутак помислили да вам је сада све јасно, опет се варате! Ни
председници нису тако наивни. Зашто би се они малтретирали када има неко ко
хоће да то ради у њихово име. Ако буде успеха, према већ добро наученом моделу
у војсци – то су да поделе успех, а ако ствар пропадне, опет према истом
моделу, рећи ће – ма пусти, знали смо ми то, зато смо и пристали да се не
мешамо! Неки ће ићи и даље у квалификацијама!
Али опет
постоји оно али! Шта ће бити, ако ови наши протести ( дај Боже) изњедре нашу
победу и председник КТ постави нови услов који ће гласити : Спавали сте, ја сам
радио са мојим тимом, хоћу да будем председник нове организације војних
пензионера Србије!?
Велика је
вероватноћа да ће га у томе подржати сви војни пензионери, који су научили да
се неко други бори за њих! И ја бих га подржао!
Опа Ђурђо
3!
Сада,
поштовани читаоче, остављам те самог да закључујеш! Знам да није лако, нема
става партије, нема мишљења претостављеног, коме царству се приклонити?
„Ако
узмеш, кајаћеш се – ако не узмеш кајаћеш се“.
Нема коментара:
Постави коментар