Алтернатива су Двери

Двадесет prvi март 2015. године био је  дан када су грађани Србије уједињени у социјалној неправди  дошли пред Владу Србије и изразили своју одлучност у одбрани принципа владавине права, уставности и законитости и потврдили традиционалне везе српског са народом братске Русије а против даљих веза са империјалистичким савезом Европске уније и њеном ударном песницом НАТО.

Време је, да се погубни транзициони процес започет распадом СФРЈ, заустави и Србија увед у ред правно и економски уређених држава. Протест грађана Србије окупљених око матице Двери  последица је вишегодишњих политичких манипулација грађанима, он је аутохтона реакција родољубивог српског друштва које је препознало узроке, крајње циљеве и последице партијског уплива у рад институција државе!

Протест чланова „Двери“ али и великог броја грађана, међу којима су били и посебно обесправљени војни пензионери, реална су реакција на постојеће стање у Србији јер је крхка демократија Србије угрожена  квазидемократским интересима управо оних странака које својом идеолошком и програмском оријентацијом то нису смеле да чине!

Нажалост, неизграђена и ретроградна свест лидера странака „модерне“ социјалдемократије, којима је филозофија  „беспоштедне критике свега постојећег“ седамдесетих година прошлога века постала тако далека, прибегла је много приземнијој и материјално опипљивијој филозофији - пљачке свега постојећег!

Оперативни концепт „законито“ изведене пљачке свега материјалног полако се премешта ка пљачки духовних и моралних вредности грађана. Како другачије објаснити ограничавање или одузимање људских права стечених радом у који сте уложили своје интелектуалне, моралне и физичке вредности него пљачка човековог бића! Када неко одлучи да вам актима принуде ограничи материјални израз тих права – плату и пензију, онда је он дирнуо у ваше духовно и материјално биће! Када вам званична спољна политика гура у свест да „по природи ствари“ треба да будете део исте оне алијансе која вам је убијала децу и разорила привреду и да прихватите властиту моралну декаденцију, онда то није ништа друго него завршни чин пљачке људског бића, након чега постајете савремени робови интереса капитала!

Зато не треба да нас збуњује појава странака на српској поличкој сцени који у средиштву својих програма имају идеје социјалне правде, Православље и повезивање на међународном плану са традиционално пријатељским земљама, у првом реду са Русијом. Њихово рађање је природна реакција српског народа који има историју, државу, територију, културу, језик, обичаје, моралне норме, војску и друге вековима стваране вредности!

Партија која прихвати реалност а не диктат има перспективу израстања у правог лидера српског народа. Чини се да Двери имају шта да понуде Србији.  

Лидери и непробуђена свест српског пучанства

Кишовито пролеће наговештава још кишовитију социјалну збиљу у Србији и нимало добру прогнозу о бољем животу великог дела пучанства. Тешко је и набројати незадовољне слојеве друштва. Сви су незадовољни – политичари, што нема више донација са стране и што их Међународни монетарни фонд непријатно подсећа ко је газда и рушим им „углед“ у народу;стране банке- што народ чува паре у сламарицама за црње дане; тајкуни- што  нема више шта да се приватизује и похара; радници - што ништа не ради, што су плате мале или их нема а боловања престала да имају смисла; лекари - што нису плаћени као колеге на Западу; професори у школама – што морају под старе дане да прерађују планове и програме; пензионери – што су им угрожена многа људска права.

Највише се насрнуло на Војску Србије и пензионере бивше ЈНА и ВЈ, који су највећи губитници сулуде поданичке политике након распада СФРЈ!   Војни  и владини званичници убеђују пучанство слуђено политиком квазиинтелектуалаца Србије, како је Војска институција од највишег поверења тог истог пучанства, које би ипак да укине ту „паразитску и дебелгузу војску која само троши њихов тешко зарађени новац“. О генерацијама војника који су градили инфраструктурне објекте земље, спашавали поплављене и завејане, лечили болесне по забитима Србије, оспособљавали хиљаде људи за разна занимања, ширили углед земље у свету јаком војном индустријом и великом приливом новца, ни речи!

О каквом је угледу реч?

Поставља се питање чему служе оцене како неко има угледа у српском друштву. Зар није логично да ако неко има највећи углед и поверење народа он води тај народ!?

Ма не, није то тако, погрешно је схваћено, нисмо тако мислили, што се правите луди, разумете ваљда шта је политичка манипулација, данас војска, па онда полиција,  сутра су то просветари, прексутра ђубретари који су незаобилазан део система здравства нације...!   

Српски политичари више и не крију чињеницу да су експоненти интереса страног капитала! Цео народ препарирају причама о томе како смо неспособни да сами управљамо властитом привредом и доводе нам стране тимове који ће управљати нашом производњом!? Зар то није интерес капитала и сан сваког окупатора? Без зрна барута преузети привреду једне земље!  Србија, чији научници и високо образовани кадар дају значајан допринос привреди најразвијенијих земаља, није способна да води властиту привреду? Хајте молим вас!  

 Здрав дух српског пучанства систематски је уништаван нереалним сновима о благодетима демократије у којима је идеја водиља остала непромењена – богатство без рада! Србија није била способна да раскрсти са „опанцима“ и лажним самоуправљањем а пожелела је да ускочи у „Мајбах“!

Некима је то успело!

Остали плаћају цену!

Српско друштво уснуло причама о квазидемократији све више се буди. Хоће ли доћи време да схватимо значење химне „Востани Сербије“, и кренути путем аутохтоне деморатије примерене српском народу чији се гени назиру у новим, за сада малим странкама, или ћемо вођени инерцијом, и даље тонути, верујући онима који се већ 25 година заклињу у кокарду, звезду, срп и чекић, звездице на застави ЕУ, Руској Думи и кинеском јуану, а искрено верују школама, банкама и некретнинама у Бечу, Паризу, Лондону, Москви, Пиреју, Флориди или Патаји!?

Уједињени у неправди

Данас је недеља, још три дана до протеста у Нишу. На друштвеним мрежама се дешава оно што не би смело и на шта смо упозоравали. Свако од нас има неку информацију и мишљење. Већина добронамерно а неки не. Појединци користе мрежу за лична препуцавања. Настављају започето! Докле? Какав је смисао тога? Даје ли то резултате у борби која нас уједињује. У борби за одбрану наших људских права од најезде безвлашћа, осионости људи у власти, лоповлука,......!Познати интелектуалци напуштају Србију, не могу да саставе крај с крајем нити да се изборе за статус људског бића. Стране банке им узеле све! Прете да нам узму и  живот. Немам право да им спомињем имена, прочитајте данашње новине. То слути крај једног народа.

Београдска тврђава - звана руководство Удружења војних пензионера Србије, које не жели и не сме да организовано изведе војне пензионере пред Владу Србије и на тај начин изврши једино могући и одлучујући политички притисак на премијера Србије који је сам прихватио обавезу да одлучује, руши се у Сомбору, Апатину, Новом Саду, Панчеву, Вршцу,Ваљеву, Ужицу, Обреновцу, Краљеву, Крушевцу, Параћину, Врању, Нишу,... свугде дге је сулуда политика квазиполитичара расула судбину својих синова и кћери, најбољих међу једнакима!

Мањи гарнизони су монолитнији и здравији од београдске пензионерске жабокречине. Људи се боље познају, знају за муку сваког од њих. Лакше се организују, друже се и помажу!

Зато се правда и наши интереси боље бране у мањим гарнизонима и градовима где живе војни пензионери. Чланови УВПС треба да се придруже протестима и не дозволе да руководство Удружења манипулише њиховом свешћу и савешћу! Ако желе да траже своја права нека то раде на начин који сматрају исправним.Свако чињење је боље од не чињења.

Нико нам неће дати наша права на тањиру! Чекањем се добијају мрвице док други грабе пуну трпезу. На крају, трпеза је празна. Нама не остају ни мрвице. Шта нас спречава да иступамо из Удружења које неће да штити наше интересе! Морал? Који морал у односима са људима који вам угрожавају егзистенцију?

На тај начин руководство УВПС остаће без чланства и без пара. Изгубиће право легитимног представљања наших интереса. Они нас легитимно представљају,?!!

Ако је то тачно, онда нека они плате наше рачуне за грејање, струју која незајажљиво поскупљује, .....! Нека они објасне нашим уницима зашто деда и бака морају да избегавају продавнице са слаткишима када их воде у шетњу! Нека они објасне зашто смо сваког дана све крезавији и погуренији док се у нашим војним болницама затежу и ремонтују бизнисмени у кожним јакнама и листер оделима нафатирани зеленим шушкама!Војни пензионери, старији од 65 година не могу ни да плате услуге као други грађани јер закони то не дозваљавају. А бесплатно, како је закон одредио, можете да добијете услугу према правилима ратне хирургије!

Војномедицинска академија то више бити неће! Кажу, не треба нам научна установа? Хоће да је претворе у војну болницу?! У војним болницама се лече војници! Ми више нисмо војници! Србија, скоро да и нема војску. Али је зато има НАТО! 

Када они буду то објаснили, онда ћемо их прихватити као своје и имаће право да се диче репрезентативношћу!

Али они ћуте! Мисле јадни, у својој интелектуалној скромности, да је игнорисање пробуђене свести војних пензионера хир појединаца у борби за тако мало власти.

Греше, не препознају нарастајући социјални бунт војних пензионера!

Зато, нека сви војни пензионери, који то могу, дођу у Ниш 18. марта.  Нека понесу транспаренте на којима се види одакле су. Нека пише Београд, Обреновац, Ваљево, Љубовија, Ужице, Алексинац, Лесковац, Крушевац, Краљево, Врање, Панчево, Нови Сад.....

Нека нас препознају!

Чичак

Деветог марта ове године, на званичном сајту Удружења војних пензионера Србије у 21.59 часова, појавио се текст којим се српска демократска јавност и заклети легалисти обавештавају да  „представнике УВПС примиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“

Садржај текста делује доста конфузно и дискутабилно јер обилује, жељама и пројекцијама  које су веровато последица, сада већ јасно видљиве неспособности водећих људи Удржења да схвате бит постојећег проблема.

Није лоше то што Удружење „захтева да у рад на решавању усклађивања војних пензија буде укључен и представник Удружења“ али је то ипак само жеља оних који су годинама навикавани да буду чичак на сваком руну, те се нуде без да их ико и зове. Дакле, наслов је дискутабилан – министар за рад није никога звао,  него се представник УВПС нудио, па га, наводно министар, а вероватно координатор радне групе, куртоазно позвао!

Пројекција се огледа у тврдњи да је УВПС „репрезентативни представник“ војних пензионера. Ако је то тако, ко су онда оних хиљаду војних пензионера што се 10. марта лета Господњег окупише да протестују пред Владом Република Србије, а још десет пута више дадоше подршку протесту али због старости и сиромаштва не могаху да дођу у Београд? Очигледно да је тврдња о репрезентативности Удружења  -  пројекција!

Коначно, представник Удружења би да „оствари увид у предложена решења пре његовог разматрања и усвајања у Влади..“?!

Аман људи, да ли сте ви свесни шта пишете?

Питање пензија грађана Србије, као и њихово усклађивање, регулисано је Законом! Свако друго поступање било ког органа је противзаконито! Уставни суд и други судови су то недвосмислено потврдили. Ту некакво удружење не сме да се пита ништа! Какво „ сврсисходно решење предметног проблема“?! Шта ту има да се сврсисходно решава? Има само једно – 11.06 у кешу на руке, у складу са законима државе Србије! Ако не буде тако, биће и даље протеста - у складу са законима!

Још седам дана

Данас, 3.марта 2015. године, на званичном сајту Удружења војних пензионера Србије појавио се текст насловљен “Шта даље у вези са ванредним повећањем пензија за 11.06 одсто“.

Текст је последица закључака Главног одбора Скупштине УВПС на седници одржаној 19. фебруара 2015. године!

Не знам да ли се још увек штампају „Мале новине“ у Горњем Милановцу, али овај текст, са закашњењем од дванаестак дана, опасно конкурише да угрози програмски садржај намењен најмлађем узрасту.

Главни одбор, војнички речено штаб, предложио је, а председдник, да кажемо командант УВПС донео некакве закључке? Само је требало да напишу одлуку команданта: 4. На основу ... одлучио сам.... да донесем закључке!

Они су донели закључке? Лепо! Ко је тражио да доносе закључке? На кога се односе ти закључци! Државу или војне пезионере. Ако је припрећено држави..видим да се зграде Владе и ПИО Фонда тресу, колико су се препали од таквих закључака - или од смеха! Ако се обраћају војним пензионерима, што ће им то, све то знамо! Нама није до смеха!

Мале новине одавно не читамо!

Ако речи „шта даље“ подразумевају да је Главни одбор у проблему због тога што не зна , нема идеје или неће да решава проблем, ево од срца им нудимо решење на тањиру и оно гласи:

Престаните да се играте ЈНА, СКЈ и министарства одбране у сенци!

Изађите 10. марта пред Владу Србије и видећете пензионере који се боре за своја права на легалан начин и који су одавно схватили ваше намере!

Не манипулишите поштеним људима који објективно нису у стању да схвате материјалну и политичку позадину вашег деструктивног деловања. Хоћете ли им ви платити судске трошкове пред домаћим и међународним судовима? Хоћете ли ви да их заступате? Јесте ли ви ти капацитети, угледни адвокати?

Нисте ни оригинални. Плагирате идеје! Ви ћете да да организујете конференције за новинаре! Био би то крај новинарске каријере несретника који буде разговарао са вама!

И немојте да информишете војне пензионере! Не чините толике интелектуалне напоре!

Немате куд. Морате пред Владу! Али да говорите, боље немојте!

Ако нећете, не одвраћајте војне пензионере да се боре за своја права! Нисте ваљда толико .... али ко зна!