Ко организује протесте „Србија против насиља“?

 

Разлози писања ове колумне јесу нека моја запажања о групи „Србија без насиља“ на Фејсбуку као електронском медију, која би требало да дају прилично јасну слику о политичком расположењу дела грађана који користе савремене технологије, а то су по правилу људи средње и млађе животне доби.

Међутим електронски медији су веома интересантни и заинтерсованим државним и парадржавним организацијама, маркетиншким агенцијама, политичким странкама и разним обавештајним агенцијама у земљи и ностранству ради прикупљања информација и пласирања информација и дезинформација са јасно одсређеним циљевима, који по правилу нису у интересу грађана.

Да пођемо редом. 

Разлог оснивања ове групе под називом „Србија против насиља“ свима је познат.  Сам повод је област о којој валидни суд дају истражни органи, правосуђе, психијатри, психолози, и уопште стручни органи.

Међутим, група се бави искључиво политичким питањима, прецизније, страначким кампањама.

Ако покушате да видите ко је оснивач групе, такав податак не постоји? Постоји администратор који се зове Јован Јовановић али он је такође имагинаран? Података о њему нема?

Дакле, уопште се не зна ко стоји иза организације ове жустре полемике о насиљу у Србији, као и иза организованих протеста грађана, а политичари се не изјашњавају о томе и кажу да су и они само грађани пртив насиља, али су јасно истакнути захтеви шта треба и кога треба променити да бисмо имали Србију без насиља.

Сама ова чињеница отвара многа питања од којих је најважније – ко стоји иза ове кампање и који су крајњи циљеви протеста?

Хајде да уђемо у суштину проблема?

Незадовољство грађана, које се испољава на протестним шетњама и путем фејсбука и других друштвених мрежа своди се на обрачун измеђе „присталица“  Српске Напредне Странке и новог ( у суштини старог) демократског блока, али да ми стварно не можемо да знамо да ли су људи који на мрежама нападају и бране стварно и чланови тих зараћених табора. Не знамо ни каквих су политичких или идеолошких опредељења људи који су учесници протетних шетњи. Осим истакнутих захтева, ништа друго не постоји?

Већина профила на друштвеним мрежама је лажна?

Та борба се пренела и у Скупштину! Љути „противници“ насиља су веома насилни док раде камере, а веома мирни када су у скупштинском ресторану, када уредно наплаћују све што им по законима припада, чак су и пријатељи. То није ништа необично. Као ни што Силвестер Сталоне у приватном животу није Рамбо, већ глумац који тако зарађује за живот.

Политичари су такође глумци, који све што раде раде за новац, само што у филмовима статисти исто добијају хонорар а у политици народ углавном буде опљачкан да би организатори и главни глумци били плаћени.

Међутим, наша власт , сва три стуба власти, нису састављени само од чланова СНС или Петооктобараца. Има то још битних партија које некако нису у фокусу борбе против насиља а стално су у власти?

А у њихово време Србија и Срби су доживели највеће насиље, протеривање Срба са својих огљишта у Хрватској, континуиран прогон са Косова и агресију на СРЈ?

И сада се намеће питање - како то да нико од „сендвичара са подригушом“ и „сендвичара са кавијаром“ не постави питање, па чекајте, где су интерси оних који су до 5. октобра били на власти? Јесу ли се они помирили са стањем инферорног коалиционог партнера СНС? Шта они уствари раде на политичкој сцени Србије?

Како је могуће да се спонтано деси да се народ окупи и протестује пртив насиља, да Председник не користи своја права, Да Премијерка не користи своја права, Да Министар унутрашњих послова не примељује законе koји се односе на јавни ред и мир?

То није могуће без сагласности врха државе, могло би се закључити?

Међутим, некако се јасно назире да  наручиоцу овог пројекта нису по вољи ни премундурени радикали, нити камуфлиране домократе са својим фракцијама н леви ни десни а колико видим ни Понош са наивним центром. Једноставно, траже се имагинарне нове политичке снаге.

Нове политичке снаге? Нови људи? А не знамо ко су? Или неко хоће да ови протести избаце на површину те нове људе? А како да их избаце ако не постоје. Ако су плод маркетинга?

Ако случајно и постоје и за њих неспособне службе не знају, онда су то нови борци у рингу политике. О њима стари борци на власти не знају ништа. Које су им способности, ко их подржава, како да их асимилирају у постојећи коруптивни систем?

Ко је све уплетен у овај галиматијас интереса према Србији, готово да је немогуће знати.

Оно што сигурно знамо јесте да не постоје нове снаге. То је подвала постојећих политичких странака на власти. Да се народ нада променама које се шетњама и бојевима на друштвеним мрежама не могу десети.

И то је циљ наручиоца и извођача овог социјалног пројекта – протестима задовољити потребу грађана да искажу жељу бољим животом, искажу психолошку потребу да наруже власт а да у суштини ништа не промене.