Анатомија једног текста

Аутору ове колумне поједини надобудни активисти војних пензионера Србије често приговарају да неоправдано инсистира на форми, језичкој чистоти, смислености и стилу писања када се обраћају државним органима. Речју, када указује да је лекторисање и коректура дописа које шаљемо некоме веома битна,  јер је такав допис легитимација аутора али и друштвене групе или институције коју аутор представља.

Из јавних извора, сасвим случајно, изабрао сам један допис који илуструје како изгледа један бесмислен текст.

Хајде да се мало забавимо и насмејемо, али и забринемо, читајући и коментаришући написани текст. Да ли је послат  није ми познато, мада боље упућени тврде да јесте.

"КООРДИНАЦИОНО ТЕЛО 

УДРУЖЕНИХ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА

Тел***************

Меил: ktuvps@gmail.com   

Београд 26.10.2015. године"

Шта овде није добро? Не зна се из које државе су удружени војни пензионери! Нема ни деловодног броја! Каква је то организација која се обраћа Влади Републике Србије а нема деловодник? Шта још не ваља? Мeил! Енглеска реч написана ћирилицом. Онда, ако је већ написана ћирилицом,  већина ће устврдити да је требало написати – мејл, јер се тако изговара. А да све то скупа не ваља кратко закључујемо – треба написати- “E-mail:”!

Али, идемо даље.

"ВЛАДА РЕПИБЛИКЕ СРБИЈЕ

Министарство за рад , запошљавање , борачка, и социјална питања

Ул. Немањина 22-26"

Забога милога поштовани ауторе! Каква год да је, ово је наша република а не репиблика!

Да наставимо!

"Белешка Сектора за ПИО Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 29.09.2015.године" 

Шта је са овом белешком и реченицом која на крају нема тачку? Ваљда сте мислили да напишете:

Веза: Белешка Сектора.... број...... од ......године.

Сада почиње конфузија мисли аутора!

"Господине министре, у току протеста  29.09.2015.године, који смо организовали  незадовољни начином и динамиком решавања, односно нерешавања проблема неусклађених војних пензија за 11.06% од 01.01.2008.године, тражећи од Вас да наведеног дана примите нашу делегацију или се обратите скупу испред зграде владе Србије".

Да ли је икоме јасна ова реченица? Прочитајте је још једном! Опет вам није јасна! Учитељица би рекла: „Седи дете доле, оцена један! За казну, да напишеш сто пута - ја не знам да пишем службене дописе и није срамота не знати али је срамота не учити“!

Форма је неуобичајена. Када се обраћате некоме, учтивост се изражава на следећи начин:

Поштовани господине министре, или Господине министре, или само Поштовани а онда  следи кратко представљање онога ко нешто пише.  

Поштовани,

Обраћамо Вам се у име Координационог тела, које представља десет удружења војних пензионера Србије,  са молбом да размортите наше предлоге.......итд!

Пишете да сте незадовољни динамиком решавања, што претпоставља да се нешто решава али споро а затим одмах тврдите супротно, да се ништа не решава. Тачно је ова друга тврдња и самим тим први део ове реченице је бесмислен.

                                                                                                                   

Али да наставимо!

"До тог сусрета није дошло,  јер сте  тог дана имали важнијег посла, а нашу делегацију препустили  Државном секретару, који нам је поновио причу, односно ТВ репризу вашег гостовања у дневнику РТС, уочи нашег протеста. Та сладуњава прича по ко зна који пут пласирана војним пензионерима, одвратила је део њих од протеста, чиме проблем није решен, већ је додатно усложен. Државни секретар нас је уверавао како ће Закон о јавном дугу „ускоро бити у скупштинској процедури“, али није знао да објасни на који начин ће тај Закон решити наш проблем. Све то нас уверава да проблем опет неће бити решен, а и ако буде, неће бити решен на праведан начин и у духу одлука Уставног суда Србије. Тражимо од вас да обезебедите наше учешће у припреми системског решења проблема. После примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, војне пензије су укупно умањене 25-30% тако да преко 85% војних пензионера живи на ивици егзистенције. Имајући све то у виду, обавештавамо Вас да смо донели одлуку о одржавању јавне трибине на тему дискриминације војних пензионера, на коју ћемо позвати представнике стручне јавности и заказали нови протест за 12.10.2015.године. О непоштовању одлука Уставног суда од стране државних органа обавестићемо и представнике ЕУ у нашој земљи.

Наш став је да се проблем може решити једино поштивањем одлука Уставног суда, а то подразумева да се наше пензије ускладе за 11.06% на основицу од 01.01.2008  с вредношћу бода 9.40 и тако усклађене почну исплаћивати 6.јануара 2016.године. У односу на тако усклађене пензије треба исплатити и настали дуг са затезном каматом, а период исплате дуга не би требао бити дужи од две године. Свако друго решење представљало би нову пљачку, још гору од оне за коју     прозивате бившег министра одбране Шутановца, а нас је опљачкала тадашња влада Србије. Очекујемо од вас  да не дозволите да тако нешто чини и министарсво које водите".

Због садржаја овако написаног текста треба се озбиљно замислити. Откуда аутору текста сазнање да је министар имао важнијег посла? Можда господин министар није хтео да разговара са некаквим анонимусима јер они нису његов ниво за разговоре. И какве везе уопште има та чињеница са предметом представке? Шта значи реч „препустити“? Може ли се званичан допис писати у свађалачкој форми? Какве ТВ репризе, какви бакрачи. Нису ово препуцавања у затвореним ФБ групама! Сладуњава прича!? Молим вас! Да вам се неко званично обраћа на такав начин и тврди да је ваш интервју разлог неизласка војних пензионера на протест. И није јасно ко је усложио проблем - интервју министра или не излазак пензионера? Само је фалила претња да ће га позвати на војну вежбу ако настави да се тако понаша. Опет, ви тражите да будемо чланови његове институције која нешто одлучује а за то немемо никакво упориште у законима. Забога милога, поштовани аутору ове комедије, послушајте себе шта говорите! Ви га обавештавате да сте донели одлуку о одржавању јавне трибине у форми претње? Шта мислите колико јавних трибина има у земљи Србији и шта би било када би сви обавештавали надлежна министарства о некаквим трибинама. При том претите министру да ћете према њему, ако не удовољи вашим захтевима, предузети меру обавештавања представника ЕУ у нашој земљи! Да није жалосно, било би смешно. Пишете о непостојећем закону а пишете га великим словом Закон о јавном дугу-што значи да он постоји!

Реч „поштивати“ постоји у српском језику али је боље користити реч „поштовати“.

Затим, опет министру држите слово да ће бити гори пљачкаш од бившег министра одбране Шутановца.

А шта ако они туже аутора текста за овакве квалификације?

Видите, уважени ауторе овог текста, да није лако написати смислену представку. Није ово заповест командира вода! Још је мање неодговорно млатарање у затвореним ФБ групама. Не можете да пишете – што на уму то на друму! Сва срећа што нисте ставили ничији печат него само свој потпис!

Тако, на срећу, догодило  се да сте представили себе а задовољство је наше, јер добисмо штиво за разоноду.

                                               

Зашто су председници УВП непожељни у Координационом телу ?

Јуче ме назва један пријатељ, с којим сам се заветовао на политичко пријатељство, али који ме је, како то обично бива у политици, вишекратно пустио низ воду ради „виших интереса“, да се као људи чујемо и да ми каже да осећа да је не могу тако лако да заборавим нити да пређем преко ове државне тираније над војним пензионерима.

Ја се невешто браним, као дете које одбија слаткиш, невешто га убеђујем да сам прекинуо са борбом војних пензионера, да имам друге обавезе, да сам запустио здравље,  а и сам  знам да је у праву – како остати по страни пред оволиком неправдом.

И тако, читам ове коментаре на „нашим“ сајтовима и неке ствари почињу да изазивају моју пажњу, а неки догађаји почињу да добијају свој смисао!?

Све је почело саопштењем председника Координационог тела удружених војних пензионера Србије под којим условима он прихвата да остане на челу тог тела.

Ситуације је ту прилично неприродна. Удружења војних пензионера имају своје председнике, главне одборе, своје чланове. Имају и своје планове рада, статуте, извршне одборе и којекаве друге копије организације ЈНА које служе углавном за стварање привида да смо још увек неко и нешто. Али добро, све је то људски, али нажалост, прилично виртуелан приказ објективне стварности. Председник координационог тела, који није председник нити једног удружења али јесте члан више удружења, захтева да у том телу не буде нити један председник удружења?

Замислите ситуацију, с обзиром да многи мисле да ће сутра неко да их врати из пензије и да бисмо остали у тренду, да начелник штаба каже команданту – издали сте ми наређење и нећу више да вас видим да ми се мешате у посао. Не можете ни да потписујете одлуку. Ја радио, ја потписујем. Само недостаје оно – ја сам командант! Прилично неприродно, сложићемо се. Али није!

Ствар је изгледала прилично јасна. Човек каже гласно и јасно – ако већ ја радим посао ( а ради га), шта ће ми председници у том телу, да ме само ометају у послу!

Овај услов председника КТ, председници удружења су „прихватили“ на својим главним одборима (?), како нас је обавестио Секретар КТ, и тиме показали да они нису способни, односно да немају способан кадар да се стави на чело борбе за права војних пензионера. Председник КТ то добро зна и правилно је проценио да може да поставља услове!

Опа Ђурђо 1!

Најбољи сарадник председника Координационог тела у организацији протеклих, врло успешних протеста, био је председник УСПВЛС, а највећи терет организације поднели су људи из тог удружења, поред људи из „Сурчина“ и секретара КТ који је све то беспрекорно уклапао у смислен посао. Дакле, он је једини председник који је био у КТ. Остали смо ускраћени за информацију да ли је и он гласао за то да председник удружења коме је он председник не може да буде у том КТ! Уместо тога, народским језиком речено, председник УСПВЛС је добио „објаву у једном правцу“, због прекорачења овлашћења! Такође није јасно да ли је тиме разбијено јединство нашег покрета? Мени се чини да јесте! У УСПВЛС има јако добрих, способних и образованих активиста!

Опа Ђурђо 2!

Е, ако сте на тренутак помислили да вам је сада све јасно, опет се варате! Ни председници нису тако наивни. Зашто би се они малтретирали када има неко ко хоће да то ради у њихово име. Ако буде успеха, према већ добро наученом моделу у војсци – то су да поделе успех, а ако ствар пропадне, опет према истом моделу, рећи ће – ма пусти, знали смо ми то, зато смо и пристали да се не мешамо! Неки ће ићи и даље у квалификацијама!

Али опет постоји оно али! Шта ће бити, ако ови наши протести ( дај Боже) изњедре нашу победу и председник КТ постави нови услов који ће гласити : Спавали сте, ја сам радио са мојим тимом, хоћу да будем председник нове организације војних пензионера Србије!?

Велика је вероватноћа да ће га у томе подржати сви војни пензионери, који су научили да се неко други бори за њих! И ја бих га подржао!

Опа Ђурђо 3!

Сада, поштовани читаоче, остављам те самог да закључујеш! Знам да није лако, нема става партије, нема мишљења претостављеног, коме царству се приклонити?

„Ако узмеш, кајаћеш се – ако не узмеш кајаћеш се“.

Одговор господину „jovanbg“

Поштовани господине,

Претпостављам да се иза овог псеудонима представља уважени господин Јован Тамбурић, председник УСПВЛС, пуковник у пензији, и мој одговор се односи на њега, само у овом контексту. Уколико је неко злоупотребио наведени псеудоним и  иза њега не стоји господин Јован Тамбурић, ја се унапред извињавам господину Јовану Тамбурићу, али се не одричем чињеница које ћу пробати да саопштим веома јасним језиком како би и „Балабану“ биле јасне.

Дакле да почнемо!

Чиме аргументујете моје нападе на УСПВЛС, када се узме у обзир чињеница да сам свих пет дана протеста, које сте Ви организовали, био са Вама испред Владе Србије? Да ли Вам је позната чињеница да сам групи шпанских туриста, који су туда пролазили, објашњавао на енглеском језику суштину протеста које сте организовали? Да нисте можда то радили Ви? Оно што сте Ви радили на тим протестима пет дана јесте да сте мегафоном постројавали колеге у колону по један „да изгледа да нас има више“! Оно ште сте такође успели да урадите јесте да се посвађате са Милетом Бјеливуком и Зораном Новковићем првог дана протеста јер сте хтели са њима код Вулина ради „контроле“ разговора у Министарству рада. Ја сам био ту присутан и ево, први пут јавно то кажем! Такође сте формирали и УСПВЛС.

Зар нисам ја тај који стално тврди да је Ваш покушај да се од ФБ групе створи формално удружење добар, али да је изведен на лош начин који је за последицу имао више штете у самој групи него користи. Лично, и данас сматрам да је човек који је могао и требао да се прихвати формализовања ФБ групе Миле Бјеливук. Зашто он то није учинио ја не знам. То је његова лична ствар, а ја имам право да изнесем своје критичко мишљење о томе, као и свако од нас.

Милета Бјеливука сам видео као лидера и искреног борца за проблем који нас је ујединио, али нисам хтео да га прихватим као некога ко се ставља изнад удружења војних пензионера. И даље га видим као искреног борца али је ширење активности, којима се господин Миле искрено посветио, изазвало моје повлачење, према логици - без једног се увек може. Дакле, мој сукоб са господином Милетом је искључиво око методологије наступа. Ја сам за масовне и суштинске протесте са јасном политичком поруком шта ће бити уколико нас изиграју и да то нећемо да дозволимо. Даље, ја никоме никада нисам дозволио да поставља било какве услове, пре него се договоримо о проблему ако постоји. Реаговање господина Милета на мој чланак је лична ствар и не коментаришем га.

Са АППВС сам се разишао јер сам изгубио њихову подршку као члан ГО удружења, пристајањем на услове господина Бјеливука, иако смо дан раније закључили да господин Бјеливук као члан АППВС не може да се тако понаша без сагласности ГО АППВС, и ту су ствари јасне! Сваки частан човек би се повукао када изгуби подршку!

Да сам икада критиковао УППС најобичнија је измишљотина написана у недостаку аргумената. Написао сам само да сам био непријатно затечен ставом господина Петковића на састанку код господина Драгањца, јер нам је циљ био да остваримо било какав облик сарадње.

С обзиром да сте школовани, пребројте број чланака објављених на мом блогу, Српском културном клубу и пет сајтова у земљи и иностранству у којима оштро и аргументовано  критикујем  УВПС у вези са одбијањем да иду у протесте! Ви, уважени господине, никада ништа нисте написали нити објавили нити подизали морал војних пензионера. Једини Ваш слоган у подизању морала за претесте био је „сјаши курта да узјаше мурта“?

То, зашто је број мобилног телефона Милета Бјеливука у заглављу Координационог тела је зато што то тело формално и не постоји. Оно је замишљено као  радно тело ради координирања свих акција, и зато је телефон господина Милета на њему. Колико је мени познато, Богу хвала, Миле је жив и здрав, телефон му је доступан за државне органе, још увек је председник КТ и мора да стоји његов потпис а у одсуству се пише “за“, и потпише - Јован Тамбурић. Али како одолети изазову  који се зове заменик председника, и не написати свој број телефона?!

По други пут ми неосновано импутирате припадање некаквој групи коју не именујете, чиме сте изрекли клевету за коју могу да Вас тужим!

А сада да видимо шта сам ја то урадио конкретно?

За почетак уплатио сам 3,33 пута више од Вас. За информације питајте господина Радомира Ивановића из АППВС. Нема ме на списку!? Прави ктитори увек остају анонимни! И за протесте у марту сам дао 2 пута више од Вас. Залепио преко 30 плаката на стубове и дрвеће у мојој месној заједници и око Меркатора и добио 10 дана антибиотика због упале плућа!

За прошле протесте поделио сам у МЗ Париске комуне 35 летака, налепио их на зидове улаза, прикупио, мислим двадестетак потписа у улазу и предао их лично Браниславу Јевтићу! Тражио од господина Милета да за мене уплати 1000 динара, јер сам био у Грчкој, али он то није учинио. Зашто, питајте њега!

У међувремену престао сам да будем члан вашег „тима“

Што се тиче флајера ( а не флаера како Ви пишете и говорите јер је то енглеска реч и пише се flyer ( летач ), не пада ми на памет да изигравам колпортера по Новом Београду за трибину у Вашој организацији. Ја ипак имам самопоштовање!

Ето господине Јоване Тамбурићу, ако сте то Ви под псеудоним „jovanbg“, ову су одговори Арсенија Станковића.

И на крају, да не заборавим да Вам испричам виц:

Питали човека коме су ампутиране ноге шта му се десило?

„Ј.би га, знате оно, у лажи су кратке ноге“.

Чујете ли ви мене!

Ускоро ће бити година дана од када се наш колега Радаковић одлучио на очајнички чин дубоко поштеног и моралног човека пред Владом Републике Србије и тиме покренуо лавину оправданог незадовољства војних пензионера Србије због дискриминације и грубог кршења људских права, а ми скоро да се нисмо помакли са мртве тачке, мерено постигнутим ефектима наших протеста у извршној и судској власти Србије.

Због неодлучности руководства УВПС, чије разлоге нећу јавно да износим иако су мени као и већини јасни, и наше неспособности да одредимо реалне циљеве, методе и средства за њихово остварење, улетели смо у замку смешне борбе око лидерства и несвесног разбијања ионако крхке кохезије војних пензионера.

Фејсбук група која је са АППВС требала да постане база за ширење покрета војних пензионера разбијена је због неразумевања потребе да она прерасте у једну јаку организацију војних пензионера, да има свог председника и своја основна тела и уместо тога добили смо хибриде који , како време одмиче, све више показују своје слабости.

Лично, противник сам којекавих затворених група када су овакви проблеми који су у бити политичког карактера ,  јер не подлежу критици, а тамо где нема критике идеално је место за губљење везе са реалношћу. Много је војних пензионера који би својим предлозима да помогну али не желе да буду чланови неке затворене групе.

Уместо да своје ставове сучељавамо на отвореној сцени, затварањем у своје „ чаршије“ упропаштена је енергија војних пензионера Србије, која није жалила ни времена ни пара да подржи борбу против неправде. На протестима се све мање чују гласови Ваљева, Ниша, Крагујевца, Апатина.....!

Издвојила се група које и сама не види начин како даље, и покушава да сталним протстима одржи какав - такав интензитет, али то није довољно. Почињу да се чују осуђујући коментари људи који су најватренији борци за наша права! Зашто? Где то грешимо?

Грешка је, скромног сам мишљења, у томе што се нисмо омасовили! Моја почетна идеја о преузимању чланова УВПС путем пропаганде за престанк плаћања чланарине организацији које неће да подржи борбу за интересе свог чланства, бачена је у страну због нереалне жеље појединаца о брзом постајању фактором који се нешто пита. То никада није могло, али то није јасно људима који немају елементарно политичко образовање.

Оног момента када би одлив чланства УВПС био толики да угрожава финансирање саме организације, почели би озбиљни разговори о масовним и смисленим протестима и тада бисмо ми били ти који диктирају методе и средства за решавање проблема војних пензионера, и били у стању да изведемо неколико хиљада људи на улицу и поставимо јасне и респективне услове за поштовање уставности и законитости у Србији.

Друга грешка састоји се у томе што нисмо могли да обезбедимо монолитност у наступу пред органима власти. Сви смо себе видели као стручњаке, и ако пажљивије анализирате догађаје видећете да се на неки волшебан начин увек исти људи појављују у разговорима после  којих...у суштини нема никаквог помака. И да нико није ишао нигде, резултат би био – нажалост - исти. Али то није слабост људи који су били тамо где су били. Не никако! Они су искрено уверени да су дали све од себе! И јесу! Али поставља се питање јесу ли они ти који могу да истрче 100 метара за мање од 10 секунди. У томе је цео проблем. И имамо ли ми те људе. Зашто ми, рецимо, у својим редовима немамо докторе права!? Ако ме неко није разумео, спустићу ниво. Зашто је Ђоковић то што јесте! Неоспорно јер је тенисер број један. Али не само то. Говори неколико језика, члан је разних фондација, ктитор, амбасадор... Зато је он то што јесте.

Трећа грешка је направљена, и она још увек постоји, у финансирању активности за делетност око које смо се окупили. Несхватљива је чињеница да 1500 људи, који су били на задњем протесту није могло да да 100 динара? То би било 150.000 динара. Знате ли шта смо могли да урадимо са тим новцем! Негде је направљена грешка? Тачније она постоји од самог почетка. Људи не верују у успех и неће да финансирају нечији волунтаризам! То значи да нису прави људи на челу борбе за наша права!

Шта је основа сваког успешног посла? Маркетинг или нашим језиком пропаганда. Не јалова кукњава како смо дискриминисани. То сви видимо сваког 6. у месецу. Људи хоће да виде програм шта ћемо да учинимо да остваримо своја права! Ми немамо осмишљен план анимирања људи. Ми мислимо да то радимо али ми то не радимо и стварност нам указује на то.

Четврта и можда најозбиљнија грешка јесте што ми немамо политичке захтеве! Не могу се остварити социјални циљеви без политичких захтева. Шта то значи. То значи да се на сваком протесту морају осуђивати носиоци политике која нас је довела у овакву позицију. А они у Скупштини заједно пију кафу! Дакле, нисмо правилно изабрали циљ напада! Знате ли колико је чланова СНС и ДС у нашим редовима? Јако велик број! О чему ми онда говоримо! Ми имамо разбијаче у својим редовима. Ово тврдим за оне за које знам да су у тим странкама и зато одбијају било какву политизацију протерста! Ово се зове политичка манипулација интерсном групом ради пацифизације у борби за њена права. Њима није место у нашим редовима!

Пета грешка је што проблем нисмо интернационализовали! Наш проблем је тако настао. Ако неко мисли да је то воља одређеног министра а не попуштање пред притиском одређених финансијских и политичких интересних група, традиционалних непријатеља Србије, топло му препоручујем да не губи време око организације и учествовања у протестима. Нити један унутрашњи проблем Србије није без корелације са интересима иностраног фактора, првенствено земаља ЕУ! Јер ако званично заговарате да хоћете да будете чланица те ЕУ онда морате да прихватате правила њихове игре. Нисте ваљда заборавили Први и Други Светски рат и отпор агресији на СРЈ. Отимање Косова и Метохије! Нису нас напале ни Русија ни Кина. Нас су напале чланице НАТО, а то су углавном земље ЕУ. Разбили су ту војску зашто јој не би узели и пензије! Има ту још пуно ствари за анализу али оне превазилазе смисао овог текста.

Последња грешка је у настојању  појединаца да Координационо тело претворе у руководство неког новог удружења војних пензионера Србије и покушавају да формирају паралене активности. Треба бити јако наиван и веровати да је лако преузети функције организације која постоји неколико деценија. Али ако се неко задовољава чланарином стотинак људи, скупљањем пара за протесте који све више личе на првомајске шетње, сатисфакцијом да им у новинама буде споменуто име, онда се тиме многе ствари појашњавају, али се ништа не решава.

Нешто смо постигли, сада треба знати да експлоатишемо постигнуто. Дакле, јасно је, постигли смо то да се решење мора наћи и наћи ће се! Суштина је да не дозволимо да буде на нашу штету! Аргументи су на нашој страни, рећи ће сваки правник! Шта може да нас омете у постизању законитог решења. Само доношење нових закона којим би се одредбе важећих закона на неки начин изиграле тако да нема битне повреде принципа законитости и владавине права. Законе доноси Народна скупштина Републике Србије на предлог надлежних министарстава. У овом случају слово је спало на Министарство финансија које треба да предложи начин решавања проблема кроз неки закон, како год се он звао.

Ако предлог тог закона буде на нашу штету, то не смемо да дозволимо и наш циљ треба да буде спречавање доношења предлога таквог закона. Како? Морамо да имамо своје изворе информација у самом министарству и превовремено реагујемо масовним демонстрацијама. Како обезбедити неколико хиљада људи?

Срам да нас буде! Очекујете да вам кажем да треба да дођете и протестујете што вам годинама краду ваше пензије! А једна тупава фудбалска утакмица окупи 20.000 људи од тога пола њих има досије у полицији! А од нас се тражи само да дођете и тражите своја права. Чујете ли ви мене!? Само да тражите своја права и ништа више. Не угрожавате ничија права! Само тражите поштовање закона Републике Србије! А нећете да дате ни кутију цигарета за своја права! Шта онда хоћете?!

Ако предлог закона о јавном дугу  ипак буде достављен Народној Скупштини Републике Србије, како ствари сада стоје, биће изгласан јер опозиција и позиција у Србији су једно те исто и само се мењају и изигравају парламентарну демократију!

Дакле, то би био веома лош развој догађаја по нас. То никако не смемо да дозволимо и мораћемо да спречавамо доношење таквог закона свим средствима легалне политичке борбе и грађанске непослушности.

Коначно, своју судбину одређујемо сами! Нису то ни Влада Србије, ни Скупштина ни ЕУ ни ММФ. Сви они могу да траже нешто, али они нису народ. А ако 40.000 пензионера пристане да буде неко ко се ништа не пита а има пресуду Уставног суда у рукама, онда, господо, угасите светло!

Чујете ли ви шта вам говорим - у име части и достојанства професије!

Време сомолова

Комична трагоедија у непознатом броју чинова

Ликови:

Мића Тестера

Старац Вујадин

Јоца Дрилер

Пеле Видра

Љупче Париловић

Отац Арсеније и

Сребренко Савски

Чин први

На обали језера пребогатим рибом сомом капиталцем седе Љупче Париловић и Старац Вујадин. Пецају у језеру чија површина је намрешкана од угојених сомова капиталаца. Старац Вујадин испија трећу ракијицу а Љупче узима таблету против главобоље. Љупче ћути и вади сомове док Старац Вујадин псује произвођача варалица које сомови никако да загризу.

Пиштољ рефлектор појачава светлост и фокусира је на Љупчета.

Љупче: Е мој Вујадине, остарио јеси ал се опаметио ниси. Јесам ли ти на време говорио да ти не ваљају варалице. Те варалице што си купио су за штуке а у овом језеру је све сам сом.... мој Вујадине.

Рефлектор шири план и на Вујадина.

Старац Вујадин: Љупче, боље ти је да ћутиш, да те ја не тужим за овај криволов и што си ме навукао на погрешне варалице. Него, што пијеш толике таблете против главобоље?( отпије гутљај лозе из флаше пива).

Љупче: Е мој Вујадине, сомови иду добро, није да не иду. Али брате убише ме порезници, много узимају. Крка нема мере!  Ја им кажем да је језеро све тање са сомовима, да су све мршавији а некако и постали лукавији, почели да беже чим бацим пијавицу. Глава ми пуца од тога. Када бих некако могао да осигурам језеро за случај да скроз отањи са сомовима?

Старац Вујадин: Зар то још ниси урадио? Зар се не сећаш да сам ти све папире припремио?

Љупче: Ма јеси, није да ниси.... али било рибе а ми ко будале посвађасмо се око места за сомолов, ко је могао да претпостави овај помор сомова. Мораћу да видим шта си ми оставио и да ли је још актуелно!

Из звучника се чују граја и музика из транзистора Сребренка Савског. Чује се песма и глас водитеља  радиогенерала „Сину Лазару званом Куре, сретан одлазак у Београд на сом параду желе отац Радојко, Мајка Веселка и многобројна родбина песмом  играле се делије“.

Чин други.

На сцену улазе Мића Тестера, Јоца Дрилер и Сребренко Савски. Мића у рукама има „Штиловку“ са мачем од 400 мм и повремено додаје гас моторки која прави велику буку, Јоца ударну бушилицу „ма-кита“ а Сребренко носи корпу са сремском, сланиницом, куленом, сомуном  и флашом „ Ритознојчана“ и са тразистором и фотоапаратом око врата.

Љупче: А у пичку материну, опет ове букаџије. Само плаше сомове. Какав им је ово прибор за сомолов? Вујадине, одо ја да видим папире око осигурања. Што сам уловио данас уловио сам. Ови ће само да поплаше рибу. Идем ја сутра да ловим на Коштанском језеру са Крком. Рече ми да су сомови тамо подгојени а онај Пеле Видра припремио екипу за сомове. Морам да заузмем место али ако буде кише мораћу неку настрешницу да склепам! ( Диже се и одлази са сцене)

Мића Тестера (добацује за њим): Бежи, бежи, што си ловио ловио си, сада ће да видиш како се лове сомови. Сад ћеш да имаш посла само са меном. У воду до грла и цеси бајо! Сомова ко дрва! До сада си се зајебава са Старцем Вујадином, сад ћеш да видиш како сомове лови Мића Тестера.

Јоца Дрилер: Ја мислио да идемо на протест па понео дрилер!

Мића Тестера ( гледа га отворених уста): Јеба те враг, јес л ти нормалан, какав протест!

Јоца Дрилер(збуњено): Због криволова сомова. Рекао си да ћемо ако треба и корење да пустимо, пет дана да седимо пред удружењем криволоваца на сомове, па ја ко рачунам ако ћемо да пустимо корење да ископам рупе у асфалту!

Мића Тестера (окреће се према публици и крсти): Мајко мила с ким ја идем у сомолов. Враг те јеба, немој да ми квариш сомолов, ући ћу у језеро и посећи све сомове, за казну што ме нервираш пет дана има сам да стојиш пред удружењем криволоваца.

Сребренко Савски вади лап-топ и нешто пише. Више за себе: Враг те јебал барек, как си мет,ла шпек покрај раунала, свег си га змазала .

Мића Тестера: Србренко, зајеби те твоје извештаје, већ ме сви криволовци зајебавају колико ме хвалиш, сваки други текст реко Мића ово, реко Мића оно, зајеби више то, него дај мезе и ракију, па да почнем са сечом сомова.

Сребренко покуњено поставља салвете и вади сремску, сланину и кулен!

Мића Тестера: Па где је ракија Јоцовача са аронијом.

Сребренко скрушено: Ја понео „Ритознојчан“ врхунско вино.

Мића Тестера: Јебо те „ритознојчан“ где је апиритив. Обраћа се Старцу Вујадину који и не окреће машиницу да вуче варалицу, чини се као да дрема!

Е Вујадине, Вујадине, ништа га ниси научио!

Вујадин: Зато сам му и дао отказ! Стално ми нудио тај ритознојчан а он ми ударао на желудац. Намерно ми завлачио!

Сребренко : Кај се ви размете што је добро вино...

Мића : Сребренко, скрати мало тај језик да те и ја не откачим ко Вујадин и Љупче.

Мића Тестера пали „штиловку“ и улази у језеро са сомовима. Окреће се према публици.

Ој Србијо међ шљивама, људи моји, браћо и сестре, саборци моји, ратници, време је за сечу сомова, идемо.

Сребренко снима мобилним телефоном целу акцију.

Сребреко: Враг те јебал има сајт да ми пукне од посета. Буде пенеза колко буш хтел. Сеци Мићо, само ти сеци!

Завеса!

Чин трећи

На сцену улазе Пеле Видра и Отац Арсеније.

Пеле Видра: Е мој Мићо, шта то радиш са том тестером у језеру.

Мића Тестера: Ловим сомове, зар си слеп!

Пеле Видра: Па плашиш их том тестером, нису они букве да стоје на месту.

Мића Тестера: Ти ће да ме учиш! Сомови се лове на буку и на галаму. Нормално је да риба бежи од галаме али сом је то Видро, сом. Воли буку и дође да види шта се то дешава, а онда је мој.

Пеле Видра: Ја се богами налових добре рибе у Нишаву! Трајало јесте али вреди. Ето ономад ми дође и главни инспектор за риболов и одаде признање !

Мића Тестера: Јесте, није да ниси, али је ситна много. Немам ја времена за ту рибу!

Отац Арсеније: Боље врабац у руци него голуб на грани, мој Мићо!

Мића Тестера: Е и тебе ми је оче пуна она ствар. Само причаш, ништа не ловиш, а мало мало па на Свету Гору. А ти Мићо цело лето у зноју, овај у води.

Отац Арсеније: Подела власти мој Мићо. Зато си ти наш председник криволовачког друштва.Није то мала функција у овим сиромашним временима.

Мића Тестера: Ма откачићу ја тебе као што су моји то урадили 45. године.

(Тражи нешто по јакни).

Ти, јебем ти јакну на рајфешлус, нема дугмета да се уватим за њега кад видим овог баксуза што ми стално попује а ништа неће да ради!

Старац Вујадин: Вас двојица се много препирете уместо да заједно ловите. Мићо, пусти Оца да храни сомове, а ти Мићо сеци том тестером и не мешај се у туђи ресор.

Више за себе: Ова двојица има у гроб да ме отерају а рибе се нисам најео.

Јоца Дрилер: Тако ти је то Вујадине, а лепо сам ти се нудио да будем главни криволовац а ти ме одјеба. Е, видиш шта си урадио? Запео, Отац Арсеније па Отац Арсеније и нико други. Ето ти сад, лови сам.

Старац Вујадин: Ћути бре Јоцо. Том твојом ма-кита бушилицом пробио си ми рупу у удружењу криволоваца чим си дошао. Још не могу да скупим паре за поправку, не иду сомови ко некад. Ваљда ми не ваља варалица! Сребренко, дај нешто да попијемо за она добра стара времена.

Сребренко: Па немам тај ЦД, само народна.?

Старац Вујадин: Какв бре ЦД, говорим ти за ракију што вири из плетарке.

Сребренко: А то. Ја мислио на нове фосиле. Сад ћу одмах.(вади флашу и стаје).

Старац Вујадин: Шта би Сребренко, што си стао.

Сребренко: Немам чаше. А није ни ракија!

Отац Арсеније: Имам ја али пластичне, остале ми од пре неки дан са једне сахране. Сребренко дај мени ритознојчан, појма ови немају шта је вино!

Мића и Јоца у послу. Мића сече сомове а Јоца их убацује у кошеве.

Мића Тестера: Радите бре вас тројица нешто, Јоца и ја цркосмо. Е ја овако више нећу да радим. Има да вам поставим своје  услове, не звао се ја Мића Тестера.

Старац Вујадин: Стишај Мићо, шта смо се касно синоћ договорили, изнеси предоге, размотрићемо их и усвојићемо их, то ти ја гарантујем.

Мића Тестера: А тако. Онда важи, извини што ти оно рекох, јеби га, преморен сам од криволова. Али овог Оца Арсенија, што ми стално попује и саветује као да сам неписмен за криволов, да ми га макнеш под хитно. И да смириш мало и Пелета Видру. Па где је тај Пеле. Вида га, дели визит карте пецарошима из других удружења.Е, Пеле мангупе, неће моћи тако! Ниси на војној паради. И тебе ћу да откачим само да се решим Оца Арсенија. Јебо га онај ко ми га доведе да ми стално попује и квари криволов.

Јоца Дрилер: Јесте Вујадине и мени је пун самсонајт Оца Арсенија. Тај ме зајебао да ја не   будем председник криволовачке сесије ове јесени.

Мића Тестера: Ма није те он зајеба него ја. А то ти је за оно летос што нам прокува глава на плус 38 степени и то пет дана, и што си нас пострјава у колону по један кад смо били на ловокрадичким спортским играма. Ма реко сам себи никада више са дрилашима, али ме наговори овај Отац Арсеније те поново погазих реч. (Окреће се Арсенију) Јели бре Оче, где вас уче да тако наговарате људе?

Отац Арсеније: Па нешто и није било тешко, мада си, признајем, много тврђи од Јоце. Он се сам нуди.

Старац Вујадин: Људи, доста је било свађе. Оче Арсеније ти себи нађи нову парохију. Ова је научила како се лове сомови! А приметио сам да је и теби пуна бошчица ове парохије. Само да ми се Љупче не појави! Хајдемо на одмор па у зимски криволов. Спремите топлу одећу и врућу шљиву!

Дижу се и одлазе са сцене.

Завеса пада

Наставиће се

Академски грађани

Осмог октобра лета Господњег сајт „КВП Радиоадмирал“ објавио је и текст под насловом „ Председник КТ, колега Миле Бјеливук, јавља“.

Шта то јавља господин Миле Бјеливук? Ево текста изворног саопштења:

"Дана 08.10.2015. г. су двојица чланова КТ обавила раније договорени састанак и разговарали с једним послаником Народне скупштине Србије, предочили му проблем неусклађених војних пензија за 11.06 % и указали на дискриминаторски однос власти према војним пензионерима и по другим питањима.
Народном посланику и његовим сарадницима, академским грађанима, уручен је стручни елаборат и затражена њихова помоћ у решавању наших проблема. Задовољан оваквим нашим приступом, али и одушевљен доживљајем "три хиљаде војних пензионера на Тргу Николе Пашића..." (наглашавам, да је то његов визуелни доживљај, посебно колоне која је пролазила улицом поред Народне скупштине) народни посланик је дао чврсто обећање да ће већ у току ове ноћи почети са проучавањем примљеног материјала и да ће у Скупштини Србије покренути адекватно, на Уставу и Закону засновано решавање наших проблема.
За узврат није тражио ништа, јер сматра да му је то дужност. Хвала му у име обесправљених војних пензионера, за сада на разумевању, сутра можда и на помоћи“.

Прочитао сам саопштење и остао у многим дилемама – ко су двојица чланова КТ и ко је тај народни посланик Народне скупштине Реублике Србије. Ваљда они заслужују да јавност зна ко су они? Није ваљда да су тражили да остану анонимни?

Даље, нејасно је какв је то „дискриминаторски однос власти према војним пензионерима и по другим питањима“. Дискриминаторски однос власти према војним пензионерима – јасно је шта је речено, али „и по другим питањима“? Како може постојати дискриминаторски однос власти преме питањима. Или су и права војних пензионера-питање?

Даље, аутор нам је саопштио да неименовани народни посланик има сараднике – академске грађане! У „Великом рјечнику страних ријечи“, Братољуба Клајића, издање „Зоре“ из Загреба од 1972. године, нађох да се под изразом академски грађанин мисли на студента свеучилишта!

Нису се ваљда неименовани чланови КТ састали и разговарали са неименованим народним послаником и његовим сарадницима, студентима свеучилишта? Ко зна, све је могуће!

И коначно, речено нам је да неименовани народни посланик заузврат ( а не за узврат јер је то прилог) није тражио ништа?

Веома сам забринут због ове констатције! Зар се очекивало да нешто тражи од неименоване делегације. Сада, с правом, други народни посланици Народне скупштине Републике Србије могу да поставе питање да ли се то народним посланицима даје неки презент, рецимо кафа, виски, бомбоњера или, далеко било, паре!

Сада смо у дилеми – неименовани чланови, неименован народни посланик, непознат садржај разговора, сарадници студенти, и нико није тражио ништа!?

Веома необично саопштење!

Кап која је прелила чашу!

Асоцијација пензионисаних припадника Војске Србије објавила је званично саопштење са састанка ГО АППВС одржаног 7. октобра 2015. године, на свом сајту, које не одговара току састанка.

Због таквог односа према истини и свом чланству и члановима Главног одбора, као и због недоследности појединих људи у спровођењу ставова АППВС, обавестио сам председника Асоцијације да од данас нисам њихов члан.

Моја одлука није последица понашања господина Милета Бјеливука јер сматрам да он, исто као и ја има право на свој лични став. Истина, веома се разликујемо- ја имам став о политичком лику и деловању господина Бјеливука а он има свој став  и непримерен речник  комуницирања и личног обраћања, који ми је познат још од протеста након 10. марта.

Дакле, оно преко чега ја не могу да пређем, јесте чињеница да смо господин Вуликић Милован и ја разговарали о „ неприхватљивим условима“ Милета Бјеливука и оценили да је то уцена свих осталих удружења и њихових председника и чишћење простора за његову инаогурацију за лидера свих удружења као реалне последице успеха протеста и да  о томе морамо разговарати са господином Милетом, јер смо закључили да постоји могућност да је Миле хтео нешто да нам индиректно саопшти и да то треба да расправимо на састанку ГО АППВС.

Након мог разговора са господином Вујикићем, састали су се господа Вуликић и Милосављевић и вишесатно су расправљали о насталом проблему, али ми садржај њиховог разговора није познат.

Одлучио сам да изнесем лични став на свом блогу  да бих господина Милета, знајући да је емотиван и да неће отрпети, испровоцирао да отвори карте и на састанку каже о чему се ту ради.

Дневни ред Дванаесте седнице ГО АППВС садржао је и трећу тачку која гласи:"Разматрање Споразума који је предложио наш члан Миле Бјеливук, председник КТ и председника тима за протесте од 29. 09.2015. године".

У току састанка отворио сам сајт „Радиоадмирал“ и прочитао саопштење господина Бјеливука написано речником који не желим да коментаришем,које није имало упориште у истини, осим констатације да ја нисам дао очекивани допринос успеху протеста у завршној фази припрема због одсуства, да су он, Јован и Бранислав изнели протест на својим леђима и да је протест био до сада најуспешнији! 

То је, према схватању господина Бјеливука, довољан разлог да себе види као "вођу" са правом преузимања истине у име свих војних пензионера Србије!

Оно што се заборавља јесте то да сам поднео оставку на  место Kоординатора за медије, информисање и борбу против дискриминације свестан чињенице да нећу бити ту и да ће то морати неко други да ради и да је поштено да то кажем. Нажалост, Асоцијација а и сам господин Бјеливук нису хтели да прихвате ту чињеницу. Миле је био искрено разочаран и рекао ми да то није поштено од мене да се повлачим, да сам ја био тај који га је гурнуо у борбу за наша права када је он хтео да све остави, да је само због "осећаја моралне потребе" да не смемо да станемо прихватио толики терет и ја нисам имао аргумената да одустанем, али нисам могао ништа ни да учиним, и тако је створен простор за моју критику.

Оно што јесте чињеница је да је АППВС почела праве и смислене активности на припреми ових протеста и да је АППВС именовала Милета Бјеливука за председника КТ и о томе постоје писана документа. 

Милета Бјеливука нико није изабрао за председника Координационог тела.

Творци његовог оправданог довођења на чело били смо ја и господин Вуликић. Ако жели да буде искрен Миле ће признати да смо се два или три пута састали ради тога да га убедимо у наше мишљење да је он најбољи избор јер има кредибилитет код великог броја пензионера.

Треба рећи и то да је господин Јован Тамбурић осетио да има чудних околности у избору Милета Бјеливука и ја сам му неколико пута рекао да ће бити онако како је АППВС одлучила и да ће носилац протеста бити АППВС на челу са Бјеливуком а да је он своју позицију прилично упропастио формирањем УСПВЛС и разбијањем ФБ групе.

Истина је и то да господин Бјеливук “ни за живу главу“ није хтео да прихвати сарадњу са господином Јованом,оправдано реагујући на непримерене нападе од стране господина Тамбурића, али смо га господин Вуликић и ја на она три разговора убедили да прогута увреде ради добра свих пензионера Србије.

Затим су почеле активности.

На Дан безбедности 13. маја, разговарао сам са неким људима и замолио их да убеде господина Драгањца у непоходност заједничког наступа. Увече, истога дана на сајту УВПС појавио се текст да се састанак заказује за 25. мај. Случајност или не?

Успели смо да организујемо заједнички састанак код господина Драгањца са циљем да пронађемо начин да чланови УВПС ипак изађу на протест а да ми будемо носиоци протеста.

Састао сам се са Вуликићем и рекао му да су нам врата отворена и да треба да оду двојица из АППВС, и договорили се да један члан обавезнобудем ја а други кога одреди Асоцијација. Нажалост, асоцијација није могла да одоли лакомости и изазовима промоције и делегирала је господу Вуликића и Јефтића.

Ово је била прва непоштена и преварна делетност према мени и о томе сам обавестио господина Бошка Николаша!

Ујутро сам назвао господина Драгањца и обавестио га да ја не могу да дођем као званичан члан Асоцијације, на што је он реко да дођем и да прихвата моје присуство са задовољством као што прихвата и сваког другог војног пензионера.

Састанак је био обећавајући све док господин Петковић није поставио децидно питање господину Драгањцу хоће ли он извести УВПС на протесте а господин Драгањац му јасно одговорио да неће и навео разлоге зашто неће!

Никада не улазим у разлоге нечијих ставова и убеђења, али ово је за мене био ударац и пошто сам седео тик до Вучковића и Драгањца покушао да изгладим непријатну ситуацију речима да ми не тражимо да он изведе пензионере, да ћемо ми то урадити .....и остало како је већ публиковано у мом обраћању на том скупу.

Након мога ангажовања у име АППВС, Господа Милосављевић, Матић и ја били смо на састанку са Константином Арсеновићем, потпредседником Скупштине Србије, да видимо можемо ли са те стране нешто да пробијемо. Једина могућност која је ту фигурирала јесте формирање политичке странке али да чак ни она не би померила језичак правде на нашу страну.

Након тога било је одлучено да ја напишем допис господину Драгањцу о поновном састанку реди превазилажења насталих проблема али  тај мој допис је на некако чудан начин, у току давања примедби људи из свих удружења заустављен од стране Асоцијације, и допис није послат.

То је била друга непоштена радња према мени!

Ипак, и након нарушених односа са УВПС од других, успео сам да договорим састанак са господином Драгањцем коме смо присуствовали Јефтић и ја. Било је осетно обострано разумевање потребе да се иде у протесте али је господин Драгањац нагласио да не одбија могућност организовања протеста али да  нема шансе да организујемо било који облик сарадње у протестима пре 5. октобра.

Био сам убеђен да је неко од решења је било на видику и ширио оптимизам! Које и какво, зависило је од нас и наше мудрости!

Памтном човеку је и звецкање кутијом шибице музика а будали не помаже ни симфонијски оркестар!

На оснивање Координационог тела долази генерал Симо Туманов као представник УВПС! Зовем га два пута у Струмици, где је био на одмору и на дан формирања КТ довозим га на састанак! Након састанка Драгиша и ја одлазимо са Тумановим на разговор с циљем да изгладим проблем са УППС објавом чланка против УВПС и Драгиша ми износи неке ствари и каже да ће ми послати мејл о томе. Добијам мејл од Драгише и зовем Бјеливука и кажем му шта имамо у рукама, он одговара да зна , да га је он добио пре мене од Драгише? Питам га откуд кад сам ја тај мејл добио пре два минута. Одговара ми да је он уредио да се све прво достаља њему!

То је био трећи акт неповерења према мени и подметања клипова мојим активностима!

Формирано је Координационо тело које доноси одлуку да се иде у протесте 29. септембра! Ко је донео, како, зашто? Видим да је то елиминисање мојих напора и АППВС да УВПС ида са нама кроз неки облик сарадње!

Без мог знања господин Бјеливук ме промовише у Координатора тима за медије, информисање, додаје и људска права и дискриманицију и остале бесмислице. Да не рушим концепт, пристајем!

Напишем два саопштења  о раду КТ које одобрава Миле Бјеливук. Људи почињу да се обраћају мени? Код трећег саопштења господин Миле каже стани – не мораш ти баш сваки пут да издајеш саопштење?

И саопштења почиње да пише Миле Бјеливук председник КТ и Тима за протесте, и два пута дневно ако треба.

Пишемо последњи допис Драгањцу хоће ли он или не са нама у протест. Ја напишем допис, пошаљем га Милету на верификацију као што смо се договорили, он почне да га касапи бесмисленим примедбама свих чланова удружених у КТ и на крају каже остави то па ћемо сутра на састанку да размотримо који допис иде!? Кји то дописи када сам ја "Координатор"?

Сутрадан, на састанку Миле чита своју верзију ултиматума Драгањцу! Ја кажем да то није добро да је сувише тврдо и ултимативно, да ће господин Драгањац да нас откачи, да ми молимо њега а не он нас, да допис мора оставити простор за његово колебање или чак позитивну одлуку и да се прочита и моја верзија као што смо се договорили! Ја прочитам своју, гласамо, људи је подрже, и ја добијем четри гласа. Миле, након тираде да нема шта да га молимо, да нам није ни потребан ако неће, добије четри гласа и онда дигне своју руку и каже 5:4 за мене иде мој допис. 

Запрепаштен, жкКажем му да не може тако да ради, да ја нисам дизао руку и питам га на шта то личи. 

Ја сам председник, иде мој допис, немам ја времена да сада печатим, све је већ спремно, иди Браниславе носи ово у УВПС!

То је била четврта непоштена радња према мени након које ми је постала јасна улога Милета Бјеливука.

Према речима господина Бранислава, он је Драгањцу предао Милетов званичан допис и неформално мој. Наводно је Драгањац прочитао мој и питао га зашто мој допис није званичан. Да ли је ово тачно или не не знам! Изражавам резерву!

Наставио сам да се ангажујем док сам био у Београду успео сам да добијем бројеве личних мобилних телефона госпође Љиљане Самиловић, Господина Лазанског, господина Југослава Ћосића (Н1), пет уредника Б92, са свима разговарао и послао им допис са молбом да информишу српску јавност о нашим протестима. Ако неко мисли да је то лако нека проба! Све их обавестио да о својим одлукама контактирају господина Милета Бјеливука председника КТ, јер ја 12. 09. одлазим из Србије.

Из Грчке сам послао мејл Вибером Милету са молбом да да 1000 динара за мене за протесте, јер сматрам да је срамота да нас нема на списковима донатора(сваки дан читао Радиоадмирал а брчкао се нисам). Није ми одговорио!

По доласку из Грчке, уговорио сам састанак са једним народним послаником око пропагирања питања војних пензионера у Скупштини Србије који треба да буде идуће недеље.

Све ово је урадио господин Арсеније Станковић, према речима господина Милета Бјеливука разбијач јединства војних пензионера Србије, сплеткарош , безобразник, и некултуран човек! 

Али ту није крај!

Миле Бјеливук, летећи на крилима успеха, опет даје интрвјуе усред протеста, баш као и на прошлим када смо каснили са почетком због његових "инервјуа", када је колона сама кренула према Скупштини јер је он то рекао преко разгласа –да на чело иду кутија са петицијом, колона је кренула не чекајући Милета док он даје интервјуе. 

Замислите тај безобразлук и диверзију Станковића који је спречио да нас полиција системом „левак“ усмери у кретање колоне тротоаром, као да су он и Јован писали лекцију сузбијање демострација а не ја и моје колеге давних осамдесетих година. 

Е па, ако је и од Милета, што је много, много је!

И коначно шта је то значајно рекао Миле Бјеливук на кога се односе његови услови да остане на челу КТ?

Рекао је директно да не жели да му се мешају у посао нити један председник удружења, и посебно нагласио двојицу, Петковића и Тамбурића, да су они јесу формално изнад њега као председници удружења а он њихов извршилац али да нико не може у Скупштини или било где да дели своје визит карте, даје своје мејлове и телефоне већ само телефон КТ, да не може да се користи потписивање петиције за врбовање нових чланова и да ће он рећи своје и томе и да више није члан АППВС.

Да ли господин Бјеливук мисли да су људи оперисани од логике и да не схватају шта ради?

Рекао је да нисам смео да се мешам у Јовин посао и усмеравам колону на улицу јер смо требали да идемо тротоаром, али је сутрадан рекао да је величанствено то било јер је тако рекао неименовани народни посланик?!

Замерио ми је зашто сам "лични" мејл ( мислим да нас има преко 23) искористио за јавни обрачун са њим.

Прихватио сам да је у праву да је мејл послат двадесеттројици људи "лични" под условом да други нису били у могућности да га виде и читају али ја сам знао  ко је све испроваљивао приватност тог мејла и зато се одлучио да став поставим јавно.

А моја бивша  АППВС, на његову уцену му одговара да се оставка не прихвата, да се његови услови преименују у предлоге, да сматрају да је ово сукоб двојице „јаких“ личности у нашим редовима. Само што не рекоше хајде се вас двојица изљубите, то је сада модерно!

Рекао је и то да је добио мој вајбер-мејл али да намерно није хтео да уплати за мене 1000 динара јер он има неке своје принципе. 

Нешто су ми ти принципи прилично препознатљиви!

Кап која је прелила чашу неспособности АППВС или лицемесртва према мени био је предлог господина Бранислава Јефтића да ја скинем поменуту колумну са свог блога што сам ја учинио и да АППВС даје пуну подршку Милету Бјеливуку!

Не желим да будем у друштву са људима без морала, који наводно не желе власт али зато вуку потезе који то јасно демантују, који свога председника и колеге омаловажавају, који чине све да протест Јована Тамбурића испадне смешан, који су разбили ФБ групу јер нису хтели да стану на њено чело, који се учлањују у друга удружења бројно јака и тако присвајају туђе бирачко тело али му у томе сметају председници који су својим радом створили та удружења, мислећи ваљда да су они телад која не виде њихове перфидије, који јавно саопштавају да више нису чланови удружења које их је створило, а онда без трунке савести то прећуте..... са таквима ја нећу да будем!

Мени деле лекције исти они, потомци оних који су ме молили да пишем матурске радове њиховој деци, како они кажу на тему " ма нешто Стендал од Балзака, јебем ли га неки јадници и неке црвене и црне боје", ти исти, ама баш исти, јер они се никада не мењају, само се рађају са другим лицима, би мени да деле лекције о моралу.

Господо, ако хоћете да причате о мом моралу, идите у ПС Нови Београд, уђите у базу података о грађанима и видећете да још постоји Службена забелешка о томе да сам нашао новчаник са три хиљаде динара, плату раднице ИМТ, и предао је ПС у улици Отона Зупанчића 42, још давне 1961. године!

Једином официру ЈНА који је вратио 150 ДЕМ благајни јер их нисам потрошио у иностранству; уштедео Управи безбедности ССНО - народу СФРЈ- 900 000 ДЕМ што је износило 10% од вредности уговора за средства противдиверзионе заштите команди јединица и установа ЈНА, би да о моралу суде они који се скоро побише за 32.000 динара!

И сада поново траже паре али имају свој принцип да они не дају!

Да је покојни министар одбране СРЈ Павле Булатовић жив, замолио бих га да вам каже нешто о мом моралу и колико је поверење имао у мене за време агресије на СРЈ!

Идите у ВОА и можда ћете наћи податак да сам као Изасланик одбране СРЈ известио свог претпостављеног о томе да у каси фали 50 долара, а они који су научили да легално краду на десетине хиљаде долара остали збуњени!

Бујрум господо! Лицемерство вам изгледа није страно! Зато нећу да будем са вама!