Викиликс "пецање"

Пажњу ми је привукла вест објављена у данашњем „Куриру“ о садржају телеграма бившег Америчког амбасадора у Србији,  H.E. Камерона Мантера, који је објављен на сајту Викиликса под 09БЕОГРАД236, као UNCLASSIFIED/FOR OFFICIAL USE ONLY, о наводно речима господина Драгана Ђиласа које се односе на планове изградње Београда да су „више маркетиншки него стварни“. Да ли је господин Ђилас стварно изјавио то што је написано у телеграму амбасадора Мантера није битно за оно што желимо да анализирамо.

Погледао сам сајт Викиликса и садржај наведеног телеграма и у себи помислио како је извештај, под условом да је веродостојан, u обавештајном и аналитичком смислу најобичнија „ trash „ информација. Запазио сам и то да нити један извештај Америчке амбасаде у Београду није степенован као поверљив или тајна „ confidential“, што је, професионално говорећи и било за очекивање. Али, кренимо редом!

Слање отворених обавештајних информација, на данашњем технолошком нивоу, је незамисливо и смешно. Још је мање вроватно да тако неозбиљно ради обавештајно-безбедносни систем САД. Обавештајне информације од значаја за државу корисницу информација се не шаљу на овакав начин. Да ли сте негде прочитали да је објављен обавештајни извештај било ког војног изасланика на Викиликсу? Нисте, нити ће икада бити! У чему је онада „квака“ ове провале. Ствар је веома проста!

Дакле, јавност је данас упозната са тим какав нам је градоначелник Ђилас - да ни сам не верује у оно у шта убеђује „наивне“ грађане. И они малобројни који су веровали у њега, сада ће дефинитивно да промене политичку вољу! Дакле, информације које имају за циљ да усмеравају одређене политичке процесе у земљи објекту напада, пласирају се на овај начин, наводно тајно а у суштини отворено, ради „пецања“. И не само то. Ствара се клима неповерења и нехомогености политичке елите. Они наивнији политичари резонују да „кад може Ђилас тако да прича што не бих и ја мало олајао тог и тог, и он има путера на глави или спиновао себе као богом датог саговорника“. И тако се постиже циљ!

Право је питање зашто наши политичари уопште имају потребу да образлажу страним амбасадорима нешто што није унапред договорено у самој влади, и да ли и једна обавештајно-безбедносна  иституција Србије учествује у пласирању  дезинформација и информација које су у нашем интересу?  

Они амбициознији то одмах приписују актеру „афере“ као негативно бројање у даљим политичким комбинацијама. И тако је безвредна информација из 2009. године искориштена за актуелне догађаје у београдском политичком животу 2013. године.  Не желим да верујем да наши политичари имају потребу да се доказују амбасадорима страних земаља као дволични! Да једно причају јавно а друго тајно! Најмање желим да верујем да смо 5. октобра колективно изманипулисани!?

Али да се вратимо на „спектакуларне“ информације Викиликса. Да су оне стварно тако спектакуларне никада неби угледале дана ни оне ни људи који их постављају на „мрежу“. Све је то део добро осмишљене игре озбиљне обавештајно-безбедносне заједнице САД и вероватно још неких западних земаља у првом реду Велике Британије. Нема ту ни „и“ од информација. Информације из тих „обавештајних“ телеграма су најобичније пикантерије за жуту штампу. Да је то тако не спори ни аутор телеграма – није га класификовао и служи само за службену употребу.

Истина је и то да је Србија одавно престала да буде обавештајно интересантна за обавештајно-безбедносну заједницу западних земаља. Шта би то њих могло да занима што не знају или им сами нисмо рекли?  

Оне праве обавештајне информације немогуће је „пресрести“ ни радио извиђањем нити скидањем са интернета нити „слушањем“ са жице. Начини шифрованих преноса правих информација су добро чуване тајне сваке земље и за пробијање тих информација лете главе без сведока!

Данас је оправдано поставити питање ко све учествује у обликовању политичког живота у многим земљама широм света; ко су добри а ко лоши момци; ко и зашто даје огроман новац за савремену информатичку технологију и зашто они прави „обавештајци“ своје извештаје саопштавају и дан данас на „увце“!?

Напомена: Текст није лекторисан

Дечко, ајде олади!

Одлука о даљој политичкој судбини господина Вука Јеремића биће донета  у четвртак уколико господин Јеремић не врати посланички мандат Демократској странци, дознајемо из добро обавештених извора. Демократска странка је, неоспорно, доживела катастрофалан пад за време Бориса Тадића као логичне последице вођења унутрашње политке диктиране од спољних ментора, којима ни на крај памети није била идеја о консолидацији демократије и економије у Србији и прихватања под своје скуте политичких лумпенпролетра и санкилота жељних  богатства на брзу руку. Истини за вољу, нити једна странка није имуна од ове болести и питање је времена и политичке воље за обрачун са њима.

Вук Јеремић није човек из те приче!

Несумњивим образовањем стеченим на универзитетима Кембриџ и Харвард као и каснијим професионалним ангажовањем, хтели то неки да признају или не, господин Јеремић издигао се изнад чаршијско ситносопственичког менталитета већине српских политичара и „ бизнисмена“ ( један од њих себе стално назива бизмисменом после десет година учења енглеског језика о трошку државе) и као такав постао трн у њиховим очима. Ако неко мисли да је господин Вук Јеремић „опасан“ по интересе актуелног руководства Демократске странке, у праву је! Међутим, он је “опасан“ и по интересе других странака на власти!

Господин Јеремић је председник Генералне скупштине Организације УН, што је велика част за њега и признање Србији са поруком да  политички властодршци у Србији буду кооперативнији у односу на интересе међународне заједнице, који углавном нису обострани и често су искључиви. Треба знати чињеницу да запад никада не би дозволио да човек који не поседује високе квалитете, према њиховим стандардима, дође на чело Генералне скупштине, и то се лако излобира. Дакле, господин Вук Јеремић је човек са којим и запад и исток рачунају као перспективним политичарем Србије. И то је веома лако изводљиво јер се већина наших политичара  изборила за неславан статус „политичара  за једнократну употребу“!  Веома је битно и то што до сада господин Јеремић није увучен ни какву криминалну аферу.

Господин Јеремић, говорећи о себи у емисији „Став Србије“ показао је амбиције које су далеко изнад општег мишљења о „малом дечку Бориса Тадића“. Нити су му амбиције мале, нити му је политички опус на линији Бориса Тадића. Најновији догађаји показали су да је Вук Јеремић, презентовањем Србије на начин који заслужује поштовање,  придобио симпатије и  патритског корпуса Србије, који је у експанзији, да има политичке амбиције које превазилазе оквире страначке борбе и да кандидује себе за највише државне функције. Речју, израстао је у политичара са којим Србија треба да озбиљно рачуна!

Јасно је онда зашто господин Ђилас, уместо да смирује страначке страсти, чини све да створи атмосферу за избацивања Вука Јеремића из политике. Ђилас једноставно нема политичке компаративне аргументе у такмичењу са Јеремићем, а да не говоримо о другим наводно основаним или неоснованим нападима на Ђиласа у вези са многим привредним делатностима. Погубније од свега јесте Ђиласова неспособност или бахатост да схвати негативне политичке последице по углед Србије због стварања непријатне афере председнику Генералне скупштине Организације УН.

Неко би ипак морао да свакој усијаној глави у овој држави, у којој свако мисли да је баш он божији изасланик – каква год да је јер друге немемо - који партикуларне интересе стављају испред државних, пусти рефрен песме Неше Лептира „дечко, ајде олади“!  

Напомена: Текст није лекторисан

Deal and dealers

Deal and dealers

Нема дана да нас не затекне нека невероватна вест о политичким активностима  демократски изабраних и мање демократских изабраних представника јавног политичког живота. Има ту свега и за свакога у великим количинама: за привреднике  о лошој приватизацији и привреди испод црте; за правдољубив и осиромашени средњи грађански корпус – хапшења у апотекарски одмереним временским дистанцама; за уметничке душе шоу програми са глумом, певањем, трчкарањем и јавним приказивањем естрадног типа и за оне који би да нешто озбиљније сазнају од својих вођа, телевизијски интервјуи разних смислених и бесмислених садржаја.

Догађаја је толико да због њих немамо времена да радимо и оно што бисмо могли. Од посла се убише једино, медији. Обавештавају, процењују, конструишу, реконструишу, опструишу, анализирају, банализирају, апострофирају, истражују, шпијунирају... Тираж, гледаност и слушаност расту, власници свих врста медија, углавном људи из власти,  задовољно трљају руке. Наравно, ту су и истраживања која о томе сведоче, углавном спроведена властитим снагама на репрезентативном узорку.

Актуелна су два догађаја. Први је из области привреде а други из естраде – водвиљ са дубоким узроцима и далекосежним последицама.

Први се односи на вероватни улазак финансијског капитала Уједињених Арапских Емирата на север Србије – у Војводину. Што се југозапада Србије тиче, присутни су одавно, истини за вољу нису Емирати али јесте Турска са скромних осамдесетак милиона долара. Тек толико да се читалац подстакне на размишљање, зашто веома богати Емирати хоће да уложе у неку, за њих,  тричаву пару у српску земљу! Јесте у земљу, без обзира колико се одговорни званичници трудили да докажу како се не ради о продаји земље него о власништву - имовини - пољопривредних добара. При том, као знак добре воље поклањају блиндиране мерцедесе у вредности од око два милиона долара! Ускоро ће и правно бити све уређено а онда, живи били па видели. Ко ће се позивати на које право, српско, англо-саксонско или шеријетско, видећемо. Само да не буде као са афером „Сателит“! Када смо већ споменули аферу „Сателит“, стварно какве користи имамо од сателитских снимака територије Косова, ако их добијамо? Било како било, још један лош и исхитрен, а можда и противуставан,  потез власти која је остала без пара, а која није спремна да смањи расходе нагомилане и неспособне страначке и рођачке администрације. Има ли места озбиљнијем приступу овом проблему? Има. Уједињени Арапски Емирати имају богатство захваљујући нафти. Све остало је песак. А какве су процене светских експерата о томе колико година ће још моћи да се експлоатише нафта на блиском истоку. А шта ако велики играчи промене енергетску технологију? Озбиљне земље праве планове за много година унапред. Зар нам се не чини да храна и вода постају светски ресурси број један.

Други би могао бити и квалификован као некултурна шала, да се не ради о догађају који открива суштину дубоке кризе категорија уставности и законитости које су основа сваког демократски уређеног друштва. Просто је несхватљиво колико је један бизаран интервју премијера Србије избацио друштвених проблема на површину. Најважнији проблем је, чини се, улога Безбедносно-информативне агенције и МУП-а Србије у креирању дневно политичких догађаја. Према свему виђеном на основу саопштења кредибилних актера представе, улоге споменутих институција никако се не би могле оквалификовати као позитивне, у контексту надлежности из члана 2. Закона о БИА. Очему се заправо ради? Делокруг ( а не „делокруг рада“ како стоји на званичном сајту) БИА-е је јасно дефинисан и као једна од активности је и информисање надлежних државних органа о подацима и сазнањима од значаја за безбедност Републике Србије. Органи БИА-е одговорни су и за контраобавештајну заштиту одређених институција и с тим у вези и функционера који се на челу тих институција. Те су ствари потпуно јесне професионалцима, али и другима који прате српску политичку сцену. Када се, како и зашто БИА истргла из оквира законских надлежности званично је питање за политичаре. Незванично, сви знамо о чему се ради! Онога момента када је директора БИА-е одредила странка на власти а не професионални статус, створени су услови за манипулисање сазнањима – конзервирању одређених сазнања и њиховом активирању у погодном политичком тренутку, коришћење за кадровска решења и прерастању од „силе по себи у силу за себе“! За политику и политичаре  је круцијално питање поседовања валидних информација о политичком противнику са аспекта позиције или опозиције, али са аспекта основне сврхе постојања БИА-е , њено увлачење у дневнополитичке обрачуне је погубно за безбедност нације и државе!

Један наменски интервју,усмерен на дискредитацију премијера, избацио је на површину низ проблема у функционисању најосетљивијих сегмената Владе Србије – селективно информисање условљено страначком припадношћу.

Ако се ипак ради о томе да се у току оперативне обраде групе Дарка Шарића дошло до сазнања да је садашњи премијер доведен у везу са овом групом, на било који начин, опет је учињена професионална грешка јер су сада објављена сазнања прекинула ефикасност даљег оперативног рада на документовању криминалних активности  и лишавању слободе осумњичених. Жалосно, али морамо да констатујемо да у појединим сегментима безбедносног система државе раде потпуни дилетанти! Једноставно, сваки познавалац контраобавештајног заната рећи ће вам  да се ствари не решавају на овакав начин!

Међутим, потпуно је јасно да се извлачење података од пре четири и по године урадило за потребе дневне политике односно обрачуна Демократске странке са СПС-ом. Проблем је у томе што се повод за аферу нашао у избору директора полиције па је велика вероватноћа да су подаци наменски „процурели“ из те институције. У сваком случају политички скандал је додатно нарушио ионако крхки углед Србије у свету. Чини се да наше властодршце уопште не занима углед земље нити њен просперитет, и да воде рачуна искључиво о својим интересима спакованим у све транспарентнију фолију страначких интереса.

Логика намеће закључак да ће неко морати да одговара за овако крупан државни скандал. Када будемо видели санкције знаћемо са колико озбиљном и правном државом можемо да рачунамо. Важно је да се лидери СНС не упецају и да не траже нове изборе иако имају несумњиво највиши рејтинг. Треба наставити започете државне активности, зауздати неозбиљне функционере који о свему имају валидније мишљење од оних који су законом одређени да спроводе државну политику и решити се услуга вечитих дилера политичке комбинаторике. Коначно, треба се окренути властитом раду а не само задуживањем генерација путем кредита и продајом природних ресурса земље. Има ли Србија снаге које су у стању да извуку земљу из настале политичке и економске провалије?

Ваљда је свима јасно да смо уморни од јалових расправа „Колико партија, једних те истих лидера, може да стане на врх игле (зване власт)“ и константног духовног, територијалног и економског сиромашења српског народа. Ако се овакав тренд настави, неће бити потребна никаква војна сила са стране да Србију „укњижи“ у своју територију! Урадиће то неко у наше име!