субота, 31. јануар 2015.

Војислав др. Шешељ








Дуго најављивано и исполитзовано гостовање господина Војислава др. Шешеља у емисији „Ћирилица“ аутора Миломира Марића, вероватно је разочарало и оне поклонике који су увек жељни „брејкинг њуз“ информација из прве руке.

Два сата гледања емисије телевизије „Хепи“ нису оправдала назив ТВ канала и пре би се могло рећи да да смо сви остали у стању нечега што је далеко од било које врсте среће. Тематско бледило, дилетантизам непримерен Марићевом новинарском опусу, Шешељева политичка апстиненција која је на моменте више личила на приче „ е, драга децо овако вам је то било, били у Шевенигену Србин, Хрват и Муслиман...е сада ја баш не смем да испричам како је то било углавном Србин их је све зај..ао!?“

Јасно је да господин Марић није имао дозволу да у директном емитовању пусти господина Шешеља да говори о политичким темама које би могле бити неафирмативне за председника Републике Србије и премијера господина Вучића.

Оно што није јасно то је зашто је Шешељ пристао на учествовање у емисији која својим бледилом може да разочара и најватреније чланове Српске Радикалне Странке, у којој многи грађани патриотског блока виде последњу шансу за спас Косова и Метохије и какво такво очување националног достојанства, па и по цену неуласка у ЕУ.

Могуће је да господин Шешељ ипак поштује став Хашког трибунала да се неће бавити политиком, бар не у обиму који би угрозио односе ЕУ и актуелне власти.

Могуће је да не жели да исувише провоцира актуелну власт која би морала да се обрати Трибуналу за помоћ у којем случају би морала да примени насилно враћање Шешеља у Хаг и то би био крај Српска Напредне Странке а вероватно и његов.

А могуће је, једноставно, да је господин Шешељ схватио да је изгубио најбоље године живота борећи се за идеје и народ који га продао као и све друге!

У сваком случају, притиснут захтевима Трибунала и бурним променама на политичкој сцени Србије откако је добровољно отишао да брани своју идеологију, Шешељу не преостаје ништа друго него да ревидира програм за реализацију идеолошког оквира Српске Радикалне Странке, који ће бити прихватљив и Западу и Истоку. Тврдо инсистирање на чистој идеологији тешко да је данас оствариво и потребна је велика политичка мудрост да мали народи опстану у вртлогу геополитичких и геоекономских интерса великих!


четвртак, 22. јануар 2015.

Прозвана је Војска





Сачекао сам неколико дана да видим како се захуктава и куда води расправа о наводној „противуставној и противзаконитој“ делатности Војнобезбедносне агенције, да се српска интелектуална бара офуцана  својим стереотипом из кога никако да изађе  мало разбистри, и да видимо ко су олињали сомови који чекају у заседи муљевите београдске „ демократске“ чаршије, не би ли задали још један у низу удараца властитој држави!

Овога пута иницијалну капислу активирао је Заштитник грађана Републике Србије господин Саша Јанковић подношењем кривичне пријаве против двојице припадника Управе војне полиције Генералштаба Војске Србије. Господин Јанковић је проценио да је његова обавеза да он контролише рад органа власти иако нити један грађанин није тражио да га он (омбудсман) заштити од противзаконитих поступака власти. То је право господина Јанковића и тужилац ће оценити правну основаност кривичне пријаве. Да су његово ангажовање тражили полицајци жандармерије који трпе последице политичког ангажмана ЛГБТ организације, која сада мудро ћути и гледа како се развија семе које су посејали, могао бих да разумем ангажовање Заштитника грађана, али да он сам то тражи – нешто ми смета и веома је индикативно!

Професионално интригиран полемиком универзално способних београдских интелектуалаца, прочитао сам Закон о Војнобезбедносној и Војнообавештајној агенцији и на моју радост нисам уочио нити један члан Закона са којим је делатност ВБА у колизији! Заправо, испоставило се да универзални интелектуалци баш и не познају организацију државе, њене институције, надлежности и субординацију, што је мање важно у односу на узроке, ток и последице ове ујдурме као дела опште агресије на све институције правне државе. Као да некоме веома смета што су Војска и Црква на врху институција у које народ Србије има поверење! Па нека им смета! Народу су ионако остали једино вера у Бога и у Војску да ће бити боље једног дана!

Да би ствари биле јасније, батаљон специјалне полиције „Кобре“ потчињен је Управи војне полиције која је организацијска јединица Генералштаба Војске Србије. Формално, кобре немају никакве директне везе са ВБА! Зна се и коме ВБА одговара за свој рад. То су министар одбране и премијер. Ако је ВБА радила нешто што није у складу са Законом, постоје инструменти контроле у Скупштини Републике Србије, у Влади Србије и у Министарству одбране. Неће ваљда невладине организације и универзално способни београдски интелектуалци да оцењују рад служби безбедности. Или само причају да повећају тираж новина којима су ударне вести естрада, порнографија и афере које не постоје. И никога није забринула чињеница да нам је правосуђе било блокирано четири месеца али се дигла сва универзално душебрижна београдска интелигенција да осуди „неовлашћено тајно слушање појединих судија“. Међутим нико не аргументује тврдње? Ваљда се то подразумева да ВБА ради те ствари и то противзаконито!Да се ствари закомпликују потрудио се и председник Врховног Касационог Суда Србије изјавом да :“ Сигурно је да није било ни једне наредбе за праћење и прислушкивање неког цивилног лица“ и додао:“ Да је ВБА дужна да достави Јанковићу податке које је затражио“!  Дакле иде се толико у бисмислене тврдње да ВБА нема право да безбедносним мерама обрађује цивиле!? Дакле овако, цивил НН, припрема терористички напад на представника Владе, Председника, министра, на посетиоце позоришне представе и оперативац ВБА дође до таквих сазнања, пренесе их редовним путем директору ВБА а овај згужва извештај и каже: „ рекли ови из НВО да немамо права да обрађујемо цивиле, батали то. Него да видимо ми да ли неко припрема терористички акт према Војсци и МНО!! Стално се отварају нове теме – зашто се штити брат – зашто се „одузимају видео снимци“ – зашто се не дају подаци – зашто се прислушкују судије – откуд право да се обрађују цивили? Нема суштине! Осим једне – дискредитовати службе безбедности по сваку цену!

Јасно је да се ту ваља нешто друго. А то нешто друго је обрачун појединих страначких лидера бившег режима са страначким лидерима садашњег режима, и у тој борби, од које народ има само штету, не сме се увлачити служба која часно и пожртвовано даноноћно ради да би спречила нападе силних моћника на ово отаџбине што нам је остало! Није тајна да многи имају резервне положаје на Флориди, Патаји,  у Грчкој, Бечу и Лондону и да су одавно престали да буду само грађани Србије.

Зато, не увлачите поштене и надасве вредне и пожртвоване људе који раде за интересе своје отаџбине у прљаве политикантске игре. А ако вас, критизере, баш толико жуља шта то ради ВБА, пријавите се да радите у њој...мада... нисам сигуран да бисте прошли безбедносну проверу.

понедељак, 12. јануар 2015.

Укус лоше кухиње





Поново имамо постпразнично препознатљиво сивило увек актуелних унутрашњих политичких тема као сигуран рецепт за изазивање деменције народа о чињеници да смо сиромашнији за исти онај проценат за који су неки други богатији а да при том ови прогресивно осиромашени нису ништа лошије радили а прогресивно богатији, као и обично, нису ништа посебно урадили!

Одмах након празника огласио се председник Србије господин Томислав Николић саопштењем које се своди на то  да ће се нешто морати променити у руковођењу и координацији рада служби безбедности Републике Србије јер је очигледно да је премијер Србије преоптерећен обавезама а да је он (председник ) незадовољан информацијама служби безбедности које се своде на то ко је шта рекао и отрачао и да то њега не интересује. Рекао нам је и да није хтео да прочита свој досије и тако нам саопштио да је и он био предмет обраде служби. Али тако је то у политици. Уосталом, могао би да прочита управо оно што га не интересује – трачеве! Као критика  то је у реду, али нам председник Србије није рекао шта га интересује! Међутим, оно што председник није рекао јесте да нико, ама баш нико, па ни председник Србије не може да одређује шта треба да раде службе безбедности Републике Србије јер је њихов делокруг одређен Уставом, законима и интерним документима служби! Сваки припадник било које службе безбедности тешко би се огрешио о законе уколико не би радио у складу са њима! И ту је главна, што би људи од пера рекли – клечка!

Очигледно је, с обзиром да се незадовољство радом служби стално потеже без обзира која је странка на власти, да су службе безбедности поучене судбином својих припадника који су се својевремено ставили у службу личности а не народа и закона и сада издржавају подугачке казне затвора, постале опрезне и да информишу све оне који би хтели да знају баш све, само фрагментарно и уопштено. Са аспекта тајности рада служби такво понашање је потпуно законито и професионално. А то је оно што свима  који су на власти смета и хтели би да ставе службе и де факто под свој утицај. Постоји још једно битно питање које мучи све политичаре а то је да ли службе раде само то о чему их извештавају или раде и нешто друго о чему их не извештавају а они осећају или сумњајуда их службе „раде“? Ту већ улазимо у проблеме самосталности, отуђења и контроле рада служби који нису тако једноставни као што се често мисли и муче све политичаре.
Службе безбедности најбоље раде када их нема на страницама штампе и у пропагандним говорима политичара и када се за њих чује само онда када  успешно пресеку противуставну, терористичку или друге противзаконите делатности из земље или иностранства усмерене против Републике Србије. А то ко је шта рекао, отрачао итд...реликт је прошлих времена и никако не може да прекрије горак укус неправде који сваки месец осете запослени и пензионери када виде колико су сиромашнији!
Уосталом, председник Републике је личност од које се најмање очекује или уопште не очекује да јавно изражава незадовољство радом служби безбедности. Бар не у правно уређеним државама! Проблеми у раду служби се решавају далеко од очију јавности.

На други чин представе у паузи краћој од времена једне цигарете, позвао нас је премијер Србије лично љутито одбрусивши званичнима Европске уније Маји Коцијанчић и господину Мајклу Девенпорту поручивши им да „ неће да буде њихова лутка на повоцу....“!

Као грађанину Србије и патриоти, речи премијера Србије господина Вучића испуниле би ми срце поносом, као што су и свим грађанима Србије осим оних који су на платном списку ЕУ! Суштину изјаве премијера Вучића знају они које интересује ово промишљање и нећу трошити време на понављање чињеница!
Али као човеку који поприлично зна како функционишу ствари у политици, који зна коме се сме претити а коме не, који одлично зна убојитост празне пушке, који зна шта су то званични демарши државе а шта необавезујуће речи пред новинарима које у суштини немају утицаја нити изазивају било какве последице осим повећаног тиража новина, овога пута, ваљда већ огуглао на вербални патриотизам, сумњичаво посматрам и процењујем о чему се ради!

Скоро да никада у својим проценама нисам био збуњенији. Да ли је премијер дошао до информација да је „пуштен низ лед“ због Бриселског споразума и отварања поглавља о Косову, и хоће да се опрости од политике на частан начин уз колатералну корист куповине великог броја патриотских гласова? Да ли је стварно преломио у себи и одлучио да се искрено бори за свој народ по цену да сагори у борби спашавања Србије од економског ропства?
Или је ово једноставно нова политичка диверзија са циљем да се успори нарастајуће незадовљство народа изазваног непримереном вишегодишњом транзиционом пљачком и галопирајућим сиромаштвом?

Било како било, остаје нам да живимо са укусом лоше кухиње!