Поштовани председниче Александре,
Јуче добих писмо од Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање и претрнух при помисли да сам нешто згрешио и да ћу морати да вратим вишак примљених пензија, кад на моје велико изненђење пише ми Прдседник Србије, лично? Има и слика и факсимил његовог потписа.
Да нема слике и потписа је бих то писмо одмах бацио, али овако, као културан и савестан грађанин, који веома поштује институцију Председника Србије, ред је да прочитам шта ми Председник пише, јер чим ми пише значи да уважава моје мишљење.
Уважени председниче Србије, господине Александре Вучићу,
Прочитао сам пажљиво Ваше писмо и видим да тражите моју помоћ и подршку и ја ћу Вам најискреније и најобјективније одговорити с циљем да вам помогнем јер видим да Вам је помоћ потребна.
Па да кренемо редом.
Слажем се са Вама да сте имали највећу част на свету да служите мени и нашој земљи. Једино бих додао да је требало написати "Србији". Тада би ми било јасније на коју земљу мислите. Али добро, нисам цепидлака па да помислим да сте мислили на неку другу земљу.
То да Ви мислите на моју породицу,моје бриге, наде и снове које делимо је патетично. Не доликује то ни Вама ни мени. Али када већ то споменусте, сетих се да можда ту има и истине јер ја сам далеке 1970.године са војницима ЈНА бринуо о Вашој породици и копао канале за водовод у Бугојну и колико се сећам Ћипуљичима. Ако нису били Ћипуљићи, опростите, године су у питању, али сигурно се сећам да сам 1972. јурио усташе у том крају који су упали у СФРЈ, када су погинули капетан Поповић и мислим војник Блећић из војне полиције.
Сигуран сам да сте искрени и да мислите на мене јер сам ономад, када сте пензионерима селективно и противуставно смањили пензије, на скупу испред Немањине 11, и ја говорио окупљеним пензионерима и позивао Вас да дођете међу народ . Али нисте дошли и то ме је увредило, јер ми је полицајац( који ме је познавао јер сам раније долазио у кабинет Влајка Стојиљковића) рекао да сте у Кабинету.
Ви ми пишете да сте свесни својих грешака и ја то поштујем. Али ми онда није јасно зашто су мени професори на факултету, када погрешно решим задатак на испиту дали петицу? Поштовани Александре, омашке се могу исправити али грешке не могу. Поготову у Вашем и мом послу. Свака грешка има велике негативне последице.
Искрено се дивим Вама што сте одустали од набрајања бројки и статистике јер стварно заваравате себе.
Александре, друже, досадили сте свима укључујући и покварене полтроне који климају када ви по стоти пут понављате чињенице. А чињенице су неумољиве. Посебно путеви. Ја волим добре путеве јер немам пара за добра кола. Тако да моја дачија на лепим и новим путевима клизи и не одваљује ми бубреге оболеле од напорног рада који је држава од мене тражила.
Нешто о економији. Ту грешите! Када имаш у џепу сто динара и добијеш још 50 раст је 50%. Али ни за тих 150 динара не можете да урадите ништа. Наравно Ви знате на шта мислим. Ја мислим и да Ви нисте криви за све због таквг сиромаштва већине грађана Србије. Тврдити тако нешто било би неозбиљно са моје стране. Ни једна власт, у оваквом политичком миљеу не би битно дргачије радила.
Ја не знам који су то лекови са ниским ценема или сам ја баксуз. Јуче сам дао 15000 динара за лекове које ми преписују лекари, поред оних које добијам на рецепт. Често пожелим да сам се родио у Спарти па да ме овако килавог мајка баци у провалију. Али тешим се јер ни ви нисте могли да бирате судбину.
Читам Вашу искрену исповест шта све нисте урадили. Александре, зашто нас подсећате шта нисте урадили? Ми то знамо. Овако признајете да знате да ти око Вас ништа не раде већ само обећавају и лажу а да их нико не тера на то. Па знамо ми да смо сиромашни јер више нико неће да нам да кредите јер све профућкамо или покрадемо уместо да те паре паметно уложимо. Знамо ми и за притиске међународне заједнице око Косова, знамо све. Чему посипање пепелом. То није добар политички маркетинг. Ти око Вас, који Вас саветују су гомила полтрона и незналица. И онда Ви упадате у замку нарциса, и стално говорите како сте Ви све то урадили. Прегледајте изјаве. Свака друга реченица Вам је " Ја сам урадио". Нисте ви Александре ништа урадили. Урадили су други. Забога, постоји бољи политички наратив!
Народу морате рећи истину ако желите да вам народ верује!
Али да будем искрен. Ни опозивија ништа не ваља. Гори су од полтрона у Вашем окружењу и лопова по дубини који користе припадност странци за криминал. Знам да ви то знате али немате снаге да се са њима изборите јер бисте онда остали сами. А то би стварно био тежак ударац за свакога. За Вас, који болујете од истог синдрома као Ваш имењак Александар, па Јосип Броз, а онда и Слободан Милошевић, посебно тежак.
Хтео бих да Вам помогнем али не видим начин како то учинити у оваквој ситуацији!
А хтео сам, јер сам веровао док сте били министар Одбране, да сте се одрекли национал-шовинизма Војислава Шешеља. Ако покушате да га браните,немојте, уваљаћете се у радикалско блато. Знам све о њему. Знамо се добро још из Сарајева. Покушао сам и да Вам лично кажем неке ствари а Ви сте ми на тражени састанак послали неку девојчицу да са њом дискутујем о политици битној за будућност и одбрану Србије ?
На крају, Александре, ја јесам поносан човек.
Моји корени су у Србији и кости мојих предака, прадеде по оцу, оца и двоје браће. Србији смо дали једног подофицира, и тројицу официра. Ратовали против балиста у Качаничкој клисури 1945 и 46, били преводиоци енглеском генералу Луису Мекензију у извлаћењу Команде у Доброволјачкој улици и борили се против национал-шовинизма упадом усташа у рејон Бугојна, преко догађаја у Вуковару а чини се и трасирања сарадње између СРЈ и НР Кине за време агресије на СРЈ!
Председниче, зато Вас питам мислите ли да је пут којим идемо добар за Србију?
Ја мислим да није!
Предуслов повратка Србије на пут демократије јесте ресетовања принципа уставности и законитости. Три стуба демократије морају постати независни ако желите да будете историјски одговорни за будућност Србије.
И не заборавите једну чињеницу. Само јака Србија са међународним кредибилитетом може бити гарант будућности Србима на Косову и у Републици Српској.
Ваша обећања и жеље и моја критика и жеље, неће успети без тих услова и представљају мртво слово на папиру.
Али постоји битна разлика? Ја не могу да учиним пуно! Једино што могу јесте да гласам или не гласам! И верујте ми и ја сам у великој дилеми. Ни политика позиције, ни политика опозиције ни флуидна политика студената( који центри измислише такву бесмислицу) у мени не изазивају позитивне емоције.
Ви можете пуно! Али и Ви сте пред дилемом? Шта год да одлучите - кајаћете се!
Зато, не разумем у чему Ви то мене подржавате?
Хвала Вам на лепим жељама мојој породици и мени! Ја сам ,мислим, поштено служио држави Србији и бранио њене интересе и онда када се то мени лично ломило о главу и члановима моје породице.
Како се ви носите са теретом морала, не знам!
Једино што сигурно знам јесте да Ви са својим моралним особинама и ја са својим, нисмо битни и да ћемо бити заборављени као бљесак комете на небу историје.
Будућност Србије јесте!
