недеља, 29. октобар 2017.

Политичка злоупотреба генерала Владимира Лазаревића.




Два дана ломим савест због тога да ли да се огласим и изнесем свој политички став у вези са предавањем генерала Владимира Лазаревића официрима и студентима Војне академије у Београду, и актуелним политичким догађањима, да не бих повредио емоције Срба и свих грађана Србије према овом делу српске историје.

Нешто ми не штима у овој ујдурми?


Чињеница да у Србији живе генерали, пуковници и други официри, учесници рата на Косову и Метохији, и да никада нико није дошао на идеју да их позове у војне школе и академије, бар не јавно, баца сасвим ново светло на дешавања у политичком животу Републике Србије.
Зна се да су наши људи држали предавања о ратним искуствима из рата на Косову и у неким другим земљама, а готово да нема земље која није тражила писане анализе о величанствено изведеној акцији стратегијске и оперативне дисперзије материјално техничких средстава и маскирања. Ту је углавном све одавно познато, и ангажовање генерала Лазаревића није било неопходно.

Питање је шта се то ваља иза брда?


Част или пробни балон да се саопшти народу благи заокрет Србије у односу на ЕУ, али и јасно саопштена порука да Србија жели снажнију подршку Русије и НР Кине, као и од неких других великим земаља, битних играча у међународним односима на овим просторима, припала је господину Александру Вулину, који би био најмања колатерална штета за председника Александра Вучића, уколико би пробни балон изазвао снажније потресе и реперкусије по Србију.

У овој политичкој игри жртва је и сам генерал Владимир Лазаревић који је неопрезно прихватио да буде предмет политичке манипулације! Зашто генерал тако лако упадају у замку политичара?  Несхватљиво је да је пристао с обзиром да га је ова држава ладно пустила" низ воду" и испоручила Хагу, и која ће то опет учинити ако моћници процене да он својим предавањима буди свест о потреби супротстављања моћницима! Као што председник Вучић све сваљује на леђа претходника, тако ће и неки други председник све свалити на леђа Вучића а жртве ће опет бити они који пристају на такве врсте манипулације.

Али, откуда држави Србији "аргументи" за гурање прстију у очи моћницима када званично заступа политику уласка у ЕУ? Пуца ли то председник Србије из празне пушке?

Лепо је то што је наша званична политика неутралност са активном и мирољубивом коегзистенцијом са околним земљама и целим светом!
Међутим, модел несврставања одавно је у свету напуштен, одавно нема берлинског зида, нема блоковске поделе и нема СФРЈ од 22 милиона становника! Најгоре од свега јесте то што имплементација такве политике уопште не зависи од бројчано мале, економски слебе и војно беззначајне силе, него од интереса великих сила, првенствено САД и Русије а када је економски аспет у питању и од НР Кине.
Несувисле и учестале тврдње председника Србије да Србија има снажну војску нису изазвале никакве коментаре светске јавности, чак ни војних аналитичара, јер знају да је све то фарса срачуната на покретање емоција народа због пада рејтинга владајућих странака Србије, намењене су неупућеном бирачком телу

Тиха превирања у Војсци и полицији, најјаче испољена протестима Војног и Полицијског синдиката Србије уз подршку великог дела војних пензионера који су незадовољни енормном пљачком њихових пензија од стране актуелне власти, довођење Турске у позицију да се битно меша у економски живот Србије и омогућавање остваривања вековног сна Турске о успостављању "зелене трансферзале" чиме се директно угрожавају интереси Републике Српске, сумњиви послови са људима из земаља блиског Истока, као и веома нестабилна политичка ситуација на унутрашњем плану - терају председника Србије на овако бесмислене политичке диверзије не би ли скренуо пажњу грађана са битних на небитне ствари и тиме поправио рејтиг странака на власти које већ неколико година не успевају да остваре било какав економски и политички бољитак за Српски народ.

Свакако да су неодмерене изјаве председника Вучића и његових министара очекивано усталасале реакцију америчке администрације и популарисање тих реакција путем домаћих медија личе ми пре на вешто договорену али провидну игру доброг и лошег полицајца, него ли на озбиљан политички заокрет Србије према Русији и НР Кини. Уосталом, јавно критиковати администрацију САД како је имала колаборанте у претходним владама и истовремено желети да се наставе и развијају односи са америчком администрацијом, уз изнету констатацију како је креирање било какаве политике Србије без интереса америчке администрације немогуће, дерогирају се све тврдње господина Вучића о аутохтоности политике коју спроводи.

Вучићева најава да ће саопштити народу садржај разговора са високим представником Стејт дипартмента за овај део Европе и амбасадорм САД у Београду, на телевизији Пинк(?), у ситуацији када је америчка страна одмах обелоданила суштину захтева према Србији, не може бити оквалификована другачије осим јефтине манипулације грађанима Србије.


Жалосно је што у својој намери бесконачног владања Србијом, квазиполитичари поново користе генерале, официре и погинуле људе који су једини доказали своју приврженост Србији.

недеља, 22. октобар 2017.

Истините лажи и лажне истине.




Откако су грађани Србије, којима је омогућено да живе „с оне стране закона“ и на рачун других грађана, устоличили господина Александра Вучића на место председника Републике Србије и тиме пролонгирали суспензију владавине права на наредних пет година, истините лажи и лажне истине
- како вам се више свиђа, постале су омиљени вокабулар, почетак и крај сваког јавног наступа председника Србије без обзира на повод јавног обраћања нацији.

Људи који живе „с оне стране закона“ има у свим слојевима српског друштва, од најбогатијих до најсиромашнијих, а највише је оних који преживљавају захваљујући благонаклоности државе према сивој економији и пензионера чије су пензије мање од 25.000 динара и представљају стабило бирачко тело странке која им омогућава какво-такво преживљавање.

Никакву новост не представљају чињенице да српску економију разарају организовани криминал, утаје пореза, неиздавање фискалних рачуна, повећавање пензија сиромашнима из масе новца добијеног отимањем од „богатих“ пензионера које је озакоњено у Скупштини Републике Србије доношењем Закона о привременом уређивању начина исплате пензија без датума до када ће важити тај Закон, идт...итсл!

Оно што је новост јесте чињеница да господин Александар Вучић својим изјавама о пензијама дезинформише домаћу и међународну јавност ( мада нисам видео нити прочитао да било која инострана агенција преноси те изјаве, што само по себи говори о суштини тих изјава), тврдњама да пензије никада нису биле веће и да сви они који тврде супротно „престану да лажу“?

Није примерено председнику Србије  да седамстотина и четрдесет хиљада пензионера, којима су смањене пензије назива лажовима!

Коректно би било да председник Србије каже како новцем од наших пензија држава финансира социјални мир, смирује незајажљиве апетите бирачког тела СНС, СПС и остали коалиционих паразита , и покрива лоше пословање јавних предузећа од којих су многа доведена у такво стање због финансирања политичких странака. Прича о томе како се политичке странке финансирају на легалан начин не држи воду, а и сам председник Србије то тврди, али за друге странке које нису у позицији у којој се налазе странке на власти.

Дакле, од дела пензије који мени„ богатом пензионеру“ држава одузима сваког месеца, финансира се повећање пензија за неких двадесетак пензионера чија су примања мања од 25.000 динара.

Оно што председник Србије не зна, неће да зна, или га политички „насанкавају“ његови сарадници јесте чињеница да Фонд ПИО доставља обавештење о износу пензије на основу Закона, и колико је умањена на основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија! За сваки случај-када Старзбур пресуди против државе Србије!

Од дана примене спорног закона, например, моја месечна пензија у апсолутном износу је мања око 18,5% ( варира због процента умањења и релативног повећања- умањење је у почетку било највеће).

Поставља се питање како то да моја пензија „никада није била већа“ како тврди председник Србије?

Била је господо, и то је чињеница!

Пред овом чињеницом естрадни изливи одушевљења председника Србије постигнутим резултатима, када је реч о пензијама, делују смешно и образованом грађанину говоре много тога. Међутим, познато је и то којем делу грађана Србије су намењене те неистине и полуистине. Тај део Србије је отворено на страни политике коју су још комунисти применили 1945. године -  придобијање народних маса отимањем од богатих и дељење сиромашнима. Истини за вољу, комунисти су створили јаку и модерну државу, а данашњи експропријатори је уништавају!

Забрињавајуће је стање морала српског друштва. Политику отимања од оних који су створили некакав стандард и помагања оних који нису ништа учинили за ово друштво, подржавају најсиромашнији грађани, пензионери и избеглице и они су по правилу гласачко тело странке која спроводи такву социјалну политику.

Ово је веома опасан тренд који доводи до социјалних незадовољстава опљачканих и до нарастања апетита оних који се користе снагом своја два прста и права гласа. Ако било ко може према средњем слоју српског друштва да примени меру ограничавања законских права над имовином у корист друге друштвене групе, која обезбеђује странкама на власти опстанак, онда од принципа уставности и законитости и једнакости грађана пред законима нема ништа!

Како објаснити енормно велики број грађана Републике Српске који су фиктивно пријавили место боравка у Србији и добили личне карте грађана Србије?

Основни принцип модерне државе – једнакост грађана пред законима, нарушен је усвајањем Закона о привременом уређивању начина исплате пензија!

Пензије су веће само за неке грађане, вољом странке на власти!

Онога момента када изманипулисани страначки пензионери пређу износ од 25.000 динара, и на њих се примењује Закон на део преко 25.000 динара?

Отимање пензија неће бити заустављено док су на власти странке које су га донеле!

Али ни довођење других странака на власт није гаранција да ће се поштовати принципи уставности и законитости. Проблем је далеко сложенији и он се не решава довођењем шрафцигер индустрије у Србију и запошљавањем педесетак радника у срединама где треба обезбедити партијску већину у локалној самоуправи.

За то време док наша деца, доктори наука, ижињери и лекари граде земље запада, квазиполитичари Србије урушавање Србије проглашавају историјским успесима?

А да, умало да заборавим – да ли се сећате шта то беше „зелена трансферзала“ и као се она операционализује у пракси!?