Кап која је прелила чашу!

Асоцијација пензионисаних припадника Војске Србије објавила је званично саопштење са састанка ГО АППВС одржаног 7. октобра 2015. године, на свом сајту, које не одговара току састанка.

Због таквог односа према истини и свом чланству и члановима Главног одбора, као и због недоследности појединих људи у спровођењу ставова АППВС, обавестио сам председника Асоцијације да од данас нисам њихов члан.

Моја одлука није последица понашања господина Милета Бјеливука јер сматрам да он, исто као и ја има право на свој лични став. Истина, веома се разликујемо- ја имам став о политичком лику и деловању господина Бјеливука а он има свој став  и непримерен речник  комуницирања и личног обраћања, који ми је познат још од протеста након 10. марта.

Дакле, оно преко чега ја не могу да пређем, јесте чињеница да смо господин Вуликић Милован и ја разговарали о „ неприхватљивим условима“ Милета Бјеливука и оценили да је то уцена свих осталих удружења и њихових председника и чишћење простора за његову инаогурацију за лидера свих удружења као реалне последице успеха протеста и да  о томе морамо разговарати са господином Милетом, јер смо закључили да постоји могућност да је Миле хтео нешто да нам индиректно саопшти и да то треба да расправимо на састанку ГО АППВС.

Након мог разговора са господином Вујикићем, састали су се господа Вуликић и Милосављевић и вишесатно су расправљали о насталом проблему, али ми садржај њиховог разговора није познат.

Одлучио сам да изнесем лични став на свом блогу  да бих господина Милета, знајући да је емотиван и да неће отрпети, испровоцирао да отвори карте и на састанку каже о чему се ту ради.

Дневни ред Дванаесте седнице ГО АППВС садржао је и трећу тачку која гласи:"Разматрање Споразума који је предложио наш члан Миле Бјеливук, председник КТ и председника тима за протесте од 29. 09.2015. године".

У току састанка отворио сам сајт „Радиоадмирал“ и прочитао саопштење господина Бјеливука написано речником који не желим да коментаришем,које није имало упориште у истини, осим констатације да ја нисам дао очекивани допринос успеху протеста у завршној фази припрема због одсуства, да су он, Јован и Бранислав изнели протест на својим леђима и да је протест био до сада најуспешнији! 

То је, према схватању господина Бјеливука, довољан разлог да себе види као "вођу" са правом преузимања истине у име свих војних пензионера Србије!

Оно што се заборавља јесте то да сам поднео оставку на  место Kоординатора за медије, информисање и борбу против дискриминације свестан чињенице да нећу бити ту и да ће то морати неко други да ради и да је поштено да то кажем. Нажалост, Асоцијација а и сам господин Бјеливук нису хтели да прихвате ту чињеницу. Миле је био искрено разочаран и рекао ми да то није поштено од мене да се повлачим, да сам ја био тај који га је гурнуо у борбу за наша права када је он хтео да све остави, да је само због "осећаја моралне потребе" да не смемо да станемо прихватио толики терет и ја нисам имао аргумената да одустанем, али нисам могао ништа ни да учиним, и тако је створен простор за моју критику.

Оно што јесте чињеница је да је АППВС почела праве и смислене активности на припреми ових протеста и да је АППВС именовала Милета Бјеливука за председника КТ и о томе постоје писана документа. 

Милета Бјеливука нико није изабрао за председника Координационог тела.

Творци његовог оправданог довођења на чело били смо ја и господин Вуликић. Ако жели да буде искрен Миле ће признати да смо се два или три пута састали ради тога да га убедимо у наше мишљење да је он најбољи избор јер има кредибилитет код великог броја пензионера.

Треба рећи и то да је господин Јован Тамбурић осетио да има чудних околности у избору Милета Бјеливука и ја сам му неколико пута рекао да ће бити онако како је АППВС одлучила и да ће носилац протеста бити АППВС на челу са Бјеливуком а да је он своју позицију прилично упропастио формирањем УСПВЛС и разбијањем ФБ групе.

Истина је и то да господин Бјеливук “ни за живу главу“ није хтео да прихвати сарадњу са господином Јованом,оправдано реагујући на непримерене нападе од стране господина Тамбурића, али смо га господин Вуликић и ја на она три разговора убедили да прогута увреде ради добра свих пензионера Србије.

Затим су почеле активности.

На Дан безбедности 13. маја, разговарао сам са неким људима и замолио их да убеде господина Драгањца у непоходност заједничког наступа. Увече, истога дана на сајту УВПС појавио се текст да се састанак заказује за 25. мај. Случајност или не?

Успели смо да организујемо заједнички састанак код господина Драгањца са циљем да пронађемо начин да чланови УВПС ипак изађу на протест а да ми будемо носиоци протеста.

Састао сам се са Вуликићем и рекао му да су нам врата отворена и да треба да оду двојица из АППВС, и договорили се да један члан обавезнобудем ја а други кога одреди Асоцијација. Нажалост, асоцијација није могла да одоли лакомости и изазовима промоције и делегирала је господу Вуликића и Јефтића.

Ово је била прва непоштена и преварна делетност према мени и о томе сам обавестио господина Бошка Николаша!

Ујутро сам назвао господина Драгањца и обавестио га да ја не могу да дођем као званичан члан Асоцијације, на што је он реко да дођем и да прихвата моје присуство са задовољством као што прихвата и сваког другог војног пензионера.

Састанак је био обећавајући све док господин Петковић није поставио децидно питање господину Драгањцу хоће ли он извести УВПС на протесте а господин Драгањац му јасно одговорио да неће и навео разлоге зашто неће!

Никада не улазим у разлоге нечијих ставова и убеђења, али ово је за мене био ударац и пошто сам седео тик до Вучковића и Драгањца покушао да изгладим непријатну ситуацију речима да ми не тражимо да он изведе пензионере, да ћемо ми то урадити .....и остало како је већ публиковано у мом обраћању на том скупу.

Након мога ангажовања у име АППВС, Господа Милосављевић, Матић и ја били смо на састанку са Константином Арсеновићем, потпредседником Скупштине Србије, да видимо можемо ли са те стране нешто да пробијемо. Једина могућност која је ту фигурирала јесте формирање политичке странке али да чак ни она не би померила језичак правде на нашу страну.

Након тога било је одлучено да ја напишем допис господину Драгањцу о поновном састанку реди превазилажења насталих проблема али  тај мој допис је на некако чудан начин, у току давања примедби људи из свих удружења заустављен од стране Асоцијације, и допис није послат.

То је била друга непоштена радња према мени!

Ипак, и након нарушених односа са УВПС од других, успео сам да договорим састанак са господином Драгањцем коме смо присуствовали Јефтић и ја. Било је осетно обострано разумевање потребе да се иде у протесте али је господин Драгањац нагласио да не одбија могућност организовања протеста али да  нема шансе да организујемо било који облик сарадње у протестима пре 5. октобра.

Био сам убеђен да је неко од решења је било на видику и ширио оптимизам! Које и какво, зависило је од нас и наше мудрости!

Памтном човеку је и звецкање кутијом шибице музика а будали не помаже ни симфонијски оркестар!

На оснивање Координационог тела долази генерал Симо Туманов као представник УВПС! Зовем га два пута у Струмици, где је био на одмору и на дан формирања КТ довозим га на састанак! Након састанка Драгиша и ја одлазимо са Тумановим на разговор с циљем да изгладим проблем са УППС објавом чланка против УВПС и Драгиша ми износи неке ствари и каже да ће ми послати мејл о томе. Добијам мејл од Драгише и зовем Бјеливука и кажем му шта имамо у рукама, он одговара да зна , да га је он добио пре мене од Драгише? Питам га откуд кад сам ја тај мејл добио пре два минута. Одговара ми да је он уредио да се све прво достаља њему!

То је био трећи акт неповерења према мени и подметања клипова мојим активностима!

Формирано је Координационо тело које доноси одлуку да се иде у протесте 29. септембра! Ко је донео, како, зашто? Видим да је то елиминисање мојих напора и АППВС да УВПС ида са нама кроз неки облик сарадње!

Без мог знања господин Бјеливук ме промовише у Координатора тима за медије, информисање, додаје и људска права и дискриманицију и остале бесмислице. Да не рушим концепт, пристајем!

Напишем два саопштења  о раду КТ које одобрава Миле Бјеливук. Људи почињу да се обраћају мени? Код трећег саопштења господин Миле каже стани – не мораш ти баш сваки пут да издајеш саопштење?

И саопштења почиње да пише Миле Бјеливук председник КТ и Тима за протесте, и два пута дневно ако треба.

Пишемо последњи допис Драгањцу хоће ли он или не са нама у протест. Ја напишем допис, пошаљем га Милету на верификацију као што смо се договорили, он почне да га касапи бесмисленим примедбама свих чланова удружених у КТ и на крају каже остави то па ћемо сутра на састанку да размотримо који допис иде!? Кји то дописи када сам ја "Координатор"?

Сутрадан, на састанку Миле чита своју верзију ултиматума Драгањцу! Ја кажем да то није добро да је сувише тврдо и ултимативно, да ће господин Драгањац да нас откачи, да ми молимо њега а не он нас, да допис мора оставити простор за његово колебање или чак позитивну одлуку и да се прочита и моја верзија као што смо се договорили! Ја прочитам своју, гласамо, људи је подрже, и ја добијем четри гласа. Миле, након тираде да нема шта да га молимо, да нам није ни потребан ако неће, добије четри гласа и онда дигне своју руку и каже 5:4 за мене иде мој допис. 

Запрепаштен, жкКажем му да не може тако да ради, да ја нисам дизао руку и питам га на шта то личи. 

Ја сам председник, иде мој допис, немам ја времена да сада печатим, све је већ спремно, иди Браниславе носи ово у УВПС!

То је била четврта непоштена радња према мени након које ми је постала јасна улога Милета Бјеливука.

Према речима господина Бранислава, он је Драгањцу предао Милетов званичан допис и неформално мој. Наводно је Драгањац прочитао мој и питао га зашто мој допис није званичан. Да ли је ово тачно или не не знам! Изражавам резерву!

Наставио сам да се ангажујем док сам био у Београду успео сам да добијем бројеве личних мобилних телефона госпође Љиљане Самиловић, Господина Лазанског, господина Југослава Ћосића (Н1), пет уредника Б92, са свима разговарао и послао им допис са молбом да информишу српску јавност о нашим протестима. Ако неко мисли да је то лако нека проба! Све их обавестио да о својим одлукама контактирају господина Милета Бјеливука председника КТ, јер ја 12. 09. одлазим из Србије.

Из Грчке сам послао мејл Вибером Милету са молбом да да 1000 динара за мене за протесте, јер сматрам да је срамота да нас нема на списковима донатора(сваки дан читао Радиоадмирал а брчкао се нисам). Није ми одговорио!

По доласку из Грчке, уговорио сам састанак са једним народним послаником око пропагирања питања војних пензионера у Скупштини Србије који треба да буде идуће недеље.

Све ово је урадио господин Арсеније Станковић, према речима господина Милета Бјеливука разбијач јединства војних пензионера Србије, сплеткарош , безобразник, и некултуран човек! 

Али ту није крај!

Миле Бјеливук, летећи на крилима успеха, опет даје интрвјуе усред протеста, баш као и на прошлим када смо каснили са почетком због његових "инервјуа", када је колона сама кренула према Скупштини јер је он то рекао преко разгласа –да на чело иду кутија са петицијом, колона је кренула не чекајући Милета док он даје интервјуе. 

Замислите тај безобразлук и диверзију Станковића који је спречио да нас полиција системом „левак“ усмери у кретање колоне тротоаром, као да су он и Јован писали лекцију сузбијање демострација а не ја и моје колеге давних осамдесетих година. 

Е па, ако је и од Милета, што је много, много је!

И коначно шта је то значајно рекао Миле Бјеливук на кога се односе његови услови да остане на челу КТ?

Рекао је директно да не жели да му се мешају у посао нити један председник удружења, и посебно нагласио двојицу, Петковића и Тамбурића, да су они јесу формално изнад њега као председници удружења а он њихов извршилац али да нико не може у Скупштини или било где да дели своје визит карте, даје своје мејлове и телефоне већ само телефон КТ, да не може да се користи потписивање петиције за врбовање нових чланова и да ће он рећи своје и томе и да више није члан АППВС.

Да ли господин Бјеливук мисли да су људи оперисани од логике и да не схватају шта ради?

Рекао је да нисам смео да се мешам у Јовин посао и усмеравам колону на улицу јер смо требали да идемо тротоаром, али је сутрадан рекао да је величанствено то било јер је тако рекао неименовани народни посланик?!

Замерио ми је зашто сам "лични" мејл ( мислим да нас има преко 23) искористио за јавни обрачун са њим.

Прихватио сам да је у праву да је мејл послат двадесеттројици људи "лични" под условом да други нису били у могућности да га виде и читају али ја сам знао  ко је све испроваљивао приватност тог мејла и зато се одлучио да став поставим јавно.

А моја бивша  АППВС, на његову уцену му одговара да се оставка не прихвата, да се његови услови преименују у предлоге, да сматрају да је ово сукоб двојице „јаких“ личности у нашим редовима. Само што не рекоше хајде се вас двојица изљубите, то је сада модерно!

Рекао је и то да је добио мој вајбер-мејл али да намерно није хтео да уплати за мене 1000 динара јер он има неке своје принципе. 

Нешто су ми ти принципи прилично препознатљиви!

Кап која је прелила чашу неспособности АППВС или лицемесртва према мени био је предлог господина Бранислава Јефтића да ја скинем поменуту колумну са свог блога што сам ја учинио и да АППВС даје пуну подршку Милету Бјеливуку!

Не желим да будем у друштву са људима без морала, који наводно не желе власт али зато вуку потезе који то јасно демантују, који свога председника и колеге омаловажавају, који чине све да протест Јована Тамбурића испадне смешан, који су разбили ФБ групу јер нису хтели да стану на њено чело, који се учлањују у друга удружења бројно јака и тако присвајају туђе бирачко тело али му у томе сметају председници који су својим радом створили та удружења, мислећи ваљда да су они телад која не виде њихове перфидије, који јавно саопштавају да више нису чланови удружења које их је створило, а онда без трунке савести то прећуте..... са таквима ја нећу да будем!

Мени деле лекције исти они, потомци оних који су ме молили да пишем матурске радове њиховој деци, како они кажу на тему " ма нешто Стендал од Балзака, јебем ли га неки јадници и неке црвене и црне боје", ти исти, ама баш исти, јер они се никада не мењају, само се рађају са другим лицима, би мени да деле лекције о моралу.

Господо, ако хоћете да причате о мом моралу, идите у ПС Нови Београд, уђите у базу података о грађанима и видећете да још постоји Службена забелешка о томе да сам нашао новчаник са три хиљаде динара, плату раднице ИМТ, и предао је ПС у улици Отона Зупанчића 42, још давне 1961. године!

Једином официру ЈНА који је вратио 150 ДЕМ благајни јер их нисам потрошио у иностранству; уштедео Управи безбедности ССНО - народу СФРЈ- 900 000 ДЕМ што је износило 10% од вредности уговора за средства противдиверзионе заштите команди јединица и установа ЈНА, би да о моралу суде они који се скоро побише за 32.000 динара!

И сада поново траже паре али имају свој принцип да они не дају!

Да је покојни министар одбране СРЈ Павле Булатовић жив, замолио бих га да вам каже нешто о мом моралу и колико је поверење имао у мене за време агресије на СРЈ!

Идите у ВОА и можда ћете наћи податак да сам као Изасланик одбране СРЈ известио свог претпостављеног о томе да у каси фали 50 долара, а они који су научили да легално краду на десетине хиљаде долара остали збуњени!

Бујрум господо! Лицемерство вам изгледа није страно! Зато нећу да будем са вама!