Еребус влада интересима војних пензионера Србије

На званичном сајту Асоцијације пензионисаних припадника Војске Србије, на мој кометар текста господина Милорада Петковића, портпарола Удружења пензионисаних подофицира Војске Србије и председника Градског одбора  тог удружења у Нишу, удостојио се да ми одговори извесни господин „Сава“, чији коментар преносим у целости:

„#2 Саво 26-08-2016 11:37

Господине Арсеније,ако сте официр Војеске Србије у пензији и ако сте члан Удружења војних пензионера Србије, имате право да тражите и предлажете побољшање у функционисању органа наведеног Удружења.
Међутим видљиво је да ви спроводите акцију да вас буде што више који не желе бити чланови и да престанете плаћати чланарину.
Поставља се питање шта ВИ то тражите од легитимног на основу Статута УВПС изабраног председника, ако ВИ нисте члан тог Удружења. Ако проучите наш Статут увериће те се да је донет у складу са Законом, те да је одобрен у АПР Републике Србије.Жалосно је господине Арсеније, што на овакав начин нападате наше генерале, пуковнике и разбијате јединство Удружења војних пензионера у којем су часни генерали, пуковници и сви други официри, подофицири и удове пензионисаних припадника Војске Србије. Раскрстите ВАШЕ ВЛАСТИТЕ АСПИРАЦИЈЕ, јер су вам мисли мрачне као ноћ а намере тамне као еребус.“

Мислио сам да не одговарам на написане бесмислице - с обзиром на псеудоним, али након коментра господина „Милован“, који очигледно зна ко стоји иза псеудонима „Саво“, и употребљене речи „еребус“, одлучих да снизим властите критеријуме и изведем на полигон логике мало теже аргументе.

Поштовани господине „Саво“, да сте озбиљан члан УВПС, сигурно бисте се заинтерсовали ко је човек који заговара „ разбијање“ УВПС и на интернету бисте нашли много прилога о мени који ме и те како квалификују да раскринкам отуђено руководство УВПС због перфидне деструкције Удружења Војних пензионера Србије, због које трајно трпе сви војни пензионери Србије.

За Бога милога, господине „Саво“, зар ја не радим управо оно што ми саветујете у првом ставу Ваше лекције – тражим и предлажем побољшање рада органа наведеног удружења ( Прим. аутора – не пише се „ побољшање у функционисању“ него побољшање функционисања! ).

Зар Ви, господине „Саво“, заједно са уваженом, али отуђеном од реалности, господом из отуђеног руководства УВПС не чујете шта вам говоре војни пензионери Србије.  Написаћу Вам јер је могуће да у нашим годинама слабије чујемо – издали сте интересе војних пензионера Србије и противзаконито дали мишљење о материјалном праву војних пензионера на основу кога смо ускраћени за део наше имовине!

Ко сте ви, господине „Саво“, или како се већ годинама мимикријски представљате, да имате своје мишљење о стварима које уређује Закон? Па нормално је да ће свака власт да искористи нарцисоидно уображене величине, уколико од тога има користи! Својим неодговорним понашањем, које се огледа у прихватању саветодавне функције на штету војних пензионера, у искључиво правној ствари која је регулисана Законом, УВПС је себе дискредитовало као репрезентативно тело војних пензионера Србије!

Зато, не постоји други начин да се супротставимо разним Савама у УВПС него да вас финансијски развластимо пре него ли ви уништите све војне пензионере Србије. Уосталом, ако лаже коза не лаже рог – Вас не брине ништа друго него чињеница да хоћу да вас обеспарим?

Да, обеспарити вас, одузети вам новац, за надокнаду измишљених послова, дневнице, репрезентације, хонораре, сумњиве и безвредне мемоаре написане по ко зна који пут на различит начин и остале марифетлуке, сакупљен од чланарина удова, водника, капетана, подофицира и официра, и ви ћете се сами од себе распасти из простог разлога што вам мотив за рад у УВПС није племенит!

Тачно је у праву сте! Ја желим да сви чланови УВПС остану ту где јесу и да се омасовимо али да престану да вам плаћају чланарину!

Сиц!

Јесте ли спремни, господине „Саво“ да радите послове Удружења бесплатно! Или да ублажим захтев, јесте ли спремни да сав новац(осим за техничке послове) дате као хуманитарну помоћ угроженим породицама војних пензионера јер је то једини трошак који прави УВПС и ја га подржавам свим својим бићем!

Нећете!

Јесте ли спремни да разговарате са нама и придружите нам се у протестима против дискриминације војних пензионера?

Нисте!

Да ли схватате суштину друштвено-економских промена које су се догодиле у Србији од 2000. године?

Не схватате!

Да ли сте свесни да ће захтеви према пензионерима Србије и посебно војним, бити све драстичнији?

Нисте!

Нисте, јер се бавите плакетама, сабљама, мемоарима!

Нисте јер живите у времену прошлом у коме је држава давала парице а ми их лепо трошкарили. Сада парица нема, а навике су остале, и куд ће, шта ће, они који су навикли на паре и бенефиције као наркоси на дрогу, троше паре од чланарине ионако осиромашених чланова!

Не спорим да сте у праву када пишете да је све у складу са Законом, Статутом и осталим нормативним актима, на које се позивате. Али сва та документа су писана за случај да се борите за права војних пензионера. И, ви сте их писали, за себе?  Да сте радили посао како треба, не бисмо дошли у ову ситуацију. А УВПС то није радило. Истина, оно покушава да створи утисак да је радило све што треба ( писало дописе?). Али у стварно конфронтирање са органима власти није се упуштало јер то значи престанак апанаже људи од Скупштине Србије до општинских одбора УВПС! То Вам је истина о отуђеном руководству УВПС, и менталитету људи који га подржавају!

И коначно дођосмо до круцијалног коментара из Вашег пера!

Питате ме ко сам ја, ако нисам члан УВПС да тражим нешто од легитимног руководства УВПС?

Да бисте то схватили, мораћете да прочитате многе књиге о демократији, њеном функционисању, усвојите и понашате се према позитивним моралним нормама! Као предуслов, одреците се периодичног читања „Ветерана“, јер у њему тога нема!

Коначно будите искрени према себи и признајте да нисте одушевљени што су вам крали пензију толике године а добили трећину дуга ( колики је стварни износ мене не интересује) и што Вам се сада одбија толики новац.

Признајте и то да сам ја, као и сви дискриминисани војни пензионери, у праву за сваку реч коју сам написао!

Што се тиче речи грчког порекла „еребус“, допада ми се што сте је користили, јер Вас издваја од оних који ће Вам ставити примедбу на погрешно изговорену реч и упозорити Вас да се каже „ербас“ или „ ребус“ (у складу са примедбом једног генерала на високом положају у тадашњем ССНО који је на представљање једног пуковника да је он начелник Одељења за метрологију констатовао   да се каже метеорологија а не метрологија! А што је тај генерал волео бенефиције!).

Нажалост, употребили сте реч која није примерена мојој личности.

О мени можете да питате водника 1. класе из Батајнице који ми се обратио писмом у Пекингу да му набавим лек притив карцинома за његову супругу. Лек сам му набавио и послао дипломатском поштом. Исто то сам чинио и за, нажалост сада покојног колегу, пуковника Душана Јанковића. Свакоме коме сам могао да помогнем, помогао сам !

За овакву квалификацију најмање што можете да учините јесте да ми се извините.

Ја желим да будем племенит и ево, помоћи ћу и Вама, саветом.

Испишите се из УВПС! Биће то најлепше извињење!

Коментар с поводом

Реаговање на текст „Из делокруга рада УВПС  5а“ објављеног на сајту Асоцијације пензионисаних припадника Војске Србије“ 23. августа 2016.године.

У својим коментарима на страницама блога стално сам напомињао чињеницу да оваквом стању у УВПС највише доприносе сами чланови-војни пензионери, јер су незаинтересовани а и научени да ћуте јер им "може бити и горе"? 

Да нам буде горе, тешко да може! 

Осим трошкова за хуманитарну помоћ, коју подржавам као делатност УВПС, сви остали трошкови су, са аспекта морала, скандалозни. Срамотно је узимати надокнаду за рад у удружењу које се финансира од чланарине. Донекле, могу да разумем, да неки административни послови, које обављају војни пензионери са малим пензијама буду симболично плаћени, али да пуковници и генерали узимају плате, наплаћују дневнице за службена путовања, имају репрезентацију – то се сматра понашањем за које нећу да употребим нити једну реч јер ми домаће васпитање, образовање и морал тако нешто не дозвољавају.

Али ћу зато рећи, у контексту одбијања истог тог отуђеног руководства да се стави на чело протеста војних пензионера због нецивилизацијске пљачке наших пензија које није забележено нити у једној модерној правној држави, да је такво понашање отуђеног руководства одраз ситносопственичког , филистарског или ако вам примереније звучи - чифтинског понашања, које своје изворе има у непримереној губитничкој идеологији минулих времена где је лични интерес био императив и „модус вивенди“ врха једне армије.

Поједини високи „функционери“ УВПС својим понашањем урушили су и оно мало моралног кредибилитета зарад ситносопственичких интереса!

Такође, не желим да коментаришем легалност оваквог трошења чланарине војних пензионера јер сам сигуран да је све добро „ покривено“ те је бесмислено трошити речи!

Оно што јесте смислено је указивање на неморално и погубно понашање тог руководства, у времену у коме УВПС императивно треба да се бори за статус војних пензионера, које се огледа у колаборационој вези отуђеног руководства са странкама на власти и државним органима који се свим снагама боре да осујете борбу војних пензионера за своја права и тиме отуђено руководство УВПС  директно подржава дискриминацију свога чланства.

Наизглед велико душебрижништво за судбину војних пензионера, у позадини крије реалан план за разбијање јединства, јер је свакоме ко имало резуме како се манипулише друштвеним групама, јасно да је нужна последица незаступања интереса чланства – осипање УВПС и формирање знатног броја малих удружења која не представљају озбиљну снагу у борби за њихова социјална права. Дакле, отуђено руководствоУВПС, супротно званичној, води политику разбијања јединства војних пензионера!

На ову чињеницу упозоравао сам у неколико својих коментара!

Излаз из ове ситуације може се наћи само уколико се чланство УВПС „пробуди“,  схвати перфидије отуђеног руководства и предузме мере за смену тог руководства и изабере људе који ће заступати интересе војних пензионера или ако се минорна удружења уједине и сталним протестима натерају отуђено руководствао да се повуче.

За сада, летаргично чланство УВПС и даље велича оне који су  нам противзаконито украли пензије, и половичан уступак Фонда ПИО, предлогом за поравнање, сматра тринаестом пензијом и, неспособно да схвати суштину, задовољно је радом отуђеног руководства а мала удружења која су се де факто протестима изборила за половично решење, улетела су у замку нарцисоидности „ лидера“ и виђења себе у расклиматаној фотељи председника УВПС, што је довело до фракцијске борбе и логичног распада крхког јединства.

Посебан проблем, због којег војни пензионери не могу да се озбиљно организују, јесте чињеница да они који никада нису доносили одлуке, данас, чином одласка у пензију, сматрају да су постали кредибилни да то чине.

Нажалост, то никада није било нити ће бити!

Пензионери Србије – уједините се!

Војни пензионери Србије као да су се помирили са стањем немоћи да се супротставе дискриминацији државе над њима која је изражена противуставним смањењем пензија. Истина је да је држава морала да призна оно што је и њој било јасно, и да се одрекне уличних манира и прихвати понашање које се очекује од озбиљне државе, и врати украдене војне пензије, али само делимично. Тачније, држава јесте поступила у складу са одлуком Уставног суда али је путем судова, РФ ПИО Србије, и мишљења(?) потпуно немериторног Удружења војних пензионера Србије које је себе декларисало као трабанта ПУПС-е, изиграла право и исплатила свега око половину дуга војним пензионерима.

Под условом да занемаримо новчани израз неправде, остаје нерешено много важније питање – питање морала људи на власти у Србији у дужем временском периоду, тачније од 5. октобра 2000. године. Све владе од наведенога дана, које су настале на улици, веома споро прихватају владавину принципа уставности и законитости и настоје да своје интересе представе као интересе грађана Србије. При томе немају ни мало моралних проблема да своје интересе прогурају путем легалне скупштинске процедуре и озаконе их.

Напад на принцип уставности и законитости по правилу почиње на наслабију карику – пензионере! Али зашто војне пензионере, постоји логичан одговор. Одијум јавности против ЈНА, ВЈ и Војске Србије плански је стваран годинама из центара моћи НАТО али и из центара домаћих колаборациониста модерно детерминисаних као невладине организације. Треба бити објективан и рећи да су томе кумовали у прошлости, као и данас, неспосбни генерали врха Војске који су се сакрили иза наивно изврнуте тезе о деполитизацији Војске. Војска никада није била нити ће бити деполитизована, нито то може да буде јер је најснажнији инструмент државе! Оно што је жалосно јесте чињеница да се војска одрекла активног ућешћа у креирању политике Владе Србије, али се претворила у  оно што никако према Уставу не би смела да буде - Војска партије на власти. Тиме је круг генерала из врха Војске обезбедио себи мирно чекање пензије и брзо урушавање одбрамбене способности Србије, што је мање више завршен процес!

Оно што Влада Србије пропагира као повећање борбене готовости Војске Србије, јачање војне индустрије, најобичнија је бесмислица која пије воду једино на страницама режимских новина, а они боље информисани знају да иза строго контрилосане војне индустрије Србије стоје интереси НАТО!

Зашто је Власт државе поражене у НАТО агресији на СРЈ морала да удари прво на Војску, прво чистком кадра, затим смањењем бројног стања, онда уништавањем оружја које је давало какву-такву озбиљност одбрамбеној моћи Србије, и коначно кажњавањем те исте војске смањењем пензија, постаје јасно.

Ефекат је јасан. Уместо да се генерали активно боре за углед и раст борбене способности Војске Србије, сатерани у мишије рупе дрхте да им се сумњиво стечене привилегије не укину, ћуте и када су им пензије смањене преко 15.000 динара, нигде их нема у јавном животу и једино се појављују по забитим крајевима Србије да на локалним и приватним ТВ каналима величају своје дело, што се поједцима не може оспорити. Оно што је спорно јесте да ли се живи од прошлости и у прошлости или од садашњости и будућности.

Протести војних пензионера Србије, углавном подофицира и официра уз ретке и часне генерале, изродили су уступак државе која је на тај начин прилично ефикасно смањила гнев и тезије због дискриминације једне социјалне групе.Али, на површину је изашао други проблем – зар су протести војних пензионера били усмерени на борбу за паре а не за владавину права, уставности и законитости? Дакле, овде улазимо у подручје друштвене свести и мотива протеста војних пензионера! Да ли смо улетели у замку да новац одређује нашу друштвену свест! Чини се да јесмо. Да ли је проблем решен тиме што смо добили неки новац! Новац смо одавно потрошили. Проблем је остао. Ништа нисмо изборили осим што смо деградирали свој морал! Зар нам се и даље не узима велики део пензије. Многи кажу – мали сам ја да нешто изборим! Није тачно, сви ми пензионери, ако се удружимо представљамо велику силу. Зашто дозвољавамо са се мангупи на власти, предизборним неоснованим повећањем пензија, играју са нашим гласовима? Ако сте нешто озаконили господо, онда морате то да испуните. Мангупи би да се играју државе – ево торта пред изборе, сео сам у фотељу, врати торту! Јели то правна држава. Да ли правна држава може да дели грађане на основу износа пензије. Овом нећу да дирам пензије, тај ће да гласа за мене, овима ћу да узмем добрано, да подмирим повећање онима што има нисам узео а када пређу 25.000 и њима ћу да узмем јер падају под удар Закона, тако да ће им пензије бити мање него што су биле – а гласови су одрадили своје, још четири године?! Пензионери Србије имају све разлоге утемељене у међународним повељама о људским правима и Уставу и законима Србије да гидну глас против дискриминације и противправне пљачке своје имовине.

Уколико се не ујединимо и не подржимо Народну иницијативу за укидање срамног Закона о привременом начину исплате пензија,у организацији Удружења синдиката пензионера Србије и Удржења синдиката пензионисаних војних лица Србије, којим је озакоњено насиље над  40% пензионера Србије, онда можемо да очекујемо још флагрантније нападе на нашу имовину.

Пензионери Србије,

Радничка класо, професори, доктори, дипломате, инжињери, техничари, генерали, официри и подофицири, економисти, правници, сви грађани Србије, који сте својим радом стекли пензије на основу важећих закона, не одсупајте пред насиљем, не мирите се са дискриминацијом, не пристајте на интелектуално ропство! Ако они кажу да се никога не плаше, покажимо им да се и ми не плашимо њих! Има нас преко 700.000!

Грађани Србије,

Својим потписом за укидање срамног Законао смањењу пензија ви дајете свој глас за своје очеве и мајке, баке и деке,  за бољу Србију, глас за вредну, поштену и домаћинску Србију а против тајкуна, против пљачке ваше имовине, против пљачкашки изведене транзиције!