Дуго се нисам оглашавао на свом блогу због заблуде да ћу на Фејсбуку лакше доспети до дела мозгова грађана Србије који се односи на фајл „Зоон политикон“, у покушају да утичем на стварање хуманијег српског друштва.
Нажалост, био је то јалов покушај и губљење времена. Или тачније, добро осмишљен метод за пражњење народа фрустрираног разним социјалним неправдама које власти генеришу годинама.
Непосредан повод за ову колумну јесте емисија „ Утисак недеље“, ауторке Оље Бећковић, у којој је гостовао и Милан Ст. Протић. Подразумева се да је Утисак недеље веома добра емисија због своје актуелности. Каква нам је политичка збиља, биће ту материјала да госпођа Бечковић до краја живота неће остати без њега.
С обзиром да је директно укључење у емисију и могућност да се опширно говори немогуће, ја то чиним на овај начин.
Елем, у бурним годинама пред крај двадесетог века, господин Милан. Ст. Протић оставио је на мене веома добар утисак својим делом које се односи на историју српског народа, која је грађанима презентирана путем телевизијских емисија. Лично, много тога нисам знао из историје народа коме припадам, делом због одрастања у комунистичкој породици а делом због тога што сам био, а и данас сам заљубљеник у све политичке теорије и праксе које у свом средишту имају изградњу социјалдемократије у најширем поимању, и зато сам своје политичке симпатије усмерио на дело господина Протића.
Коначно, ту је и чињеница да сам од Милана Ст. Протића старији десет година и да сам још у гимназији, као и многи моји другови тога времена, крадом читао „Праксис“ и дискусије са „Летње Корчуланске школе“, што ми даје предност у реалној оцени политичке збиље у Југославији и Србији тога времена.
Моје симпатије су ишле дотле да сам неколико дана након 5. октобра 2000. године, у жељи да будем учесник у демократским променама и дам свој допринос, покушао да договорим састанак са господином Протићем. Нажалост, он је био отсутан а разговарао сам са његовим оцем Стојаном, који је имао задатак да установи од „којих сам“ и који су ми мотиви да учествујем у демократским променама. Из разговаора сам схватио да сам дошао на погрешну адресу, да од демократије Петог октобра нема ни трага и да се ради о вешто прикривеном пучу ради преузимања власти.
Господин Милан. Ст. Протић је праунук Стојана Протића, првог председника Министарског савета Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и првака Народне радикалне странке. Спада у групу веома образованих интелектуалаца и потиче из „јаке породице“, чиме се јасно објашњава дистанцирање од било какве сарадње са неким анонимусом из народа без „ предратног бек граунда“, при том „идеолошког противника“. Али о идеолошким противницима биће још речи у овом трактату о петооктобарцима. Кога занимају јавни подаци о господину Милану Ст. Протићу може их наћи на интернету, уз ограду да могу бити нетачни.
Одмах након Петок октобра господин Протић је именован за амбасадора у САД, одакле је брзо враћен због наводних непримерених дипломатских гафова, затим у Швајцарској и Лихтенштајну и у јавности Србије се није појављивао све до недавно. Посветио се писању књига и уновчавању прошлости.
У емисији „утисак недеље“, гопсподин Протић, својим ставовима поново плени наивно гледалиште!
Морам признати, зналачка, мудра и веома тешко препознатљива демагогија намењена магарцима које треба поново узјахати. Речју, сива пропаганда и манипулација! Мало истине, мало лажи – замка за наивни народ.
Протић „искрено“критикује 5. октобарце, иако каже да би вероватно остао анонимни историчар( одличан) у неком институ, да се није прикључио ДЕПОСУ 1992. године величинама? Па зар му тај 5. октобар није омогућио 3 амбасадорска мандата. И који су то реални бенефити које је он, као амбасадор држава након 5. октобра, учинио за Србију, осим за себе лично?
Протић „искрено“ критикује и Милошевића али и Вучића, јер је оценио да је дошло време да себи допусти да спадне на тако ниске гране да изговори име Вучића. Не замерам му на томе, има човек своје стандарде. Али оно што му замерам, и што називам грубом манипулацијом јесте став да у народу не постоје снаге које ће да склоне Вучића на демократски начин!?
Господине Протићу, зар ви нисте били исти тај народ који је склонио Милошевића. И како то постадосте гори од њега. Зар не изгубисте Косово и Метохију? Шта сте ви лично учинили у Вашингтону, Швајцерској и Лихтенштајну да до тога не дође. Шта је учинила сва петококтобарска дипломатија? Ако не знате, одговорићу вам – осим скандала и лагодног живота и девизних примања од најмање 5000 долара месечно, резиденције и дочекивање оних који су вас послали, ништа!
Уствари, ви инсинуирате да ће свако ко дође на власт, користећи се флоскулом о борби за власт народа, постати исти као што сте били и ви. Ви сте, господине Протићу, апсолутно у праву. И реците то отворено!
И да се народ
задовољава мрвицама са Вучићевог стола јер ако не гласа за њега постоји реална
опасност да ће остати и без тих мрвица!
И да зато треба ићи у народ и ширити мисао о томе да треба срушити овај режим јер оволики степен диктатуре једног човека није до сада виђен. Јесте, виђен је господине Протићу и за време ваше власти! И народу је свеједно да ли беззакоње спроводи један човек или вас десетак. И Петоктобарци су спроводили диктатуру као и Вучић, као и Милошевић, као и Јосип Броз. Само имате различите називе. Броз се позивао на пролетере, Милошевић на нациналшовинизам, Петооктобарци на демократију, а Вучић на Евроинтеграције.
Сви сте ви, поштовани господине Протићу део једне политократије, како је појаву назвао професор Дејан Јовић са Загребачког ФПН, и радите искључиво за своју корист. Не борите се ви за бољи живот радника, сељака, средње класе образованих интелектуалаца, јер да сте то хтели били бисте ,како сами рекосте, анонимни историчар у Балканолошком институту за мале паре!
Не господине Милане Ст. Протићу, Вама као и другим политичарима интреси народа и флоскула о демократији су само метод за опстанак на власти, лагодан живот на туђој муци, пожељно у Паризу, Лондону, Пекингу или Москви, или бар у Немањиној 11!
То је реалност
господине Протићу!
И све дотле, док овај народ не схвати, да им ни Ви ни ја нећемо донети демократију, владавину права и уставности и законитости, и да за то морају сами да се изборе, неће моћи да скине са себе самар који им свака власт све више товари!
