Бастиља

Бастиља ( Bastille) је четвртасто утврђење са високим кулама, обично су надвишавале терен испред градских бедема и на њиховим платформама је постављана артиљерија за одбрану града.

Најпознатија је она у Сент Антоану на уласку у Париз која је у 15. веку претворена у затвор за политичке затворенике без пресуда и због тога париска Бастиља је постала омрзнути симбол монархије.

Народ Париза је извршио јуриш на Бастиљу и ослободио затворенике давног 14. јула 1789, што је означило почетак француске револуције и овај датум је државни празник Француске.

У савременој политици термин Бастиља се користи за разне институције система које врше или прикривају неправду.

Тако је господин Вук Драшковић користећи се слоганом „ТВ Бастиља“ у политичкој борби допринео паду Слободана Милошевића али и свом вртоглавом политичком успону. Резултати тог политичког успона и рушења власти Слободана Милошевића, сведоци смо, нису донели ништа добро Србији.

Истина, ни сви други политичари, ништа нису учинили доброга народу Србије осим себи, и свако поређење са дометима француске револуције било би научно неукусно, јер ово што се десило у Србији је у сваком случају ретроградни процес.Али, историја није праволинијски процес, она је узлазна спирала коју повремено заустављају или скрећу разни друштвени фактори.

Уосталом, сувише је кратак временски период за озбиљну оцену догађаја из српске „демократске револуције“.

И ми, војни пензионери имамо своје „Бастиље“. Спецификум наших „Басиља“ јесте да оне шетају – оне су биле и у Министарству одбране док нас нису „откачили“ са грбаче. Неће људи да се оптерећују проблемима нас бивших као да они то неће ускоро постати.

Ништа боље се није показао Фонд СОВО- и они нас откачили и гурнули у лавља уста Фонда ПИО Србије.

Остала је последња кула Бастиља за спас војних пензионера, она у Браће Југовића 19, УВПС. А има много симболике на тој згради-има и кулу са отворима за ватрено оружје. Истина време употребе оружја у Србије је иза нас а време истородних бракова пред нама, и оружје нам за те ствари није потребно. Модерна Европа је ту фазу развоја друштва прошла и зато сада увози свежу и јефтину радну снагу са Блиског истока. Они наивни то називају избегличком кризом а они други планираним занављањем јефтине радне снаге и оживљавањем посусталог профита западноевропске привреде. Али, није нам то тема, само онако успут.

Да се ми вратимо нашој „Бастиљи“. Да се одмах разумемо, ради се о симболици термина. Руководство УВПС су часни људи који су се удружили да на легалан начин штите интересе војних пензионера! И да се није десило ово што се десило то удружење би и даље било тихи пратилац актулне војне власти, крцкало парице скупљене из буџета и чланарина, бавило се јаловим анализама из историје светских ратова, организовало туристичке туре путевима дивизија и бригада, штампало и продавало којекакве књиге „ауторитета“ који би једино могли да раде на штанду издавачких кућа као продавци...!

Међутим, политичка и социјална збиља у Србији се битно променила и Удружење је постало вема интересантан фактор за неке политичке странке! На први поглед, руководство Удружења је показало да није способно да препозна своју улогу у насталој ситуацији и заштити интересе војних пензионера и то је мањи, опростив и лако решив проблем! Одбори УВПС могу да иницирају смену руководства које се није снашло у новонасталим друштвеним условима.

Али ово промишљање је поприлично наивно с обзиром на чињенице које га елиминишу.

Друга опција је да руководство УВПС свесно и организовано не чини готово ништа за заштиту људских права војних пензионера гарантованих Уставом и законима Републике Србије!

Дописивања са институцијама које су узрпирале ваша права је исто што и тражити од противника да вам се преда без борбе!

Сада смо дошли до суштине проблема! Руководство УВПС не жели да се упусти у борбу за заштиту права војних пензионера и тиме угрози своју позицију какве-такве заштићености од актуелне власти, али редовно троши приходе од чланарине чланства на активности које су непримерене у датој материјалној ситуацији војних пензионера!

Аутор ове колумне био би необјективан ако би сву одговорност ставио на леђа руководству УВПС, које по „дифолту“ штити своје интересе.

Још већу и праву одговорност носе чланови УВПС и њихови председници по општинским и градским одборима. О чему се овде ради? Зар ви, господо председници месних, општинских, градских, ГО и ИО УВПС, стварно још увек верујете да можемо да се изборима за своја права културним дописима!?

Сетите се са ким имамо посла. Колеге су нам без станова! Читаве породице нестају!

Људи се убијају скањем са зграда са децом у рукама! Бракови се распадају. Деца нам остају без младости. Не знају шта је прва љубав! Не знају шта је интима девојачке собе!

Вас је срамота да изађете на улицу! А Томислава Николића није била срамота да седи на стиропору.Зато је сада председник Србије. Тако треба! Није га била срамота да штрајкује глађу! Зато је сада председник Србије! Тако треба када је паметан човек! Премијер Вучић обећава да ће пензионери бити последњи којима ће завући руку у џепове! Први је завукао руку! Тако треба! Зато је премијер! Паметан човек!

Потпредседнику Скупштине Србије Константину Арсеновићу не пада на памет да изведе своје бирачко тело-војне пензионере на улицу! Тако треба, увек је био паметан човек. Када нећете ви да се борите за своја права што би они то радили у ваше име и тиме угрозили своје позиције.

Зашто би то радио председник УВПС када га нико од вас није „притиснуо“ него сте сви подвили репове због ситносопственичких инереса, неспособни да схватите каква нам се будућност спрема. Шта чекате? Саопштење партијског комитета или информисање господина министра Вулина о томе како ћемо колико сутра добити наше паре! Зашто би уважени господин Драгањац угрозио своју позицију ради вас који пристајете да вам се одузима трећина пензије.

Срамота вас је да идете против своје државе! Нека вам светски моћници кидају руке и ноге гранатама, нека одимирете од глади, нека вас је срамота подераних ципела, нека вас је срамота пред унуцима, сакријте сва одликовања за храброст и изградњу земље када вас је срамота да изађете на улицу и изразите своје незадовољство због кршења људских права у Србији.

Али вама је основна брига да ли вас је неко удружење војних пензионера „грубо“ напало! Политички адолесценти! Срамота!

Ви, господо, једноставно не разумете да смо ми у средишту политичке борбе за остваривање принципа уставности и законитости у Републици Србији! У тој борби неки ће морати да оду са сцене и изгубе своје привилегије!

Зато господо војни пезионери, или нам се придружите, јер само заједно можемо да остваримо своја људска права, или престаните да опструишете наше напоре да вам гурнемо у џеп отете пензије!

Позивамо све војне пензионере Србије да у својим организацијама покрену питање јединственог наступа свих удружења војних пензионера у изналажењу начина притиска на актуелно власт, која нам неће вратити отето док их на то не приморамо. Начини постоје само треба да се ујединимо! Имамо и памети и снаге за то! Снага, то смо сви ми!

Ако вас неко у томе спречава, шта вас обавезује да финасирате и слушате некога ко вама манипулише? Питање је веома просто. Одговор још простији. Раскинимо са нашом Бастиљом!

 Напомена аутора

Ширите овај текст колегама војним пензионерима

Les Miserables

Удружење војних пензионера Србије огласило се надавно саопштењем да се ограђује од јавног протеста  десет удружења војних пензионера којима је држава Србија противно свим конвенцијама о људским правима, вољом појединца или више њих, чиме се отвара питање организованог злочиначког подухвата, ускратила право на једнакост пред Уставом и законима Републике Србије. Разлог је јасан мада нико од званичника не жели да га јавно саопшти а он је једноставан – ту „банду“ која се накада звала ЈНА и ВЈ треба казнити и свести на просјачки штап јер се усудила да пружи отпор моћницима новог светског поретка. Ове нове треба наградити и изоловати и на тај начин пацифизирати као војну силу! То је јасно и ту нема шта да се додаје или одузима. Свако друго тумачење је јалова еквилибристика.

У роману Виктора Игоа из наслова колумне, да подсетим или можда и проширим видике појединих чланова ГО УВПС , главни јунак романа Жан Валжан, иначе бивши робијаш број 24601, тражи начин да се искупи и почне нови живот. Ипак есенцијални проблеми романа јесу категорије добра и зла, правде и закона, политике и религије итд.

Сада, драги моји пензионери и драге моје пензионерке, питате се у каквој корелацији су главни јунак романа "Јадници" Виктора Игоа и саопштење председника УВПС о томе да они неће да подрже јавне протесте војних пензионера због већ неинтересантног проблема флагрантног кршења људских права у Србији?! У Србији се зна шта је проблем и ко га решава и шта је вест и ко је саопштава! Ко је бре та гомила од 40000 обесправљених и ван закона стављених војних пензионера? Коме она може да донесе политичке поене?

Председник УВПС мисли -никоме- и не жели да се бори за права људи од чијих пензија узима део и прима награду за свој додатни рад! 

А можда може опозицији? Зашто она ћути?

Али може да однесе позицији, а то је већ озбиљнији проблем!

Није никаква тајна да су многи војни пензионери чланови СНС наивно заведени националистичком реториком „младо националистичке идеологије“ Николића и Вучића у којој се еуропејска оријентација није могла назрети ни у траговима. Међутим то је вечити проблем односа манипулатора и манипулисаних, и аутор ове колумне ту нема шта да дода или одузме.

Али, има шта да одузме ономе ко манипулише са 40 000 војних пензионера а то је УВПС које се упорно представља као репрезент интереса војних пензионера!?

Какав репрезент и где нас то представља?

У Поштанској штедионици и Фонду ПИО преко којих се војним пензионерима одбија чланарина од пензије? У реду је то ако људи имају добре пензије па помажу својом чланарином сиромашне колеге и руководство УВПС? Види то народ и онда не треба да се бунимо када нам пребацују да су нам пензије високе.Истина је сасвим другачија!

У Скупштини Србије где један човек, председник највеће организације војних пензионера у Србији, иначе члан ПУПС-а, и као такав народни представник, не бије никакву битку за заштиту интереса војних пензионера? Где то има? Има! Код војних пензионера! Уместо да га ставе на тапет и најуре због проневере интереса војних пензионера Србије, они га за Нову 2015. годину зову на банкет пензионера Новог Београда!

У међународној сарадњи војнопензионерских удружења? Забога, људи, нису нама пензије угрозиле организације пензионера страних армија нити ће нам они помоћи да ређимо проблем? За сарадњу са страним армијама имамо Управу у Министарству одбране!

У Фонду СОВО! Готово да нема области у којој нешто функционише на начин који би војни пензионери оценили као задовољавајући.

Ето нас на почетку колумне – руководству УВПС, сомболично Жан Валжану из Јадника, пружила се историска шанса да се искупи за све што није чинило а морало је да чини по статуту, и да стане на чело организованих протеста војних пензионера!

Јалова очекивања да било шта ураде они који то нису умели ни онда када су морали и могли и имали војну силу у својим рукама! 

Чином одбијања да то учини УВПС је одредио своју даљу судбину! Нико га више и не сматра представником војних пензионера осим његовог председника. Једина веза са војним пензионерима јесте чланарина, коју искрено речено, дају наивни људи, мислећи ваљда да још увек постоје ЈНА и СКЈ! Искрено, давати паре некој организацији која неће да штити ваше интересе, задире у област искривљене људске свести!

Решење је у престанку финансирања одређене групе људи која се неосновано представља носиоцем интереса војних пензионера. То је заблуда, они су носиоци властитих интереса! Носиоци стварних интереса ће сутра, 29. септембра,  бити на улици и борити се за наша права!

А онима који су се противприродно оградили од интереса војних пензионера и јавног протеста остаје нераскидива веза са романом Виктора Игоа – наслов! 

Зато ће морати да оду сви са историјске сцене , у пакету, као што је отишла и војна организација чији су они последњи реликт!

Аналогна слика без тона

Џаба су наши министри славодобитнички саопштавали да је аналогни ТВ сигнал у Србији укинут и да смо прешли на дигитални пренос сигнала који нам оркрива неслућене могућности, када их ових дана на најочиглединији начин демантује аналогни снимак ручка господе Ивице Дачића и Радослава Радуловића, али према уходаном програму – без тона!

Тако су радознала српска јавност и сензационалистички усмерени медији, у одсутности воље и способности да се баве виталним питањима српске политичке збиље, остали ускраћени за пикантерије као што су шта су јели, разговарали, договарали и уговорили главни актери догађаја. Био је ту још један актер овог немог аналогног снимка - конобар, али он није интерсантан, мада сигурно зна шта су јели, а можда и више од тога?

Зашто аутор овог текста инсистира на аналогији преноса сигнала? Једноставно што се догађај у континуитету одвија од Брионског пленума, преко бесмислених анкетних одбора „револуционарне“ власти након 5. октобра о наводном противуставном прислушкивању војне службе безбедности, дакле аналогним методом у политичким обрачунима.

Никада ништа није доказано јер, јер из разних оправданих разлога, ништа није ни процесуирано нити доказано и није добило своју финализацију на судовима!

Слика без тона двојице људи који добрано једу и дувају дим цигарета један другоме у лице у ресторану, где је пушење вероватно забрањено, није вредна помена!

Али нешто друго јесте!

Камере, мислим да су биле две или три, судећи према континуитету кадрова, постављене су раније, што упућује на закључак да је „оперативац“ знао где ће бити састанак! Али није знао за којим столом ће бити спорни ручак јер би у том случају било и тона! Значи да пратње није било, али је сигурно да је један од учесника разговора знао да ће бити снимани, или  су њихови телефонски разговори прислушкивани, за ручак се знало, али за место где ће седети није. Ето прве грешке „професионалца“. Уместо да ангажује конобара који ће „резервисати“ сто који је озвучен, ствар је препуштена случају, али....?

Али не лези враже, закључак и није на здравим ногама! Можда тон постоји али је садржај разговора „паф“ и није га могуће искористити за било какав политички или другу врсту притиска  на актере и зато је било боље емитовати слику без тона да народ, такав какав јест, сам конструише садржај разговора! Свакако у томе ће лаковерном народу уваљаном до грла у реалити програме на телевизијама, помоћи онај или они који су осмислили целу политичку ујдурму.

Какви су нам политичари, тако нешто и није тешко осмислити и не треба имати специјалан мамац за брукање државе од стране оних који то никако не би смели да чине јер имају огроман државни апарат задужен да до тога не дође! Али ако тај апарат није био у стању да спречи убиство премијера, чему се онда надати. Тако нам се, разним реалити програмима на ТВ каналима са националним фреквенцијама прикључила и нека недекларисана ТВ станица са репризом програма од пре неколико година,  вероватно са фреквенцијом неке политичке странке!

Да политичке странке и организовани криминал имају своје обавештајне и контраобавештајне службе, то је ваљда свакоме јасно. Док су на власти оне користе услуге легалних служби безбедности а када оду у опозицију или престану да буду парламентарне странке, користе, мање или више способне, приватне службе. То није никакав проблем – колико пензионера служби безбедности, организованих у разне детективске агенције, могу да раде ове послове? За паре, нормално!

Зато не треба да се чудимо томе што нам се ово дешава. Ово је лоше скројен сценарио за потребе политичког обрачуна пред предстојеће изборе, срачунат да се изврши диверзија и скретање пажње јавности са горућих економских проблема у којима се Србија налази.

Уосталом, зар се овим догађајима не потврђују политичке процене дате још 2013. године на блогу аутора arsenijes.blogspot.com,  у тексту „Завршни ударац“.

  

УВПС између Сциле и Харибде

На званичном сајту Удружења војних пензионера Србије постављено је саопштење у вези са „ представљањем популације војних пензионера и УВПС“.

Саопштењу се не би имало шта приговорити да оно, макар и у траговима, одговара материјалним истинама и тиме добило свој правно смислени оквир. Међутим, чињенице су супротне и с тим у вези ничим нису изазвале надасве исхитрену и непримерену реакцију УВПС. Тако ствари изгледају, али само на први поглед. Са аспекта УВПС разлог за реакцију и те како постоји али га не треба тражити у конкретном легитимном и легалном акту групе војних пензионера који су тражили правду на пријему-разговору са директорком Фонда ПИО Републике Србије и представљали себе.

Дакле, није било никаквог неовлашћеног представљања Удружења војних пензионера Србије јер су говорили искључиво у своје име и као чланови удружења војних пензионера којима припадају!

Међутим, из поменутог саопштења УВПС виде се две чињенице – прва је да, уколико УВПС не препознаје  проблем војних пензионера он не постоји и друга, да војни пензионери не треба да решавају своје проблеме који се односе на пензије јер нису репрезентативни и овлаштени за такве, законима ове земље дозвољене, радње!

О препоруци директорки Фонда ПИО о методологији рада са војним пензионерима, коју УВПС даје, не вреди трошити слова.

Два саопштења која УВПС даје у последњих месец дана наговештавају доследност  ригидној политици одбијања дела руководства да се Удружење прилагоди друштвеним променама у Србији и из времена демократског централизма и једнопартијског идеолошког оквира трансформише адекватно захтевима актуелног система вишестраначке парламентарне демократије, либералног капитализма и економске транзиције.

Неспоразум око првог саопштења којим је УВПС реаговао на непримерен текст објављен на сајту УППС ГО Ниш, вема брзо је превазиђен тиме што је Координационо тело десет удружења војних пензионера интервенисало а председник УППС ГО Ниш одмах скинуо спорни текст и тиме на делу показао да војни пензионери и те како поштују договор о ненарушавању јединства војних пензионера. Тиме је недвосмислено показало да „неки нови људи“ покушавају да зауставе ретроградне процесе и од УВПС добију објективно могућу подршку за јавне протесте а да се при том не угрозе партикуларни интереси руководстава разних удружења.

Нажалост, одсуство разумевања ситуације у којој се налазимо,  и исхитрени и непримерени потези „старе гарде“ из УВПС и „младих лавова“ у нашим редовима, прете да успоре покренуте процесе „отопљавања“ односа и да затворе пут дипломатији аргументованог разговора.

Међутим, оно што је изостало након повлачења спорног текста јесте очекивано„ bona fide“ саопштење УВПС које се у оваквој пракси сматра уобичајеним гестом.

Иако је мало вероватно да постоји намера, Удружење војних пензионера Србије оваквим понашањем озбиљно угрожава јединство војних пензионера Србије које има последице по материјални положај појединих породица које су на ивици сиромашта. Апсурд је још већи када се у обзир узме чињеница да су ови подаци добро познати руководству УВПС, али да нема воље и одлучности за фундаменталну акцију која би водила решењу.

Уколико руководство УВПС и чланови најбројнијег удружења не схвате да је радикализација борбе за права војних пензионера „ condicio sine qua non „ онда ће ретроградни процеси унутар УВПС бити настављени у мери у којој буде расло незадовољство војних пензионера Србије изазвано дискриминацијом једне друштвене групе. А оно је сада, огромно!

Верујемо да ће превладати разум, правда и владавина права и да ће се већина војних пензионера одазвати позиву на протест. Ми више немамо простора за пасивност! Ми не говоримо више о личним интересима! Пред погромом војних пензионера и војних бескућника, нико, баш нико нема право да остане нем и пасиван. Могу ли интереси десетак људи бити препрека у борби војних пензионера за остваривање својих права? Ко је тај који сме да преузме историјску одговорност за нечињење и докле отуђеност од свог чланства?!

Верујемо да такав међу нама не постоји. Искрено верујемо да ће руководство УВПС позвати чланство да масовно изађе на протест. Знамо да у УВПС нема човека који се противи јавним протестима, али и њих треба храбрити у намерама. Помоћи им, подизати морал, разумети неке њихове „зидове“ али морамо да их рушимо удруженим снагама.

Да постоје снаге којима наше јединство не одговара-то више није спорно! Зато, само уједињени у неправди смо јаки!

Нека се подигне правдољубиви Београд! Докле ће да нас називају „београдски спавачи“. Ако се Београђани дигну, дигла се цела Србија. Када се то деси постаћемо грађани који имају иста права као и сви пензионери Србије!

Ово је више од игре!

Ово је борба за поштовање људских права у Србији!

Правда ће победити!