Балкански глиб господина Јована Тамбурића – 2. део.

 

Балкански глиб господина Јована Тамбурића – 2. део.

 

На мој текст „ Балкански глиб Јована Тамбурића“ као реаговање на његово сопштење за јавност под насловом „Треба ли ФБ група да постане балканска механа“, које је објављено у ФБ групи „Војни пензионери Србије“, често спомињани господин одговорио је у истој Групи војних пензионера у недостатку инспирације, скромним коментаром.

 Претходно је покушао да брисањем свог ауторског текста избрише и мој коментар са линком ка мом блогу arsenijes.blogspot.com, на коме сам поставио одговор цењеном господину текстом „ Балкански глиб Јована Тамбурића“,  али га је у тој накани омео бивши потпредседник његовог удружења Златко Посавец, администратор Групе, постављањем линка мога блога а текст се појавио и на другим страницама Фејсбука.

 Истине ради, није Златко Посавец једини потпредседник УСПВЛС, односно Јовановог удружења који је напустио Јована Тамбурића. Прво сам то урадио ја уз велико олакшање, затим Александар Михаиловић, а затим редом Златко Посавец, Миле Делић, председник Београдског одбора УСПВЛС( како то гордо звучи и потсећа на политичку странку, добио плакету као почасни члан, значи није члан), Др. Михајло Басара ( такође одступио и добио плакету као почасни члан), као и многи други који су схватали апсурдност давања подршке Јовану Тамбурићу.

 Питање - зашто људи напуштају Јована Тамбурића је вредно један динар, јер је то свакоме јасно.

 Одговор је веома прост и гласи - Јован Тамбурић је основао Удружење да би добио легитимитет за личну афирмацију преко постојећих проблема војних и цивилних пензионера.

 Ништа ново и ништа необично, још мање ексклузивно. Све у свему – већ виђено!

 Међутим да анализирамо шта то мени поручује господин Јован Тамбурић у периоду између два блокирања на Фејсбуку (када осети да га  „клевећем“ и износим „лажи“ о њему), у свом коментару на мој текст, знајући да ће администратор у 21.00 да избрише даље коментаре, односно спречи жустрију полемику.

 Да не бих импровизовао Јованов одговор, сваку Јованову реченицу поставићу као тезу и болдираћу је, а затим покушати да демантујем , ако је то могуће. Дакле овако почиње Јованова одбрана:

 Колеге ово није први пут да болесне колеге групу претварају у механу.

 Следи закључак да нас има више болесних а да је група претворена у механу? За друге не знам, али за себе знам. Оперисао сам кук, имам ХТА и подношљиву БХП простате. Мој изабрани лекар каже да сам за своје године у изванредном здравственом стању.

 Ако је господин Јован Тамбурић мислио да сам ја „болестан“, греши! А нема ни друштвено верификована знања за такве оцене.  Ја немам колеге који себи дозвољавају да друге људе квалифукују као болеснике.

 Што се тиче механе, не спорим. Јован је брзо од ове Групе групе направио механу оснивањем УСПВЛС. Зато му је та механа тако драга. Међутим, домети механе у политици су веома лимитирани.

 Izazvan i vredjam pokušao sam korektno da u komentaru dokažem neosnovanost kleveta i laži koje o meni i Uspvls iznosi Arsenije Stankovića zadnjih nekoliko godina. Tekstovi su uglavnom sastavljeni od poluistina i laži. U njima se po receptima najvecih propagandista koriste poluistine, čak i pohvale za nešto.

 Хвала на похвалама. У нечему сам највећи! Јован није ни у чему највећи.

 Сада није јасно, да ли пишем истине, полуистине( значи има истине) или лажи? А има и похвала? Веома интересантно? Зашто бих ја писао лажи које су пола истина и још хвалио Јована Тамбурића. Сада бих ја саветовао господина Јована да наведе лажи и клевете које сам написао, као и метријалне доказе за такве тврдње. Ако их нема онда остаје да сам писао истине и похвале. Овако, бојим се да само појачава моје тврдње.

 Pogledajte koliko je čovek sam sebi napisao pohvala i propisao zasluga.  U osnovi zloupotrebljava moju tolerantnost i strpljenje da bi pisao o sebi.  

 Забога милога Јоване? Не каже се „ прописао“ него - приписао. Добро, изнервирали сте се, то верујем да знате, али пазите мало шта пишете. Не могу ја да вам стално исправљам оно што напишете.

Али, шта ће мени ваша толерантност да бих ја писао о себи? Јесте ли свесни шта сте сада написали о себи?

Дакле, ви сте устврдили да је ваша толерантност мерило права на слободу мисли и јавне речи. Драги мој Јоване, то можете да причате људима из ваше околине, мени немојте. Јер ако наставите да пишете такве бесмислице бићете изложени веома грубом, али на културан начин у јавном обраћању, подсмеху других.

 Nisam nikada iznosio vrlo losa mišljenja o njemu njegovih kolega iz službe.

 Господине Јоване. Ви се у својој интелектуалној немоћи да се борите аргументима, служите трачевима и интригама. Ко су те моје колеге и из које службе, које су вама износиле врло лоша мишљења о мени. Ако и јесу, онда не  бисте требали да се позивате на њих јер су то некултурни људи.  А моје колеге у служби ви нисте имали могућности да упознате нити да разговарате са њима. Већина су генерали и пуковници из самог врха  Војске СРЈ. Уосталом, имате отворен позив – напишите јавно шта су вам то моје колеге лоше говорили о мени, чега бих ја требало да се стидим?

 Nisam postavljao pitanja u kojim je sve pokretima i strankama bio član.

 Аха, ево пикантерије за вашу личност. Био сам члан  “Младих поречана”, члан Електромашинског савеза Србије и носилац златне значке, а на Паради 1962. године у прављењу робота који је ишао испред свечане трибине , има и мојих руку. Био сам члан СКЈ, у Г17 као пензионер годину дана и у Народној странци годину дана. Да заборавио сам. Био сам и члан библиотеке на Новом Београду, и члан УСПВЛС, док ви нисте почели да показујете своје врлине. Тада сам схватио да поред Вас немамо шансе да постанемо водеће удружење војних пензионера, да не можемо да формирамо странку и уђемо у Народну Скупштину, и да је мудрије да то препустим Вама, господину Илији Овуки и господину Драгославу Ивановићу.

 А знате ли са којим чланом КЗ  Србије, у делу који се односи на људска права и слободе, сте у сукобу износећи јавно овакву констатацију.  

 Nisam njega i nekoliko kolega koji ga tolerišu i podržavaju ga pitao šta su oni i njihova udruženja učinili za vraćanje otetog 4,21.

 Извините господине Јоване Тамбурићу, таква питања, већ сам вам написао поствљајте онима који на то пристају.

 Ви се не питате, ама баш-ни за шта!

 Да вас потсетим- вама пензија није умањена 4,21%. Са вама заједно, у УСПВЛС сам чинио све што смо могли у том моменту и у условима опструкције. Ако желите да критикујете друга удружења, имате пуно право на то. Мене прескочите.  Минирали сте ми акцију на којој сам радио месец дана када је десетак генерала било спремно да подржи наше протесте. Нисте имали појма о томе. Па наравно, тада нисам ни био члан вашег Удружења. Ја нисам деда-трачара да трчим на Фејсбук и о томе распредам са неким ко неме никакву моћ. Мало, само мало елементарне културе, није на одмет. Постоје материјални докази за ово што пишеми и све сам их одавно навео. Опет на свом блогу у време када се то дешавало.

 Sada posle toliko godina su se setili 4,21 da bi zamajavali kolege i razbijali grupu koja nije pristala na pljačku. Zašto svoju borbu ne vode u UVPS? Šta su čekali i zašto vec nisu formirali taj politički pokret koji će kao sve rešiti. Moja ocena je da se tema koristi za podsticanje sukoba i odvlačenje pažnje od sveukupnog stanja u državi.

 Само ми аргументујте како то људи нису пристали на пљачку? Како се тај пристанак манифестује? Тако што ви пишете саопштења за јавност, идете на Олипијаду старих у Врњачку Бању и промовишете себе?

То са пљачком пензионера нема везе. Има везе искључиво са вашом промоцијом.

 Али то вам право не негирам. Дапаче, подржавам вас. Ви се борите за себе и то је ваше право. А моје право је да укажем људима на ту чињеницу и да устврдим да нисте ништа гори од династије Кркобабића.

 Arsenije i drugari mu sigurno znaju da nam inflacija obezvređuje penzije ali to kao nije važno za vojne penzionere. Iako izazvan obrisao sam moj tekst u želji da se prekinu neutemeljeni napadi ali ne pomaže. Administrator Zlatko je mogao videti da sam ja obrisao moj tekst ali je i pored toga objavio link za pljuvacine. Znao sam da ce Zlatko objaviti link i tako svima vama dati mogućnost da se i sami uverite koliko bolesnog, primitivizma i laži ima u tom tekstu. Arsenije je sam napisao svoju dijagnozu i u svemu potvrdio ono što kolege iz službe govore o njemu.

 Господине Јоване,

Осим Вас, Илије Овуке и Драгослава Ивановића, нико није констатовао да сам болестан, примитиван и да износим лажи. Да сам на вашем месту ја бих се питао шта је са тим људима у групи који још и деле мој текст. Или је за вас, сваки човек који вас критикује болесник, примитивац и лажљивац?

 Meni nije svejedno i žao mi je što deo kolega koje izuzetno poštujem napusta grupu. Vašar na koji pristajemo još više će smanjiti komentare članova sto nije normalno... Jos jednom se izvinjavam što sam dozvolio da budem uvučen u Arsenijev i Zlatkov glib.

 Верујем да Вам није свеједно што људи напуштају групу. Али мислим да грешите о разлозима напуштања. Разлози не леже у мојој или било чијој „болести“ или „примитивизму“. Лажи је лако демантовати. Пошто је много људи напустило ваше Удружење а и Групу, тешко да је ваша теза о болесницима и примитивцима на стабилним темељима. Биће ближе истини да су узроци управо у овоме што пишем. Нема никаквог Арсенијевог и Златковог глиба. Постоји само ваша искривљена перцепција о властитој величини због које у свакој критици видите елементе болести и примитивизма.

 Мени, међутим не пада на памет да нешто тако помислим о вама и вашим сарадницима.

 

Ја мислим да сте Ви умислили  властиту величину, а објективно неспособни за било какву озбиљнију акцију која има везе са интеракцијом са државним органима, који не могу бити избегнути у решавању проблема војних пензионера. Они су их створили и они ( државни органи) ће морати да је решавају. Наша улога може бити само у константном и смисленом притиску да се нађе решење али не саопштењима за јавност, лупетању некомпетентних људи на Фејсбуку, лајковању бесмислица, постављању туђих објава које немају никакву везу са нашим проблемима или изливима вулгарних коментара.

Решење налазите у блокирању свих „болесника“ док не схватите да су сви болесни и да сте ви једини здрави. Али никога више неће бити да чита ваша саопштења за јавност јер сте све болеснике блокирали. Моћи ћете да сами себи пишете саопштења за јавност. Али што би се вас то тицало. Па њих ионако нико не узима за озбиљне текстове! Ја их пажљиво читам очекујући напредак, ал,  схватио сам да ви само користите проблеме војних и других пензионера, не да бисте покренули неку акцију за њихово решавање већ да бисте створили слику о вашој лидерској улози и наметнули се државним органима као самозвани преговарач, не бисте ли изборили неку позицију у систему власти.

За сада сте постигли видљив успех – присуствовали сте Олимпијади трећаг доба у Врњачкој Бањи. Можда и постинете запажен резултат у пикаду.

Када се већ нисте прославили резултатима у акцији „Ставимо тачку на пљачку пензионера“.

Уствари, ви сте одавно ставили тачку на пљачку војних пензионера јер вас она и не интересује, зар не?

Балкански глиб Јована Тамбурућа

 

 

 

Поштовани читаоче,

 Као што обећах господину Јовану Тамбурићу, председнику Удружења синдиката пензионера пензионисаних војних лица Србије да ћу му јавно одговорити на  његов текст: „Треба ли ФБ група да постане балканска механа“ и ево, то   учиним  текстoм који следи.

 Али молим вас да, пре него што почнете да читате, скувате кафицу или узмете пиво ко га пије, ставите поред себе „after eight“ или грицкалице а старији пензионери и дијазепам од 2,5 мг. по потреби, завалите се у омиљену фотељу и читајте.

 Удружење је својевремено основао сам господин Тамбурић јер нико од оних којима је он нудио фотељу удружења, наравно уз одличну пршуту, сир, његову ракију и вино није хтео да седне у њу, и као што је ред, прогласио се или су га прогласили, или изабрали, небитно, за предводника, што је сасвим ОК јер одговара Јовановом карактеру. Колико се сећам , а сећам се,  Јован је рекао: „Добро другари када нико од вас неће, ја хоћу“. Па сада, ако је некоме криво због самопроглашења, било му је понуђено. Мене тако мали залогај није интерсовао.

 Ја баш и нисам вичан језичким конструкцијама око назива удружења( УСПВЛС) али ми дипломирани познаваоци језика Сербскога објаснише, да би назив требало да значи да то Удружење обједињује рад најмање два синдиката војних пензионера. Јесте, али тих синдиката нема па нема а неме ни чланства у том Јовановом удружењу у броју да могу да формирају и један просечан разред трећепозиваца, а да не говоримо о некаквим синдикатима. Али, нећу да будем циничан. Број пензионера се сваке године смањује па је логично да се и то Удружење смањује. А зашто нема прилива то је већ друго питање. То нисам ја измислио. Само износим Јованова запажања изнетих путем „саопшетња за јавност“ које Јован уредно доставља на адресе српских опозиционих медија и објављује на свом сајту. Знам да то није лепо понашање великих медијских кућа, али ко је Јован Тамбурић да би они објавили његова саопштења. Будите искрени, не знате ни ви који читате овај текст, ко је Јован Тамбурић, јунак из приче о балканском глибу.

 Зато ћу се ја потрудити, као што сам и обећао господину Јовану да вас упознам са његовим делом. Лик и није битан, стари смо ми да би нам лик нешто значио. Не волим огледало ни у мраку, увек се препаднем да је неки деда ушао у кућу. 

 Дакле(м), господин Јован Тамбурић, алијас Јован ,Борковић или на Твитеру Јован Тамбурица и ко зна под још каквим налозима, објавио је у фејсбук групи Војни пензионери Србије текст под насловом : „ Треба ли ФБ група да постане баканска механа“, који је почео реченицом:

 “ Поштоване колеге присиљен сам да реагујем на примитивизам и лажи којима се служи Арсеније Станковић у обмањивању чланова групе о деловању Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије”?

 У тексту који има 40 реченица, само четири се односе  на мој примитивизам и лажи и три на опструкцију Удружења од стране неидентификованих служби које су омиљене у вокабулару Јована Тамбурића.

 И то је све што је имао да напише. Свега 10% текста се односи на мој примитивизам и лажи.

 Остало је, као и увек, ЕПП и ода посвећена самоме себи, изазвана паничним страхом што се мешам у проблем решавања наших пензија знан као умањење војних пензија за 4,21%!

 Онда да кажемо нешто и о садржају Јованове реченице и мом примитивизму.

 Мој примитивизам у односу са људима је имао погубне последице по моју професионалну каријеру.

 Већ као потпоручник у трећој години постао сам командир чете, а затим као капетн премештен у Одељење безбедности Команде 7. Армије на пословима контрадиверзионе заштите јединица у установа од којих је најважнија била део активности на безбедности Маршала Тита када борави на територији 7. Армије.

Надлежне старешине уочиле су брзо мој примитивизмом, и послале су ме на школовање у Школу безбедности, која је школовала официре контраобавештајне службе.

Мој нарастајући  примитивизам у превођењу неких текстова са француског језика запазише и људи у Београду и убрзаше прекоманду у Управу безбедности ССНО по потреби службе 1981. године.

С обзиром да је још увек у мени било примитивизма, послат сам у Високу војно-политичку школу у трајању од две године јер је то био услов за чин пуковника. У бившој ЈНА највећи број генерала је завршио управо ту школу, јер су углавном били, по Јовановом критеријуму, примитивни.

 Међутим, мом припитивизму нико није могао да стане на пут. Одобрили су ми и цивилне последипломске студије на Факултету политичких наука које сам похађао у класи професора Часлава Страхињића. Срећом, писање и одбрана магистарског рада спречени су грађанским ратом, и тако мој примитивизам о улози радничке класе у социјалистичкој револуцији није угледао светлост дана.

 Моји претпостављени су били очајни!  Поставише ме за начелника Одсека за школсто, обуку и издавачку делатност органа безбедности и ЈВП.

Међутим, примитивизам се не искорењује лако. Док су се кордони полиције тукли са демонстрантима ја сам преваспитаван четири године учењем енглеског језика јер ми је школско знање француског језика било примитивно.

И коначно уз чупање косе покојни министар Булатовић, НГШ Перишић и начелник УБ генерал - пуковник Димитријевић, у очајању прогласише ме за једног од тројице најпримитивнијих пуковника УБ ГШ ВЈ, нагрдише и послаше на пријем код председника СРЈ Зорана Лилића да и он види како изгледа примитивац, и захвали ми се на примитивном односу у Служби.

 У крајњем очајању одлучише да ме пошаљу у Пекинг, на дужност Изасланика одбране СРЈ,што даље од њих, не би ли ме кинези преваспитали. Срећом ни они нису успели, и кинески Министар одбране ме одликовао јер сам остао  примитиван. Зато су ме често позивали на обележавање Дана Кинеске народне армије у Београду, док им неки културни људи то нису замерили.

 Дакле, сада сам вас упознао са мојим примитивизмом да културни људи не би даље копали по трач кулоарима.

 Али, не задуго, чини се према оцени Јована Тамбурића.

 Деси се пуч у држави и дођоше неки који квалификације о примитивизму деле шаком и капом. Извините а ко је Јован Тамбурић?

 О Јовановом културном понашању није могуће знати ништа јер је поштовани Миша Радовић, председник УСПС, покојни. А ја сам исувише примитиван да вам о томе било шта напишем.

 А сада о лажима и истинама.

 Добро де, знам да сте гледали филм “Истините лажи” и да бисте радије да гледате Џејми Ли Кертис, него да читате ово што пише један примитивац, али наставите, биће јако занимљиво.

 Ма попијте и ракијицу, главно тек долази.

 Ја сам почео да пишем политичке коментаре, као логичну последицу посла којим сам се бавио а и остварених контаката. Тако сам учествовао на неким јавним трибинама као говорник, помагао неким новинарима, прикупљао мишљења познатих светских аналитичара међународних односа желећи да се посветим аналитичким коментарима.

Онда сам отворио свој блог на коме сам почео да износим мишљење о домаћој политичкој сцени. Проблем војних пензионера био је далеко од мене. Све је почело у децембру 2012. колумном Quo Vadis Srbijo, коју су пренели многи електронски медији. Најчитанији је био Српски културни клуб који је уређивао господин Остоја Симетић. Тог децембра објавио сам још три колумне. 2013. године објавио сам 17 колумни, 2014, 25, када сам у децембру 2014 објавио колумну „Протести на хоризонту“. Са 51 колумном из 2015 године активно се укључујем у рад АППВС и пристајем да радим на подизању свести војних пензионера пред протесте које су организовали АППВС, УППС, Златко Посавец, и УППС ГО ниш као и Војни бескућници. На молбу предесника АППВС пристао сам да ме именују за неког функционера, не сећам се више, али мислим потпредседник за информисање јавности, а некако у то време  је и Јован Тамбурић формирао УСПВЛС и преузео барјак протеста од којих су мислим два били веома запажени. На тим протестима ја сам говорио пред владом Србије два пута. На тргу Николе Пашића једном, пред РТС једном што је било први пут да неко говори пред РТС после „Пада Бастиље“.

О свему постоје видео записи а господин Јован то не може да избрише као и чињеницу да ме је дискретно молио да постанем њихов члан и потпредседник тог Удружења. Не могу сада да копам како је све то изгледало временски ли није ни битно.

Ја сам на то пристао са намером да програмски и идеолошки ја водим удружење, са крајњим циљем преузимања УВПС и формирања политичке странке, а да фронтмен и председник буде Јован јер је млађи, вредан, енергичан и поседује неке друге квалитете које ја немам. Оно у чему се никада нисмо сприли јесте био крајњи циљ – да створимо нашу политичку партију. Партију која ће штитити интерсе војних пензионера.

Међутим Јован није разумео шта је то подела посла, мислећи да га рушим из сенке и сукоби су почели када сам после говора пред РТС позван да дам интервју за РТС, али је Јован у својој сујети хтео да говори он, што је и учинио на чуђење новинарке, а новинарка није ни укључила камеру, што сам накнадно дознао преко једне особе која ради У РТС.

Други сукоб се појавио када је у штампи био најављен разговор у Дану Н1 где је најављено да смо гости он и ја, да би ме Јован рано ујутро назвао и рекао да може само један да говори. Истина питао ме је  да ли хоћу ја да идем, што сам ја одбио иако сам ја званично био потпредседник Удружења за односе са јавношћу.

 Што се тиче неистина око господина Драгањца, Јован заборавља да постоје писани документи о свему. Због мојих чланака у којима сам оправдано нападао политику УВПС у једном телефонском разговору ме је господин Драгањац напао и долсловно извређао јер од мене „није очекивао тако нешто“.

 Нисам ни ја очекивао од многих нешто па се испоставило да имам посла са санкилотима, лумпен пролетерима и некултурним људима.

 А сада следи бисер са синдромом „ Балканског шпијуна“.  Тамбурић пише:“

 Телефони се прислушкују а профили на фејзбуку се прате од стране лица која су ангажована по уговорима о привременим и повременим пословима. Арсенију Станковићу нису успеле намере да као представник УСПВЛС шпијунира СП Двери и Народну странку са којима смо сарађивали па вероватно и због тога толики јед и отров са његове стране...”?

 Јоване, с обзиром да сам ја стручњак за те послове,верујте ми, нико вас не слуша. Ни оно што говорите јавно. Јесу ли вас у Лазаревцу исмејали људи?Причајте слободно шта желите. Једино ако сте негде зглајзнули. Е то онда јесте проблем.

Али ослушнимо мало вокабулар пуковника кога су школовали у Школи националне одбране – екс.пуковник Арсеније Станковић, екс. Припадник војне службе безбедност, екс Изасланик одбране СРЈ, шпијунира Двери и Народну странку у корист Јована Тамбурића кога је пре тога  напустио због Јовановог ненормалног понашања.

 А Бошко Обрадовић и ја се ословљавамо са “Драги пријатељу”,- Човек који нам је увек помагао у протестима. Један једини! А Ви сте покушали да га уцењујете некаквим споразумом?

 Да ли хоћете да вам покажем шта сам написао Вуку Јеремићу зашто излазим из те странке. Па све се остварило на шта сам га упозоравао и саветовао да то не ради! И за Поноша сам изнео тачну процену!

Господине Тамбурићу? Ваше виђење политике не заслужује озбиљну критику.

 Па ово је стварно да се поцепаш од смеха ко “шифонске гаће”. Ви нисте способни ни мисао да преточите у смислен текст. Хајде поновите шта сте хтели да кажете са вашом омиљеном тезом – службе(? Које?)- прислушкивање и шпијунирање ( ко кога, како, када и зашто) да вам сви скупа помогнемо да саставите ту мисао у смислене реченице.

 Што се тиче односа са Удружењем грађана СРЦЕ чији је заступник господин Здравко Понош молим вас да прочитате текст народног посланика др Небојше Бакареца  „ Понош без срца“ од 9.7.2022 у коме дословно пише ко су чланови руководства :“ 22. Јован Тамбурић (70) председник нерепрезентативног и маргиналног „ Синдиката пензионисаних војних лица“. Понош је Тамбурића својевремено поставио за заменика директора инспектората одбране у министарству одбране. Тамбурић је био симпатизер ДС, и после пензионисања присуствовао је на свим опозиционим скуповима попут оних које је организовао „ 1 од 5 милиона. Сада је члан Поношеве СЦ“.

 Господине Јоване, жалите се господину Поношу што вас је представио као део свог тима и посебно вам се захвалио, и господину Небојши Бакарецу због изношења неистина. Али упамтите,  постоје снимци ваших говора по местима у околини Београда као момка за спољне послове Народне странке на ју тјубу које сте сами постављали. Тешко да то можете прогласити лажима? Ту вам џилитање неће помоћи.

 На крају текста , господин Јован, који није способан да напише нити један чланак осим Саопштења за јавност, гомилу опште познатих података сваком пензионеру,  у својој наративној скромности их проглашава мотивацијом за борбу а моје текстове назива лапрдањем.

 Могуће да то за Јована и јесте лапрдање. Мада, могуће је да је господин Тамбурић мислио да моји текстови и коментари о дометима његовог ангажмана у политици представљају лапот за њега али је погрешно употребио реч?

 Паметни људи и у звецкању шибица у кутији препознаје музику а они други ни у симфонијском оркестру је не препознају.

 Зато поштовани читаоци, узмите миша и тастатуру у руке и проверите на мом блогу arsenijes.blogspot.com да ли је истина што сам вам написао и ко се бави лажима. Ко има времена видеће и хронологију.

 Проверите и кликом миша када откуцате моје име и презиме шта сам писао и шта сам говорио. Исто то урадите и са Јованом Тамбурићем. Али пробајте и са Јован Борковић. Или на твитеру Јован_Тамбурица . Или са псеудонимом “ Крајишник”? И све ће вам бити јасно!