Морална декаденција, бели прах и орошена вагина.

Изазван честим јавним презентирањем истина о свему што нам се догађало од Титове смрти, од стране разних „величина“, „громада“ и „актера“ тих догађаја, од којих сваки од њих има своје виђење и право на истину, и сам упадам у замку да размишљам о том времену, о људима које добро знам или мислим да их добро знам, о току неких догађаја који су се десили на начин који је могао да буде и другачији, о томе шта је истина и да ли она као универзална категорија постоји?

Ако је тачно да је истина само субјективна перцепција објективне стварности онда истина не постоји и сви они који су категорички да је њихово виђење неког или неких догађаја истина – нису у праву. Или тачније, улазимо у подручје рашомона  о томе шта је то истина. А они људи који су категорични у својим тврдњама како је баш њихова истина уједно и објективна, имају озбиљан проблем са интелектом!

Ја верујем да ми сви имамо неке своје истине и оне се темеље на чињеницама које смо имали у тренутку формирања наше перцепције истине. И то може бити само делић неког мозаика истине.

Ових дана повод за размишљање о томе шта је то истина, дали су ми господа Момир Стојановић, Небојша Павковић и Горан Јефтовић, својим јавним презентацијама њихових истина које су више обојене жељом моралне дискредитације једног или двојице актера, него ли битним чињеницама за детерминисање истине.

Актери су познати јавности и за моје промишљање о нашој прошлости они нису битни као јединке али јесу као носиоци једне веома негативне појаве међу бившим припадницима ЈНА и ВЈ.

Неки од њих су, с правом оних који их славе, слављени! Опет исти ти су од стране оних који их, опет с правом, куде, проглашавани „ лошим момцима“! А онда, где је ту истина? Или, можда је још боље да поставимо питање – шта се крије иза моралне декаденције већине актера распада СФРЈ и агресије на Косово и Метохију од стране НАТО!

Не чини ли се некоме да се наша свест о колективној кривици бори против те чињенице и покушава да пребаци терет одговорности на разне Милошевиће, Трифуновиће, Младиће, Лазаревиће, Павковиће итд, не бисмо ли опрали своју колективну одговорност као народ? Нормално да је и степен одговорности појединца сразмеран позицији у друштву.

Уместо да признамо себи неке чињенице ми и даље бандоглаво покушавамо да их ревидирамо неким својим истинама.

Рецимо, колико год да је то болно за српски народ, тврња да смо поразили НАТО је једна најобичнија политикантска флоскула. Јер откуд онда непријатељска чизма у Бондстилу? Зашто је Војска Србије прихватила све НАТО стандарде? Откуда то да се НАТО пита о релевантним питањима државе Србије? Чекајте мало, без обзира о којој „величини“ у овој земљи да се ради? Какве су то небулозе?

Ја сам склонији оцени да је то привремено запоседнута територија Републике Србије.

Ако опет претпоставимо да је то моје субјективно виђење стварности и да ми у Министарству одбране немамо предстваника НАТО, да нису уведени чинови српским подофицирима, официрима и генералима  као у НАТО, да НАТО јединице немају право да иду кроз територију Србије као кроз сир, да не морамо да их питамо ништа када је територија Косова и метохије у питању, онда ћу вам рећи следеће:

На званичној вечери у апартману Изасланика одбране СРЈ у НР Кини, непосредно после потписивања Кумановског споразума, високи представник Кинеске армије ми је поставио питање да ли ми на Косову имамо граничаре ВЈ према Абанији? Одговорио сам да немамо! Питао ме је да ли имамо иједну војну формацију на Косову? Одговорио сам да немамо! Затим ме је питао да ли је тачно да НАТО снаге праве базу Бондстил? Одговорио сам да је и то тачно! Онда је он рекао:“ Према мећународном праву, непријатељ је окупирао део ваше територије“!

Дакле, ништа ново, то свако од нас зна!

Зашто је онда потребно да се међусобно блатимо? Каквог то смисла има?

Стојановић има своју истину!

Павковић има своју!

Јефтовић има своју!

Ја имам своју истину о „способностима“ многих који нису били способни да ураде било шта за свој народ, а били су дужни! Или рецимо, ко је имао право када је почео распад СФРЈ да каже тадашњој ЈНА – официри из Крајине и Босне у рат а ви други на фудбал.

Чекајте, у који рат? Ко је непријатељ? Јесмо ли сви положили заклетву да бранимо територијални интегритет? Могао бих да поставим дестине питања правне и моралне природе, која би све те наше „величине“ отерале на ђубриште моралних наказа! Могао бих да им кажем, ако спустим критеријуме и сиђем на њихов ниво следеће- чекајте бре ви генерали из Доње Вукојебине које сте први пут видели трамвај када сте дошли у Војну академију, ко је вас овластио да рушите морал једне армије чином дискриминације по националној припадности. Зашто се избацили на улицу већину часних официра који нису били Срби? Братство и јединство је било фундамент на коме је опстајала СФРЈ? Зар не мислите да сте подједнако одговорни као и националистичка руководства у републикама за распад СФРЈ а последично и НАТО агресију на СРЈ.

Али, хоћу ли тиме било шта променити? Вратити мртве међу живе? Исправити неисправљиво?

А данас, када треба да се бавимо животном збиљом и будућношћу Србије, исти ти који су до гуше у разним моралним проблемима кокодачу, анализирају, оптужују, перу савест, пишу мемоаре?

Њихове истине нас не интересују и не треба да буду предмет преокупација јавног мњења.

Доста је њихових истина!

Доста ми је и „земунаца“, белог праха, прљавих биографија, плагираних доктората и орошених вагина!

Мене интерсује зашто сам сваким даном све сиромашнији а они полуписмени који кокодачу све богатији?

Србија на раскршћу

Локомотива изборног воза са вагонима обећења намењених народу наученом да купује јефтину робу, полако се захуктава. Најшаренији је вагон Вука Јеремића. У њему има свакакве робе, углавном оне коју носимо од  распада СФРЈ, за свакога понешто. Вешт трговац, школован и интелектуално формиран на западу, у свом вагону има понешто за левичаре као и за десничаре, за националисте и оне који то нису, за русофиле, синофиле и љубитеље западне демократије.

Заклети патриота, коме је у Србији прво радно место била позиција саветника министра у Министарству за телекомуникације, у свом вагону као најквалитетнију робу продаје уверавање да му је Србија на првом месту?

Изгледа да је господин Јеремић поприлично удаљен од српске збиље и не види да нам се роба која се зове „Србија на првом месту“ одавно поцепала, а оно робе  што још можемо да носимо да је прилично излизано и прети нам да почнемо да идемо ко од мајке рођени! Очигледно да господин Јеремић има погрешну перцепцију о потрошачком укусу српског народа.

Да Србија Србима није на првом месту показује окрутна статистика о томе да сваке године композиције младих људи беже из земље у којој владају политичари којима је Србија а не Срби на првом месту. Србија постаје све више дијаспора. У Србији више нема балова. Преселили су се у Беч, Париз и Чикаго. Једино Војска Србије организује официрске балове? Каква иронија! Само недостају сабље димискије и перушке на капама да лакрдија буде потпуна. Да се таква манифестација организује о оквиру неке од културних свечаности могу да разумем, али да то организује Комада КоВ Војске Србије?

Истина, ти политичари говоре истину – њима је Србија на првом месту у мисији личног богаћења и страних интереса. Срби и њихова судбина њих не интересује. То што постоје страни интереси у Србији није, само по себи, ништа необично. Необично и ненормално је то да Србијом владају људи, који у име флуидне будућности Србије пристају и слепо извршавају неоколонијалистичке услове које нам намећу земље запада.

Србија готово да нема политичку странку и политичара који не раде у интересу неке сране силе. Ако неко мисли да су интереси великих сила разлог таквом стању вара се. Такво стање је последица нашег менталитета који ствара услове да стране силе виде могућност лаког присуства на овом простору. И то присуство страних сила нема баш никакве везе са сиромаштвом српског народа и народа на Балкану. Оне само користе ментални склоп политичара који су то углавном због личних интереса. О жељи политичара да се Србија очува и гради као модерно друштво нема ни говора. Да је ова констатација тачна говори најгора пљачкашка транзиција друштвене својине изведена у бившим земљама социјализма!

Србија је на раскршћу! Или ћемо разумети да овако даље не можемо да опстанемо као држава, или ћемо нестати у овим границама јер ће нас, због економске и војне слабости черупати са свих страна!

Предуслов је да да се појави нека партија, покрет, неке нове друштвене снаге, нека се зову како год желе, које ће ставити интересе грађана на првом месту! Које ће поштовати Устав и законе, које неће рушити систем по мери властитих интереса. Снаге које ће развијати домаћу привреду, снаге које ће знати да процене где држава мора да интервенише а где допустити да владју закони тржишне привреде! Снаге које ће обезбедити да сви грађани имају иста људска права и где неће бити дискриминације читаве једне групе људи – пензионера. Требају нам снаге које ће обезбедити слободу штампе и слободан проток информација и још много тога што у Србији нема.

Треба нам Војска Србије која неће бити експозитура владајуће странке и војска преко које се богате фирме појединаца. На челу Војске не може бити политичар него генерал који је прошао „сито и решето“ и који неће допустити нарушавање борбене готовости. Једна смо од ретких земаља Света која своје генерале, команданте јединица високог ранга и војне дипломате, након пензионисања баца као употребљене презарвативе. Земље као што су САД, Русија, Кина, Бразил и Индија, своје генерале и војне дипломате, преводе у високе државне функционере који настављају да раде свугде где су интереси њихових држава? Али, наши партијски челници на места конзула доводе бивше шверцере бензина „на литар“, ћерке које су тек дипломирале су саветници амбасадора, поједини партијски амбасадори не знају ни енглески језик, и служе само за дочек партијских делегација,, итд,итсл! Листа аномалија је бесконачна.

Србија нема озбиљну политички странку која наслучује да би могла да нас покрене из ове политичке летаргије!

Најближи пролазној оцени јесте Српски покрет Двери!

Многе ће ова оцена да изненади!

Међутим, аргументи говоре у корист оваквог мишљења. То је покрет младих људи, политички одмерен спој интереса српског народа, државе Србије и концепта о месту Србије у међународним односима. Иако га многи пежоративно означавају као покрет националистичког предзнака, тога у Програму Српског покрета Двери-нема!

Двери су, за кратко време, показале да су доследни у спровђењу прокламоване политике. Једини су од свих опозиционих странака поштовале договоре постигнуте са пензионерима Србије. Били су у првим редовима на протестима пензионера.

Бошко Обрадовић често говори као су Двери једина права опозиција у Скупштини Србије. Можда је то и тачно, када је Скупштина Србије у питању!

Међутим када говоримо о интерсима српског народа и свих грађана Србије, према до сада виђеном, Српски покрет Двери је једина странка која заслужује да буде позиција и зато господин Обрадовић није у праву!

Зато верујем, да ће воз господина Бошка Обрадовића, уколико се кандидује на председничким изборима, бити скроман и да ће народ моћи да добије један једини поклон – шансу да се издигнемо као држава, да почнемо да живимо у правној држави, да зауставимо белу кугу, да ојачамо одбрану, да успоставимо реалну спољну политику у којој ће централно место бити инетреси српског народа и свих грађана Србије!

На грађанима је да то разумеју!

Напомена: Текст није лекторисан.

Партијско информисање првом средом у месецу.

Пензионери Србије дочекаше Нову, 2017. годину, уз благослове и обећања у боље сутра својих најдражих синова, премијера Александра Вучића, министра Александра Вулина и надасве милог им министра, Др. Милана Кркобабића.

Добро је што нас госпођа др. Нада Мацура није растужила вешћу о великом броју збринутих пензионера  у хитној помоћи због гастролошких проблема услед преједања и неумерог опијања у новогодишњој ноћи, јер није забележен ни један случај.

Није добро што је захладило без консултација са ресорним министром у Влади Србије и што службе за збрињавање напуштених лица и бескућника не знају где да сместе све већи број напуштених грађана Србије.

Истини за вољу, мигранте у планираном џихаду на Европу, надлежни Комесаријат је збринуо, али неки од њих више воле неизвесну слободу него извесно депортовање из Србије уколико се региструју.

Разлог што вам пишем је што сам отишао на сајт Поштанске штедионице и видео да су ми мангупи опет скинули 13.000 са текућег рачуна на основу трајно важећег закона који су они донели, а када то видим мени се смркне! Не помажу ни капи против очног притиска!

И сада ја не видим други начин како да зауставим ту легалну пљачку моје пензије и пензија 40% пензионера Србије осим да их сменимо-наравно на легалан начин, на изборима, мада баш и нисам сигуран да је то у Србији лако!

Да будем искрен, није уопште изводљиво!

Није изводљиво зато што Србија нема праву опозицију.

Изузетк су Српски покрет Двери и Покрет за преокрет.

Сви остали су позиција и учествују у заједничком подухвату легалног пљачкања грађана Србије.

Зашто се тако понашају? Зато јер су сви, док су били на власти радили исто што и садашња позиција - користили транзицију за пљачку и лично богаћење и у том послу сви су повезани „ко свињска цревца“.

Ту помаже једино неки нови Александар Македонски да мачем пресече тај Гордијев чвор, односно да разбије корупцијом створену спрегу политичара, организованог криминала, тајкуна и страних плаћеника!

Нажалост, ми нисмо способни да изнедримо такву личност! Таман помислимо- ево га, поштен, патриота, паметан, мудар кад за годину дана и он купио 500 ари шуме, 400 квадрата станова, запослио свастику, избоксовао инвалиду ташти. сина само што је дипломирао на вишој пословној поставио за саветника амбасадора Србије! Ако неко зна да није тако, и да такав постоји нека обелодани његово име, па да сви гласамо за њега!

Међу пезионерима по неспособности да схвате шта се дешава, коло воде војни пензионери.

Највише су оштећени, али не дају на своје тлачитеље. Неки генерали патетично критикују премијера да би војни пензионери дали и више само да их је претходно лепо замолио и информисао. Војници пристају на сва понижења али под условом да о томе буду информисани. Зна ли премијер Србије, господин Александар Вучић, колико војни пензионери пате што немају партијско информисање средом. Па давали су, за путеве, за Црну Гору, за Скопље, за поплаве, за суше и за шуше, али су били информисани средом! И климали главама да тако треба. И сада одједном донети Закон, а не информисати их, то стварно није лепо!

Нису војни пензионери озлојеђени што им је држава од 300 милиона евра вратила само 160 милиона, а и од тих 160 милиона скоро 20 % процената покупила легална правосудна мафија! Нису озлојеђени ни што им је трајно одузела 4,21% од пензије нити што им одузима 25% од дела пензије који прелази 25.000 динара, нити што 25 година живе у колективном смештају без стана!

Њих највише пече што их нико не информише и што им је одузет привид учествовања у власти!

Пензионисани генерали и адмирали су очајни! Нико их више не узима за озбиљно. Пишу књиге чије штампање сами плаћају и промовишу их у Дому Војске. Сретни су кад им на промоцију капиталних дела дођу бивши и честитају са обавезним „ друже генерале“, уз, временом стечени понизан тик у кичми! Барем на кратко, забораве да су и они сваки месец краћи за неких 15 до 20.000, како који. Што су краћи то су мирнији и не таласају! Са осталим војним пензионерима се не друже. Ту их подржавам! Какви смо, и сам се питам шта ћу са таквима?

Пре неки дан, дошло ми да плачем од среће. На једном сајту видим озарена лица војних пензионера на сликама са новогодишње прославе у Дому гарде! Човече, те са овим генералом, те са оним, те са министром војним, те са начелником Генералштаба. Неки загрлили генерала.Ставили му руку преко рамена. Само што не запевају „ за она добра, добра стара веремена“. Генерал озбиљан. Вероватно мисли - ма који ми се ови каче на врат!  Једноставно зимска идила.

Ти војни пензионери што су се сликали са онима који им газе људско достојанство су сви понижени, један је без стана већ 25. година, један продаје бижутерију на Бањичкој пијаци да би прехранио породицу, а један се бори да му сину, војнику по уговору не дају отказ!

И онда себи постављам гомилу питања?

Исти ти дају саопштења, без да их ико ишта пита, да не стоје иза организације протеста пензионера Србије? Зашто су пре годину дана били на челу протеста а сада  се грле са онима против којих су протестовали. Када су искрени а када не?

Са каквим то људима шачица нормалних војних пензионера покушава да се бори за своја и њихова права када дозвољавају себи да својим присуством увесељавају оне који су их довели на тако ниске гране!

Зашто су подржали потписивање Народне иницијатице у организацију УВПС када су колико јуче бацали дрвље и камење на Љубомира Драгањца и то путем свог сајта? О каквом моралу се ту ради? Каква је судбина те Иницијативе?

Не разумем логику оних који кажу – ја бих се борио али нећу ако је Марко Марковић организатор а хоћу ако је Јанко Јанковић? И где је ту здрав разум?  Нема га!

Не разумем оне који кажу да желе да се боре за наша права али без генерала у нашим редовима? Па станите мало. Да ли се то ми напрђујемо са комшијом преко плота или хоћемо да створимо смислену организацију способну да се супротстави држави у заштити наших права која проистичу из Устава и закона Србије?

Или је дојучерашњи командир одељења који је организовао дежурство на портирници уобразио да је способан да води војне пензионере Србије само зато што су и он и генерал пензионери? Дајте, људи, будите мало нормални!

Не разумем оне које мисле да их 2000 следбеника чини кредибилним за било какву борбу. Нису кредибилни ни 27.000 чланова УВПС! Да јесу, они би то одавно покушали!Али свесни неспособности, рађе прихватају врапца у руци него голуба на грани!

Зашто не схватате да само уједињени пензионери Србије, као једна јединствена друштвена група, без ПУПС-е и актуелног руководства УВПС, уз подршку некомпромитоване опозиције, може да се супротстави све снажнијој тенденцији самовоље једне странке на власти?

И коначно, не могу да схватим да нам се вољом актуелне власти и једне странке краде толики новац од пензије а многи се отворено декларишу као чланови те странке и пишу патетична писма тражећи помоћ од министра Одбране, члана те странке !

Изгледа да је недостатак информисања средом дезоријентисао војне пензионере!