Државне тајне на изволите

Страначка борба у Србији не јењава! Нико и ништа није изван фронта. Бије се из свих оруђа, по цену да у тој борби изгину све институције државе! Кога брига за државу и народ. Важне су позиције, моћ и новац! Све остало су политичке флоскуле за слуђени пук!

Још се није стишала галама око демократских обавеза господина Саше Јанковића а министар војни господин Гашић је улетео у нову аферу са народним послаником и бившим министром војним господином Шутановцем око набавке мобилног центра за тајно слушање мобилних и стационарних веза које иду преко мрежа мобилних оператера у Србији.  У вртешку се ухватио и екс председник Србије господин Борис Тадић. Други чекају и меркају своју шансу!

Актери политичке вртешке ударају једни на друге из свих оруђа на начин који је грађанима лако прихватљив, а српски медији у недостатку озбиљних информација трљају руке гледајући извештаје о продаји њихових новина и гледаности емисија.

Међутим, ту има и оно вечито међутим. Странке на власти не интересује улагање у науку, културу, просвету, масовни спорт итд. Свака власт се бори да има одлучујући утицај на полицију, војску и службе безбедности. Тако је било у прошлости, јесте и биће. Све док смо у квази демократији.  И у томе не би требало да буде ништа лоше, под условом да се службе користе у складу са Уставом, законима и интерним документима служби.

Да се службе злоупотребљавају наслућује се многим аферама без правог епилога, које трају од 2000. године, тачније од „демократске револуције“ коју су извели квази демоктарски кругови уз обилату инострану помоћ. Да су имали јасну политичку оријентацију куда то треба Србија да иде, некако бисмо могли и опростити несналажење у новим условима. Овако, светла будућност је имагинарна жеља како народа тако и пролазника у политици који буду искориштени у једнократној употреби. Прави петооктобарски играчи су незамнљиви, мењају боје, програме и сефове у иностранству јер им постојећи временом постају мали!

Зашто је тајна да странке на власти преко својих легалних и илегалних служби – обично појединаца како се службе не би довеле у везу са нелегалним активностима- прикупљају податке о својим политичким противницима. Службе то раде од када постоје! Не очекујете ваљда да службе „ обрађују“ делатност страних обавештајних служби на нашој територи. То би било крајње неморално према нашим политичким пријатељима. И не само што је неморално – њихове службе су технички супериорније и веома брзо могу да открију наше неморално понашање и дволичност. А онда, куд који...!

Тврдити да службе не прате политичке противнике, у српским условима, је неозбиљно. Шта раде ако не раде то! Коначно, обезбеђење личности је делатност полиције ( Министарство УП и МО) и нема никакве везе са БИА-ом и ВБА-ом. Има везе са контраобавештајном проценом угрожености личности које се штите мерама контраобавештајне заштите. Али, како штимер мајстори српске политике добро знају како функционише спиновање афера, почну са једном афером да би проширили листу афера и на тај начин створили стање константне политичке нестабилности.

Овакво понашање српских политичара првршило је сваку меру и неко мора стати на пут таквом понашању! Не могу се интереси државе и њених институција потчињавати интересима политичких странака. Ако свака странака на власти мења курс и усмерава безбедносни сектор у складу са њеним потребама и схватањима државних интереса онда морамо да констатујемо да нам се не пише ништа добро!

Кључну улогу треба да одигра Скупштина Србије и донесе закон којим ће се регулисати степен и начин изношења тајних државних  података у јавности. Како ми радимо, стране обавештајне службе немају потребу за агентурним радом. Наши политичари се утркују ко ће више података да открије. Незнање их не ослобађа одговорности!