Војислав др. Шешељ

Дуго најављивано и исполитзовано гостовање господина Војислава др. Шешеља у емисији „Ћирилица“ аутора Миломира Марића, вероватно је разочарало и оне поклонике који су увек жељни „брејкинг њуз“ информација из прве руке.

Два сата гледања емисије телевизије „Хепи“ нису оправдала назив ТВ канала и пре би се могло рећи да да смо сви остали у стању нечега што је далеко од било које врсте среће. Тематско бледило, дилетантизам непримерен Марићевом новинарском опусу, Шешељева политичка апстиненција која је на моменте више личила на приче „ е, драга децо овако вам је то било, били у Шевенигену Србин, Хрват и Муслиман...е сада ја баш не смем да испричам како је то било углавном Србин их је све зај..ао!?“

Јасно је да господин Марић није имао дозволу да у директном емитовању пусти господина Шешеља да говори о политичким темама које би могле бити неафирмативне за председника Републике Србије и премијера господина Вучића.

Оно што није јасно то је зашто је Шешељ пристао на учествовање у емисији која својим бледилом може да разочара и најватреније чланове Српске Радикалне Странке, у којој многи грађани патриотског блока виде последњу шансу за спас Косова и Метохије и какво такво очување националног достојанства, па и по цену неуласка у ЕУ.

Могуће је да господин Шешељ ипак поштује став Хашког трибунала да се неће бавити политиком, бар не у обиму који би угрозио односе ЕУ и актуелне власти.

Могуће је да не жели да исувише провоцира актуелну власт која би морала да се обрати Трибуналу за помоћ у којем случају би морала да примени насилно враћање Шешеља у Хаг и то би био крај Српска Напредне Странке а вероватно и његов.

А могуће је, једноставно, да је господин Шешељ схватио да је изгубио најбоље године живота борећи се за идеје и народ који га продао као и све друге!

У сваком случају, притиснут захтевима Трибунала и бурним променама на политичкој сцени Србије откако је добровољно отишао да брани своју идеологију, Шешељу не преостаје ништа друго него да ревидира програм за реализацију идеолошког оквира Српске Радикалне Странке, који ће бити прихватљив и Западу и Истоку. Тврдо инсистирање на чистој идеологији тешко да је данас оствариво и потребна је велика политичка мудрост да мали народи опстану у вртлогу геополитичких и геоекономских интерса великих!