Јавно и формално уобличена питања неформалног и слободног грађанина, формалном грађанину Љубомиру Драгањцу.

Данас сам прочитао документа на једном сајту да се извесни господин Љубомир Драгањац својим дописима, који су оверени печатима, жалио одређеним министарствима Владе Србије и Премијеру Србије због недемократског понашања грађана Србије – војних пензионера и још недемократскијег понашање тих министарстава која су без његове дозволе разговарала са грађанима Србије о питањима за која је, сматра он, еминентно мериторан.

Прочитао сам и да је дао себи за право да представницима народа забрани улазак у Дом Војске када он има седницу неког главног одбора, и да упозорава грађане Србије како треба да се понашају у блиским сусретима са тим неформалним групама народа!

Стварно, до сада потпуно незаинтересован за политички лик и дело извесног грађанина господина Љубомира Драгањца, на своје велико изненађење утврдих да је тај господин генерал-потпуковник у пензији и да је председник Удружења војних пензионера Србије! Морам рећи да сам искрено био изненађен том чињеницом!

Познајем све генерале који су ишта значили у ЈНА И ВЈ у периоду од 1970. године до Петооктобарских промена, али за војнички опус господина Драгањца нисам чуо, а по природи свог посла, да је било чиме био афирмативан, ја бих то знао. Али то је, вероватно мој проблем, и ја се господину Драгањцу извињавам ако иза себе има афирмативних и јавно публикованих  научник, комадантских, или војнополитичких трагова којима је задужио савремену војну мисао и праксу. Грешку ћу испаравити, и проверићу све јавне изворе да утврдим јесам ли у праву или не?

Али то и није тако битно за питања која ћу поставити!

Знате ли ви господине Драгањац одредбе међународних повеља о људским правима, посебно оне које се односе на политичка права и слободе у демократским друштвима, чија је потписница Република Србија као чланица Уједињених Нација?

Знате ли, с тим у вези, одредбе Устава Србије које регулишу ову материју?

Коначно, знати ли садржај одредаба Кривичног закона Србије, Главе 14.  којима су регулисана питања ограничавања политичких слобода?

Дакле, поштовани господине Драгањац, када је ваш радни лик у Удружењу војних пензионера Србије у питању, велика је дискрапанца између ваших жеља, објективних могућности и остварених резултата!

Резултати су више него погубни по вас. Годинама радите, свесни ли несвесно, на спречавању чланова организације Удружења војних пензионера Србије да остваре своја легална права путем политичког притиска на актуелну власт, а сваки легитиман покушај војних пензионера, незаконито и без икаквог моралног права, проглашавате фракцијама, нелегитимним актима и сличним небулозним имагинацијама. Вашим бесмисленим препискама  са некомпетентним другоразредним и ненадлежним функционерима дискредитовали сте углед Удружења.  Зато, не мислите ваљда господине Драгањац, да ће војни пензионери од вас тражити дозволу за примену Уставом Србије гарантованих људских права и политичких слобода!?

Још једно лако питање:  Ко је уопште тражио и овластио вас да не заступате интересе чланова организације на чијем сте челу? Да, добро сте прочитали – да не заступате. Јер то што ви радите није заступање. Могуће је да ви мислите да јесте, али је истина сурова. Уместо да се изборите политичким притиском да се војним пензионерима врати незаконито одузиман део пензије, ви сте нечињењем подржали идеју  да се свим пензионерима Србије смање пензије!

What nonsense !

Не није глупост, драги господине Драгањац. Ево и зашто, и то је тежи део питања.

Уважени народни посланик и потпредседник Скупштине Србије, господин Константин Арсеновић, дипл.маш.инж, је то што јесте, постао захваљујући гласовима 40.000 војних пензионера који су у Партији уједињених пензионера Србије, коалиционе парламентарне странке са СПС и ЈС. Дакле, гласови УВПС су политички гласови а УВПС неформална политичка организација. Ако је то тако, а јесте, зашто онда одбијате да се борите за права својих чланова легитимним средствима! Јавно организовани и пријављени протести су легитимно средство политичког живота. Или ви још увек живите у аутистичком и херметичком свету политичке свести према којој је инсистирање на људским правима и политичким слободама атак на незаслужене привилегије лидера? Да ли ви то изједначујете властите интересе са интересима чланства које репрезентујете? Или мислите да Удружење постоји ради вас! Подсетити ћу вас. Ви сте ту где јесте, вољом чланова Удружења а не вашом вољом и вољом људи око вас.

Дакле ја вас освешћујем – може се лако десити да постанете екс председник пре и него схватите суштину овог текста. И то све на легалан и легитиман начин. А колико је мени познато, воља чланства је против вас и зато државни органи примају на разговор озбиљне представнике војних пензионера. Политика је, господине Драгањац, озбиљан посао и зато размислите о смислености онога што радите, јер ви у суштини, заштитом властитих интереса рушите интересе 40. 000 војних пензионера.

А добри потези Удружења, који се односе на социјалну - материјалну помоћ угроженим породицама  су за сваку похвалу. Треба да буде још већа, пословање Удружења транспарентно, финансијски инпути већи а трошкови Удружења симболични, рад органа Удружења волонтерски а не плаћен кроз провидне облике награда. Нека радна места морају бити плаћена, то је јасно!

Зато, подржите протесте, не оспоравајте вољу чланства да формира властита удружења јер је немогуће спасити нарушен брак, часно се повуците док још имате војску, и препустите млађим и енергичнијим да се боре за своја људска права, за права своје деце и унука! Верујте ми, није то ништа страшно! Бићете поштованији него сада! Поштовање је диван осећај господине Драгањац.

Један читалац ми је честитао на колумни и написао :“ Био је и остао частан и бескомпромисан.....“  А у граду ме и дан данас поздрављају и позивају на дружење војници којима сам био комадир чете и којима сам уступао свој стан да проведу ноћ са женом јер у хотелу није било места када се давала заклетва отаџбини коју смо тако лако заборавили! Диван је то осећај..да сте нешто исправно урадили, господине Драгањац. А да знате, диван је осећај и да одете код једног свог јако блиског рођака у викендицу у „Веверичијем крају“. Викендица је лепа. Често сам био у њој! Поглед је леп!  Нема везе што је покојни Лека рођен ту близу!

 Ускоро ће и прве трешње, ранке, за 1. мај.