Хајде да се уозбиљимо – време је за акцију

Стање.

Десети март је одавно прошао, саопштења и говори су прегледани на „ You Tube“, свако ко је за циљ имао личну промоцију – постигао је тај циљ са мање или више успеха. Једини прави губитници су сви војни пензионери, који су за корак даље од постављеног циља, који је био да извршимо реалан притисак на Владу Србије и руководство Удружења војних пензионера Србије ради будућег организованог изласка на јавне протесте.

Оно што од почетка није било  јасно организаторима досадашњих  протеста јесте чињеница да су протести у самом концепту били пасивно постављени, да нису имали политичку конотацију и да су у суштини били прилично наивно и дилетантско  ламентирање над властитом судбином при чему је узалудно расута енергија окупљених људи који су веровали у озбиљнији приступ и план руководства протеста. Врхунски домет протеста 1500 људи, нажалост свих,  био је промоција говорника...и ништа више!

Међутим, не треба осуђивати прошлост, она, таква каква је, очекивана је, постигнути су ограничени циљеви и сада треба да се окренемо будућности. Међутим та будућност не улива поверење! Који извори указују на исправност оваквог закључка?

Целокупна активност војних пензионера одвија се на вербалном нивоу неколицине учесника преко  фејсбука, сајта АППВС, сајта УВПС, раније Радиоадмирала, нешто мало преко контаката са Синдикатом пензионера Србије... и...ту је крај!

Поједини коментари на друштвеним мрежама и сајтовима уважених колега војних пензионера су катастрофални! Критикује се и основано и неосновано, вређају људи без јасно одређеног смисла, рекло би се ...ето тако... да се види како и ја (заштићен анонимношћу) могу да будем опасан по власт? Такве су друштвене мреже, томе служе, специфичан облик психотерапије немоћних, рећи ће неко! У реду! Али да ли нама то треба или нешто много озбиљније. Ако није јасно у чему говоримо, онда погледајте своје пензијске извештаје од 2000. године до данас и брзо ћемо изгубити интерес да „коментаришемо“ дела министара, генерала и премијера Србије!

Ако коментари немају јасну и реалну политичку поруку они су бесмислени и пре су за рубрику „аброви уз кафицу“!

Потенцијали

Удружење војних пензионера Србије има око педесет општинских, градских и других одбора, број није битан за ациони програм. Оно што је битно јесте да у сваком том одбору постоје људи који желе да се боре за своја уставна права и који су раскрстили са чињеницом да се ми боримо за та уставна права против појединих институција Владе државе Србије! Ти људи треба да се састану и договоре се о томе ко ће бити њихов представник. Није спорно, то могу бити и садашњи председници уколико сматрају да су нам организовани протести на улици са политичком конотацијом и аспирацијама једини начин успешне борбе.

Дакле, први корак и услов за успех јесте да имамо јасно изабраног и кредибилног  представника из сваке средине где постоје војни пензионери, који ће комуницирати са једним централним органом и са једним човеком у њему. Дакле, строга субординација.

Морамо да раскрстимо са прошлошћу – нема СФРЈ, нема СКЈ, нема ЈНА, нема социјалне бриге за људе! Данас се социјална политика своди на политику манипулације у предизборним кампањама странака. Војни пензионери то морају да схвате ако неће да постану „ кантопревртачи“.

Дакле, морамо да прерастемо у реалног учесника у подели власти, односно да прерастемо у политичку партију. Ми то и јесмо, само што у наше име то раде други а наша политичка воља представља катализатор – поспешује политички успех ПУПС- а али не учествује у њему! Тачније, наши гласови су злоупотребљени од стране неколицине вечитих политичара - сурфера.

Зато морамо да имамо политичке савезнике. Није важно ко су они. Важно је можеми ли ми заједно да остваримо своје циљеве. То је легалан облик политичке борбе. Зар то нису били КПЈ, СКЈ, ДОС? Коме то није јасно! Јасно као дан! Хоће ли нас? Хоће, и то многе странке! Оставимо предрасуде  и друге ствари. Гледајмо од чега живимо! Ако су то схватили уважени народни посланици, генерали ЈНА ВЈ и ВС, дајте молим вас, какве су то бесмислице о нашим захтевима поји нису политичке природе! Наши захтеви за поштовањем принципа уставности и законитости и људских права су еминентно политичке природе. Ко то не схвата нека и даље води „аброве уз кафицу“, али без нас који се озбиљно бавимо проблемом војних пензионера.

Али међу нама је највише оних који заговарају „неполитичку природу протеста“ а чланови су странака на власти и опозиције! Што би рекле колеге од пера „сиц“!

What are we  talking about?

Акција

То тако неће да може! Не можете бити колаборационисти свих партија! Па ко победи! Такви нам нису потребни! Значи, чистка. Са нама или без нас!Ко жели да полемише о овом ставу на научном и академском нивоу, стојимо на располагању.

Други корак је повезивање са политичким партијама и удружењима који су спремни да подрже наша права у Скупштини Србије и на јавним протестима својим чланством.

Овај задатак не може се реализовати присуством „ђутуре“ представника. Од избора највише двојице представника зависи и успех овог корака. Најбоље је да буде један представник и онда он сноси одговорност за неуспех. Ако буде успеха то је заслуга свих. Састанци мора да буду добро осмишљени, а не са улице у стилу..хајдемо да разговарамо!

Свака озбиљно осмишљена политичка акција подразумева озбиљно финансирање. Нама нису потребни плаћени функционери! Против једне такве организације – УВПС - се боримо! Али „без пара нема ни музике“. Начин финансирања мора бити централизован. Принцип да свака група име своје финансијице и лидере који ће да их грицкају, је увод у неуспех! Што се аутора тиче има виђење, али с обзиром на осетљивост проблема, решење начина прикупљања пара препушта мериторним стручњацима.

Трећи корак је дакле стабилно и транспарентно финансирање протеста и прерастања у политичку партију са јасним политичким циљем и  процедурама трошења новца!

Јавни протести морају имати јасан циљ. Изборити се за уставних 11.06%. Остали циљеви треба да буду снажна политичка претња уколико се први циљ одмах не реализује! Којим оружјем? Бирачким глсовима од преко 120.000 гласова војних пензионера и неколико стотина хиљада гласова осталих пензионера и неколико стотина хиљада гласова бивших партија на власти! Политичка рачуница је јасна! Љубав за љубав- сир за паре. Наш колач ућешћа у власти је поштовање права пензионера у складу са Уставом и законима а не партијским аспирацијама! Актуелна власт остаје без бирачког тела које је погођено смањењем пензија! Најављено повећање пензија делу тог бирачког тела неће направити дебаланс у односу снага, који сада није више на страни владајућих партија, посебно због имплементације Бриселског споразума и отварања поглавља 23 и 24 преговарачког процеса са Европском унијом, која нам и те како иду на руку јер се тичу владавине права, реформе правосуђа и борбе против корупције.

Четврти корак је избор наших представника у органима власти који ће се борити за интересе војних пензионера,и шансу не смемо да преспавамо јер ћемо доживети још гору судбину!

Уважени војни пензионери и слободоумни грађани, стављамо на јавну дискусију ово виђење акције која нам следи.

Текст се не може умножавати без одобрења аутора

Удружење војних пензионера Србије – од заблуда до отрежњења

 

Гласило Удружења војних пензионера Србије „ Војни ветеран“ у броју од 14. фебруара 2015. године, објавило је непотписани чланак  о наводном покушају разбијања јединства Удружења под насловом „ Грубо мешање у унутрашње ствари УВПС“.

У чланку се наводи да је Удружење војних пензионера Србије упутило писмо општинским и градским организацијама Удружења везано за акт којим им се обратила „неформална“ група војних пензионера ,,Војни пензионери Србије - ФБ група, Удружење пензионисаних подофицира Србије –градски одбор Ниш, Удружење бескућника Србије и Асоцијација пензионисаних припадника Војске Србије упутили су акт општинским и градским одборима УВПС, позивајући их ,,на организационо и акционо јединство“.

Руководство УВПС  сматра да је реч о „најгрубљем начину мешања у унутрашње ствари једне организације и очигледном покушају да се разбије јединство УВПС. С обзиром на то да је реч о групи која није легална и легитимна, дакле нерегистрованој ad hok групи, упозоравамо општинске и градске организације да не треба поступати по захтеву те неформалне групе. Општински и градски одбори, без овлашћења или одлука Главног одбора УВПС, не могу да ступају ни у какве аранжмане са неформалним групама, што је регулисано СтаутомУВПС“.

Удружење Војних пензионера Србије не треба да се љути на ауторе тога акта јер да има против себе озбиљнијег политичког противника, актуелно руководство УВПС било би прошлост већ од 10. марта лета Господњег. Мада гласило „Војни ветеран“ не читају ни војни пензионери осим оних који то морају на основу плаћене функције ( злобници кажу од 6-12 хиљада динара, а аутор овог текста не верује да је то истина и да је тако ниска цена бивших припадника ЈНА и ВЈ), и они који  нестрпљиво прате извештаје о социјалној помоћи, јавности ради и ради одбране достојанства високоморалних војних пензионера којих је у Удружењу ВПС већина,  треба аргументовано одговорити непотписаном аутору саопштења.

Ствари стоје овако!

Сукоб руководства Удружења, на челу са његовим председником, а како ствари стоје изгледа искључиво због њега, избио је са војним пензионерима након седам година одбијања Удружења да војни пензионери организовано изађу на улицу и протестују због противуставне одлуке Фонда ПИО запослених Републике Србије!

Кад народ нема вођу, који је при том и добро плаћен ( злобници кажу да поред генералске пензије прима и надокнаду у висини броја бодова које има као генерал, помножен са некаквим коефицијентима, мада аутор текста у те приче не верује, јер како би један генерал узимао од чланарине подофицира и ратом прогнане сиротиње...не...не, то су стварно злобне небулозе. Аутор се од оваквих инсинуација јавно ограђује), онда се народ, у овом случају војни пензионери, сам организује у покушају да дође до својих уставних права.

Е.. сада, како ствари у животу стоје, на поштене и племените идеје и намере вечито манипулисаних, док су били активни а сада војних пензионера, увек се накачи по нека „ фукара“ која би да улови у мутном. Има их толико да боли глава! Сви би да зараде - од чланарина, тужби, жалби, јалове реторике, беџева, значки, интерних заставица, плаката, звечки..... ма боли глава!

Они озбиљни не желе да руше јединство Удружења војних пензионера Србије! Они желе да спрече актуелно руководство у тој намери спровођења интереса актуелне власти – разбијање сваке монолитне организације која би могла да утиче на спровођење политике странака на власти – док су на власти, ако може вечно! Тај циљ се најлакше постиже разбијањем јединства партија, удружења и других облика удруживања грађана ради заштите својих интереса. Зато, озбиљни и политички свесни војни пензионери, желе да смене постојеће руководство које више и не крије да је одавно напустило интересе војних пензионера и у њима једино види масу која финансира њихове интересе! А када су финансијски интереси доведени у питање, онда се пишу дописи, прети, позива на некакве статуте  Удружења? Све саме небулозе!  У суштини, руководство УВПС разбија јединство војних пензионера Србије под притиском коалиционих партнера у Влади и Скупштини Србије! И ту престаје свако полемисање о суштини дешавања у Удружењу војних пензионера Србије!

Дете се родило и ваља га љуљати!

Општинске и градске организације УВПС треба да поставе питање поверења досадашњем руководству уколико оно одбије да да јасне знаке хоће ли и када ће организовати јавне протесте!

Уколико то локални руководиоци не сматрају оправданим, чланство треба да одлучи, сагласно својим убеђењима и слободном политичком вољом, хоће ли својим новцем финансирати организацију која неће да се бори за интересе свога чланства?

Најефикаснији метод је прекид плаћања чланарине и никаквим мерама УВПС не може утицати на слободну вољу грађана Србије. Што пре то боље и веће су шансе да се уједињени изборимо за своја уставна права!

Хоће ли се војни пензионери удруживати у формалне, неформалне, ад хок, или било које друге организације, њихово је уставно право и нико не може да им га оспорава.

Новоформиране групе такође праве почетничке грешке. Свака група мисли да баш она има тапију на лидерство! Грешка! Групе мисле да имају лидере? Грешка! Лидери морају да буду ауторитети како код чланства тако и код политичког противника. Војни пензионери за противника имају извршну власт! Та власт хоће да разговара само са кредибилним преговарачима! Како се ствара кредибилитет? Дописима премијеру? Грешка! Допис остаје у „кошу писарнице“! Само политичким деловањем. Шта то значи? Е то је оно што војни пензионери Удружења ВПС не разумеју или не смеју да разумеју да би задржали своја скромна додатна примања која им обезбеђују војни пензионери Удружења уљуљкани  петингом ућешча у политичком животу Србије.

Коначно, Удружење војних пензионера Србије треба да се окане бесмислених саопштења, упозорења и нетачних тврдњи, које их као живо блато вуку у понор из кога нема повратка и озбиљно размотри постојеће стање односа у самој организацији, јер је очиглдно да су захтеви времена у коме живимо нешто што је за нас сасвим ново и тражи нове људе и организацију.

Tekst se ne može umnožavati bez odobrenja autora.

All right reserved.

Алтернатива су Двери

Двадесет prvi март 2015. године био је  дан када су грађани Србије уједињени у социјалној неправди  дошли пред Владу Србије и изразили своју одлучност у одбрани принципа владавине права, уставности и законитости и потврдили традиционалне везе српског са народом братске Русије а против даљих веза са империјалистичким савезом Европске уније и њеном ударном песницом НАТО.

Време је, да се погубни транзициони процес започет распадом СФРЈ, заустави и Србија увед у ред правно и економски уређених држава. Протест грађана Србије окупљених око матице Двери  последица је вишегодишњих политичких манипулација грађанима, он је аутохтона реакција родољубивог српског друштва које је препознало узроке, крајње циљеве и последице партијског уплива у рад институција државе!

Протест чланова „Двери“ али и великог броја грађана, међу којима су били и посебно обесправљени војни пензионери, реална су реакција на постојеће стање у Србији јер је крхка демократија Србије угрожена  квазидемократским интересима управо оних странака које својом идеолошком и програмском оријентацијом то нису смеле да чине!

Нажалост, неизграђена и ретроградна свест лидера странака „модерне“ социјалдемократије, којима је филозофија  „беспоштедне критике свега постојећег“ седамдесетих година прошлога века постала тако далека, прибегла је много приземнијој и материјално опипљивијој филозофији - пљачке свега постојећег!

Оперативни концепт „законито“ изведене пљачке свега материјалног полако се премешта ка пљачки духовних и моралних вредности грађана. Како другачије објаснити ограничавање или одузимање људских права стечених радом у који сте уложили своје интелектуалне, моралне и физичке вредности него пљачка човековог бића! Када неко одлучи да вам актима принуде ограничи материјални израз тих права – плату и пензију, онда је он дирнуо у ваше духовно и материјално биће! Када вам званична спољна политика гура у свест да „по природи ствари“ треба да будете део исте оне алијансе која вам је убијала децу и разорила привреду и да прихватите властиту моралну декаденцију, онда то није ништа друго него завршни чин пљачке људског бића, након чега постајете савремени робови интереса капитала!

Зато не треба да нас збуњује појава странака на српској поличкој сцени који у средиштву својих програма имају идеје социјалне правде, Православље и повезивање на међународном плану са традиционално пријатељским земљама, у првом реду са Русијом. Њихово рађање је природна реакција српског народа који има историју, државу, територију, културу, језик, обичаје, моралне норме, војску и друге вековима стваране вредности!

Партија која прихвати реалност а не диктат има перспективу израстања у правог лидера српског народа. Чини се да Двери имају шта да понуде Србији.  

Лидери и непробуђена свест српског пучанства

Кишовито пролеће наговештава још кишовитију социјалну збиљу у Србији и нимало добру прогнозу о бољем животу великог дела пучанства. Тешко је и набројати незадовољне слојеве друштва. Сви су незадовољни – политичари, што нема више донација са стране и што их Међународни монетарни фонд непријатно подсећа ко је газда и рушим им „углед“ у народу;стране банке- што народ чува паре у сламарицама за црње дане; тајкуни- што  нема више шта да се приватизује и похара; радници - што ништа не ради, што су плате мале или их нема а боловања престала да имају смисла; лекари - што нису плаћени као колеге на Западу; професори у школама – што морају под старе дане да прерађују планове и програме; пензионери – што су им угрожена многа људска права.

Највише се насрнуло на Војску Србије и пензионере бивше ЈНА и ВЈ, који су највећи губитници сулуде поданичке политике након распада СФРЈ!   Војни  и владини званичници убеђују пучанство слуђено политиком квазиинтелектуалаца Србије, како је Војска институција од највишег поверења тог истог пучанства, које би ипак да укине ту „паразитску и дебелгузу војску која само троши њихов тешко зарађени новац“. О генерацијама војника који су градили инфраструктурне објекте земље, спашавали поплављене и завејане, лечили болесне по забитима Србије, оспособљавали хиљаде људи за разна занимања, ширили углед земље у свету јаком војном индустријом и великом приливом новца, ни речи!

О каквом је угледу реч?

Поставља се питање чему служе оцене како неко има угледа у српском друштву. Зар није логично да ако неко има највећи углед и поверење народа он води тај народ!?

Ма не, није то тако, погрешно је схваћено, нисмо тако мислили, што се правите луди, разумете ваљда шта је политичка манипулација, данас војска, па онда полиција,  сутра су то просветари, прексутра ђубретари који су незаобилазан део система здравства нације...!   

Српски политичари више и не крију чињеницу да су експоненти интереса страног капитала! Цео народ препарирају причама о томе како смо неспособни да сами управљамо властитом привредом и доводе нам стране тимове који ће управљати нашом производњом!? Зар то није интерес капитала и сан сваког окупатора? Без зрна барута преузети привреду једне земље!  Србија, чији научници и високо образовани кадар дају значајан допринос привреди најразвијенијих земаља, није способна да води властиту привреду? Хајте молим вас!  

 Здрав дух српског пучанства систематски је уништаван нереалним сновима о благодетима демократије у којима је идеја водиља остала непромењена – богатство без рада! Србија није била способна да раскрсти са „опанцима“ и лажним самоуправљањем а пожелела је да ускочи у „Мајбах“!

Некима је то успело!

Остали плаћају цену!

Српско друштво уснуло причама о квазидемократији све више се буди. Хоће ли доћи време да схватимо значење химне „Востани Сербије“, и кренути путем аутохтоне деморатије примерене српском народу чији се гени назиру у новим, за сада малим странкама, или ћемо вођени инерцијом, и даље тонути, верујући онима који се већ 25 година заклињу у кокарду, звезду, срп и чекић, звездице на застави ЕУ, Руској Думи и кинеском јуану, а искрено верују школама, банкама и некретнинама у Бечу, Паризу, Лондону, Москви, Пиреју, Флориди или Патаји!?

Уједињени у неправди

Данас је недеља, још три дана до протеста у Нишу. На друштвеним мрежама се дешава оно што не би смело и на шта смо упозоравали. Свако од нас има неку информацију и мишљење. Већина добронамерно а неки не. Појединци користе мрежу за лична препуцавања. Настављају започето! Докле? Какав је смисао тога? Даје ли то резултате у борби која нас уједињује. У борби за одбрану наших људских права од најезде безвлашћа, осионости људи у власти, лоповлука,......!Познати интелектуалци напуштају Србију, не могу да саставе крај с крајем нити да се изборе за статус људског бића. Стране банке им узеле све! Прете да нам узму и  живот. Немам право да им спомињем имена, прочитајте данашње новине. То слути крај једног народа.

Београдска тврђава - звана руководство Удружења војних пензионера Србије, које не жели и не сме да организовано изведе војне пензионере пред Владу Србије и на тај начин изврши једино могући и одлучујући политички притисак на премијера Србије који је сам прихватио обавезу да одлучује, руши се у Сомбору, Апатину, Новом Саду, Панчеву, Вршцу,Ваљеву, Ужицу, Обреновцу, Краљеву, Крушевцу, Параћину, Врању, Нишу,... свугде дге је сулуда политика квазиполитичара расула судбину својих синова и кћери, најбољих међу једнакима!

Мањи гарнизони су монолитнији и здравији од београдске пензионерске жабокречине. Људи се боље познају, знају за муку сваког од њих. Лакше се организују, друже се и помажу!

Зато се правда и наши интереси боље бране у мањим гарнизонима и градовима где живе војни пензионери. Чланови УВПС треба да се придруже протестима и не дозволе да руководство Удружења манипулише њиховом свешћу и савешћу! Ако желе да траже своја права нека то раде на начин који сматрају исправним.Свако чињење је боље од не чињења.

Нико нам неће дати наша права на тањиру! Чекањем се добијају мрвице док други грабе пуну трпезу. На крају, трпеза је празна. Нама не остају ни мрвице. Шта нас спречава да иступамо из Удружења које неће да штити наше интересе! Морал? Који морал у односима са људима који вам угрожавају егзистенцију?

На тај начин руководство УВПС остаће без чланства и без пара. Изгубиће право легитимног представљања наших интереса. Они нас легитимно представљају,?!!

Ако је то тачно, онда нека они плате наше рачуне за грејање, струју која незајажљиво поскупљује, .....! Нека они објасне нашим уницима зашто деда и бака морају да избегавају продавнице са слаткишима када их воде у шетњу! Нека они објасне зашто смо сваког дана све крезавији и погуренији док се у нашим војним болницама затежу и ремонтују бизнисмени у кожним јакнама и листер оделима нафатирани зеленим шушкама!Војни пензионери, старији од 65 година не могу ни да плате услуге као други грађани јер закони то не дозваљавају. А бесплатно, како је закон одредио, можете да добијете услугу према правилима ратне хирургије!

Војномедицинска академија то више бити неће! Кажу, не треба нам научна установа? Хоће да је претворе у војну болницу?! У војним болницама се лече војници! Ми више нисмо војници! Србија, скоро да и нема војску. Али је зато има НАТО! 

Када они буду то објаснили, онда ћемо их прихватити као своје и имаће право да се диче репрезентативношћу!

Али они ћуте! Мисле јадни, у својој интелектуалној скромности, да је игнорисање пробуђене свести војних пензионера хир појединаца у борби за тако мало власти.

Греше, не препознају нарастајући социјални бунт војних пензионера!

Зато, нека сви војни пензионери, који то могу, дођу у Ниш 18. марта.  Нека понесу транспаренте на којима се види одакле су. Нека пише Београд, Обреновац, Ваљево, Љубовија, Ужице, Алексинац, Лесковац, Крушевац, Краљево, Врање, Панчево, Нови Сад.....

Нека нас препознају!

Чичак

Деветог марта ове године, на званичном сајту Удружења војних пензионера Србије у 21.59 часова, појавио се текст којим се српска демократска јавност и заклети легалисти обавештавају да  „представнике УВПС примиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“

Садржај текста делује доста конфузно и дискутабилно јер обилује, жељама и пројекцијама  које су веровато последица, сада већ јасно видљиве неспособности водећих људи Удржења да схвате бит постојећег проблема.

Није лоше то што Удружење „захтева да у рад на решавању усклађивања војних пензија буде укључен и представник Удружења“ али је то ипак само жеља оних који су годинама навикавани да буду чичак на сваком руну, те се нуде без да их ико и зове. Дакле, наслов је дискутабилан – министар за рад није никога звао,  него се представник УВПС нудио, па га, наводно министар, а вероватно координатор радне групе, куртоазно позвао!

Пројекција се огледа у тврдњи да је УВПС „репрезентативни представник“ војних пензионера. Ако је то тако, ко су онда оних хиљаду војних пензионера што се 10. марта лета Господњег окупише да протестују пред Владом Република Србије, а још десет пута више дадоше подршку протесту али због старости и сиромаштва не могаху да дођу у Београд? Очигледно да је тврдња о репрезентативности Удружења  -  пројекција!

Коначно, представник Удружења би да „оствари увид у предложена решења пре његовог разматрања и усвајања у Влади..“?!

Аман људи, да ли сте ви свесни шта пишете?

Питање пензија грађана Србије, као и њихово усклађивање, регулисано је Законом! Свако друго поступање било ког органа је противзаконито! Уставни суд и други судови су то недвосмислено потврдили. Ту некакво удружење не сме да се пита ништа! Какво „ сврсисходно решење предметног проблема“?! Шта ту има да се сврсисходно решава? Има само једно – 11.06 у кешу на руке, у складу са законима државе Србије! Ако не буде тако, биће и даље протеста - у складу са законима!

Још седам дана

Данас, 3.марта 2015. године, на званичном сајту Удружења војних пензионера Србије појавио се текст насловљен “Шта даље у вези са ванредним повећањем пензија за 11.06 одсто“.

Текст је последица закључака Главног одбора Скупштине УВПС на седници одржаној 19. фебруара 2015. године!

Не знам да ли се још увек штампају „Мале новине“ у Горњем Милановцу, али овај текст, са закашњењем од дванаестак дана, опасно конкурише да угрози програмски садржај намењен најмлађем узрасту.

Главни одбор, војнички речено штаб, предложио је, а председдник, да кажемо командант УВПС донео некакве закључке? Само је требало да напишу одлуку команданта: 4. На основу ... одлучио сам.... да донесем закључке!

Они су донели закључке? Лепо! Ко је тражио да доносе закључке? На кога се односе ти закључци! Државу или војне пезионере. Ако је припрећено држави..видим да се зграде Владе и ПИО Фонда тресу, колико су се препали од таквих закључака - или од смеха! Ако се обраћају војним пензионерима, што ће им то, све то знамо! Нама није до смеха!

Мале новине одавно не читамо!

Ако речи „шта даље“ подразумевају да је Главни одбор у проблему због тога што не зна , нема идеје или неће да решава проблем, ево од срца им нудимо решење на тањиру и оно гласи:

Престаните да се играте ЈНА, СКЈ и министарства одбране у сенци!

Изађите 10. марта пред Владу Србије и видећете пензионере који се боре за своја права на легалан начин и који су одавно схватили ваше намере!

Не манипулишите поштеним људима који објективно нису у стању да схвате материјалну и политичку позадину вашег деструктивног деловања. Хоћете ли им ви платити судске трошкове пред домаћим и међународним судовима? Хоћете ли ви да их заступате? Јесте ли ви ти капацитети, угледни адвокати?

Нисте ни оригинални. Плагирате идеје! Ви ћете да да организујете конференције за новинаре! Био би то крај новинарске каријере несретника који буде разговарао са вама!

И немојте да информишете војне пензионере! Не чините толике интелектуалне напоре!

Немате куд. Морате пред Владу! Али да говорите, боље немојте!

Ако нећете, не одвраћајте војне пензионере да се боре за своја права! Нисте ваљда толико .... али ко зна!