Лидери и непробуђена свест српског пучанства

Кишовито пролеће наговештава још кишовитију социјалну збиљу у Србији и нимало добру прогнозу о бољем животу великог дела пучанства. Тешко је и набројати незадовољне слојеве друштва. Сви су незадовољни – политичари, што нема више донација са стране и што их Међународни монетарни фонд непријатно подсећа ко је газда и рушим им „углед“ у народу;стране банке- што народ чува паре у сламарицама за црње дане; тајкуни- што  нема више шта да се приватизује и похара; радници - што ништа не ради, што су плате мале или их нема а боловања престала да имају смисла; лекари - што нису плаћени као колеге на Западу; професори у школама – што морају под старе дане да прерађују планове и програме; пензионери – што су им угрожена многа људска права.

Највише се насрнуло на Војску Србије и пензионере бивше ЈНА и ВЈ, који су највећи губитници сулуде поданичке политике након распада СФРЈ!   Војни  и владини званичници убеђују пучанство слуђено политиком квазиинтелектуалаца Србије, како је Војска институција од највишег поверења тог истог пучанства, које би ипак да укине ту „паразитску и дебелгузу војску која само троши њихов тешко зарађени новац“. О генерацијама војника који су градили инфраструктурне објекте земље, спашавали поплављене и завејане, лечили болесне по забитима Србије, оспособљавали хиљаде људи за разна занимања, ширили углед земље у свету јаком војном индустријом и великом приливом новца, ни речи!

О каквом је угледу реч?

Поставља се питање чему служе оцене како неко има угледа у српском друштву. Зар није логично да ако неко има највећи углед и поверење народа он води тај народ!?

Ма не, није то тако, погрешно је схваћено, нисмо тако мислили, што се правите луди, разумете ваљда шта је политичка манипулација, данас војска, па онда полиција,  сутра су то просветари, прексутра ђубретари који су незаобилазан део система здравства нације...!   

Српски политичари више и не крију чињеницу да су експоненти интереса страног капитала! Цео народ препарирају причама о томе како смо неспособни да сами управљамо властитом привредом и доводе нам стране тимове који ће управљати нашом производњом!? Зар то није интерес капитала и сан сваког окупатора? Без зрна барута преузети привреду једне земље!  Србија, чији научници и високо образовани кадар дају значајан допринос привреди најразвијенијих земаља, није способна да води властиту привреду? Хајте молим вас!  

 Здрав дух српског пучанства систематски је уништаван нереалним сновима о благодетима демократије у којима је идеја водиља остала непромењена – богатство без рада! Србија није била способна да раскрсти са „опанцима“ и лажним самоуправљањем а пожелела је да ускочи у „Мајбах“!

Некима је то успело!

Остали плаћају цену!

Српско друштво уснуло причама о квазидемократији све више се буди. Хоће ли доћи време да схватимо значење химне „Востани Сербије“, и кренути путем аутохтоне деморатије примерене српском народу чији се гени назиру у новим, за сада малим странкама, или ћемо вођени инерцијом, и даље тонути, верујући онима који се већ 25 година заклињу у кокарду, звезду, срп и чекић, звездице на застави ЕУ, Руској Думи и кинеском јуану, а искрено верују школама, банкама и некретнинама у Бечу, Паризу, Лондону, Москви, Пиреју, Флориди или Патаји!?