Хајде да се уозбиљимо – време је за акцију

Стање.

Десети март је одавно прошао, саопштења и говори су прегледани на „ You Tube“, свако ко је за циљ имао личну промоцију – постигао је тај циљ са мање или више успеха. Једини прави губитници су сви војни пензионери, који су за корак даље од постављеног циља, који је био да извршимо реалан притисак на Владу Србије и руководство Удружења војних пензионера Србије ради будућег организованог изласка на јавне протесте.

Оно што од почетка није било  јасно организаторима досадашњих  протеста јесте чињеница да су протести у самом концепту били пасивно постављени, да нису имали политичку конотацију и да су у суштини били прилично наивно и дилетантско  ламентирање над властитом судбином при чему је узалудно расута енергија окупљених људи који су веровали у озбиљнији приступ и план руководства протеста. Врхунски домет протеста 1500 људи, нажалост свих,  био је промоција говорника...и ништа више!

Међутим, не треба осуђивати прошлост, она, таква каква је, очекивана је, постигнути су ограничени циљеви и сада треба да се окренемо будућности. Међутим та будућност не улива поверење! Који извори указују на исправност оваквог закључка?

Целокупна активност војних пензионера одвија се на вербалном нивоу неколицине учесника преко  фејсбука, сајта АППВС, сајта УВПС, раније Радиоадмирала, нешто мало преко контаката са Синдикатом пензионера Србије... и...ту је крај!

Поједини коментари на друштвеним мрежама и сајтовима уважених колега војних пензионера су катастрофални! Критикује се и основано и неосновано, вређају људи без јасно одређеног смисла, рекло би се ...ето тако... да се види како и ја (заштићен анонимношћу) могу да будем опасан по власт? Такве су друштвене мреже, томе служе, специфичан облик психотерапије немоћних, рећи ће неко! У реду! Али да ли нама то треба или нешто много озбиљније. Ако није јасно у чему говоримо, онда погледајте своје пензијске извештаје од 2000. године до данас и брзо ћемо изгубити интерес да „коментаришемо“ дела министара, генерала и премијера Србије!

Ако коментари немају јасну и реалну политичку поруку они су бесмислени и пре су за рубрику „аброви уз кафицу“!

Потенцијали

Удружење војних пензионера Србије има око педесет општинских, градских и других одбора, број није битан за ациони програм. Оно што је битно јесте да у сваком том одбору постоје људи који желе да се боре за своја уставна права и који су раскрстили са чињеницом да се ми боримо за та уставна права против појединих институција Владе државе Србије! Ти људи треба да се састану и договоре се о томе ко ће бити њихов представник. Није спорно, то могу бити и садашњи председници уколико сматрају да су нам организовани протести на улици са политичком конотацијом и аспирацијама једини начин успешне борбе.

Дакле, први корак и услов за успех јесте да имамо јасно изабраног и кредибилног  представника из сваке средине где постоје војни пензионери, који ће комуницирати са једним централним органом и са једним човеком у њему. Дакле, строга субординација.

Морамо да раскрстимо са прошлошћу – нема СФРЈ, нема СКЈ, нема ЈНА, нема социјалне бриге за људе! Данас се социјална политика своди на политику манипулације у предизборним кампањама странака. Војни пензионери то морају да схвате ако неће да постану „ кантопревртачи“.

Дакле, морамо да прерастемо у реалног учесника у подели власти, односно да прерастемо у политичку партију. Ми то и јесмо, само што у наше име то раде други а наша политичка воља представља катализатор – поспешује политички успех ПУПС- а али не учествује у њему! Тачније, наши гласови су злоупотребљени од стране неколицине вечитих политичара - сурфера.

Зато морамо да имамо политичке савезнике. Није важно ко су они. Важно је можеми ли ми заједно да остваримо своје циљеве. То је легалан облик политичке борбе. Зар то нису били КПЈ, СКЈ, ДОС? Коме то није јасно! Јасно као дан! Хоће ли нас? Хоће, и то многе странке! Оставимо предрасуде  и друге ствари. Гледајмо од чега живимо! Ако су то схватили уважени народни посланици, генерали ЈНА ВЈ и ВС, дајте молим вас, какве су то бесмислице о нашим захтевима поји нису политичке природе! Наши захтеви за поштовањем принципа уставности и законитости и људских права су еминентно политичке природе. Ко то не схвата нека и даље води „аброве уз кафицу“, али без нас који се озбиљно бавимо проблемом војних пензионера.

Али међу нама је највише оних који заговарају „неполитичку природу протеста“ а чланови су странака на власти и опозиције! Што би рекле колеге од пера „сиц“!

What are we  talking about?

Акција

То тако неће да може! Не можете бити колаборационисти свих партија! Па ко победи! Такви нам нису потребни! Значи, чистка. Са нама или без нас!Ко жели да полемише о овом ставу на научном и академском нивоу, стојимо на располагању.

Други корак је повезивање са политичким партијама и удружењима који су спремни да подрже наша права у Скупштини Србије и на јавним протестима својим чланством.

Овај задатак не може се реализовати присуством „ђутуре“ представника. Од избора највише двојице представника зависи и успех овог корака. Најбоље је да буде један представник и онда он сноси одговорност за неуспех. Ако буде успеха то је заслуга свих. Састанци мора да буду добро осмишљени, а не са улице у стилу..хајдемо да разговарамо!

Свака озбиљно осмишљена политичка акција подразумева озбиљно финансирање. Нама нису потребни плаћени функционери! Против једне такве организације – УВПС - се боримо! Али „без пара нема ни музике“. Начин финансирања мора бити централизован. Принцип да свака група име своје финансијице и лидере који ће да их грицкају, је увод у неуспех! Што се аутора тиче има виђење, али с обзиром на осетљивост проблема, решење начина прикупљања пара препушта мериторним стручњацима.

Трећи корак је дакле стабилно и транспарентно финансирање протеста и прерастања у политичку партију са јасним политичким циљем и  процедурама трошења новца!

Јавни протести морају имати јасан циљ. Изборити се за уставних 11.06%. Остали циљеви треба да буду снажна политичка претња уколико се први циљ одмах не реализује! Којим оружјем? Бирачким глсовима од преко 120.000 гласова војних пензионера и неколико стотина хиљада гласова осталих пензионера и неколико стотина хиљада гласова бивших партија на власти! Политичка рачуница је јасна! Љубав за љубав- сир за паре. Наш колач ућешћа у власти је поштовање права пензионера у складу са Уставом и законима а не партијским аспирацијама! Актуелна власт остаје без бирачког тела које је погођено смањењем пензија! Најављено повећање пензија делу тог бирачког тела неће направити дебаланс у односу снага, који сада није више на страни владајућих партија, посебно због имплементације Бриселског споразума и отварања поглавља 23 и 24 преговарачког процеса са Европском унијом, која нам и те како иду на руку јер се тичу владавине права, реформе правосуђа и борбе против корупције.

Четврти корак је избор наших представника у органима власти који ће се борити за интересе војних пензионера,и шансу не смемо да преспавамо јер ћемо доживети још гору судбину!

Уважени војни пензионери и слободоумни грађани, стављамо на јавну дискусију ово виђење акције која нам следи.

Текст се не може умножавати без одобрења аутора