Чујете ли ви мене!

Ускоро ће бити година дана од када се наш колега Радаковић одлучио на очајнички чин дубоко поштеног и моралног човека пред Владом Републике Србије и тиме покренуо лавину оправданог незадовољства војних пензионера Србије због дискриминације и грубог кршења људских права, а ми скоро да се нисмо помакли са мртве тачке, мерено постигнутим ефектима наших протеста у извршној и судској власти Србије.

Због неодлучности руководства УВПС, чије разлоге нећу јавно да износим иако су мени као и већини јасни, и наше неспособности да одредимо реалне циљеве, методе и средства за њихово остварење, улетели смо у замку смешне борбе око лидерства и несвесног разбијања ионако крхке кохезије војних пензионера.

Фејсбук група која је са АППВС требала да постане база за ширење покрета војних пензионера разбијена је због неразумевања потребе да она прерасте у једну јаку организацију војних пензионера, да има свог председника и своја основна тела и уместо тога добили смо хибриде који , како време одмиче, све више показују своје слабости.

Лично, противник сам којекавих затворених група када су овакви проблеми који су у бити политичког карактера ,  јер не подлежу критици, а тамо где нема критике идеално је место за губљење везе са реалношћу. Много је војних пензионера који би својим предлозима да помогну али не желе да буду чланови неке затворене групе.

Уместо да своје ставове сучељавамо на отвореној сцени, затварањем у своје „ чаршије“ упропаштена је енергија војних пензионера Србије, која није жалила ни времена ни пара да подржи борбу против неправде. На протестима се све мање чују гласови Ваљева, Ниша, Крагујевца, Апатина.....!

Издвојила се група које и сама не види начин како даље, и покушава да сталним протстима одржи какав - такав интензитет, али то није довољно. Почињу да се чују осуђујући коментари људи који су најватренији борци за наша права! Зашто? Где то грешимо?

Грешка је, скромног сам мишљења, у томе што се нисмо омасовили! Моја почетна идеја о преузимању чланова УВПС путем пропаганде за престанк плаћања чланарине организацији које неће да подржи борбу за интересе свог чланства, бачена је у страну због нереалне жеље појединаца о брзом постајању фактором који се нешто пита. То никада није могло, али то није јасно људима који немају елементарно политичко образовање.

Оног момента када би одлив чланства УВПС био толики да угрожава финансирање саме организације, почели би озбиљни разговори о масовним и смисленим протестима и тада бисмо ми били ти који диктирају методе и средства за решавање проблема војних пензионера, и били у стању да изведемо неколико хиљада људи на улицу и поставимо јасне и респективне услове за поштовање уставности и законитости у Србији.

Друга грешка састоји се у томе што нисмо могли да обезбедимо монолитност у наступу пред органима власти. Сви смо себе видели као стручњаке, и ако пажљивије анализирате догађаје видећете да се на неки волшебан начин увек исти људи појављују у разговорима после  којих...у суштини нема никаквог помака. И да нико није ишао нигде, резултат би био – нажалост - исти. Али то није слабост људи који су били тамо где су били. Не никако! Они су искрено уверени да су дали све од себе! И јесу! Али поставља се питање јесу ли они ти који могу да истрче 100 метара за мање од 10 секунди. У томе је цео проблем. И имамо ли ми те људе. Зашто ми, рецимо, у својим редовима немамо докторе права!? Ако ме неко није разумео, спустићу ниво. Зашто је Ђоковић то што јесте! Неоспорно јер је тенисер број један. Али не само то. Говори неколико језика, члан је разних фондација, ктитор, амбасадор... Зато је он то што јесте.

Трећа грешка је направљена, и она још увек постоји, у финансирању активности за делетност око које смо се окупили. Несхватљива је чињеница да 1500 људи, који су били на задњем протесту није могло да да 100 динара? То би било 150.000 динара. Знате ли шта смо могли да урадимо са тим новцем! Негде је направљена грешка? Тачније она постоји од самог почетка. Људи не верују у успех и неће да финансирају нечији волунтаризам! То значи да нису прави људи на челу борбе за наша права!

Шта је основа сваког успешног посла? Маркетинг или нашим језиком пропаганда. Не јалова кукњава како смо дискриминисани. То сви видимо сваког 6. у месецу. Људи хоће да виде програм шта ћемо да учинимо да остваримо своја права! Ми немамо осмишљен план анимирања људи. Ми мислимо да то радимо али ми то не радимо и стварност нам указује на то.

Четврта и можда најозбиљнија грешка јесте што ми немамо политичке захтеве! Не могу се остварити социјални циљеви без политичких захтева. Шта то значи. То значи да се на сваком протесту морају осуђивати носиоци политике која нас је довела у овакву позицију. А они у Скупштини заједно пију кафу! Дакле, нисмо правилно изабрали циљ напада! Знате ли колико је чланова СНС и ДС у нашим редовима? Јако велик број! О чему ми онда говоримо! Ми имамо разбијаче у својим редовима. Ово тврдим за оне за које знам да су у тим странкама и зато одбијају било какву политизацију протерста! Ово се зове политичка манипулација интерсном групом ради пацифизације у борби за њена права. Њима није место у нашим редовима!

Пета грешка је што проблем нисмо интернационализовали! Наш проблем је тако настао. Ако неко мисли да је то воља одређеног министра а не попуштање пред притиском одређених финансијских и политичких интересних група, традиционалних непријатеља Србије, топло му препоручујем да не губи време око организације и учествовања у протестима. Нити један унутрашњи проблем Србије није без корелације са интересима иностраног фактора, првенствено земаља ЕУ! Јер ако званично заговарате да хоћете да будете чланица те ЕУ онда морате да прихватате правила њихове игре. Нисте ваљда заборавили Први и Други Светски рат и отпор агресији на СРЈ. Отимање Косова и Метохије! Нису нас напале ни Русија ни Кина. Нас су напале чланице НАТО, а то су углавном земље ЕУ. Разбили су ту војску зашто јој не би узели и пензије! Има ту још пуно ствари за анализу али оне превазилазе смисао овог текста.

Последња грешка је у настојању  појединаца да Координационо тело претворе у руководство неког новог удружења војних пензионера Србије и покушавају да формирају паралене активности. Треба бити јако наиван и веровати да је лако преузети функције организације која постоји неколико деценија. Али ако се неко задовољава чланарином стотинак људи, скупљањем пара за протесте који све више личе на првомајске шетње, сатисфакцијом да им у новинама буде споменуто име, онда се тиме многе ствари појашњавају, али се ништа не решава.

Нешто смо постигли, сада треба знати да експлоатишемо постигнуто. Дакле, јасно је, постигли смо то да се решење мора наћи и наћи ће се! Суштина је да не дозволимо да буде на нашу штету! Аргументи су на нашој страни, рећи ће сваки правник! Шта може да нас омете у постизању законитог решења. Само доношење нових закона којим би се одредбе важећих закона на неки начин изиграле тако да нема битне повреде принципа законитости и владавине права. Законе доноси Народна скупштина Републике Србије на предлог надлежних министарстава. У овом случају слово је спало на Министарство финансија које треба да предложи начин решавања проблема кроз неки закон, како год се он звао.

Ако предлог тог закона буде на нашу штету, то не смемо да дозволимо и наш циљ треба да буде спречавање доношења предлога таквог закона. Како? Морамо да имамо своје изворе информација у самом министарству и превовремено реагујемо масовним демонстрацијама. Како обезбедити неколико хиљада људи?

Срам да нас буде! Очекујете да вам кажем да треба да дођете и протестујете што вам годинама краду ваше пензије! А једна тупава фудбалска утакмица окупи 20.000 људи од тога пола њих има досије у полицији! А од нас се тражи само да дођете и тражите своја права. Чујете ли ви мене!? Само да тражите своја права и ништа више. Не угрожавате ничија права! Само тражите поштовање закона Републике Србије! А нећете да дате ни кутију цигарета за своја права! Шта онда хоћете?!

Ако предлог закона о јавном дугу  ипак буде достављен Народној Скупштини Републике Србије, како ствари сада стоје, биће изгласан јер опозиција и позиција у Србији су једно те исто и само се мењају и изигравају парламентарну демократију!

Дакле, то би био веома лош развој догађаја по нас. То никако не смемо да дозволимо и мораћемо да спречавамо доношење таквог закона свим средствима легалне политичке борбе и грађанске непослушности.

Коначно, своју судбину одређујемо сами! Нису то ни Влада Србије, ни Скупштина ни ЕУ ни ММФ. Сви они могу да траже нешто, али они нису народ. А ако 40.000 пензионера пристане да буде неко ко се ништа не пита а има пресуду Уставног суда у рукама, онда, господо, угасите светло!

Чујете ли ви шта вам говорим - у име части и достојанства професије!

Време сомолова

Комична трагоедија у непознатом броју чинова

Ликови:

Мића Тестера

Старац Вујадин

Јоца Дрилер

Пеле Видра

Љупче Париловић

Отац Арсеније и

Сребренко Савски

Чин први

На обали језера пребогатим рибом сомом капиталцем седе Љупче Париловић и Старац Вујадин. Пецају у језеру чија површина је намрешкана од угојених сомова капиталаца. Старац Вујадин испија трећу ракијицу а Љупче узима таблету против главобоље. Љупче ћути и вади сомове док Старац Вујадин псује произвођача варалица које сомови никако да загризу.

Пиштољ рефлектор појачава светлост и фокусира је на Љупчета.

Љупче: Е мој Вујадине, остарио јеси ал се опаметио ниси. Јесам ли ти на време говорио да ти не ваљају варалице. Те варалице што си купио су за штуке а у овом језеру је све сам сом.... мој Вујадине.

Рефлектор шири план и на Вујадина.

Старац Вујадин: Љупче, боље ти је да ћутиш, да те ја не тужим за овај криволов и што си ме навукао на погрешне варалице. Него, што пијеш толике таблете против главобоље?( отпије гутљај лозе из флаше пива).

Љупче: Е мој Вујадине, сомови иду добро, није да не иду. Али брате убише ме порезници, много узимају. Крка нема мере!  Ја им кажем да је језеро све тање са сомовима, да су све мршавији а некако и постали лукавији, почели да беже чим бацим пијавицу. Глава ми пуца од тога. Када бих некако могао да осигурам језеро за случај да скроз отањи са сомовима?

Старац Вујадин: Зар то још ниси урадио? Зар се не сећаш да сам ти све папире припремио?

Љупче: Ма јеси, није да ниси.... али било рибе а ми ко будале посвађасмо се око места за сомолов, ко је могао да претпостави овај помор сомова. Мораћу да видим шта си ми оставио и да ли је још актуелно!

Из звучника се чују граја и музика из транзистора Сребренка Савског. Чује се песма и глас водитеља  радиогенерала „Сину Лазару званом Куре, сретан одлазак у Београд на сом параду желе отац Радојко, Мајка Веселка и многобројна родбина песмом  играле се делије“.

Чин други.

На сцену улазе Мића Тестера, Јоца Дрилер и Сребренко Савски. Мића у рукама има „Штиловку“ са мачем од 400 мм и повремено додаје гас моторки која прави велику буку, Јоца ударну бушилицу „ма-кита“ а Сребренко носи корпу са сремском, сланиницом, куленом, сомуном  и флашом „ Ритознојчана“ и са тразистором и фотоапаратом око врата.

Љупче: А у пичку материну, опет ове букаџије. Само плаше сомове. Какав им је ово прибор за сомолов? Вујадине, одо ја да видим папире око осигурања. Што сам уловио данас уловио сам. Ови ће само да поплаше рибу. Идем ја сутра да ловим на Коштанском језеру са Крком. Рече ми да су сомови тамо подгојени а онај Пеле Видра припремио екипу за сомове. Морам да заузмем место али ако буде кише мораћу неку настрешницу да склепам! ( Диже се и одлази са сцене)

Мића Тестера (добацује за њим): Бежи, бежи, што си ловио ловио си, сада ће да видиш како се лове сомови. Сад ћеш да имаш посла само са меном. У воду до грла и цеси бајо! Сомова ко дрва! До сада си се зајебава са Старцем Вујадином, сад ћеш да видиш како сомове лови Мића Тестера.

Јоца Дрилер: Ја мислио да идемо на протест па понео дрилер!

Мића Тестера ( гледа га отворених уста): Јеба те враг, јес л ти нормалан, какав протест!

Јоца Дрилер(збуњено): Због криволова сомова. Рекао си да ћемо ако треба и корење да пустимо, пет дана да седимо пред удружењем криволоваца на сомове, па ја ко рачунам ако ћемо да пустимо корење да ископам рупе у асфалту!

Мића Тестера (окреће се према публици и крсти): Мајко мила с ким ја идем у сомолов. Враг те јеба, немој да ми квариш сомолов, ући ћу у језеро и посећи све сомове, за казну што ме нервираш пет дана има сам да стојиш пред удружењем криволоваца.

Сребренко Савски вади лап-топ и нешто пише. Више за себе: Враг те јебал барек, как си мет,ла шпек покрај раунала, свег си га змазала .

Мића Тестера: Србренко, зајеби те твоје извештаје, већ ме сви криволовци зајебавају колико ме хвалиш, сваки други текст реко Мића ово, реко Мића оно, зајеби више то, него дај мезе и ракију, па да почнем са сечом сомова.

Сребренко покуњено поставља салвете и вади сремску, сланину и кулен!

Мића Тестера: Па где је ракија Јоцовача са аронијом.

Сребренко скрушено: Ја понео „Ритознојчан“ врхунско вино.

Мића Тестера: Јебо те „ритознојчан“ где је апиритив. Обраћа се Старцу Вујадину који и не окреће машиницу да вуче варалицу, чини се као да дрема!

Е Вујадине, Вујадине, ништа га ниси научио!

Вујадин: Зато сам му и дао отказ! Стално ми нудио тај ритознојчан а он ми ударао на желудац. Намерно ми завлачио!

Сребренко : Кај се ви размете што је добро вино...

Мића : Сребренко, скрати мало тај језик да те и ја не откачим ко Вујадин и Љупче.

Мића Тестера пали „штиловку“ и улази у језеро са сомовима. Окреће се према публици.

Ој Србијо међ шљивама, људи моји, браћо и сестре, саборци моји, ратници, време је за сечу сомова, идемо.

Сребренко снима мобилним телефоном целу акцију.

Сребреко: Враг те јебал има сајт да ми пукне од посета. Буде пенеза колко буш хтел. Сеци Мићо, само ти сеци!

Завеса!

Чин трећи

На сцену улазе Пеле Видра и Отац Арсеније.

Пеле Видра: Е мој Мићо, шта то радиш са том тестером у језеру.

Мића Тестера: Ловим сомове, зар си слеп!

Пеле Видра: Па плашиш их том тестером, нису они букве да стоје на месту.

Мића Тестера: Ти ће да ме учиш! Сомови се лове на буку и на галаму. Нормално је да риба бежи од галаме али сом је то Видро, сом. Воли буку и дође да види шта се то дешава, а онда је мој.

Пеле Видра: Ја се богами налових добре рибе у Нишаву! Трајало јесте али вреди. Ето ономад ми дође и главни инспектор за риболов и одаде признање !

Мића Тестера: Јесте, није да ниси, али је ситна много. Немам ја времена за ту рибу!

Отац Арсеније: Боље врабац у руци него голуб на грани, мој Мићо!

Мића Тестера: Е и тебе ми је оче пуна она ствар. Само причаш, ништа не ловиш, а мало мало па на Свету Гору. А ти Мићо цело лето у зноју, овај у води.

Отац Арсеније: Подела власти мој Мићо. Зато си ти наш председник криволовачког друштва.Није то мала функција у овим сиромашним временима.

Мића Тестера: Ма откачићу ја тебе као што су моји то урадили 45. године.

(Тражи нешто по јакни).

Ти, јебем ти јакну на рајфешлус, нема дугмета да се уватим за њега кад видим овог баксуза што ми стално попује а ништа неће да ради!

Старац Вујадин: Вас двојица се много препирете уместо да заједно ловите. Мићо, пусти Оца да храни сомове, а ти Мићо сеци том тестером и не мешај се у туђи ресор.

Више за себе: Ова двојица има у гроб да ме отерају а рибе се нисам најео.

Јоца Дрилер: Тако ти је то Вујадине, а лепо сам ти се нудио да будем главни криволовац а ти ме одјеба. Е, видиш шта си урадио? Запео, Отац Арсеније па Отац Арсеније и нико други. Ето ти сад, лови сам.

Старац Вујадин: Ћути бре Јоцо. Том твојом ма-кита бушилицом пробио си ми рупу у удружењу криволоваца чим си дошао. Још не могу да скупим паре за поправку, не иду сомови ко некад. Ваљда ми не ваља варалица! Сребренко, дај нешто да попијемо за она добра стара времена.

Сребренко: Па немам тај ЦД, само народна.?

Старац Вујадин: Какв бре ЦД, говорим ти за ракију што вири из плетарке.

Сребренко: А то. Ја мислио на нове фосиле. Сад ћу одмах.(вади флашу и стаје).

Старац Вујадин: Шта би Сребренко, што си стао.

Сребренко: Немам чаше. А није ни ракија!

Отац Арсеније: Имам ја али пластичне, остале ми од пре неки дан са једне сахране. Сребренко дај мени ритознојчан, појма ови немају шта је вино!

Мића и Јоца у послу. Мића сече сомове а Јоца их убацује у кошеве.

Мића Тестера: Радите бре вас тројица нешто, Јоца и ја цркосмо. Е ја овако више нећу да радим. Има да вам поставим своје  услове, не звао се ја Мића Тестера.

Старац Вујадин: Стишај Мићо, шта смо се касно синоћ договорили, изнеси предоге, размотрићемо их и усвојићемо их, то ти ја гарантујем.

Мића Тестера: А тако. Онда важи, извини што ти оно рекох, јеби га, преморен сам од криволова. Али овог Оца Арсенија, што ми стално попује и саветује као да сам неписмен за криволов, да ми га макнеш под хитно. И да смириш мало и Пелета Видру. Па где је тај Пеле. Вида га, дели визит карте пецарошима из других удружења.Е, Пеле мангупе, неће моћи тако! Ниси на војној паради. И тебе ћу да откачим само да се решим Оца Арсенија. Јебо га онај ко ми га доведе да ми стално попује и квари криволов.

Јоца Дрилер: Јесте Вујадине и мени је пун самсонајт Оца Арсенија. Тај ме зајебао да ја не   будем председник криволовачке сесије ове јесени.

Мића Тестера: Ма није те он зајеба него ја. А то ти је за оно летос што нам прокува глава на плус 38 степени и то пет дана, и што си нас пострјава у колону по један кад смо били на ловокрадичким спортским играма. Ма реко сам себи никада више са дрилашима, али ме наговори овај Отац Арсеније те поново погазих реч. (Окреће се Арсенију) Јели бре Оче, где вас уче да тако наговарате људе?

Отац Арсеније: Па нешто и није било тешко, мада си, признајем, много тврђи од Јоце. Он се сам нуди.

Старац Вујадин: Људи, доста је било свађе. Оче Арсеније ти себи нађи нову парохију. Ова је научила како се лове сомови! А приметио сам да је и теби пуна бошчица ове парохије. Само да ми се Љупче не појави! Хајдемо на одмор па у зимски криволов. Спремите топлу одећу и врућу шљиву!

Дижу се и одлазе са сцене.

Завеса пада

Наставиће се

Академски грађани

Осмог октобра лета Господњег сајт „КВП Радиоадмирал“ објавио је и текст под насловом „ Председник КТ, колега Миле Бјеливук, јавља“.

Шта то јавља господин Миле Бјеливук? Ево текста изворног саопштења:

"Дана 08.10.2015. г. су двојица чланова КТ обавила раније договорени састанак и разговарали с једним послаником Народне скупштине Србије, предочили му проблем неусклађених војних пензија за 11.06 % и указали на дискриминаторски однос власти према војним пензионерима и по другим питањима.
Народном посланику и његовим сарадницима, академским грађанима, уручен је стручни елаборат и затражена њихова помоћ у решавању наших проблема. Задовољан оваквим нашим приступом, али и одушевљен доживљајем "три хиљаде војних пензионера на Тргу Николе Пашића..." (наглашавам, да је то његов визуелни доживљај, посебно колоне која је пролазила улицом поред Народне скупштине) народни посланик је дао чврсто обећање да ће већ у току ове ноћи почети са проучавањем примљеног материјала и да ће у Скупштини Србије покренути адекватно, на Уставу и Закону засновано решавање наших проблема.
За узврат није тражио ништа, јер сматра да му је то дужност. Хвала му у име обесправљених војних пензионера, за сада на разумевању, сутра можда и на помоћи“.

Прочитао сам саопштење и остао у многим дилемама – ко су двојица чланова КТ и ко је тај народни посланик Народне скупштине Реублике Србије. Ваљда они заслужују да јавност зна ко су они? Није ваљда да су тражили да остану анонимни?

Даље, нејасно је какв је то „дискриминаторски однос власти према војним пензионерима и по другим питањима“. Дискриминаторски однос власти према војним пензионерима – јасно је шта је речено, али „и по другим питањима“? Како може постојати дискриминаторски однос власти преме питањима. Или су и права војних пензионера-питање?

Даље, аутор нам је саопштио да неименовани народни посланик има сараднике – академске грађане! У „Великом рјечнику страних ријечи“, Братољуба Клајића, издање „Зоре“ из Загреба од 1972. године, нађох да се под изразом академски грађанин мисли на студента свеучилишта!

Нису се ваљда неименовани чланови КТ састали и разговарали са неименованим народним послаником и његовим сарадницима, студентима свеучилишта? Ко зна, све је могуће!

И коначно, речено нам је да неименовани народни посланик заузврат ( а не за узврат јер је то прилог) није тражио ништа?

Веома сам забринут због ове констатције! Зар се очекивало да нешто тражи од неименоване делегације. Сада, с правом, други народни посланици Народне скупштине Републике Србије могу да поставе питање да ли се то народним посланицима даје неки презент, рецимо кафа, виски, бомбоњера или, далеко било, паре!

Сада смо у дилеми – неименовани чланови, неименован народни посланик, непознат садржај разговора, сарадници студенти, и нико није тражио ништа!?

Веома необично саопштење!

Кап која је прелила чашу!

Асоцијација пензионисаних припадника Војске Србије објавила је званично саопштење са састанка ГО АППВС одржаног 7. октобра 2015. године, на свом сајту, које не одговара току састанка.

Због таквог односа према истини и свом чланству и члановима Главног одбора, као и због недоследности појединих људи у спровођењу ставова АППВС, обавестио сам председника Асоцијације да од данас нисам њихов члан.

Моја одлука није последица понашања господина Милета Бјеливука јер сматрам да он, исто као и ја има право на свој лични став. Истина, веома се разликујемо- ја имам став о политичком лику и деловању господина Бјеливука а он има свој став  и непримерен речник  комуницирања и личног обраћања, који ми је познат још од протеста након 10. марта.

Дакле, оно преко чега ја не могу да пређем, јесте чињеница да смо господин Вуликић Милован и ја разговарали о „ неприхватљивим условима“ Милета Бјеливука и оценили да је то уцена свих осталих удружења и њихових председника и чишћење простора за његову инаогурацију за лидера свих удружења као реалне последице успеха протеста и да  о томе морамо разговарати са господином Милетом, јер смо закључили да постоји могућност да је Миле хтео нешто да нам индиректно саопшти и да то треба да расправимо на састанку ГО АППВС.

Након мог разговора са господином Вујикићем, састали су се господа Вуликић и Милосављевић и вишесатно су расправљали о насталом проблему, али ми садржај њиховог разговора није познат.

Одлучио сам да изнесем лични став на свом блогу  да бих господина Милета, знајући да је емотиван и да неће отрпети, испровоцирао да отвори карте и на састанку каже о чему се ту ради.

Дневни ред Дванаесте седнице ГО АППВС садржао је и трећу тачку која гласи:"Разматрање Споразума који је предложио наш члан Миле Бјеливук, председник КТ и председника тима за протесте од 29. 09.2015. године".

У току састанка отворио сам сајт „Радиоадмирал“ и прочитао саопштење господина Бјеливука написано речником који не желим да коментаришем,које није имало упориште у истини, осим констатације да ја нисам дао очекивани допринос успеху протеста у завршној фази припрема због одсуства, да су он, Јован и Бранислав изнели протест на својим леђима и да је протест био до сада најуспешнији! 

То је, према схватању господина Бјеливука, довољан разлог да себе види као "вођу" са правом преузимања истине у име свих војних пензионера Србије!

Оно што се заборавља јесте то да сам поднео оставку на  место Kоординатора за медије, информисање и борбу против дискриминације свестан чињенице да нећу бити ту и да ће то морати неко други да ради и да је поштено да то кажем. Нажалост, Асоцијација а и сам господин Бјеливук нису хтели да прихвате ту чињеницу. Миле је био искрено разочаран и рекао ми да то није поштено од мене да се повлачим, да сам ја био тај који га је гурнуо у борбу за наша права када је он хтео да све остави, да је само због "осећаја моралне потребе" да не смемо да станемо прихватио толики терет и ја нисам имао аргумената да одустанем, али нисам могао ништа ни да учиним, и тако је створен простор за моју критику.

Оно што јесте чињеница је да је АППВС почела праве и смислене активности на припреми ових протеста и да је АППВС именовала Милета Бјеливука за председника КТ и о томе постоје писана документа. 

Милета Бјеливука нико није изабрао за председника Координационог тела.

Творци његовог оправданог довођења на чело били смо ја и господин Вуликић. Ако жели да буде искрен Миле ће признати да смо се два или три пута састали ради тога да га убедимо у наше мишљење да је он најбољи избор јер има кредибилитет код великог броја пензионера.

Треба рећи и то да је господин Јован Тамбурић осетио да има чудних околности у избору Милета Бјеливука и ја сам му неколико пута рекао да ће бити онако како је АППВС одлучила и да ће носилац протеста бити АППВС на челу са Бјеливуком а да је он своју позицију прилично упропастио формирањем УСПВЛС и разбијањем ФБ групе.

Истина је и то да господин Бјеливук “ни за живу главу“ није хтео да прихвати сарадњу са господином Јованом,оправдано реагујући на непримерене нападе од стране господина Тамбурића, али смо га господин Вуликић и ја на она три разговора убедили да прогута увреде ради добра свих пензионера Србије.

Затим су почеле активности.

На Дан безбедности 13. маја, разговарао сам са неким људима и замолио их да убеде господина Драгањца у непоходност заједничког наступа. Увече, истога дана на сајту УВПС појавио се текст да се састанак заказује за 25. мај. Случајност или не?

Успели смо да организујемо заједнички састанак код господина Драгањца са циљем да пронађемо начин да чланови УВПС ипак изађу на протест а да ми будемо носиоци протеста.

Састао сам се са Вуликићем и рекао му да су нам врата отворена и да треба да оду двојица из АППВС, и договорили се да један члан обавезнобудем ја а други кога одреди Асоцијација. Нажалост, асоцијација није могла да одоли лакомости и изазовима промоције и делегирала је господу Вуликића и Јефтића.

Ово је била прва непоштена и преварна делетност према мени и о томе сам обавестио господина Бошка Николаша!

Ујутро сам назвао господина Драгањца и обавестио га да ја не могу да дођем као званичан члан Асоцијације, на што је он реко да дођем и да прихвата моје присуство са задовољством као што прихвата и сваког другог војног пензионера.

Састанак је био обећавајући све док господин Петковић није поставио децидно питање господину Драгањцу хоће ли он извести УВПС на протесте а господин Драгањац му јасно одговорио да неће и навео разлоге зашто неће!

Никада не улазим у разлоге нечијих ставова и убеђења, али ово је за мене био ударац и пошто сам седео тик до Вучковића и Драгањца покушао да изгладим непријатну ситуацију речима да ми не тражимо да он изведе пензионере, да ћемо ми то урадити .....и остало како је већ публиковано у мом обраћању на том скупу.

Након мога ангажовања у име АППВС, Господа Милосављевић, Матић и ја били смо на састанку са Константином Арсеновићем, потпредседником Скупштине Србије, да видимо можемо ли са те стране нешто да пробијемо. Једина могућност која је ту фигурирала јесте формирање политичке странке али да чак ни она не би померила језичак правде на нашу страну.

Након тога било је одлучено да ја напишем допис господину Драгањцу о поновном састанку реди превазилажења насталих проблема али  тај мој допис је на некако чудан начин, у току давања примедби људи из свих удружења заустављен од стране Асоцијације, и допис није послат.

То је била друга непоштена радња према мени!

Ипак, и након нарушених односа са УВПС од других, успео сам да договорим састанак са господином Драгањцем коме смо присуствовали Јефтић и ја. Било је осетно обострано разумевање потребе да се иде у протесте али је господин Драгањац нагласио да не одбија могућност организовања протеста али да  нема шансе да организујемо било који облик сарадње у протестима пре 5. октобра.

Био сам убеђен да је неко од решења је било на видику и ширио оптимизам! Које и какво, зависило је од нас и наше мудрости!

Памтном човеку је и звецкање кутијом шибице музика а будали не помаже ни симфонијски оркестар!

На оснивање Координационог тела долази генерал Симо Туманов као представник УВПС! Зовем га два пута у Струмици, где је био на одмору и на дан формирања КТ довозим га на састанак! Након састанка Драгиша и ја одлазимо са Тумановим на разговор с циљем да изгладим проблем са УППС објавом чланка против УВПС и Драгиша ми износи неке ствари и каже да ће ми послати мејл о томе. Добијам мејл од Драгише и зовем Бјеливука и кажем му шта имамо у рукама, он одговара да зна , да га је он добио пре мене од Драгише? Питам га откуд кад сам ја тај мејл добио пре два минута. Одговара ми да је он уредио да се све прво достаља њему!

То је био трећи акт неповерења према мени и подметања клипова мојим активностима!

Формирано је Координационо тело које доноси одлуку да се иде у протесте 29. септембра! Ко је донео, како, зашто? Видим да је то елиминисање мојих напора и АППВС да УВПС ида са нама кроз неки облик сарадње!

Без мог знања господин Бјеливук ме промовише у Координатора тима за медије, информисање, додаје и људска права и дискриманицију и остале бесмислице. Да не рушим концепт, пристајем!

Напишем два саопштења  о раду КТ које одобрава Миле Бјеливук. Људи почињу да се обраћају мени? Код трећег саопштења господин Миле каже стани – не мораш ти баш сваки пут да издајеш саопштење?

И саопштења почиње да пише Миле Бјеливук председник КТ и Тима за протесте, и два пута дневно ако треба.

Пишемо последњи допис Драгањцу хоће ли он или не са нама у протест. Ја напишем допис, пошаљем га Милету на верификацију као што смо се договорили, он почне да га касапи бесмисленим примедбама свих чланова удружених у КТ и на крају каже остави то па ћемо сутра на састанку да размотримо који допис иде!? Кји то дописи када сам ја "Координатор"?

Сутрадан, на састанку Миле чита своју верзију ултиматума Драгањцу! Ја кажем да то није добро да је сувише тврдо и ултимативно, да ће господин Драгањац да нас откачи, да ми молимо њега а не он нас, да допис мора оставити простор за његово колебање или чак позитивну одлуку и да се прочита и моја верзија као што смо се договорили! Ја прочитам своју, гласамо, људи је подрже, и ја добијем четри гласа. Миле, након тираде да нема шта да га молимо, да нам није ни потребан ако неће, добије четри гласа и онда дигне своју руку и каже 5:4 за мене иде мој допис. 

Запрепаштен, жкКажем му да не може тако да ради, да ја нисам дизао руку и питам га на шта то личи. 

Ја сам председник, иде мој допис, немам ја времена да сада печатим, све је већ спремно, иди Браниславе носи ово у УВПС!

То је била четврта непоштена радња према мени након које ми је постала јасна улога Милета Бјеливука.

Према речима господина Бранислава, он је Драгањцу предао Милетов званичан допис и неформално мој. Наводно је Драгањац прочитао мој и питао га зашто мој допис није званичан. Да ли је ово тачно или не не знам! Изражавам резерву!

Наставио сам да се ангажујем док сам био у Београду успео сам да добијем бројеве личних мобилних телефона госпође Љиљане Самиловић, Господина Лазанског, господина Југослава Ћосића (Н1), пет уредника Б92, са свима разговарао и послао им допис са молбом да информишу српску јавност о нашим протестима. Ако неко мисли да је то лако нека проба! Све их обавестио да о својим одлукама контактирају господина Милета Бјеливука председника КТ, јер ја 12. 09. одлазим из Србије.

Из Грчке сам послао мејл Вибером Милету са молбом да да 1000 динара за мене за протесте, јер сматрам да је срамота да нас нема на списковима донатора(сваки дан читао Радиоадмирал а брчкао се нисам). Није ми одговорио!

По доласку из Грчке, уговорио сам састанак са једним народним послаником око пропагирања питања војних пензионера у Скупштини Србије који треба да буде идуће недеље.

Све ово је урадио господин Арсеније Станковић, према речима господина Милета Бјеливука разбијач јединства војних пензионера Србије, сплеткарош , безобразник, и некултуран човек! 

Али ту није крај!

Миле Бјеливук, летећи на крилима успеха, опет даје интрвјуе усред протеста, баш као и на прошлим када смо каснили са почетком због његових "инервјуа", када је колона сама кренула према Скупштини јер је он то рекао преко разгласа –да на чело иду кутија са петицијом, колона је кренула не чекајући Милета док он даје интервјуе. 

Замислите тај безобразлук и диверзију Станковића који је спречио да нас полиција системом „левак“ усмери у кретање колоне тротоаром, као да су он и Јован писали лекцију сузбијање демострација а не ја и моје колеге давних осамдесетих година. 

Е па, ако је и од Милета, што је много, много је!

И коначно шта је то значајно рекао Миле Бјеливук на кога се односе његови услови да остане на челу КТ?

Рекао је директно да не жели да му се мешају у посао нити један председник удружења, и посебно нагласио двојицу, Петковића и Тамбурића, да су они јесу формално изнад њега као председници удружења а он њихов извршилац али да нико не може у Скупштини или било где да дели своје визит карте, даје своје мејлове и телефоне већ само телефон КТ, да не може да се користи потписивање петиције за врбовање нових чланова и да ће он рећи своје и томе и да више није члан АППВС.

Да ли господин Бјеливук мисли да су људи оперисани од логике и да не схватају шта ради?

Рекао је да нисам смео да се мешам у Јовин посао и усмеравам колону на улицу јер смо требали да идемо тротоаром, али је сутрадан рекао да је величанствено то било јер је тако рекао неименовани народни посланик?!

Замерио ми је зашто сам "лични" мејл ( мислим да нас има преко 23) искористио за јавни обрачун са њим.

Прихватио сам да је у праву да је мејл послат двадесеттројици људи "лични" под условом да други нису били у могућности да га виде и читају али ја сам знао  ко је све испроваљивао приватност тог мејла и зато се одлучио да став поставим јавно.

А моја бивша  АППВС, на његову уцену му одговара да се оставка не прихвата, да се његови услови преименују у предлоге, да сматрају да је ово сукоб двојице „јаких“ личности у нашим редовима. Само што не рекоше хајде се вас двојица изљубите, то је сада модерно!

Рекао је и то да је добио мој вајбер-мејл али да намерно није хтео да уплати за мене 1000 динара јер он има неке своје принципе. 

Нешто су ми ти принципи прилично препознатљиви!

Кап која је прелила чашу неспособности АППВС или лицемесртва према мени био је предлог господина Бранислава Јефтића да ја скинем поменуту колумну са свог блога што сам ја учинио и да АППВС даје пуну подршку Милету Бјеливуку!

Не желим да будем у друштву са људима без морала, који наводно не желе власт али зато вуку потезе који то јасно демантују, који свога председника и колеге омаловажавају, који чине све да протест Јована Тамбурића испадне смешан, који су разбили ФБ групу јер нису хтели да стану на њено чело, који се учлањују у друга удружења бројно јака и тако присвајају туђе бирачко тело али му у томе сметају председници који су својим радом створили та удружења, мислећи ваљда да су они телад која не виде њихове перфидије, који јавно саопштавају да више нису чланови удружења које их је створило, а онда без трунке савести то прећуте..... са таквима ја нећу да будем!

Мени деле лекције исти они, потомци оних који су ме молили да пишем матурске радове њиховој деци, како они кажу на тему " ма нешто Стендал од Балзака, јебем ли га неки јадници и неке црвене и црне боје", ти исти, ама баш исти, јер они се никада не мењају, само се рађају са другим лицима, би мени да деле лекције о моралу.

Господо, ако хоћете да причате о мом моралу, идите у ПС Нови Београд, уђите у базу података о грађанима и видећете да још постоји Службена забелешка о томе да сам нашао новчаник са три хиљаде динара, плату раднице ИМТ, и предао је ПС у улици Отона Зупанчића 42, још давне 1961. године!

Једином официру ЈНА који је вратио 150 ДЕМ благајни јер их нисам потрошио у иностранству; уштедео Управи безбедности ССНО - народу СФРЈ- 900 000 ДЕМ што је износило 10% од вредности уговора за средства противдиверзионе заштите команди јединица и установа ЈНА, би да о моралу суде они који се скоро побише за 32.000 динара!

И сада поново траже паре али имају свој принцип да они не дају!

Да је покојни министар одбране СРЈ Павле Булатовић жив, замолио бих га да вам каже нешто о мом моралу и колико је поверење имао у мене за време агресије на СРЈ!

Идите у ВОА и можда ћете наћи податак да сам као Изасланик одбране СРЈ известио свог претпостављеног о томе да у каси фали 50 долара, а они који су научили да легално краду на десетине хиљаде долара остали збуњени!

Бујрум господо! Лицемерство вам изгледа није страно! Зато нећу да будем са вама!

Бастиља

Бастиља ( Bastille) је четвртасто утврђење са високим кулама, обично су надвишавале терен испред градских бедема и на њиховим платформама је постављана артиљерија за одбрану града.

Најпознатија је она у Сент Антоану на уласку у Париз која је у 15. веку претворена у затвор за политичке затворенике без пресуда и због тога париска Бастиља је постала омрзнути симбол монархије.

Народ Париза је извршио јуриш на Бастиљу и ослободио затворенике давног 14. јула 1789, што је означило почетак француске револуције и овај датум је државни празник Француске.

У савременој политици термин Бастиља се користи за разне институције система које врше или прикривају неправду.

Тако је господин Вук Драшковић користећи се слоганом „ТВ Бастиља“ у политичкој борби допринео паду Слободана Милошевића али и свом вртоглавом политичком успону. Резултати тог политичког успона и рушења власти Слободана Милошевића, сведоци смо, нису донели ништа добро Србији.

Истина, ни сви други политичари, ништа нису учинили доброга народу Србије осим себи, и свако поређење са дометима француске револуције било би научно неукусно, јер ово што се десило у Србији је у сваком случају ретроградни процес.Али, историја није праволинијски процес, она је узлазна спирала коју повремено заустављају или скрећу разни друштвени фактори.

Уосталом, сувише је кратак временски период за озбиљну оцену догађаја из српске „демократске револуције“.

И ми, војни пензионери имамо своје „Бастиље“. Спецификум наших „Басиља“ јесте да оне шетају – оне су биле и у Министарству одбране док нас нису „откачили“ са грбаче. Неће људи да се оптерећују проблемима нас бивших као да они то неће ускоро постати.

Ништа боље се није показао Фонд СОВО- и они нас откачили и гурнули у лавља уста Фонда ПИО Србије.

Остала је последња кула Бастиља за спас војних пензионера, она у Браће Југовића 19, УВПС. А има много симболике на тој згради-има и кулу са отворима за ватрено оружје. Истина време употребе оружја у Србије је иза нас а време истородних бракова пред нама, и оружје нам за те ствари није потребно. Модерна Европа је ту фазу развоја друштва прошла и зато сада увози свежу и јефтину радну снагу са Блиског истока. Они наивни то називају избегличком кризом а они други планираним занављањем јефтине радне снаге и оживљавањем посусталог профита западноевропске привреде. Али, није нам то тема, само онако успут.

Да се ми вратимо нашој „Бастиљи“. Да се одмах разумемо, ради се о симболици термина. Руководство УВПС су часни људи који су се удружили да на легалан начин штите интересе војних пензионера! И да се није десило ово што се десило то удружење би и даље било тихи пратилац актулне војне власти, крцкало парице скупљене из буџета и чланарина, бавило се јаловим анализама из историје светских ратова, организовало туристичке туре путевима дивизија и бригада, штампало и продавало којекакве књиге „ауторитета“ који би једино могли да раде на штанду издавачких кућа као продавци...!

Међутим, политичка и социјална збиља у Србији се битно променила и Удружење је постало вема интересантан фактор за неке политичке странке! На први поглед, руководство Удружења је показало да није способно да препозна своју улогу у насталој ситуацији и заштити интересе војних пензионера и то је мањи, опростив и лако решив проблем! Одбори УВПС могу да иницирају смену руководства које се није снашло у новонасталим друштвеним условима.

Али ово промишљање је поприлично наивно с обзиром на чињенице које га елиминишу.

Друга опција је да руководство УВПС свесно и организовано не чини готово ништа за заштиту људских права војних пензионера гарантованих Уставом и законима Републике Србије!

Дописивања са институцијама које су узрпирале ваша права је исто што и тражити од противника да вам се преда без борбе!

Сада смо дошли до суштине проблема! Руководство УВПС не жели да се упусти у борбу за заштиту права војних пензионера и тиме угрози своју позицију какве-такве заштићености од актуелне власти, али редовно троши приходе од чланарине чланства на активности које су непримерене у датој материјалној ситуацији војних пензионера!

Аутор ове колумне био би необјективан ако би сву одговорност ставио на леђа руководству УВПС, које по „дифолту“ штити своје интересе.

Још већу и праву одговорност носе чланови УВПС и њихови председници по општинским и градским одборима. О чему се овде ради? Зар ви, господо председници месних, општинских, градских, ГО и ИО УВПС, стварно још увек верујете да можемо да се изборима за своја права културним дописима!?

Сетите се са ким имамо посла. Колеге су нам без станова! Читаве породице нестају!

Људи се убијају скањем са зграда са децом у рукама! Бракови се распадају. Деца нам остају без младости. Не знају шта је прва љубав! Не знају шта је интима девојачке собе!

Вас је срамота да изађете на улицу! А Томислава Николића није била срамота да седи на стиропору.Зато је сада председник Србије. Тако треба! Није га била срамота да штрајкује глађу! Зато је сада председник Србије! Тако треба када је паметан човек! Премијер Вучић обећава да ће пензионери бити последњи којима ће завући руку у џепове! Први је завукао руку! Тако треба! Зато је премијер! Паметан човек!

Потпредседнику Скупштине Србије Константину Арсеновићу не пада на памет да изведе своје бирачко тело-војне пензионере на улицу! Тако треба, увек је био паметан човек. Када нећете ви да се борите за своја права што би они то радили у ваше име и тиме угрозили своје позиције.

Зашто би то радио председник УВПС када га нико од вас није „притиснуо“ него сте сви подвили репове због ситносопственичких инереса, неспособни да схватите каква нам се будућност спрема. Шта чекате? Саопштење партијског комитета или информисање господина министра Вулина о томе како ћемо колико сутра добити наше паре! Зашто би уважени господин Драгањац угрозио своју позицију ради вас који пристајете да вам се одузима трећина пензије.

Срамота вас је да идете против своје државе! Нека вам светски моћници кидају руке и ноге гранатама, нека одимирете од глади, нека вас је срамота подераних ципела, нека вас је срамота пред унуцима, сакријте сва одликовања за храброст и изградњу земље када вас је срамота да изађете на улицу и изразите своје незадовољство због кршења људских права у Србији.

Али вама је основна брига да ли вас је неко удружење војних пензионера „грубо“ напало! Политички адолесценти! Срамота!

Ви, господо, једноставно не разумете да смо ми у средишту политичке борбе за остваривање принципа уставности и законитости у Републици Србији! У тој борби неки ће морати да оду са сцене и изгубе своје привилегије!

Зато господо војни пезионери, или нам се придружите, јер само заједно можемо да остваримо своја људска права, или престаните да опструишете наше напоре да вам гурнемо у џеп отете пензије!

Позивамо све војне пензионере Србије да у својим организацијама покрену питање јединственог наступа свих удружења војних пензионера у изналажењу начина притиска на актуелно власт, која нам неће вратити отето док их на то не приморамо. Начини постоје само треба да се ујединимо! Имамо и памети и снаге за то! Снага, то смо сви ми!

Ако вас неко у томе спречава, шта вас обавезује да финасирате и слушате некога ко вама манипулише? Питање је веома просто. Одговор још простији. Раскинимо са нашом Бастиљом!

 Напомена аутора

Ширите овај текст колегама војним пензионерима

Les Miserables

Удружење војних пензионера Србије огласило се надавно саопштењем да се ограђује од јавног протеста  десет удружења војних пензионера којима је држава Србија противно свим конвенцијама о људским правима, вољом појединца или више њих, чиме се отвара питање организованог злочиначког подухвата, ускратила право на једнакост пред Уставом и законима Републике Србије. Разлог је јасан мада нико од званичника не жели да га јавно саопшти а он је једноставан – ту „банду“ која се накада звала ЈНА и ВЈ треба казнити и свести на просјачки штап јер се усудила да пружи отпор моћницима новог светског поретка. Ове нове треба наградити и изоловати и на тај начин пацифизирати као војну силу! То је јасно и ту нема шта да се додаје или одузима. Свако друго тумачење је јалова еквилибристика.

У роману Виктора Игоа из наслова колумне, да подсетим или можда и проширим видике појединих чланова ГО УВПС , главни јунак романа Жан Валжан, иначе бивши робијаш број 24601, тражи начин да се искупи и почне нови живот. Ипак есенцијални проблеми романа јесу категорије добра и зла, правде и закона, политике и религије итд.

Сада, драги моји пензионери и драге моје пензионерке, питате се у каквој корелацији су главни јунак романа "Јадници" Виктора Игоа и саопштење председника УВПС о томе да они неће да подрже јавне протесте војних пензионера због већ неинтересантног проблема флагрантног кршења људских права у Србији?! У Србији се зна шта је проблем и ко га решава и шта је вест и ко је саопштава! Ко је бре та гомила од 40000 обесправљених и ван закона стављених војних пензионера? Коме она може да донесе политичке поене?

Председник УВПС мисли -никоме- и не жели да се бори за права људи од чијих пензија узима део и прима награду за свој додатни рад! 

А можда може опозицији? Зашто она ћути?

Али може да однесе позицији, а то је већ озбиљнији проблем!

Није никаква тајна да су многи војни пензионери чланови СНС наивно заведени националистичком реториком „младо националистичке идеологије“ Николића и Вучића у којој се еуропејска оријентација није могла назрети ни у траговима. Међутим то је вечити проблем односа манипулатора и манипулисаних, и аутор ове колумне ту нема шта да дода или одузме.

Али, има шта да одузме ономе ко манипулише са 40 000 војних пензионера а то је УВПС које се упорно представља као репрезент интереса војних пензионера!?

Какав репрезент и где нас то представља?

У Поштанској штедионици и Фонду ПИО преко којих се војним пензионерима одбија чланарина од пензије? У реду је то ако људи имају добре пензије па помажу својом чланарином сиромашне колеге и руководство УВПС? Види то народ и онда не треба да се бунимо када нам пребацују да су нам пензије високе.Истина је сасвим другачија!

У Скупштини Србије где један човек, председник највеће организације војних пензионера у Србији, иначе члан ПУПС-а, и као такав народни представник, не бије никакву битку за заштиту интереса војних пензионера? Где то има? Има! Код војних пензионера! Уместо да га ставе на тапет и најуре због проневере интереса војних пензионера Србије, они га за Нову 2015. годину зову на банкет пензионера Новог Београда!

У међународној сарадњи војнопензионерских удружења? Забога, људи, нису нама пензије угрозиле организације пензионера страних армија нити ће нам они помоћи да ређимо проблем? За сарадњу са страним армијама имамо Управу у Министарству одбране!

У Фонду СОВО! Готово да нема области у којој нешто функционише на начин који би војни пензионери оценили као задовољавајући.

Ето нас на почетку колумне – руководству УВПС, сомболично Жан Валжану из Јадника, пружила се историска шанса да се искупи за све што није чинило а морало је да чини по статуту, и да стане на чело организованих протеста војних пензионера!

Јалова очекивања да било шта ураде они који то нису умели ни онда када су морали и могли и имали војну силу у својим рукама! 

Чином одбијања да то учини УВПС је одредио своју даљу судбину! Нико га више и не сматра представником војних пензионера осим његовог председника. Једина веза са војним пензионерима јесте чланарина, коју искрено речено, дају наивни људи, мислећи ваљда да још увек постоје ЈНА и СКЈ! Искрено, давати паре некој организацији која неће да штити ваше интересе, задире у област искривљене људске свести!

Решење је у престанку финансирања одређене групе људи која се неосновано представља носиоцем интереса војних пензионера. То је заблуда, они су носиоци властитих интереса! Носиоци стварних интереса ће сутра, 29. септембра,  бити на улици и борити се за наша права!

А онима који су се противприродно оградили од интереса војних пензионера и јавног протеста остаје нераскидива веза са романом Виктора Игоа – наслов! 

Зато ће морати да оду сви са историјске сцене , у пакету, као што је отишла и војна организација чији су они последњи реликт!

Аналогна слика без тона

Џаба су наши министри славодобитнички саопштавали да је аналогни ТВ сигнал у Србији укинут и да смо прешли на дигитални пренос сигнала који нам оркрива неслућене могућности, када их ових дана на најочиглединији начин демантује аналогни снимак ручка господе Ивице Дачића и Радослава Радуловића, али према уходаном програму – без тона!

Тако су радознала српска јавност и сензационалистички усмерени медији, у одсутности воље и способности да се баве виталним питањима српске политичке збиље, остали ускраћени за пикантерије као што су шта су јели, разговарали, договарали и уговорили главни актери догађаја. Био је ту још један актер овог немог аналогног снимка - конобар, али он није интерсантан, мада сигурно зна шта су јели, а можда и више од тога?

Зашто аутор овог текста инсистира на аналогији преноса сигнала? Једноставно што се догађај у континуитету одвија од Брионског пленума, преко бесмислених анкетних одбора „револуционарне“ власти након 5. октобра о наводном противуставном прислушкивању војне службе безбедности, дакле аналогним методом у политичким обрачунима.

Никада ништа није доказано јер, јер из разних оправданих разлога, ништа није ни процесуирано нити доказано и није добило своју финализацију на судовима!

Слика без тона двојице људи који добрано једу и дувају дим цигарета један другоме у лице у ресторану, где је пушење вероватно забрањено, није вредна помена!

Али нешто друго јесте!

Камере, мислим да су биле две или три, судећи према континуитету кадрова, постављене су раније, што упућује на закључак да је „оперативац“ знао где ће бити састанак! Али није знао за којим столом ће бити спорни ручак јер би у том случају било и тона! Значи да пратње није било, али је сигурно да је један од учесника разговора знао да ће бити снимани, или  су њихови телефонски разговори прислушкивани, за ручак се знало, али за место где ће седети није. Ето прве грешке „професионалца“. Уместо да ангажује конобара који ће „резервисати“ сто који је озвучен, ствар је препуштена случају, али....?

Али не лези враже, закључак и није на здравим ногама! Можда тон постоји али је садржај разговора „паф“ и није га могуће искористити за било какав политички или другу врсту притиска  на актере и зато је било боље емитовати слику без тона да народ, такав какав јест, сам конструише садржај разговора! Свакако у томе ће лаковерном народу уваљаном до грла у реалити програме на телевизијама, помоћи онај или они који су осмислили целу политичку ујдурму.

Какви су нам политичари, тако нешто и није тешко осмислити и не треба имати специјалан мамац за брукање државе од стране оних који то никако не би смели да чине јер имају огроман државни апарат задужен да до тога не дође! Али ако тај апарат није био у стању да спречи убиство премијера, чему се онда надати. Тако нам се, разним реалити програмима на ТВ каналима са националним фреквенцијама прикључила и нека недекларисана ТВ станица са репризом програма од пре неколико година,  вероватно са фреквенцијом неке политичке странке!

Да политичке странке и организовани криминал имају своје обавештајне и контраобавештајне службе, то је ваљда свакоме јасно. Док су на власти оне користе услуге легалних служби безбедности а када оду у опозицију или престану да буду парламентарне странке, користе, мање или више способне, приватне службе. То није никакав проблем – колико пензионера служби безбедности, организованих у разне детективске агенције, могу да раде ове послове? За паре, нормално!

Зато не треба да се чудимо томе што нам се ово дешава. Ово је лоше скројен сценарио за потребе политичког обрачуна пред предстојеће изборе, срачунат да се изврши диверзија и скретање пажње јавности са горућих економских проблема у којима се Србија налази.

Уосталом, зар се овим догађајима не потврђују политичке процене дате још 2013. године на блогу аутора arsenijes.blogspot.com,  у тексту „Завршни ударац“.