Веровао
сам да ме, у вештини званој дневна политика, не може ништа изненадити, али пред
најновијим домишљатостима наших политичара остајем, искрено, фасциниран.
Најновије пласирана „агитпроп“ идеја зове се – ослобађање од „мангупа у нашим
редовима“ и некако ми познато звучи из времена младости када смо искрено веровали у идеју социјалне правде и
демократије. Истина, нисмо били демократско друштво и било нам је тешко, али
зато данас имамо пуну демократију, и задовољни, уживамо у њеним вредностима.
Мада, материјалном страном српске демократије не можемо да се похвалимо, али
нам је зато духовна страна препуна васколиких домета. Идиличан склад
материјалне беде и духовног богатства ремете само мангупи у редовима политичких
партија и прете да озбиљно угрозе напоре за излазак из економске кризе.
Тако,
сведоци смо, господин Тадић, у првом искреном интервјуу, саопшти нам како су му
у леђа пуцали његови сарадници који су странку користили за лично богаћење, док
се он бавио питањима народних и међународних интереса.
Недавно,
против истих мангупа, у експлицитним или мање експлицитним формама исте ствари
су нам саопштили и премијер Дачић, председник Демократске странке мр. Д.Ђилас, министар
мр. М. Динкић а данас и председник Српске напредне странке мр. А. Вучић.
Господин Вучић
је био најоштрији - безбедносне провере су показале да ниједан кандидат за
одговорне фунције није задовољио. Изненађујућа је напрасна спознаја лидера,
бивших и актуелних, да у својим редовима имају „мани-јаке“ (новокомпоновани
израз за људе који су се јако обогатили). Да ли је дошло време политичке
искрености или је ово још једна домишљатост актуелних политиких лидера да се
ограде од криминала који је почео да избија на површину. Одступница је јасна –
свако је одговоран за своје поступке и треба да сноси законске последице за
незаконите радње.
Оно што
уноси конфузију у главама обичних грађана јесте чињеница да су сви знали да се
у странке улази због мањег или већег личног бенефита, осим, чини се, лидера!
Годинам се пише о финансијским злопотребама јавних предузећа за мање или више
транспарентно преливање пара за финансирање странака. Јавна предузећа исказују
губитке али се истовремено појављују као спонзори разних естрадних активности. Неки
богати јавно признају да су финансирали странке. Ако неко верује да су то
чинили због идеолошке и програмске прираслости за плућну марамицу, боље је
да се врати читању Гримових бајки. Све
је некако на ивици „рекла-казала“, али нико није ни покушао да аргументовано
оспори инсинуације.
Изгледа
да је дошло време да се престане са корупцијом и пљачком државе у најопштијем
смислу. Али не зато што нам је демократија променила свест. Нема више шта да се
пљачка а да се озбиљно не угрози функционисање
основних институција државе. И то је једина истина! Нико више не сме да преузме
ризик ненаменског коришћења страних донација. Ситуација је толико озбиљна да
може да изазове, уз притисак малих странака да се ухвати што се ухватити може,
пад Владе, распуштање Скупштине и нове парламентарне изборе.
Не могу
да се ослободим утиска, као последице професионалног искуства, да се господин
Вучић неочекивано суочио са великим отпорима у борби против организованог
криминала који има дубоке корене у странкама. Логика организованог криминала
говори да без подршке појединих политичких кругова не може бити говора о
организованом криминалу. Он захвата сва три стуба демократије – законодавну,
судску и извршну власт. Господин Вучић је сигурно знао у какву борбу се упушта.
Грађани,
посебно медији, треба да дају несебичну подршку господину Вучићу и његовом тиму
у борби против организованог криминала. Треба да заборавимо на страначке
интересе. Искрено говорећи, страначки интереси на српској политичкој сцени,
осим материјалних, и не постоје. Време је да постанемо историјски одговорни за судбину
властите државе, јер нам сени прошлих генерација нису дале мандат да је
уништимо.
Нема коментара:
Постави коментар