Политички "салто мортале"господина Бориса Тадића

Политички „салто мортале“ господина Бориса Тадића

Српски медији пренели су део интервјуа господина Бориса Тадића датог подгоричком листу „Дан“ у коме је изјавио да „ Коштуничин предлог, у чијој је основи идеја о замрзнутом конфликту, чиме се косовско питање оставља неким новим генерацијама да га реше, сматрам дубоко неморалним“.

Покушао сам да у електронском издању „Дана“ пронађем интегрални текст интервјуа ради сагледавања његовог целокупног контекста али, нажалост, нисам успео. Да сам прочитао текст, осврт на изговорене речи био би валиднији. Шта је ту је, задржаћу се на анализи Тадићевог опуса о овом питању.

Господин Тадић веома добро зна да косовски проблем није настао у недавној историји Србије, нити да је за то крива, како је често волео да устврди ради властите одбране од  погубне прозападне политике, Милошевићева погрешна политика.  Косовска самосталност има своју динамику одређену односом снага великих сила заинтересованих за ово подручје Западног Балкана и ту се ми мало питамо. То што је историја хтела да на простору Србије живе Шиптари који не доживљавају Србију као своју отаџбину, само је погодовало лакшем остварењу геополитичких циљева Запада, у првом реду војних интереса САД. Познато је да су САД још пред почетак распада СФРЈ дискретно стављале до знања да су заинтересоване за војно присуство на Косову стационирањем одређених војних ефектива. Нажалост, ЈНА је поверовала у властиту пропаганду о „трећој војној сили у Европи“, политичари су наивно мислили да нема више рата на тлу Европе ( ко је наиван да троши толике милијарде долара за армију коју нема намеру да користи), итд.

Дакле, нити Милошевић, нити Ђинђић, нити Коштуница, нити Тадић нису, а неће ни Николић успети да спречи наум САД да преко својих експонената - Европске уније остваре циљ зацртан у стратешким документима.

Правни основ за то су Војнотехнички споразум и Разолуција СБ УН 1244, енглески текст. Једина шанса да се нешто учини јесте у драматичној промени интереса САД израженој кроз нову стратегију у југоисточној Европи, под притиском геостратешких и економских интереса Русије и Кине у првом реду и великих земаља попут Индије и Бразила. Колико је познато, САД немају намеру да мењају зацртану стратегију за ову декаду.

Суочен са овим сазнањима, господин Тадић се определио за политику - ако већ мора да се деси воља великих , онда је боље да се деси док је он на власти – имаће бенефите јер није отежавао ситуацију али је покушавао да прикрије суштину истирањем на „техничким питањима“. И ту се опекао! Заборавио је да је он председник државе. И народ га је казнио на изборима. Запад га је одбацио, што је и логично у политици. Казнила га је и властита странка јер нема више домаћих и страних бенефита. Многима и мач правосуђа виси над главом!

Зашто онда господин Тадић  Коштуничино настојање да се барем не иде у колаборацију са окупаторима који под флоскулом неке демократије, специјално справљене за разбијање Србије, проглашава „дубоко неморалним“?

Господин Тадић, чини се, себе види као непогрешивог. Министар телекомуникација, министар одбране, председник Демократске странке, председник Србије. Није ми намера да анализирам успехе које је постигао на наведеним функцијама. Иако су му резултати дискутабилни, као и за било којег политичара који обавља јавну функцију, не видим оправдање да неко његов политички опус прогласи неморалним. Радио је како је морао и то је његов усуд. Могао је више да слуша глас народа а мање гласове из Брисела и појединих амбасада у Београду. То је била ствар његовог поимања политике и властитих одлука.

Зашто онда треба подржати сваку опцију непризнавања шиптарске државе на територији Републике Србије. Разлога има пуно, од међународних до унутрашњих.

Земље које нас подржавају задржаће кредибилитет властитих опредељења о сецесији као међународном проблему. Знамо ли колико нам значе подршка Русије и Кине. Знамо ли да је и индиректно убрзавање процеса признавања шиптарске државе некоректно према Кини због истог проблема са Тајваном. Зашто од кумановског Војнотехничког споразума не чујемо да Србија јавно и стално понавља да је Тајван неотуђиви део НР Кине? А стално тражимо кинеску подршку а никада нас нису одбили и никада нису ни инсинуирали да Косово није део Србије! Добро је што садашња политичка гарнитура исправља неке грешке претходне.

На унутрашњем плану, треба само цитирати Устав Србије и тиме је свака расправа о Косову завршена. Ко заговара другачији став, то је противуставна делатност!

Зашто онда господин Тадић даје тако тешке оцене за политичке ставове господина Коштунице који је професинално, као професор Правног факултета,  далеко мериторнији у овој правној ствари? Или можда господин Тадић мисли да има право на политичку непогрешивост!