Deal and dealers

Deal and dealers

Нема дана да нас не затекне нека невероватна вест о политичким активностима  демократски изабраних и мање демократских изабраних представника јавног политичког живота. Има ту свега и за свакога у великим количинама: за привреднике  о лошој приватизацији и привреди испод црте; за правдољубив и осиромашени средњи грађански корпус – хапшења у апотекарски одмереним временским дистанцама; за уметничке душе шоу програми са глумом, певањем, трчкарањем и јавним приказивањем естрадног типа и за оне који би да нешто озбиљније сазнају од својих вођа, телевизијски интервјуи разних смислених и бесмислених садржаја.

Догађаја је толико да због њих немамо времена да радимо и оно што бисмо могли. Од посла се убише једино, медији. Обавештавају, процењују, конструишу, реконструишу, опструишу, анализирају, банализирају, апострофирају, истражују, шпијунирају... Тираж, гледаност и слушаност расту, власници свих врста медија, углавном људи из власти,  задовољно трљају руке. Наравно, ту су и истраживања која о томе сведоче, углавном спроведена властитим снагама на репрезентативном узорку.

Актуелна су два догађаја. Први је из области привреде а други из естраде – водвиљ са дубоким узроцима и далекосежним последицама.

Први се односи на вероватни улазак финансијског капитала Уједињених Арапских Емирата на север Србије – у Војводину. Што се југозапада Србије тиче, присутни су одавно, истини за вољу нису Емирати али јесте Турска са скромних осамдесетак милиона долара. Тек толико да се читалац подстакне на размишљање, зашто веома богати Емирати хоће да уложе у неку, за њих,  тричаву пару у српску земљу! Јесте у земљу, без обзира колико се одговорни званичници трудили да докажу како се не ради о продаји земље него о власништву - имовини - пољопривредних добара. При том, као знак добре воље поклањају блиндиране мерцедесе у вредности од око два милиона долара! Ускоро ће и правно бити све уређено а онда, живи били па видели. Ко ће се позивати на које право, српско, англо-саксонско или шеријетско, видећемо. Само да не буде као са афером „Сателит“! Када смо већ споменули аферу „Сателит“, стварно какве користи имамо од сателитских снимака територије Косова, ако их добијамо? Било како било, још један лош и исхитрен, а можда и противуставан,  потез власти која је остала без пара, а која није спремна да смањи расходе нагомилане и неспособне страначке и рођачке администрације. Има ли места озбиљнијем приступу овом проблему? Има. Уједињени Арапски Емирати имају богатство захваљујући нафти. Све остало је песак. А какве су процене светских експерата о томе колико година ће још моћи да се експлоатише нафта на блиском истоку. А шта ако велики играчи промене енергетску технологију? Озбиљне земље праве планове за много година унапред. Зар нам се не чини да храна и вода постају светски ресурси број један.

Други би могао бити и квалификован као некултурна шала, да се не ради о догађају који открива суштину дубоке кризе категорија уставности и законитости које су основа сваког демократски уређеног друштва. Просто је несхватљиво колико је један бизаран интервју премијера Србије избацио друштвених проблема на површину. Најважнији проблем је, чини се, улога Безбедносно-информативне агенције и МУП-а Србије у креирању дневно политичких догађаја. Према свему виђеном на основу саопштења кредибилних актера представе, улоге споменутих институција никако се не би могле оквалификовати као позитивне, у контексту надлежности из члана 2. Закона о БИА. Очему се заправо ради? Делокруг ( а не „делокруг рада“ како стоји на званичном сајту) БИА-е је јасно дефинисан и као једна од активности је и информисање надлежних државних органа о подацима и сазнањима од значаја за безбедност Републике Србије. Органи БИА-е одговорни су и за контраобавештајну заштиту одређених институција и с тим у вези и функционера који се на челу тих институција. Те су ствари потпуно јесне професионалцима, али и другима који прате српску политичку сцену. Када се, како и зашто БИА истргла из оквира законских надлежности званично је питање за политичаре. Незванично, сви знамо о чему се ради! Онога момента када је директора БИА-е одредила странка на власти а не професионални статус, створени су услови за манипулисање сазнањима – конзервирању одређених сазнања и њиховом активирању у погодном политичком тренутку, коришћење за кадровска решења и прерастању од „силе по себи у силу за себе“! За политику и политичаре  је круцијално питање поседовања валидних информација о политичком противнику са аспекта позиције или опозиције, али са аспекта основне сврхе постојања БИА-е , њено увлачење у дневнополитичке обрачуне је погубно за безбедност нације и државе!

Један наменски интервју,усмерен на дискредитацију премијера, избацио је на површину низ проблема у функционисању најосетљивијих сегмената Владе Србије – селективно информисање условљено страначком припадношћу.

Ако се ипак ради о томе да се у току оперативне обраде групе Дарка Шарића дошло до сазнања да је садашњи премијер доведен у везу са овом групом, на било који начин, опет је учињена професионална грешка јер су сада објављена сазнања прекинула ефикасност даљег оперативног рада на документовању криминалних активности  и лишавању слободе осумњичених. Жалосно, али морамо да констатујемо да у појединим сегментима безбедносног система државе раде потпуни дилетанти! Једноставно, сваки познавалац контраобавештајног заната рећи ће вам  да се ствари не решавају на овакав начин!

Међутим, потпуно је јасно да се извлачење података од пре четири и по године урадило за потребе дневне политике односно обрачуна Демократске странке са СПС-ом. Проблем је у томе што се повод за аферу нашао у избору директора полиције па је велика вероватноћа да су подаци наменски „процурели“ из те институције. У сваком случају политички скандал је додатно нарушио ионако крхки углед Србије у свету. Чини се да наше властодршце уопште не занима углед земље нити њен просперитет, и да воде рачуна искључиво о својим интересима спакованим у све транспарентнију фолију страначких интереса.

Логика намеће закључак да ће неко морати да одговара за овако крупан државни скандал. Када будемо видели санкције знаћемо са колико озбиљном и правном државом можемо да рачунамо. Важно је да се лидери СНС не упецају и да не траже нове изборе иако имају несумњиво највиши рејтинг. Треба наставити започете државне активности, зауздати неозбиљне функционере који о свему имају валидније мишљење од оних који су законом одређени да спроводе државну политику и решити се услуга вечитих дилера политичке комбинаторике. Коначно, треба се окренути властитом раду а не само задуживањем генерација путем кредита и продајом природних ресурса земље. Има ли Србија снаге које су у стању да извуку земљу из настале политичке и економске провалије?

Ваљда је свима јасно да смо уморни од јалових расправа „Колико партија, једних те истих лидера, може да стане на врх игле (зване власт)“ и константног духовног, територијалног и економског сиромашења српског народа. Ако се овакав тренд настави, неће бити потребна никаква војна сила са стране да Србију „укњижи“ у своју територију! Урадиће то неко у наше име!