Кинески мост

Јуче завршена посета Републици Србији премијера НР Кине друга Ли К,чанга бар за кратко узбуркла је позитивна и патриотска осећања грађана Србије изазвана самитом кинеског премијера са премијерима земаља централне и источне Европе, потписивањем почетних уговора о изградњи новог блока термоелектране у Костолцу, брзе пруге према Будимпешти, и отварањем „Пупиновог моста“ који ће, верујем, народ ипак прихватити као „кинески мост“.

Оно што је суштина ове политичке акције јесте да је самит редовна делатност и део геостратешког концепта ширења економског утицаја Кине на запад и то нема никакве везе са заслугама Србије. Сугестија актуелне власти путем медија, да је одлука Кине да као полазну тачку ширења у Европи изабере Србију заслуга и резултат наше политике, генерално није тачна и првествено је усмерена према бирачком телу Србије. Кина, као несумњиво велика светска сила, првенствено економска, мање војна али са развијеним ракетним програмом, поделила је свет на интересне зоне и у једној од њих су земље централне и источне Европе, и они у СК КП Кине као и у Влади НР Кине имају секторе који планирају, реализују и проширују реализацију својих интереса. Иако се у нашим медијима ово ангажовање представља као велико, у односу на друге регионе ипак је оно, за сада, периферно.

Треба знати да је до 2000. године само у Мађарској било око 40.000 кинеза и ако неко мисли да су сви они дошли да продају крпице и новогодишње јелке, вара се. Планови и интереси НР Кине су много озбиљнији, о чему сведочи њихово присуство у свим земљама света.

Народи Балкана, због свог геолошког положаја а и због дугог наслеђа идеолошке свести у прошлости, веома су блиски филозофији и идеологији народа Кине и њихово интензивно присуство није случајно – оно је резултат озбиљног геополитичког истраживања о ширењу на Запад.

Иако је финансијска инјекције коју смо добили од Кине за нас велика, за Кину је „сића“ и првенствено је битна са политичког аспекта присуства Кине као много бенигнија чињеница коју Запад у овој фази може некако и да „свари“ јер још не угрожаве стратешке планове Запада о продору на Исток. Супротно, Запад је веома осетљив на било какво присуство Русије у Србији.

Ове чињенице нас упозоравају  да стратешки интереси великих нису добри за нас, стављају Србију у веома неповољну ситуацију супротно мишљењу политичких дилетаната о „умиљатом јагњету које две овце сиса“. Бојим се да велики нису овце и да немају ни мало разумевања за умиљату јагњад. Посебан проблем је  што „умиљато јагње“ не развија своју привреду него своје планове усмерава на „гребање“ о инвестиције великих. А велики су по дифолту вукови!

Уосталом, када је то Балкан био место срећног живота и благостања?

Посета кинеског премијера друга Ли К,чанга, протекла је, како то само нама доликује, са два гафа типа „савамала“ који су бацили непријатну сенку на напоре Владе Србије да све буде у реду.

Први гаф се односи на потписивање уговора у изградњи новог блока термоелектране Костолац од 350 мегавата, медији кажу покушаја опструкције уговора, и љутите реакције кинеског амбасадора у Србији. У својевременим разговорима са дипломатама Кинеске Народне Армије и из Министарства за иностране послове, управо из Одељења за централну и источну Европу, схватио сам да кинези могу да опросте али да забораве увреде – никад!

Други гаф односи се на пророчанство извесног Тарбића које се нашао и у добродошлици кинеском премијеру коме је понуђено да пије воду из мутне Мораве. Кинески премијер није остао равнодушан пред таквом понудом и узвратио водом из Јаг Це-а, која је све друго само није вода за пиће и никако се не служи у дипломатоји.

Да политички гафови нису изум од скора сетих се посете једног нашег министра иностраних послова Кини, који је ваљда смушен дугим путовањем авионом од Београда до Пекинга, на званичном састанку у Амбасади СРЈ пред кинеском страном изјавио да СРЈ „подржава политику две Кине“ у јеку америчких напада  на Кину у вези са Тајваном, на шта смо се сви шокирано погледали у ошекивању реакције а мудри преводилац Тјен „Горан“ превео „подржава политику - једна Кина“. Да је „Горан“ био неопрезан и дословно превео шта је министар рекао, тешко да бисмо имали кинеску подршку за време агресије НАТО на СРЈ. Мада, истини за вољу, многи наши лидери и дан данас не разумеју суштину крилатица „једна Кина“ и „једна земља два система“што је и реална последица стања у нашем политичком животу. Било би добро да се представници српског народа озбиљније припреме када презентују Србију у међународним односима и то није никаква срамота. Много је већа срамота када се брукамо најављивањем инвестиција од неколико хиљада милијарди и изградњом пловног пута од Београда до Солуна. Тако нешто не би предложио ни француз Лесепс!