Зоон политикон

Не знам ни сам зашто али некако ми се не да а да не коментаришем наступ господина Бориса Тадића, екс председника Републике Србије и Демократске странке, у емисији  Миломира Марића „Ћирилица“ на „Happy” телевизији. Не знам да ли је емисија реприза или није али то и није битно. Мада, мени све приче политичара личе на репризе већ виђених прича!

Елем, досподин Тадић је настојао да на провокативна питања Марића са дозом саркастичних тврдњи постављених  на накисело скерцозан начин, одговори достојанствено и примерено екс министру телекомуникација и одбране, председнику Србије и Демократске странке. Да му је исповест ишла веома добро – оцена је политички неуког српског биралишта и лепшег – женског дела српског плебса обореног његовим добро наученим наступом и неоспорном личном културом и шармом. Али од свега тога, сада већ поприлично уплашен за своју будућност занемели народ  нема никакве вајде, нити ће је имати као што је није имао у недавној прошлости.

Даке, господин Тадић нам је готово покајнички саопштио да су направљене веома велике грешке у свим областима – од спољне политике до кадровских решења за која признаје да је одговоран ( с обзиром да је употребио израз „изненађен“ само је фалило да каже и „увређен“ и да синдром Шојић добије своје место у дилетатски вођеној политици). Нема се ту шта додати нити оспорити, све што је рекао истина је! Ту немам дилеме као што је немам ни са закључком да је све што је рекао одлично осмишљена предизборна кампања и загревање за понован улазак у круг људи на власти - како се он пежоративно изразио „управитеља државе“ !

Али, да уозбиљим став  и кажем шта то није ваљало и због чега господин Тадић не би требао да се враћа у политику, мада је и он сам то потврдио аутоанализом личности!

Док је био министар војни, према одијуму родољубиве већине, и  одушевљењем дела  прозападних и антисрпски инструисаних  невладиних организација, учествовао је у девастирању борбене готовости Војске Србије и непримереној испоруци генерала Војске Југославије и полиције Хашком трибуналу. Да ли је могао да се супротстави Западу? Није! Али је могао да не учествује у томе! Зашто је прогутао кнедлу? О томе касније!

За време НАТО агресије на СРЈ имали смо само две државе на које смо са сигурношћу могли да рачунамо у Савету безбедности УН – Русију и Кину, поред других ( Бразил и још неке мење утицајне земље) које су задржале конзистентан став у вези са бомбардовњем и Косовом. Након 5. октобра и касније, управо у време господина Тадића, катастрофална политика Владе Србије према НР Кини озбиљно је угрозила односе две државе. Данас, господин Тадић објашњава како је то била опасна заблуда тадашње власти. Као да је заборавио понашање те власти у вези са тражењем и новом локацијом кинеске Амбасаде? Срећом, захваљујући мудрости кинеских политичара и актуелним интересима кинеског капитала, Србија није трпела последице дилетантске политике Демократске странке и њеног председника, некритичким испуњавањем свих захтева САД и ЕУ.

С обзиром да су многи „минхаузени“ српске политике недовољно политички школовани и треба их, према речима једног бившег каријерног министра „дошколовавати“,  даћу скроман допринос њиховој едукацији и упутићу их на проналажење података из јавних извора („Чајна дејли“)  о томе како је прошла БЈР Македонија  због признања независности Тајвана или како је господин тадашњи канцелар Немачке, Герхард Шредер, угрозио немачке инвестиције у Кини неопрезном изјавом да НР Кина крши људска права на Тибету! Оно што ни господин Тадић не зна јесте да се ни амери нису баш славно провели на почетку 21. века када су Кини запретили увођењем економских санкција због наводног кршења људских права у НР Кини, па су брже боље прекинули оркестриране нападе срачунате да се отежа, успори или онемогући пријем Кине у Светску трговинску организацију. Колико су амери били успешни сведочи податак да је данас НР Кина друга светска економија а они боље упућени тврде да је и прва ( резерва аутора), ако се узме у обзир удео кинеског капитала у САД.

На унутрашњем плану, период владавине господина Бориса Тадића обележен је даљим суновратом стандарда грађана, пљачком државног и друштвеног капитала, корупционашким аферама и партијском приватизацијом служби безбедности за коју је лично одговоран! Свако ко се имало бавио радом служби безбедности зна да су се службе претвориле у заштитнике интереса Демократске странке, као водеће странке на власти, што је супротно њиховом друштвеном бићу! Катастрофале последице реорганизације правосуђа трају и данас и највећа су препрека отварања процеса приступања ЕУ.

Уосталом, господин Тадић нема проблем да јавно саопшти да је веровао сарадницима и да је испустио ствари из руку – није контролисао потезе појединаца. Међутим, заборавио је да му бирачи нису поклонили поверење и блиставу победу да би он препустио партијским колегама даље черупање државе који су боље него НАТО агресор спровели план „спржена земља“, и он не може бити политички аболиран да би поново добио поверење народа.

И сада долазимо до кључног питања : зашто је један образован, од народа прихваћен лидер, са евидентном подршком земаља ЕУ, са бек-граундом социјалдемократе, направио ово што је направио? И зашто је дозволио да буде злоупотребљен.

Одговоре треба тражити у следећем:

Чињеница да је син осведоченог и уваженог борца за демократију кабинетског профила није пресудно утицала на политичку праксу господина Бориса Тадића. Биће да је у време док је слушао теоријске трактате свога оца и господина Мићуновића блиставо саопштаваних нам у „Праксису“, и сам маштао о једном демократском друштву и - остао у машти! Издигао се изнад сурове реалности транзиције, више је водио рачуна о стварању властитог лика од конкретних државних послова. Господин Тадић, са пиједестала интелектуалне супериорности каже да он и није био носилац погрешних потеза већ да је то био Мирко Цветковић, односно Влада Србије. Није него!

Господин Тадић је сам водио спољну политику, а не Влада Србије. Истини за вољу, не замерам му јер не знам како би ондашња влада могла да води успешну спољну политику. Замерам му јер је он именовао мандатара и аминовао такву владу. Грешком или намерно, то само он зна.

Могло би се много тога замерити господину Тадићу, али готово да нема личности у нашем политичком животу којој се нема шта замерити. И наравно актуелној гарнитури на власти којој је остала „спржена земља“ и она у својој немоћи вуче погрешне економске потезе даљег сиромашења запослених и пензионера који нису њихово бирачко тело, и тиме ствара услове за преживљавање државе док су они на власти!

Увек поштовани кинески народ има мудру изреку о човеку који стално удара у исти камен.

Господин Борис Тадић сигурно зна, да нико од нас, као и он, из свог архетипа не може да изађе, и да ће његов comeback бити мање више идентичан већ виђеном. Зато спремно „гута кнедле“ у замену за поновну власт.

Бирачко тело Србије полако али сигурно почиње да препознаје манипулацију у наступу политичара и израста у квалитативно зрелијег зоон политикона!