Годишњица рођења Карла
Маркса, 5. мај 1818. године, и тим поводом „Марксов“ повратак родној груди у
Триру, градићу у југозападној Немачкој, у облику статуе високе четири метра и
четрдесет центиметара, у српским медијима обликованим да славе и хвале дела
друга Вучић Александра, готово да је прошла незапажено. На овај догађај реаговали
су и коментарисали га само неки од преосталих залуђеника у права радничке класе
и пролетера који осим свога тела, ума и руку немају ништа друго!
Куриозитет је да је статуа дошла из Кине, земље која ће захваљујући генијалном мисиоцу, теоретичару и филозофу ускоро бити највећа економска сила Света, из земље која као да поручује посрнулој европској привреди и милионима гладних – незналице, имали сте миленијумску шансу да усправите људски род а ви сте је због бесмисленог људског порока, жељом за богатством и потчињавањем, упропастили!
Данас се научној јавности Србије, као и других република СФРЈ, незадрживо намећу многа питања од којих је круцијално – јесмо ли ми имали класно свесну радничку класу или је полупауперизована маса у антифашистичкој- народноослободилачкој борби видела шансу за насилну промену власништва над природним и богатствима других, баш као што данас чине партије на власти али у историјски промењеним облицима.
Склон сам оцени да смо остали исти, баш као што су санкилоти себе прогласили комунистима а да нису знали ни шта та реч значи, тако данас под флоскулом и мистификованим девијацијама смисла демократије, разни савремени санкилоти насилно одузимају природна добра и имовину целој поратној генерацији, која је у датим историјским околностима допринела увећању богатства државе у којој су живели. Чини се, да се наша неискреност према историји свом снагом обрушила на нас, због неразумевања Марксове филозофије и њеног симплификовања кроз дневну политику ради манипулације масама.
Србија се данас налази у раљама политократије, аутохтоне творевине без научно детерминисане идеологије, која у основи има праисконски нагон за гомилањем личног богатства, углавног туђег.
За остваривање тога циља не бирају се средства – удружују се левичари и десничари, стварају теоријски наизглед неспојиве политичке коалиције, доносе противуставни закони. Ако је некада Европа „дрхтала од баука комунизма“, Србија данас дрхти од зулума политократије.
А та политократија има и организацију и снаге и средства и сама неће напуститити домаћина на коме паразитира.
Све чешће ми у глави одзвањају речи „Интернационале“!
А вама?
Куриозитет је да је статуа дошла из Кине, земље која ће захваљујући генијалном мисиоцу, теоретичару и филозофу ускоро бити највећа економска сила Света, из земље која као да поручује посрнулој европској привреди и милионима гладних – незналице, имали сте миленијумску шансу да усправите људски род а ви сте је због бесмисленог људског порока, жељом за богатством и потчињавањем, упропастили!
Данас се научној јавности Србије, као и других република СФРЈ, незадрживо намећу многа питања од којих је круцијално – јесмо ли ми имали класно свесну радничку класу или је полупауперизована маса у антифашистичкој- народноослободилачкој борби видела шансу за насилну промену власништва над природним и богатствима других, баш као што данас чине партије на власти али у историјски промењеним облицима.
Склон сам оцени да смо остали исти, баш као што су санкилоти себе прогласили комунистима а да нису знали ни шта та реч значи, тако данас под флоскулом и мистификованим девијацијама смисла демократије, разни савремени санкилоти насилно одузимају природна добра и имовину целој поратној генерацији, која је у датим историјским околностима допринела увећању богатства државе у којој су живели. Чини се, да се наша неискреност према историји свом снагом обрушила на нас, због неразумевања Марксове филозофије и њеног симплификовања кроз дневну политику ради манипулације масама.
Србија се данас налази у раљама политократије, аутохтоне творевине без научно детерминисане идеологије, која у основи има праисконски нагон за гомилањем личног богатства, углавног туђег.
За остваривање тога циља не бирају се средства – удружују се левичари и десничари, стварају теоријски наизглед неспојиве политичке коалиције, доносе противуставни закони. Ако је некада Европа „дрхтала од баука комунизма“, Србија данас дрхти од зулума политократије.
А та политократија има и организацију и снаге и средства и сама неће напуститити домаћина на коме паразитира.
Све чешће ми у глави одзвањају речи „Интернационале“!
А вама?
здраво свима, овде сам да поделим мало сведочанства. Моје име је Наоми Самуел, имам 40 година, удала сам се са 31, имам само једно дете и живела сам срећно до краја живота. После годину дана брака мој муж је постао тако чудан и не разумем баш шта се дешава, он је препун од куће до друге жене, толико га волим да и не сањам да ћу га изгубити, дајем све од себе да будем сигуран муж ми се враћа, али све без помоћи, плачући и плачући тражећи помоћ, причала сам о томе са његовом породицом али нисам добила одговор. Тако је моја најбоља пријатељица Ана Јохансон обећала да ће ми помоћи. Причала ми је о човеку по имену др Апата, рекла ми је да је он велики човек и прави човек коме се може веровати и да нема никакве везе са љубавним проблемима које не може да реши и рекла ми је како је помогао безбројним људима у обнављању њиховог односа. Био сам заиста убеђен, брзо сам контактирао његову имејл адресу, драпата4@гмаил.цом или његов ВхатсАпп/вибер са тим бројем (+66 81 302 8552). Објаснио сам му све своје проблеме, рекао ми је да не морам да бринем да ће сви моји проблеми бити одмах решени. Рекао ми је шта да радим да вратим мужа, а ја сам то рекла, рекао је да ће се после 3 дана мој муж вратити и почети да моли, и то се заиста догодило како је рекао, била сам веома изненађена, то је тако невероватно. Слава нашег односа са Богом је сада веома блиска и обоје живимо срећно до краја живота. Ако наиђете на сличан проблем, одмах га контактирајте и решите проблем једном заувек. И ја сам живи сведок
ОдговориИзбриши