Истините лажи и лажне истине.

Откако су грађани Србије, којима је омогућено да живе „с оне стране закона“ и на рачун других грађана, устоличили господина Александра Вучића на место председника Републике Србије и тиме пролонгирали суспензију владавине права на наредних пет година, истините лажи и лажне истине - како вам се више свиђа, постале су омиљени вокабулар, почетак и крај сваког јавног наступа председника Србије без обзира на повод јавног обраћања нацији.

Људи који живе „с оне стране закона“ има у свим слојевима српског друштва, од најбогатијих до најсиромашнијих, а највише је оних који преживљавају захваљујући благонаклоности државе према сивој економији и пензионера чије су пензије мање од 25.000 динара и представљају стабило бирачко тело странке која им омогућава какво-такво преживљавање.

Никакву новост не представљају чињенице да српску економију разарају организовани криминал, утаје пореза, неиздавање фискалних рачуна, повећавање пензија сиромашнима из масе новца добијеног отимањем од „богатих“ пензионера које је озакоњено у Скупштини Републике Србије доношењем Закона о привременом уређивању начина исплате пензија без датума до када ће важити тај Закон, идт...итсл!

Оно што је новост јесте чињеница да господин Александар Вучић својим изјавама о пензијама дезинформише домаћу и међународну јавност ( мада нисам видео нити прочитао да било која инострана агенција преноси те изјаве, што само по себи говори о суштини тих изјава), тврдњама да пензије никада нису биле веће и да сви они који тврде супротно „престану да лажу“?

Није примерено председнику Србије  да седамстотина и четрдесет хиљада пензионера, којима су смањене пензије назива лажовима!

Коректно би било да председник Србије каже како новцем од наших пензија држава финансира социјални мир, смирује незајажљиве апетите бирачког тела СНС, СПС и остали коалиционих паразита , и покрива лоше пословање јавних предузећа од којих су многа доведена у такво стање због финансирања политичких странака. Прича о томе како се политичке странке финансирају на легалан начин не држи воду, а и сам председник Србије то тврди, али за друге странке које нису у позицији у којој се налазе странке на власти.

Дакле, од дела пензије који мени„ богатом пензионеру“ држава одузима сваког месеца, финансира се повећање пензија за неких двадесетак пензионера чија су примања мања од 25.000 динара.

Оно што председник Србије не зна, неће да зна, или га политички „насанкавају“ његови сарадници јесте чињеница да Фонд ПИО доставља обавештење о износу пензије на основу Закона, и колико је умањена на основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија! За сваки случај-када Старзбур пресуди против државе Србије!

Од дана примене спорног закона, например, моја месечна пензија у апсолутном износу је мања око 18,5% ( варира због процента умањења и релативног повећања- умањење је у почетку било највеће).

Поставља се питање како то да моја пензија „никада није била већа“ како тврди председник Србије?

Била је господо, и то је чињеница!

Пред овом чињеницом естрадни изливи одушевљења председника Србије постигнутим резултатима, када је реч о пензијама, делују смешно и образованом грађанину говоре много тога. Међутим, познато је и то којем делу грађана Србије су намењене те неистине и полуистине. Тај део Србије је отворено на страни политике коју су још комунисти применили 1945. године -  придобијање народних маса отимањем од богатих и дељење сиромашнима. Истини за вољу, комунисти су створили јаку и модерну државу, а данашњи експропријатори је уништавају!

Забрињавајуће је стање морала српског друштва. Политику отимања од оних који су створили некакав стандард и помагања оних који нису ништа учинили за ово друштво, подржавају најсиромашнији грађани, пензионери и избеглице и они су по правилу гласачко тело странке која спроводи такву социјалну политику.

Ово је веома опасан тренд који доводи до социјалних незадовољстава опљачканих и до нарастања апетита оних који се користе снагом своја два прста и права гласа. Ако било ко може према средњем слоју српског друштва да примени меру ограничавања законских права над имовином у корист друге друштвене групе, која обезбеђује странкама на власти опстанак, онда од принципа уставности и законитости и једнакости грађана пред законима нема ништа!

Како објаснити енормно велики број грађана Републике Српске који су фиктивно пријавили место боравка у Србији и добили личне карте грађана Србије?

Основни принцип модерне државе – једнакост грађана пред законима, нарушен је усвајањем Закона о привременом уређивању начина исплате пензија!

Пензије су веће само за неке грађане, вољом странке на власти!

Онога момента када изманипулисани страначки пензионери пређу износ од 25.000 динара, и на њих се примењује Закон на део преко 25.000 динара?

Отимање пензија неће бити заустављено док су на власти странке које су га донеле!

Али ни довођење других странака на власт није гаранција да ће се поштовати принципи уставности и законитости. Проблем је далеко сложенији и он се не решава довођењем шрафцигер индустрије у Србију и запошљавањем педесетак радника у срединама где треба обезбедити партијску већину у локалној самоуправи.

За то време док наша деца, доктори наука, ижињери и лекари граде земље запада, квазиполитичари Србије урушавање Србије проглашавају историјским успесима?

А да, умало да заборавим – да ли се сећате шта то беше „зелена трансферзала“ и као се она операционализује у пракси!?