Коментар с поводом

Реаговање на текст „Из делокруга рада УВПС  5а“ објављеног на сајту Асоцијације пензионисаних припадника Војске Србије“ 23. августа 2016.године.

У својим коментарима на страницама блога стално сам напомињао чињеницу да оваквом стању у УВПС највише доприносе сами чланови-војни пензионери, јер су незаинтересовани а и научени да ћуте јер им "може бити и горе"? 

Да нам буде горе, тешко да може! 

Осим трошкова за хуманитарну помоћ, коју подржавам као делатност УВПС, сви остали трошкови су, са аспекта морала, скандалозни. Срамотно је узимати надокнаду за рад у удружењу које се финансира од чланарине. Донекле, могу да разумем, да неки административни послови, које обављају војни пензионери са малим пензијама буду симболично плаћени, али да пуковници и генерали узимају плате, наплаћују дневнице за службена путовања, имају репрезентацију – то се сматра понашањем за које нећу да употребим нити једну реч јер ми домаће васпитање, образовање и морал тако нешто не дозвољавају.

Али ћу зато рећи, у контексту одбијања истог тог отуђеног руководства да се стави на чело протеста војних пензионера због нецивилизацијске пљачке наших пензија које није забележено нити у једној модерној правној држави, да је такво понашање отуђеног руководства одраз ситносопственичког , филистарског или ако вам примереније звучи - чифтинског понашања, које своје изворе има у непримереној губитничкој идеологији минулих времена где је лични интерес био императив и „модус вивенди“ врха једне армије.

Поједини високи „функционери“ УВПС својим понашањем урушили су и оно мало моралног кредибилитета зарад ситносопственичких интереса!

Такође, не желим да коментаришем легалност оваквог трошења чланарине војних пензионера јер сам сигуран да је све добро „ покривено“ те је бесмислено трошити речи!

Оно што јесте смислено је указивање на неморално и погубно понашање тог руководства, у времену у коме УВПС императивно треба да се бори за статус војних пензионера, које се огледа у колаборационој вези отуђеног руководства са странкама на власти и државним органима који се свим снагама боре да осујете борбу војних пензионера за своја права и тиме отуђено руководство УВПС  директно подржава дискриминацију свога чланства.

Наизглед велико душебрижништво за судбину војних пензионера, у позадини крије реалан план за разбијање јединства, јер је свакоме ко имало резуме како се манипулише друштвеним групама, јасно да је нужна последица незаступања интереса чланства – осипање УВПС и формирање знатног броја малих удружења која не представљају озбиљну снагу у борби за њихова социјална права. Дакле, отуђено руководствоУВПС, супротно званичној, води политику разбијања јединства војних пензионера!

На ову чињеницу упозоравао сам у неколико својих коментара!

Излаз из ове ситуације може се наћи само уколико се чланство УВПС „пробуди“,  схвати перфидије отуђеног руководства и предузме мере за смену тог руководства и изабере људе који ће заступати интересе војних пензионера или ако се минорна удружења уједине и сталним протестима натерају отуђено руководствао да се повуче.

За сада, летаргично чланство УВПС и даље велича оне који су  нам противзаконито украли пензије, и половичан уступак Фонда ПИО, предлогом за поравнање, сматра тринаестом пензијом и, неспособно да схвати суштину, задовољно је радом отуђеног руководства а мала удружења која су се де факто протестима изборила за половично решење, улетела су у замку нарцисоидности „ лидера“ и виђења себе у расклиматаној фотељи председника УВПС, што је довело до фракцијске борбе и логичног распада крхког јединства.

Посебан проблем, због којег војни пензионери не могу да се озбиљно организују, јесте чињеница да они који никада нису доносили одлуке, данас, чином одласка у пензију, сматрају да су постали кредибилни да то чине.

Нажалост, то никада није било нити ће бити!