Укус лоше кухиње

Поново имамо постпразнично препознатљиво сивило увек актуелних унутрашњих политичких тема као сигуран рецепт за изазивање деменције народа о чињеници да смо сиромашнији за исти онај проценат за који су неки други богатији а да при том ови прогресивно осиромашени нису ништа лошије радили а прогресивно богатији, као и обично, нису ништа посебно урадили!

Одмах након празника огласио се председник Србије господин Томислав Николић саопштењем које се своди на то  да ће се нешто морати променити у руковођењу и координацији рада служби безбедности Републике Србије јер је очигледно да је премијер Србије преоптерећен обавезама а да је он (председник ) незадовољан информацијама служби безбедности које се своде на то ко је шта рекао и отрачао и да то њега не интересује. Рекао нам је и да није хтео да прочита свој досије и тако нам саопштио да је и он био предмет обраде служби. Али тако је то у политици. Уосталом, могао би да прочита управо оно што га не интересује – трачеве! Као критика  то је у реду, али нам председник Србије није рекао шта га интересује! Међутим, оно што председник није рекао јесте да нико, ама баш нико, па ни председник Србије не може да одређује шта треба да раде службе безбедности Републике Србије јер је њихов делокруг одређен Уставом, законима и интерним документима служби! Сваки припадник било које службе безбедности тешко би се огрешио о законе уколико не би радио у складу са њима! И ту је главна, што би људи од пера рекли – клечка!

Очигледно је, с обзиром да се незадовољство радом служби стално потеже без обзира која је странка на власти, да су службе безбедности поучене судбином својих припадника који су се својевремено ставили у службу личности а не народа и закона и сада издржавају подугачке казне затвора, постале опрезне и да информишу све оне који би хтели да знају баш све, само фрагментарно и уопштено. Са аспекта тајности рада служби такво понашање је потпуно законито и професионално. А то је оно што свима  који су на власти смета и хтели би да ставе службе и де факто под свој утицај. Постоји још једно битно питање које мучи све политичаре а то је да ли службе раде само то о чему их извештавају или раде и нешто друго о чему их не извештавају а они осећају или сумњајуда их службе „раде“? Ту већ улазимо у проблеме самосталности, отуђења и контроле рада служби који нису тако једноставни као што се често мисли и муче све политичаре.

Службе безбедности најбоље раде када их нема на страницама штампе и у пропагандним говорима политичара и када се за њих чује само онда када  успешно пресеку противуставну, терористичку или друге противзаконите делатности из земље или иностранства усмерене против Републике Србије. А то ко је шта рекао, отрачао итд...реликт је прошлих времена и никако не може да прекрије горак укус неправде који сваки месец осете запослени и пензионери када виде колико су сиромашнији!

Уосталом, председник Републике је личност од које се најмање очекује или уопште не очекује да јавно изражава незадовољство радом служби безбедности. Бар не у правно уређеним државама! Проблеми у раду служби се решавају далеко од очију јавности.

На други чин представе у паузи краћој од времена једне цигарете, позвао нас је премијер Србије лично љутито одбрусивши званичнима Европске уније Маји Коцијанчић и господину Мајклу Девенпорту поручивши им да „ неће да буде њихова лутка на повоцу....“!

Као грађанину Србије и патриоти, речи премијера Србије господина Вучића испуниле би ми срце поносом, као што су и свим грађанима Србије осим оних који су на платном списку ЕУ! Суштину изјаве премијера Вучића знају они које интересује ово промишљање и нећу трошити време на понављање чињеница!

Али као човеку који поприлично зна како функционишу ствари у политици, који зна коме се сме претити а коме не, који одлично зна убојитост празне пушке, који зна шта су то званични демарши државе а шта необавезујуће речи пред новинарима које у суштини немају утицаја нити изазивају било какве последице осим повећаног тиража новина, овога пута, ваљда већ огуглао на вербални патриотизам, сумњичаво посматрам и процењујем о чему се ради!

Скоро да никада у својим проценама нисам био збуњенији. Да ли је премијер дошао до информација да је „пуштен низ лед“ због Бриселског споразума и отварања поглавља о Косову, и хоће да се опрости од политике на частан начин уз колатералну корист куповине великог броја патриотских гласова? Да ли је стварно преломио у себи и одлучио да се искрено бори за свој народ по цену да сагори у борби спашавања Србије од економског ропства?

Или је ово једноставно нова политичка диверзија са циљем да се успори нарастајуће незадовљство народа изазваног непримереном вишегодишњом транзиционом пљачком и галопирајућим сиромаштвом?

Било како било, остаје нам да живимо са укусом лоше кухиње!