Прислушкивање

Мало, мало, појаве се сензационалне вести о прислушкивању електронских комуникација грађана. Нико није имун на ову савремену диверзију које државе изводе ради прикривања виталних политичких  проблема. Тема је јако инспиративна за обичан народ јер је полутајна, мистична, оставља простор за сумње, ствара привид о некој невидљивој сили која зна све о нама!

Ни једна држава на свету не одриче се политичке манипулације властитим грађанима стварањем привида о свемоћи електронског прислушкивања. Када треба скренути фокус народа са неког реалног политичког или економског проблема државе, у помоћ прискачу разне обавештајне и контраобавештајне службе које коришћењем „моћних“ електронских система све знају и све могу!

Међутим, смисао политичке диверзије није потпун ако се у игру не уведе још један савремени играч-свемоћни и имагинарни борац за људска права. Он је ту да осуди такво понашање отуђених делова властитих служби, да устврди како нико није јачи од државе и да ће држава и демократија победити, како ће колевка демократије издржати још један напад на њу, и како повампирени хладноратовски, комунистички или неки локални дух неће васкрснути!

И други играчи, који примају плате од исте те државе, у форми невладиних организација за продају магле, брзо се уклапају у игру и јављају се саопштењима, осудама, анализама проценама.

Последњи играчи у тиму су јавни медији који „спинују“ све што се „спиновати“ може а да о проблему о коме пишу знају колико и баба Бисерка из Доње Муртенице. Али, добро се продаје, народ воли надприродне силе!

Немам намеру да о овом озбиљном проблему пишем на начин који већини читалаца може остати нејасан и указаћу на неке чињенице а читаоци ће сами извући закључке.

Да бисте некога „прислушкивали“, „пресретали“,“ тајно слушали и снимали“ и како год хоћете, мора да постоје људи који даноноћно раде у реалном времену или преслушавају и читају те силне разговоре и мејлове! Ако то радимо непрестано, приближавамо се теоријској претпоставци- један комуницира један слуша. Пола човечанства слуша другу половину! Најобичнија глупост, зар не?

Закључак је да је тајно слушање, које реализују легалне службе држава, искључиво усмерено на прикупљање података о плановима и активностима група и појединаца ради документовања њихове противуставне и противзаконите делатности као и на плану економије( економска шпијунажа), најпростије речено. Ово је један од облика заштите сваке државе и то није никаква сензација. Сензација је када се такве ствари објаве, и увек имају за циљ покретање неког политичког процеса.

Дакле, дневнополитичке појаве треба посматрати као посебне у односу на опште политичке циљеве сваке државе.

Посебно је питање колико су подаци прикупљени прислушкивањем „слободних“ комуникација оперативно употребљиви? Или мислите да се непријатељски рад и комуникација носилаца тога рада одвија на отворен начин?

Јасно је да афере овога типа имају у позадини други циљ.

Права питања су актулни политички и економски односи САД и земаља Европске уније, јачање Русије и Кине и све присутнији фактори Индије, Бразила као и земаља некада несврстаног света.

Судећи према учесталости чарки, прерасподела светске политичке и економске моћи полако измиче Вашингтону и он је тога свестан. Да се нешто дешава сведоче и бунтови значајних слојева народа на свим континентима. Сетимо се феномена револуционарне 1968. године!