Дечко, ајде олади!

Одлука о даљој политичкој судбини господина Вука Јеремића биће донета  у четвртак уколико господин Јеремић не врати посланички мандат Демократској странци, дознајемо из добро обавештених извора. Демократска странка је, неоспорно, доживела катастрофалан пад за време Бориса Тадића као логичне последице вођења унутрашње политке диктиране од спољних ментора, којима ни на крај памети није била идеја о консолидацији демократије и економије у Србији и прихватања под своје скуте политичких лумпенпролетра и санкилота жељних  богатства на брзу руку. Истини за вољу, нити једна странка није имуна од ове болести и питање је времена и политичке воље за обрачун са њима.

Вук Јеремић није човек из те приче!

Несумњивим образовањем стеченим на универзитетима Кембриџ и Харвард као и каснијим професионалним ангажовањем, хтели то неки да признају или не, господин Јеремић издигао се изнад чаршијско ситносопственичког менталитета већине српских политичара и „ бизнисмена“ ( један од њих себе стално назива бизмисменом после десет година учења енглеског језика о трошку државе) и као такав постао трн у њиховим очима. Ако неко мисли да је господин Вук Јеремић „опасан“ по интересе актуелног руководства Демократске странке, у праву је! Међутим, он је “опасан“ и по интересе других странака на власти!

Господин Јеремић је председник Генералне скупштине Организације УН, што је велика част за њега и признање Србији са поруком да  политички властодршци у Србији буду кооперативнији у односу на интересе међународне заједнице, који углавном нису обострани и често су искључиви. Треба знати чињеницу да запад никада не би дозволио да човек који не поседује високе квалитете, према њиховим стандардима, дође на чело Генералне скупштине, и то се лако излобира. Дакле, господин Вук Јеремић је човек са којим и запад и исток рачунају као перспективним политичарем Србије. И то је веома лако изводљиво јер се већина наших политичара  изборила за неславан статус „политичара  за једнократну употребу“!  Веома је битно и то што до сада господин Јеремић није увучен ни какву криминалну аферу.

Господин Јеремић, говорећи о себи у емисији „Став Србије“ показао је амбиције које су далеко изнад општег мишљења о „малом дечку Бориса Тадића“. Нити су му амбиције мале, нити му је политички опус на линији Бориса Тадића. Најновији догађаји показали су да је Вук Јеремић, презентовањем Србије на начин који заслужује поштовање,  придобио симпатије и  патритског корпуса Србије, који је у експанзији, да има политичке амбиције које превазилазе оквире страначке борбе и да кандидује себе за највише државне функције. Речју, израстао је у политичара са којим Србија треба да озбиљно рачуна!

Јасно је онда зашто господин Ђилас, уместо да смирује страначке страсти, чини све да створи атмосферу за избацивања Вука Јеремића из политике. Ђилас једноставно нема политичке компаративне аргументе у такмичењу са Јеремићем, а да не говоримо о другим наводно основаним или неоснованим нападима на Ђиласа у вези са многим привредним делатностима. Погубније од свега јесте Ђиласова неспособност или бахатост да схвати негативне политичке последице по углед Србије због стварања непријатне афере председнику Генералне скупштине Организације УН.

Неко би ипак морао да свакој усијаној глави у овој држави, у којој свако мисли да је баш он божији изасланик – каква год да је јер друге немемо - који партикуларне интересе стављају испред државних, пусти рефрен песме Неше Лептира „дечко, ајде олади“!  

Напомена: Текст није лекторисан