Први дан
наставе на Контрадиверзионом курсу. Станету паде у очи одмах да је кадар који је
био одабран за курс био лишен логике: официри са војном акдемијом и звањем
дипломираних инжињера; подофицири који су на разне начине постали официри;
факултетски образовани цивили који су се активирали и добили чин; војни
подофицири и припадници милиције са средњим и факултетским образовањем! Из свих
република, ЈНА, Савезног и републичких МУП и царина.
Предавачи
на курсу су били углавном доктори наука, магистри и факултетски образовани
стручњаци из области електротехнике, радиологије, хемије, технологије, биохемије,
атомске физике и из других области које су могле имати додирне тачке и примену
у терористичким активностима.
Циљ курса
био је да се створи кадар способан да техничким мерама открије присуство и неутралише
експлозивне, биохемијске, запаљиве формацијске и импровизоване направе и изворе
јонизујућег зрачења као најсофистициранији начин „тихе“ ликвидације личности,
који је био веома актуелан у периоду „хладног рата“. Овакав амбициозан циљ
захтевао је широка и интердисциплинарна знања полазника курса, и није се никако
могао постићи постићи са кадром који је
дошао на курс.
Станету
је то одмах било јасно, поготово када је схватио да сви полазници курса морају
и да га заврше. Касније, Стане је често премотавао имена полазника курса у вези
са догађајем „гранатирања пијаце Маркале у Сарајеву од стране Срба“, за који и
данас сматра да је извео неко из РДБ БиХ тога времена и то са гранатом
минобацача од 120мм, да би се дао политички легалитет за почетак рата и
одвајање Босне и Херцеговине од СФРЈ.
Након
курса дође и тај, толико очекивани дан, дан који ће променити животну судбину
капетана Станета.
„Добро
дошао капетане у наше редове“, - срдачно пружајући руку, рече пуковник
Масловарић, начелник Одељења безбедности Сарајевске армије. Леву руку стави на
Станетово раме и покретом, који није остављао другу могућност осим да седне на
канабе поред ниског столића, модерне верзије канцеларија војних руководилаца,
стави му до знања да седне.
„За шта
си - кафа, чај, ракијица, коњак“- понуди.
„ Да
обележимо долазак у службу. Пушиш ли...“.
„Да“.
“Е онда кафица и нешто жестоко, може...“.
„Поповићу,
дај две кафе и погледај у витрину... шта имамо жестоко...., морам да проверим,
ови млади,... а и старији,.... понекад
мало попију после подне. Видим ја то, и цигаре ми узимају из кутије...ма
нека...радимо до дубоко у ноћ...неки пут до јутра, такав је посао.... али знају
и да ставе пуну флашу у витрину и да врате цигаре...добри су то момци...видећеш...ми
смо ти као једна породица“.
„Ја ћу
само кафу“ - охрабри се Стане.
„Добро, Поповићу...., само две кафе, мени ону
моју, знаш већ какву“.
Дубоке бразде
на мршавом лицу првог контраобавештајца армије указивале су на хроничног
чираша. Висок, помало погрбљен, уочљиво мршав. Тешко дисање откри да има
проблема са сарајевском климом зими.
„ Е па
Стане..., ти сада очекујеш да ти ја нешто кажем. Све што ћу ти рећи... јесте да
си дошао у колектив који ће ти пружити пуно рада, бесаних ноћи..., породица ће
ти трпети јер овде нема радног времена, слободне суботе, недеље или празника,
ако будеш имао среће проћи чеш без чира на желуцу...и здрав дочекати пензију. О
послу ти, за сада, нећу речи ништа. Прво
мораш да завршиш курс безбедности за официре у Панчеву, на који ћеш ускоро да
одеш, траје осам месеци, уствари школску годину.... да се упознаш са методима и
средствима рада органа безбедности, и да сам процениш имаш ли желудац за овај
посао. Да одустанеш, можеш увек, и вратићеш се у своју техничку службу. Рад у
служби безбедности је добровољан, а ти си ....колико ми је речено, веома
задовољан што ћеш постати припадник службе. Речено ми је да си био добар
командир чете, одличан познавалац електронике, комуникативан..., укратко такви
нам требају“.
Капетан Стане
је само гледао у пуковника и почео да схвата да је неки моћан „патер фамилијас“,
знао све о њему и та је чињеница га је
окупирала толико да није био способан да се макар и куртоазно захвали пуковнику
на „лепим речима хвале“.
„Даке
овако, јавићеш се персоналцу да ти да наредбу за школовање. Када се вратиш са
школовања ја ћу бити у пензији. Нови начелник ће највероватније бити пуковник
Бабовић, његов помоћник за контраобавештајне послове биће потпуковник
Александровић који је сада на одмору, након школовања у Школи националне одбране. Када се
вратиш са школовања упознаћеш га. За сада, ових неколико дана до одласка на
курс буди у кацеларији са потпуковником Белим, и упознај се са колегама. За
сада толико. Ја се полако припремам за моју родну Истру, да продужим живот. Уби
ме сарајевска клима. A
да…., са нама овде у
овим просторијама је и КОГ“.
„Извините,
нисам схватио, ко?“
„Ма.. то
је скраћеница за контраобавештајну група. Буди коректан у односима са
начелником КОГ-а, он је исто пуковник, буди мудар...“
„Извините
али није ми најјасније?“
„Ма...
постоји то неко професионално ривалство због тога што су потчињени нама, али,ваљда
ће се то средити док се ти вратиш са школовања. Није лоше да знаш, да би се
правилно поставио у односима, да не направиш себи проблеме, јер ћеш доста да
радиш и за потребе КОГ-а, поред своје редовне дужности. Али отом - потом“.
Дане до
одласка на школовање Стане је проводио у бољем упознавању са колегама које је
углавном све виђао раније али није знао шта раде и неће ни знати све до
повратка из „Контраобавештајне Сорбоне“ како се у жаргону називао Безбедносно-обавештајни
школски центар или према западним стандардима „Центар за обуку терориста из
несврстаних земаља“.
Нема коментара:
Постави коментар