WHAT NONSENSE!

Наслов сам намерно написао на енглеском језику да бих заинтересовао и оне читаоце који се на основу наслова опредељују хоће ли или не да читају неки текст! Тема је више него инспиративна и о њој, дословно сви, од времена господина Вука Драшковића и супруге му, госпође Данице, преко већине ad hoc политичара за једномандатну употребу, до незаобилазних дегустатора пива испред сеоских продавница, имају шта да кажу! Углавном не знају шта причају када заговарају „раскринкавање“ актера табу теме – отварање досијеа служби безбедности Републике Србије, мада, са театрално набаченим изразом озбиљности дају изјаве као да су цео живот провели радећи у тим службама. Истина је међутим да углавном сви они, до скора, нису правили разлику између делатности обавештајних и контраобавештајних органа, ВОА, БИА, ВБА и  СИД МИП-а.

Стање је нешто боље након скупштинских расправа које су вођене у последњих неколико месеци.

Речју, осим професионалаца и озбиљних политичара којима су интереси Србије на првом месту, без увреде, остали појма немају шта говоре. Они сматрају да досијее служби безбедности треба отворити на начин да и баба Милка зна ко је и када цинкарио да је просула кроз прозор пепељару са опушцима! Они амбициознији би да знају ко их је цинкарио за озбиљна кривична дела која су тада спадала у категорију „унутрашњег непријатља, а они најмудрији знају да ће моћи да добију само бенигне и фризиране текстове који могу да изазову само подсмех јавности и тиме наруше кредибилитет једне веома озбиљне државне институције.

Отварање досијеа служби безбедности  била би невиђена глупост и директно подривање политичке стабилности Републике Србије. А они који би дозволили тако нешто директно би прекршили Устав и законе !

Треба поставити питања као што су: Коме највише одговара отварање досијеа? Одговор је прост-управо страним обавештајним службама да виде колико смо успешни и где смо шупљи а где тврди! Управо зато су најаче обавештајне силе запада, кроз пријемчиву политичку флоскулу о демократији, растуриле прво безбедносне системе бивших држава источног блока јер се тиме продрло и у обевештајно- безбедносни систем СССР-а. Даље, преживеле и минорне странке, које су свој рејтинг градиле на овој теми, поново покушавају да активирају ову тему пред изборе. Коначно, странке на власти које верују да би на тај начин коначно послали лидере неких странака у историју или бар као средсво за притисак и смиривање политичких амбиција појединаца.

Ако је неопходан услов демократије отварње досијеа служби безбедности, зашто онда САД хистерично јуре свакога ко се усуди да изјави, напише или на било који други начин саопшти податке о раду тих служби. Нека они отворе досијеа својих служби и саопште нам које су им линије обавештајног продора, како им је организована агентура, који су им начини прикупљања информација, који политичари су им на платном списку, која техничка средства користе итд. Нека нам покажу на свом примеру како се то ради! Њихови коалициони партнери у НАТО вриште због обичног прислушкивања телефонских разговора! Када су такве демократе зашто се буне? Или можда имају двоструке стандарде...лажну демократију....или неоколонијалистичке амбиције које их никада нису напустиле!

Каква глупост, узвикнуће неко, па која ће то нормална земља да уради тако нешто!

Зашто би онда ратовима напаћена, на „демократски начин“ бомбардована и контаминирана осиромашеним уранијумом, економски уништена, већини једина отаџбина, прихватила да отвори досијеа својих тајних служби! Коме сметају безбедносне службе?

Који међународно обавезујући правни документ то тражи од нас. Нити један! Да ли је Уставом Републике Србије или било којим законом предвиђена ова могућност! Није! Управо супротно!

Онда, ко се бави сталним васкрсавањем овог питања!? Они којима не одговара стабилна политичка ситуација, економски и војно јака Србија, земља без полиције, земља у којој се они осећају као политички предатори за лов у мутном! Њима није потребна правно уређена држава! Исцрпли су своју листу идеолошких обмана народа! И зато стално покрећу ово питање! То су њихови интереси. Ти интереси или интереси других преко њих много коштају ову земљу. Њих не занимају последице. Користе демократска права и посланички имунитет да створе политички нестабилну ситуацију из које могу да извуку и те како опипљиву материјалну корист. Где су велики заговорници разбијања „озлоглашених“ служби безбедности? Удомили су се по амбасадама, разним агенцијама, дописништвима у иностранству! И више им те службе не сметају! Веома ревносно сарађују са њима! До јуче мрски непријатељ данас велики пријатељ!

Све је то једна велика политичка позоришна представа за народ који плаћа скупе улазнице, мимо своје воље, да учествује у тој представи и задовољи своју потребу политичког бића!

Губимо људе! Гинемо! Изумиремо! Деца нам умиру док они распредају приче о демократији и „озлоглашеним“ службама безбедности!Они стално бацају прашину у очи народу и заобилазе чињеницу да је контрола рада служби безбедности законски и институционално решена.  

И није више човек њихово највеће благо. Њихово највеће благо је у страним банкама!

КО ХОЋЕ ВРШАЧКЕ ВИНОГРАДЕ

Релативно тихо коментарисана је ових дана вест о разлогу непотписивања уговора о куповини „Вршачких винограда“ са кинеском компанијом „Гуан нан“, вредног 5,3 милона евра.

Суштина проблема је да је министар привреде Саша Радуловић рекао „да је поступак продаје Вршачких винограда кинеској компанији "Guan nan"  сраман и незаконит“ и најавио да ће сви одговорни бити кажњени.

Да ствари буду црње, премијер Ивица Дачић покушао је да ублажи проблем изјавом да кинеска страна није ништа крива, што је апсолутно тачно, али је том изјавом послао лепу поруку будућим инвеститорима о каквој се држави ради када себи може да дозволи луксуз да се игра са инвеститором и купцима из земље која је друга економска сила Света и једна од два наша велика политичка пријатеља ако не и највећи. При том, кинеску делегацију компаније са председником на челу, љубазно одбија да прими неко од службеника Министарства привреде.

Такво понашање наше власти, које није од јуче, траје добраних 25 година и иде под руку са развојем „демократије“ на простору СФРЈ и Републике Србије. Зашто је то тако, јасно је свима који се баве изучавањем процеса рађања стварне демократије у коме је транзиција државног капитала у руке политичке и економске елите главно обележје.

Да ли нам је неко понудио више пара од кинеске компаније? Наводно нико! Да ли се можда појавио неко ко сада хоће да да више пара? Видећемо! Или су се појавила сазнања да се неко уградио у цену? Видећемо и то! Ако се неко освестио и хоће да спречи распродају Србије буд зашто, то је добро, али се то не ради на овај начин, и никако са фирмама из пријатељске земље.

Народна Република Кина била је наш највећи политички савезник за време агресије НАТО на СРЈ и остала то и данас. Никада се није мешала у унутрашњу политику Србије нити је имала утицај на нашу међународну политику. Била је и остала конзистентна о питању одбијања да призна шиптарску државу на тлу Републике Србије. О високом степену сарадње Кинеске Народне Ослободилачке Армије и Војске Србије не треба трошити речи. Искрено помаже својим инвестицијама да Србија стане на здраве економске ноге и постане економски лидер југоисточне Европе. Откуда онда толика политичка незрелост појединих политичара у Влади Србије и њеним институцијама да се играју са нашом будућношћу. Шта ће бити ако кинезима дозлогрди наша превртљивост као што им је дозлогрдила политичка неконзистентност једне државе, нашег суседа, која је потрчала да се додвори САД и успоставила дипломатске односе са Тајваном? Амбасадору те земље, нашег суседа, отказано је гостопримство одмах и прекинути су дипломатски односи!

Због својевреме изјаве немачког канцелара Герхарда Шредера да НР Кина не поштује људска права мањине на Тибету настале су озбиљне дипломатске трзавице након којих су немци „подвили реп“ јер имају велик капитал у Кини! И никад им више није пало на памет да се мешају у унутрашње ствари Кине! Ако мислите да су САД препотентне у односу на НР Кину, грешите. За почетак, погледајте званичну статистику о томе колико је кинеског капитала у САД! Кина је и политички модерна држава. Модеран капитализам примерен кинеском народу, комунистичка идеологија неопходна у датим историјским условима и међународном окружењу.

Зашто се онда понашамо тако?

Зато што водимо непримерену и неконзистентну политику у савременим међународним односима. То стање, већ сам написао, није од јуче. Русија, Француска, Енглеска, Америка, Кина! Историјско оправдање нам је да смо мали и пиони у рукама „великих“, што сигурно није тачно. Савремне државе и њихове економије траже поуздане владе и економије. Њих не занима историја. Могу и гуслари, ако они остварују профит. Све остало је прича за унутрашњу и дневну политичку злоупотребу народа.

У суштини, ради се о типичном српском синдрому - дај ти мени леба без мотике- иде докле може, када не буде више могло одох ја код другог. Констатација је карикирани образац нашег понашања и све докле будемо настављали са таквом политиком нема нама „преко баре“. Остаћемо у њој али је све мање кисеоника, а реке нидкуда. Мораћемо сами да се латимо мотике!