Давних
гимназијских дана имали смо позоришну секцију, спремали некакве представе, ишли
и по Србији, све у оквиру тада актуелног аматеризма који је многе одвео на „даске
које живот значе“. Данас, када гледам ничим изазване аматерске монологе наших
политичара, осим неукусом и неумерношћу, усуђујем се да дам оцену да смо били
бољи мајстори глуме него што су данашња глуматања појединаца на власти.
Не чуди
ме што су они тако упорни у свом одавно препознатом глуматању за које и сами
знају да је то што јесте, најобичнији L,art pour L,art - да би били актуелни у дневој
терапији народа изгубљеног безнађем у којем се нашао мимо своје воље, али и са високим степеном
одговорности за настало
стање. Мене чуди како тај пук гута толику количину обећања уз неспорну чињеницу
да сваког дана лошије живи или да, у најбољем случају стагнира и једва саставља
крај с крајем.
Оно што
ме фасцинира јесте неспособност или незаинтересованост тог дела српског
пучанства, истина бројног, судећи према изборним резултатима, да препозна
политичку манипулацију, макар она била и на нивоу глуматања! Али, да бисте
разликовали глуму од глуматања, морате да имате велико искуство које се стиче
гледањем позоришних представа. Истини за вољу, у Србији је од увођења
вишестраначке демократије било много представа и сви љубитељи позоришта имали
су прилику да се едукују.
Омиљен и
аутохтон метод глуматања наших политичара јесу конференције за штампу уз
директе и одложене преносе путем медија са продуженим временом трајања!
На
конфернцијама за штампу оцене једног те истог догађаја за једнократну употребу,
често измишљеног или полуистинитог на основу сумњивих индиција, бивају саопштаване
народу као прворазредни догађај за судбину земље, са искључивом намером да се
изнесе коректан став глумца који нема алтернативу!
У овом
наивном глуматању учествују готово сви, али, по природи ствари, највише
представници актуелне власти, што није ништа необично. Зар је уопште могуће глумом
убедити некога како је све у реду и како идемо напред, а 40% пензионера прима
октроисану пензију. Ти се покушаји, нажалост, морају претворити у неукусно глуматање!
Ето,
рецимо, случај рушења објеката у Савамали! Са свим пратећим грешкама у
сценарију у вези са чарапама, возилима без регистрација, ненаглежних државних
органа и глувих телефона. Можда и нису грешке? Како бисмо дознали да тај који
је тако нешто планирао и извео је тоталан идиот или да су то бесправно
изграђени објекти моћника бивше власти изграђени парама грађана. Премијер је
оправдано љут! Требало је то учинити јавно, усред бела дана да виде грађани
каква је била бивша власт. Али, авај, каква би то могла бити конференција за
штампу- дошли легални органи комуналне инспекције, порушили бесправно изграђене
објекте и – крај! Нема ту простора за глуматање. А и ми, као да не знамо како
нас је ојадила демократска власт. Та власт ми је осам година крала пензију.
Истина, ова ми је вратила, тек када сам је тужио, али свега трећину реалног
дуга. Зато ми је ова власт брже боље увела нови намет и сада сам краћи сваки
месец за један кредит за кола – средње класе! Да оправдате овако нешто, не
остаје вам ништа друго него да глуматате! Сад, када ја не бих знао како
функционише државни естаблишмент и како се информише власт, поверовао бих у
глуматање како државни органи раде свој посао и да ће починиоци бити ускоро
пронађени! Сварно, не разумем да неко може да поверује у то да је то истина а
не глуматање.
Зашто се
једноставно није урадио посао јавно и то објавило у рубрици „Београдска
разгледница“. Јесте, а конференција за штампу?
Или
рецимо, саопштење о индицијама о немирима грађана у Бања Луци. Е, ја ово нисам
видео у својој животној пракси а пензију сам дочекао у сектору безбедности? Да
се јавно саопштавају сазнања- индиције наших служби безбедности? Каква сазнања.
Да је скуп опозиције у Републици Српској скуп високог ризика? О томе сви
говоре! И ништа више од тога. Па и свака утакмица Звезде и Партизана је скуп
високог ризика и обично има више учесника?! Е јесте, али ово је тема за
конференцију за штампу. Није то исто.
А на
конференцији-опет исто!
Све што смо
чули и приликом отварања фабрике, деонице пута, насипа, моста, полагања темељца,
фантомки, слетања авиона...све до међународних односа – увек исто! Истина је да
у том глуматању има доста истине о бившој власти. О истини ове власти рећи ће
нека друга власт.
Дај Боже
да не кажу како је све било глуматање!
