среда, 22. новембар 2017.

„Обманама и самообманама све више тонете у сопствено блато!“



Данас сам са задовољством прочитао реаговање председника Удружења војних пензионера Србије, господина Љубомира Драгањца, саопштеног путем званичног сајта Удружења, на неки текст господина Јована Тамбурића и, с обзиром није имао личне храбрости да га потпише, по одавно наученом сценарију сакрио се иза наслова „Удружење војних пензионера Србије“.

Одавно не коментаришем пензионерско дело господина Љубомира Драгањца а након једног телефонског разговора са њим, наивно верујући у његове искрене намере,  не спомињем више ни његов чин који је имао у Војсци Југославије, да не бих увредио друге људе.

Не коментаришем више ни писања господина Јована Тамбурића, из простог разлога јер сматрам да се заглавио у својој намери избором погрешног метода деловања.

Тако су се господа Драгањац и Тамбурић до гуше заглавили у властита безнађа и безперспективност за решавање проблема војних пензионера те су ови „утуци“ постали једина реалност у њиховој борби за војнопензионерски динар!

Али војнопензионерски динар дају још увек само они који ништа не разумеју нити су икада били способни да схвате на шта су све људи спремни да би се домогли његовог величанства-динара!

Наслов овог текста је позајмљен из саопштења УВПС.

Шта је то толико погодило господина Љубомира Драгањца из текста господина Јована Тамбурића, којима ово није први сукоб у борби за чланство ( динар)?

Очигледно, то је део у коме господин Јован Тамбурић, кроз негативну конотацију, повезује минстра Одбране и господина Љубомира Драгањца, са протестима и изборима? Ја, признајем, никада не бих дао тако неопрезну, а чини ми се и неутемељену изјаву.

Зашто?

Зато што наши протести више не представљају никакав фактор забринутости актуелне власти, а број војних пензионера који су чланови УВПС и скоро сви су чланови СНС и СПС, њих око 22.000 ( извињавам се ако број није тачан), су у политичком смислу, као изборно тело, испод нивоа статистичке грешке!

Али хајдемо даље да анализирамо суштину.

Ја стално добијам потврду да војни пензионери нису ни у траговима у главама актуелних министара одбране, начелника Генералштаба, и да сви путеви воде у Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику и.... како се све већ зове( извињавам се, али немам више ни воље ни живаца да се бавим бесмислицама о томе како се шта зове, јер се ресори мењају према потребама лидера странака).

Ако је тако, а јесте, шта онда господин љубомир Драгањац има са министром Одбране, господином Александром Вулином? Ја знам да многима логика није јача страна, јер су то што су постали, постали против свих правила логике, али какве обавезе министарство Одбране има према војним пензионерима када је реч о пензијама? Закон каже никакве! Осим војног здравства? Онда, јесу ли разговори са министром Вулином бесмислени?

Углавном јесу!

Или ипак можда нису?

А шта ако је бирачко тело СНС и СПС толико „лабаво“ да и тако мала група као што су војни пензионери нешто значи на нивоу Београда?  

Ја мислим да су ипак бесмислени! Јер да нису, одавно бисмо остварили своја права из Закона о ПИО.

Мислим и да су ти разговори најпровиднија манипулација којом се УВПС жели приказати као фактор који се за нешто пита!

Ма дајте молим вас! Ко пита било шта људе од преко 70 година старости? Кога од нас интересује политичка ситуација у Србији? Колико су војни пензионери заинтерсовани да учествују у политичком животу друштва? Политичари у нама виде само руку која држи оловку којом ће заокружити њихово име и презиме на изборном листићу, и ништа више!

А хоће ли војни пензионери добити било шта? Неће! Хоће ли због тога Војска Србије постати мање укључена у НАТО програме? Неће! Хоће ли се неки политичари, бивши, садашњи и будући одрећи вила у Ужичкој да би војни пензионери и бескућници добили било какав стан? Неће? Хоће ли се било ко у овој власти одреће било чега, макар и доручка у скупштинском ресторану, да би војни пензионери добили што им припада по законима. Неће!!!

Коначно, иако сам увек истицао као похвале вредан гест УВПС око социјалне помоћи најсиромашнијим војним пензионерима и он је перфидан начин прикривања стварног стања и бављење послом Министарста за рад, запошљавање и социјална питања. Зато грађани мисле како војни пензионери пливају у парама, и када протестују да траже преко леба погачу!

Све што је господин Љубомир Драгањац изрекао о господину Јовану Тамбурићу важи и за њега. Само, што је „блато“ у коме се он налази много дубље и прљавије – он је на челу највећег Удружења војних пензионера Србије и његова одговорност је много већа. Логиком оваквог става господин Јован Тамбурић нема никакве одговорности, осим личних али небитних грешака.

А што се тиче тврдње господина Љубомира Драгањца о томе како је УВПС репрезентативно удружење, морам да му поставим питање да ли зна шта значи реч „репрезентативан“. Да бих му скратио интелектуалне муке, спустићу ниво промишљања примером: У Србији фудбал игра неколико хиљада фудбалера – али само њих једанаест игра као репрезентација.
Ако пример није помогао онда ћу бити јаснији – господине Драгањац, репрезентативност се стиче снагом идеја, успесима и нарастањем чланства. А УВПС у задњих неколико година, од како губим време са људима Вама сличним, покушавајући да нађем истомишљенике за осмисшљавање аутохтоног и перспективног удружења војних пензионера Србије без намере да рушимо постојеће, ви бележите само поразе, одлив чланства и непостојање било какве идеолошке платформе око које бисмо се ујединили у борби за људска права. Ако није тако, објасните шта се десило у УВП Нови Београд? Ако Вам је за утеху ни ова друга удружења нису ништа боља, и сви се ваљамо у сопственом блату које је реликт прошлости. Ви, једноставно нисте у стању да изађете из љуштуре прошлости и запловите морем интелектуалне слободе мисли!