среда, 15. фебруар 2017.

Коментар с поводом......




На званичном сајту Удружења војних пензионера Србије ( пун назив сам написао да би се читаоци упознали да такво удружење још постоји), појавило се саопштење под насловом: „ Урегенција Народној скупштини Републике Србије поводом поднете народне иницијативе“ којим председник Удружења, господин Љубомир Драгањац, иначе генерал у пензији, обавештава нестрпљиво заинтересовану јавност, чланове тог удружења, да је оштро упозорио председницу Скупштине Србије због игнорисања његове ииницијативе  коју је потписало 33.898 чланова овог Удружења и других грађана,“ и да  су поднели Народној скупштини предлоге закона и то: Предлог Закона о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС“, бр. 116/14) и Предлог Закона о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 1`07/2009,101/2010, 93/2012, 63/2013, 102/2013, 75/2014 и 14/2014).

На крају ургенције господин Љубомир Драгањац без имало увијања обавештава председници Скупштине Србије да ће бити посла и за надлежни суд?

Господин Дргањац наводи да „ Овакво, објективно цењено, игнорисање предлога народне иницијативе већ резултира негативним коментарима и политичким тензијама међу потписницима народне иницијативе“?

Ето ти га на!

Колико до јуче тврдио је како руководство УВПС нема везе са политиком  а сада је забринут због „политичких тензија међу потписницима народне иницијативе“?

Ја сам разумео да је господин Драгањац више забринут због политичких тензија а мање због тога што се његова иницијатива не ставља на дневни ред седница Скупштине Србије.

Потписници народне иницијативе у организацији УВПС су углавном војни пензионери, које једино занима ко ће им на улици изборити који проценат више од закинутих пензија, и како се сами декларишу-политика их не интересује. Искрено сам се потрудио да из јавних извора дођем до сазнања о врсти, начину и времену испољавања наведених тензија, али нисам успео. А када нечега није било у медијима – то се није догодило. А када се нешто није догодило, тврдити да се догодило је или лаж без предумишљаја или манипулација са умишљајем.

Призвавши у помоћ индукцију као метод закључивања дошао сам до закључка, на основу ранијег опуса господина Љубомира Драгањца као председника УВПС, да се ради о информативној манипулацији војним пензионерима са умишљајем!

Званични сајт УВПС је препун тих прекорних саопштења председника УВПС органима и институцијама државе Србије, којима се ствара утисак код наивних војних пензионера, како ето неко брине о њиховим правима? Према реакцијама државних органа они на те прекоре реагују као што реагују на писма озлојеђених грађана, заведу их и чекају време да их ставе а/а! По правилу ништа од тих писанија није уродило плодом, све док нису почели улични протести војних пензионера. Господин Љубомир Драгањац то веома добро зна, али зашто би он угрозио своју позицију и почео да се стварно бори, раме уз раме са војним пензионерима, када он ионако сваког месеца узима део чланарине наивних војних пензионера као матријалну сатисфакцију због траума које трпи пишући разне дописе државним органима.

И док се господин Љубомир Драгањац брине на рачун војних пензионера, а Клуб генерала и адмирала се не оглашава поводом очигледне пљачке војних пензионера више због неспособности да било шта паметно каже а мање због мудрости, војни пензионери упадају у добро осмишљену замку и правду траже код кадије и његових судова и на тај начин отварају пут за повраћај само дела опљачканих пензија!

Господо војни пензионери, силом отето се не враћа дописима разних удружења државним органима нити тражењем правде пред оваквим домаћим судовима!

Проблем се решава силом а после се преговара!

Који облик силе нам стоји на располагању?

Јавни масовни улични протести, мирне блокаде рада институција које треба да решавају проблеме, захтеви за смену појединих одговорних политичара и челника институција који подржавају насталу ситуацију.

Политизација проблема и његово презентирање путем средстава јавног информисања!

Зашто политизација?

Зато што је суштина проблема одмазда прозападно оријентисане власти према Војсци Југославије која је бранила СРЈ од НАТО агресора. А најефикаснија одмазда се реализује одузимањем дела личних примања, у нашем случају-пензије.

Ако држава признаје УВПС као репрезентативно удружење војних пензионера, онда је мени нејасно зашто никада нисмо организовали протест са захтевом за смену руководства тог удружења? Многи од војних пензионера су организовали протесте, углавном ради личне промоције што ја разумем, али им никада није пала на памет идеја да постану репрезентативни. А ако нисте репрезентативни, мала је вероватноћа да ћете бити и уважавани.

Дакле, наша борба мора бити смислена и логична. 

Ја бих, као први корак, на чело УВПС довео личност која може и хоће да се бори за права војних пензионера. Господин Драгањац то може али због властитих интереса, неће. Дакле, да видимо ко је та личност међу нама која би могла да води војне пензионере? Бандоглаваца имамо на претек! Умишљених вође такође! Среброљубаца понајвише! Како наћи личност, поштену, елоквентну,образовану, харизматичну и од поверења  већине војних пензионера ? Личност која је спремна на жртве ради општег интереса? Знам да је то веома тешко!

Јако је тешко да  изађемо из властитих сујета и нереалних перцепција властитих величина. Како онда да решимо проблем?

Предлажем да организујемо велики протест с циљем довођења новог руководства УВПС, а старом захвалимо на досадашњем раду! То руководство имало је и добре одлуке али што је најважније није се снашло у новонасталим друштвеним условима. Речју, постали су кочница за остваривање материјалних права војних пензионера.

Ја нисам члан УВПС и може ми се приговорити да се мешам у унутрашње ствари неког удружења. Мој одговор је : Када би се УВПС бавио свињским полуткама, кромпиром и купусом, као господин Милан Кркобабић, ја никада не бих написао нити једну реч против УВПС. Али када УВПС даје себи за право да одлучује о мојим материјалним правима, која су регулисана Уставом и законима, онда та чињеница мени даје за право, исто на основу Устава и закона Србије, да се свом силином свога ума борим против таквих узурпатора. Има и једна логика која баш и није јача страна господе из УВПС – ако себи дајете за право да сте репрезентативни, онда ви представљате и мене јер сам и ја војни пензионер, и сама те чињеница ме квалификује да вас критикујем и смењујем. Ако се ипак прогласите да ви представљате само руководство УВПС, смањујте себи пензије колико вам воља и немојте да се борите за своја права.

Ми ћемо се борити за своја права.

Први корак биће да организујемо велики протест против руководства УВПС и покренемо широку акцију да људи престану да вас финансирају путем чланарина.

Сматрам да то није поштено према нашим сиромашним колегама који примају помоћ, али и то је решиво уколико социјална помоћ постане приоритет у раду УВПС. Иначе социјална помоћ коју УВПС даје сиромашним колегама једина је морална препрека коју имам према руководству УВПС, да га не нападнем свим расположивим средствима. Међутим, руководство УВПС је одговорно за настало стање, због којег морамо да прибегнемо привременом уништавању руководства оваквог удружења.

Својим несхватљиво аутистичним ставом изазвали сте цепање УВПС и тиме срушили једниство војних пензионера Србије и индиректно генерисали анимозитет људи, како војних пензионера, тако и грађана према војној професији и одбрани.

Зато ћете морати или да се вратите изворним принципима Удружења и постанете прави браниоци интереса свих војних пензионера и чланова њихових породица или ћете морати да одете. Учинићу све да вас смене ваши чланови! Хоће ли ме подржати, не знам. У том случају нека не млате празну сламу причама о томе како им је руководство УВПС на челу са председником криво за матреијалну ситуацију у којој смо се нашли!

Видимо се на пролеће !