Вруће лето

Прочитао сам неке вести да је мистериозни антенски систем ХААРП престао да ради због српског синдрома: онај који је требао да брине о парама, истраживач Алфред Вонг наводно је проневерио 1,7 милона долара. Присталице теорије завере приписивале су необично високе температуре у Србији, када им време није, и необична понашања манифестована психичким поремећајима овом научном пројекту. Температура би требала да се сада нормализује, али није. Никако да се нормализује!

Подигла се температура изазвана трагичним убиствима двојице људи од стране припадника јединице Жандармерије МУП Републике Србије која, по дифолту, треба да штити животе грађана који, осиромашени до крајњих граница, одвајају новац за добре плате припадника ове елитне јединице.

Догађај је иницирао нагомилане фрустрације  политичке елите Србије и сваки лидер  је користи у мери и на начин који доноси највише електорских гласова. Међутим проблем је јако сложен и ако се не приступи озбиљном, смисленом и системском решењу, биће још много оваквих догађаја и тежих последица.

Да разјасним-не интересују ме имена актера-интересу је ме појава коју анализирам.

Где су корени прилично лошег стања у редовима дела припадника МУП Србије?

Кад су ратнохушкачки говори политичара сепаратистичке и националшовинистичке оријентације 1991. године СФРЈ постали отворено противуставни и, осим што су водили распаду Федерације и промени друштвено-политичког уређења и увлачили народе у крваве грађанске ратове, ЈНА је требала да искористи своје уставно право, изведе војни удар, похапси цело тадашње Председништво СФРЈ, на челу са Стипетом Месићем и лидерима национал –шовинистичких странака у републикама, разоружа паравојне формације и у мирним међународним и унутрашњим околностима створи услове за неки од облика референдума народа како желе да наставе да живе!

Нажалост, тадашње руководство ЈНА и само поцепано фракцијама по шавовима националне припадности и  неспособно да преузме историјску одговорност за судбину народа, остала је неми посматрач распада државе и што је још горе, дозволила да појединци воде властите ратове. Годинама васпитавана на принципу негативне селекције кадра, није била способна да сама донесе битне одлуке. Научена да чека нечије наређење, директиву или рецимо проглашења ратног стања на делу или целокупној територији СФРЈ, била је ипак толико „мудра“ да без писаног документа Председништва СФРЈ није хтела да се упусти у војну акцију! А Председништво, као што знамо, то није хтело!

И то је био почетак краја мита о снази ЈНА!

Господин Слободан Милошевић је добро уочио овај проблем и на време око себе створио језгро неспособних генерала, чије су се војничке способности и политичка виспреност показали у каснијим догађајима. Уз то С.Милошевић није желео опстанак СФРЈ, био је националшовиниста и човек који је у својој ауторитарности настојао да елиминише све политичке противнике без обзира на погубност његовог искривљеног погледа на савремени свет. Настојао је да уништи борбену сподобност ЈНА, а затим и ВЈ. Једоставно, заврнуо је славину за опремање савременим борбеним средствима. Али је зато делио чинове генерала и пуковника и одликовања. Озбиљно говорећи СРЈ је дочекала агресију НАТО неспособна да се супротстави модерној агресији! Војска Југославије је била способна за рат на копну и треба одати признање војницима, подофицирима, официрима и појединим генералима на сјајним решењима за маскирање на оперативном и тактичком нивоу.

Господин Милошевић је, супротно логици наступајућих догађаја, јачао МУП Србије. Зашто? Ради одбране власти и остварења идеје о великој Србији! А зашто не ЈНА? Зато што је за ангажовање ЈНА био потребан агресор кога није било и свако ангажовање армије ради решавања унутрашњих политичких проблема међународна заједница би осудила и могло је доћи до војне интервенције међународних снага још 1991. године. Међутим то се није десило тада али се десило 1999. године. Ангажовао је Војску ради политичких проблема!Грешка учињена Уставом из 1974. године више се није могла исправити 1999.године. Поготово не у тада актуеним међународним односима.

Аутистична политика логички је ишла ка свом последњем чину!

Десио се погубни искорак политичара ограниченог националшовинизмом, претварања дела МУП србије у паравојну формацију! Ко је био погодан за ту „краткорочну“ мисију борбе за „српске“ интересе? Криминалци и искрене патриоте који су изманипулисани митом о спасу српскох народа. Ко су били „команданти“ тих формација? Аркан? Легија? Војска се поцепала! Официри срби из Крајине и Републике Српске иду у рат а срби из Србије играју фудбал средом и петком!

Какав политички дилетантизам и лакрдија!

Настаје сукоб припадника ВЈ и парвојних формација. Четници против комуњара! Генерали решавају виталне проблеме поделе станова у „цвећари“. Све супротно важећем Уставу. Али ко још поштује Устав и Закон о ВЈ. Важно је шта каже „тата“! Али „тата“ ништа не каже писмено. Само усмено!

Муп је био пун припадника сумњивог морала који су имали легалан статус припадника МУП, легитимације, положаје, плате. Шта су умели да раде? Које школе су завршили? Какав им је досије?

Уместо де се 2000. године радикално расчистило са паравојним формацијама у МУП-у прави се грешка која доводи до убиства премијера. Али корени су дубоки и биће јако тешко да се МУП реши синдрома паравојне формације из 90. година. Што рекао један мој познаник ;“Дете се родило ваља га љуљати“.

Какав је кадар унутрашње контроле У МУП-у? Ако унутрашња контрола ради свој посао како ваља пропусти се не би смели дешавати. Шта раде органи безбедности? Шта ради БИА? Па она мора да зна шта се дешава са припадницима тако важне јединице. Безбедносне провере су основ за рад у тим јединицама! И стална контраобавештајна заштита јединице! Или се ради о дојучерашњим саборцима?

Неко ће морати да преузме улогу Александра Великог, узети мач и пресећи „гордијев чвор“.

Знам и како се то ради! Једноставно промешате кадар као кад мешате карте. При том урадите још нешто, што није за јавност. И резултати ће бити видљиви веома брзо! Потребна је само воља и храброст да се то уради. Одлагање решења води ескалацији проблема!