среда, 5. септембар 2018.

Војни пензионери Србије или аутоимуна болест.



Војни пензионери Србије спремају се да, ко зна по који пут, изразе незадовољство и неслагање због јасне дискриминације у односу на друге пензионере Србије, када  је неосновано оспорено право свим онима који су у пензију отишли пре 2008. године, на 4,21%, и на тај начин трајно им умањена пензија.

Крађа је, тврде и доказују оштећени, чиста као суза а подаци потковани законским одредбама тога времена, више него јасно сведоче о правној неутемељености институција државе која чекић којим дели правду држи чврсто у својим рукама.

Иста власт и ономад је тврдила како војни пензионери немају право на повећање од 11.06% које су добили сви пензионери Србије, судови се прво као правили луди, измишљали разне правне изговоре да не почну да пресуђују у корист војних пензионера, али када је враг однео шалу и „свевишњи од Србије*“ схватио да ће ту бити и разбијених глава у акцији ћекића и реакцији наковња, између којих су се нашле главе војних пензионера, досетио са да убаци подебели комад сунђера на чекић и наковањ дебљине 6,57% и тако амортизује бунт због разбијених глава, признајући да су пензионери у праву!

Али оних 4,21% процената који нису покривени сунђером, ваљда да не призна тотални пораз, доприносе сталном унутрашњем крварењу мозгова војних пензионера, које прети да их одведе у тиху и прерану моралну и физичку смрт.

Физичка смрт је неминовна и, филозофски посматрано, небитно је када ће се и зашто десити, јер живот је само бесконачно кратак  у односу на вечност смрти.  Тиме се ваљда „свевишњи одСрбије“ руководио, с обзиром да инклинира филозофском промишљању јер није пропуштао прилику изненадно му указаној отварањем школског тоалета и других приручних објеката, да са народом који пије пиво док гледа телевизијски екран у кафани „код Тоше на ћоше“, подели одушевљење филозофским делима Шопенхаура и Фридриха Ничеа.

Међутим, тиха морална смрт војних пензионера је много гора од физичке. Свакога дана им се „свевишњи од Србије“ подсмева захваљивањем што су добровољно пристали да му стабилизују диктатуру, својим добровољним прилозима формализованих законом и некаквим уредбама и Закључцима!

Опет, како то бива код људи сумњивог морала, не би „свевишњи од Србије“ тако лако изашао на крај са војним пензионерима без сарадника или ти „штрајкбрехера“ у њиховим редовима међу којима предњачи, судећи према свему, Удружење војних пензионера Србије, које некаквом чудноватом логиком налази оправдања за сваки потез и даје подршку „свевишњем од Србије“ против војних пензионера?

Чудно је то Удружење? Као да има аутоимуну болест! Напада и изједа властите ћелије или, да би било јасније, властито чланство?

Да је само један орган тог Удружења у питању, рецимо глава, не би био проблем променити је, данас модерна медицина може све, али није. Читаво тело Удружења војних пензионера Србији болује од аутоимуне болести и љубоморно чува ту главу која је мегафон тела! Када се чланству УВПС не би крало тих 4,21% па још у просеку око 12% по Закону о ПУНИП, некако бисмо и разумели корене болести али овако....?

Ернест Хемингвеј је написао роман „Збогом оружје“.
Биће да УВПС пише роман „збогом памети“!

А да ли је овом што се дешава војним пензионерима пролазна случајност?
Мислим да није. Само се догодио непријатан историјски заокрет.
Војска је изгубила вишедеценијског мецену – државу!
Припадници војске нису изградили инструменте правне државе, као друге модерне војске, и била је и још увек зависи од воље појединаца, данас од воље „свевишњег од Србије“. Све институције бивших војних формација у СФРЈ, СРЈ, ДЗ СЦГ и данашњој Србији, су далеко од правно уређене институције друштва.

Таква војска, сада војни пензионери, ненавикнути и неспособни да самостално покрену борбу за своја права, чекају нешто или некога, идеолошки дезоријентисани, материјално понижени, морално обесхрабрени, многи без руке, ноге или тешко болесни без могућности да себи обезбеде правовремено и адекватно лечење због сиромаштва социјалног здравства, стамбено незбринути, и надају се поновној заштитничкој улози државе!

А не схватају да би та иста држава најрађе да их нема јер мора да даје паре за њихове пензије уместо да их потроши преко својих банковних рачуна у иностранству.

Оно мало мислећих, одважних и нормалних војних пензионера не мири се са понашањем до сада најгоре власти у Србији и зато планира јавни протест.

Добро би било да војни пензионери престану да ћуте, да вољом победе аутоимуну болест, да не слушају никога, да схвате да ако сада не подрже борбу за своја права да су издали генерације војника које су учили шта је то част и борба за слободу, а наша борба за слободу је борба за наша права, за владавину уставности и законитости, за владавину највишег достигнућа савремене демократије, за владавину права.

Покажимо тиранима да то можемо, будимо пламен који ће покренути раднике, сељаке, поштену интелигенцију, на општу побуну против одласка младих из Србије, против погибија радника због рада на црно, против увоза „Џихад ратника“, против моралне декаденције која се младима сервира из приватних телевизија, против оних који не плаћају порез, против урушавања угледа Војске Србије!

Будимо сложни! Изађимо на протест војних пензионера јер ово је данас наша борба за бољу и модернију Србију!

* Ако сте разумели да је „свевишњи од Србије“ један човек, погрешили сте. Има их на свим нивоима државе. Они су стокраке хидре и множе се простом деобом-долара.