субота, 24. август 2013.

Завршни ударац





Док политичка јавност Србије с нестрпљењем очекује имена домаћих и иностраних спасилаца државних функција, из политичке позадине све јасније на површину излазе индикатори суштине „реконструкције“ Владе.

На сцени је извођење завршног ударца Српске Напредне Странке и господина Томислава Николића. Како је постала пракса, на дан „Д“ председник одлази у званичну посету НР Кини а сву одговорност за евентуални неуспех пребацује, како је то и ред, на Александра Вучића.

Да су истрошени општепљачкашки политички успеси „Петооктобарске револуције“ у организацији „демократских снага“ види се по рејтингу у бирачком телу Србије а и по веома опипљивим индикаторима имовинског стања и напрасних интересовања за бизнис некадашњих лидера странака „демократског блока“. Народу се није могла бесконачно дуго продавати магла , а за реалну продају имовине Србије више није било купаца!

Последњи рецидив „демократије“ господин Млађан Динкић одлази на одређено место у новијој српској историји након испуњења своје улоге синхронизатора између међународне јавности, деморатског и социјалистичког блока Србије и потуног преузимања власти од стране Српске напредне Странке.

Реализација ове давне жеље господина Томислава Николића, правног следбеника Српске Радикалне Странке, вешто модернизоване и примерене актуелним међународним и унутрашњеполитичким односима, спроведена је на веома мудар начин – председнику СПС-а и идеолошки блиском политичком партнеру господину Ивици Дачићу понудио је премијерско место и ставио га у позицију развлаштеног гутача ватре лаганог и суштинског признања шиптарске државе на територији Србије под притиском међународних разбијача Србије, и на тај начин му откинуо патриотски део бирачког тела. Коначно, суштинску власт има Николић преко Александра Вучића. Дошло је време за коначни обрачун у складу са рејтингом Српске Напредне Странке. Нема више поделе власти супротно изборним резултатима! Дошло је време скидања маски и бацања рукавица!

Да би реализовали ову идеју, јавност је препарирана борбом против криминала, што у Србији и није тешко јер скоро да нема никога ко је могао а да није завукао руку у џеп државе, незадовољством рада министара, лошим стањем у економији земље, које траје са мањим осцилацијама од осамдесетих година прошлога века, отварањем афера потенцијалних терористичких акција, прислушкивања, риплијиевски дугих судских процеса, као да за такво стање није одговорна Влада већ нека имагинарна сила.

Спасоносно решење је – доводимо нестраначке личности, признате стручњаке из земље и ностранства да раде посао за који ми нисмо способни јер смо такви какви смо а добро се зна какви смо! А они нису као ми и радиће онако како им каже онај ко их је довео, односно послодавац!Још понеки, јер имају двојна држављанства! Какви неспособни министри и директори јавних предузећа који раде по налогу шефова партија! То је спасоносна формула!

Када се замрзну пензије и социјална давања падају лидери ПУПС-а, када се ограничи или онемогући илегално сервисирање партија из јавних предузећа, падају лидери СПС и других мањинских партија јер СНС има легалне изворе финансирања вршењем већинске власти!

Међутим ни стари вукови, прекаљени магови српске политичке сцене се не дају! Одмах су позвали у помоћ цивилизацијске тековине-шта је са вишепартијским системом, поделом власти у складу са изборним резултатима, шта је са законски стеченим правима пензионера? Шта је са социјалном политиком? Народ мора да преживи! Нема даљег стезања стомака? Народ мора да се греје! Није народ крив што је економска криза погодила Србију! Очигледно, план господе Николића и Вучића неће проћи неокрњен.

Биће то још један блед компромис постојеће политичке гарнитуре на власти који неће донети никакве позитиве резултате за државу Србију осим за саме актере идеје и несумњиво почетак пада рејтинга Томислава Николића и Српске Напредне Странке. Истовремено вероватно ће доћи до анализирања грешака демократског блока, њиховог окупљања око нове идеје коју би бирачко тело прогутало и њеног јачања.

За суштинске промене у Србији потребне су нове идеје и поличке снаге, којих нажалост, за сада нема.