Видимо се на протесту

Грађани Србије,

Потлачена интелигенцијо,

Дискриминисани пензионери,

За који дан, 28. октобра 2014. године, у модерној историји Србије, почеће трећа година примене никада срамније политичке одлуке - легализације отимања дела пензија,  применом дискриминаторског Закона о привременом уређивању начина исплате пензија!

Политичка „елита“ Србије овим Законом озаконила је кршење основног принципа модерне демократије – владавину права, уставности и законитости и инаугурисала владавину воље једног човека или, у најбољем случају уског круга људи око њега, све у складу са наводним притисцима који међународна заједница поставља пред Владу Србије.

Све и да је то тачно, а није, Влада Србије постоји зато да налази најбоља решења којима се обезбеђује функционисање државе у оквирима који су одређени постојећим законима,  а не да своју неспособност исправља и „покрива“ предлагањем и доношењем закона који дискриминишу једну социјалну групу – пензионере!

 Под провидном политичком флоскулом бриге за пензионере чије су пензије мање од 25.000 динара, актуела власт је поделила монолитност ове социјалне групе, поцепала је и изазвала озбиљну подељеност међу пензионерима.Свакако, идеолог оваквог решења које се народним језиком назива отимање, одлучио се на овакву меру играјући на сигурну карту подршке људи са ниским пензијама.

Да је читав Закон, на брзину добро испланирана пљачка пензионера потврђује и чињеница да је веома пажљиво анализиран податак о висини пензија и који проценат „пљачке“ обезбеђује највеће ефекте! Кажемо на брзину, јер Закон нема никакво упориште у реалности, почев од саме породице до ефеката на макро плану. Многи аналитичари су доказали ову тврдњу и није нам намера да се бавимо питањима као што су прогресивно опорезивање енормно богатих људи који су то постали пљачкашким приватизацијама, криминалом и трговином политичке моћи, сивом економијом и организованим криминалом које држава толерише иако се декларативно даноноћно бори против поменутих девијација.

Није ли упутно поставити питање суштине поменутог Закона? Има ли у Закону елемената који упућују на сумњу у намере предлагача Закона. Судећи према свему што је до сада речено – има!

Зато, потлачени део пензионера Србије, а то су пензионери који су у свом радном веку највише одвајали у Фонд ПИО, имају много разлога да грађанским протестима кажу – Не! - организованој пљачки. Не пристајемо више да мирно гледамо како нам се краде део пензије.

Ако смо једнаки пред Уставом и законима, зашто Влада није ударила на све пензије у истом проценту? Шта је са девизним пензијама? Нису настале радом у нашој земљи! У реду, нека онда ти људи живе тамо где су настале! То није цивилизацијски! У реду, тачно. А према нама који смо градили ову земљу јесте цивилизацијски. Значи ако сам градио Немачку, Аустрију или Француску мени се не сме дирати пензија а ако сам градио Србију-може!?Шта је са породицама које имају две пензије које се не умањују!? Добро, можда мало теже разумемо ствари! Или можда ипак разумемо? Рецимо, откуда плате силним партијским намештеницима, када не раде баш ништа у јавним предузећима? Али да не ширимо тему.

Дакле, пезионери Србије, на челу са Удружењем синдиката пензионера Србије и доајенима пензионерских протеста у Србији, војним пензионерима, који су представљени Удружењем синдиката пензионисаних војних лица Србије, излазе на црту борбе за социјална права, на Тргу Николе Пашића, 1. новембра 2016. године у 11. часова.

Пензионери Србије,

Јавни протести су легалан и легитиман начин борбе за социјална права која се темеље на Уставу и законима. Време у коме је држава бринула о нашим правима је далеко иза нас! У времену у коме живимо права остварујемо дијалогом и притиском на актуелну власт која може бити, у зависности од политичких опредељења, мање или више социјална! Устав и закони нам дају правни оквир за нашу борбу. Протест против појединих решења актуелне гарнитуре на власти није атак на државу Србију. Држава Србије је све оно што имамо и што су генерације људи пре нас градили. Држава Србија је и наша територија, наша култура, наш језик, и гробови генерација пре нас. Али, свако од нас, радних људи и грађана је део државе Србије. Власт привремено обавља послове државе јер смо јој ми дали мандат!

Зато имамо право и обавезу да јавно кажемо власти да се не слажемо са неким законима јер нису по вољи народа. Не бира лидер народ већ обрнуто! Зато се глас народа мора слушати. Али, народ мора да каже да се са нечим слаже или не слаже!

Зато, у име боље будућности, кажимо на јавном протесту да се не слажемо са Законом о привременом уређивању начина исплате пензија и подржимо Народну иницијативу о поништењу овог Закона и измену Закона о ПИО.

Видимо се на протесту!

Полемика поводом објаве на ФБ "Пензионери Србије"

 Поштовани читаоци,

Због важности проблема постављам објаву и полемику са уваженим колегом Божидаром Тодоровићем на свој блог.


 Пензионери Србије,

Многим грађанима Београда, а вероватно и других градова у Србији, путем поштанских сандучића, Удружење војних пензионера Србије доставило је обавештење 01 број 272-3 од 29.09 2016 године:
„Предлог народне иницијативе да се неодложно, по хитном поступку, донесу следећи закони:
1. Закон о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС, бр.116/14) и,
2.Закон о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању...... идт, након чега се објашњавају разлози покретања народне иницијативе.
Обавештење су потписали чланови „Иницијативног одбора“, иако у заглављу акта-информације стоји „Главни одбор“, са председником УВПС на челу, Драгањцем Љубомиром.
Због основане сумње, да би у случају да УВПС успе у својој намери да Скупштина Републике Србије прихвати ову иницијативу и донесе „Закон о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија....“, настало стање законске верификације одузетог дела пензије од дана ступања у правно дејство Закона о привременом уређеивању....пензија, до дана престанка важења, што значи да пензионери којима је умањивана пензија неће имати правну могућност за повраћај привремено умањених пензија јер за то неће постојати законска основа.
За оне који не разумеју шта се сугерише доношењем „Закона о престанку важења“ а не о Закону о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС, бр.116/14), како су га дефинисали УСПС и УСПВЛС и завели у писарници Скупштине Србије, дајемо објашњење војним и другим пензионерима да уколико потпишу Народну иницијативу коју сугерише и организује УВПС - трајно се губи право на покретање тужби за привремено неисплаћени део пензије.
Удружење војних пензионера Србије одбило је понуђену сарадњу од стране УСПС и УСПВЛС ради заједничке и координиране акције свих пензионера Србије, тако што није одговорило на два дописа УСПС и УСПВЛС и отпочело активности самостално, на начин који изазива основану сумњу да се припрема Закон којим ће се легализовати досадашње узимање дела наших пензија трајно, без могућности вођења судских спорова за повраћај одузетог дела пензија.
Право је сваког слободног грађанина Републике Србије на правну заштиту своје имовине!
Пензије су имовина!
Потписивањем овако срочене иницијативе УВПС, одузимете себи право на судску заштиту ваше имовине, уколико иницијатива прође у Народној Скупштини Србије и буде донет такав закон!
Војни пензионери имају јако лоше искуство са случајем „11.06%“ и мешањем неких удружења у питања заштите права војних пензионера!
Потпредседник УСПВЛС
за информисање јавности и медије
Арсеније Станковић

Коментари

Božidar Todorović Morate objasniti koji je osnov da se gube trajno prava ako se potpiše inicijativa. Istina je da se nikakav odštetni zahtev sada nemože pokrenuti jer će svaki takav zahtev sud glatko odbiti, zato što je smanjenje izvršeno na osnovu zakona. Naravno da će...Погледај још

Свиђа ми се · Одговори · 14 h

Miso Savic Колега Божидаре,
Трајно се губи право на покретање судског спора уколико се потипише Народна иницијатива коју је саставило УВПС, и ако прође, јер не тражи поништење закона већ престанак важења закона. Али, ако прође оно што ми хоћемо, а то је поништење...Погледај још

Свиђа ми се · Одговори · 14 h

Božidar Todorović Miso Savic Poništeni zakon je pravni osnov da se lica oštećena tim zakonom obeštete i to sa zakonskom zateznom kamatom. Nadam se da se slažete sa ovom konstatacijom. Ali šta se dešava ako se zakon ne poništi.
Ostavimo po strani što među nama ima zanes...Погледај још

Miso Savic Колега Божидаре,
У свему сте у праву осим у једном. Занесењаци и сањалице стварају историју и живе људски живот. Они други отаљавају живот.Занесењаци гурају точак историје напред. Они други само пишу о томе!Уколико се не побунимо против постојећег стања, које можемо без гриже савести назвати организованом и криминалном злоупотребом законодавне власти ради нецивилизацијске дискриминације читаве социјалне групе - пензионера, онда пристајемо на интелектуално и цивилизацијско ропство. Различити су облици побуне социјалне свести! Неки од тих облика побуне и борбе за социјална права проклмовани су Уставом и законима! Све остало је питање наше свести, хоћемо ли или не користити та права. Да вас потсетим, 27. март 1941, 9.март 91, 5.октобар 2000.године.Да не говоримо о светској историји. О дометима тих догађаја и њиховим вредностима сада не говорим ништа. Само о методологији стварања већине! Скупштинска већина се ствара. Нико вам је не поклања! Свака власт настоји да задржи постојеће стање и тиме је по дефиницији реактивна. Зато постоји опозиција. Свака власт представља опозицију као непријатеља постојећем стању. Опозиција мора да буде реална јер тако једино може да постане позиција! Све је ово свима јасно! Зашто онда држите страну позиције у УВПС која, користећи се вашим новцем, опструише борбу занесењака за њихова права. Устврдите ми како је најновија акција УВПС, након мог и Табурићевог предлога да у потписивање Народне иницијативе не треба да идемо без УВПС, и два послата дописа којим их позивамо да усагласимо акцију прикупљања потписа свих пензионера Србије, на које они у својој препотентности или страху од губитка позиција нису ни одговорили, смислена и оправдана, и даћете ми шлагворт за невиђени интелектуални обрачун са свим декадентним духовима који постоје у УВПС! Ако сам и имао скривена надања да бих могао наћи заједнички језик са челним људима тог Удружења, након телефонског разговора са господином Љубомиром Драгањцем, који је био његов монолог својствен људима из одређеног друштвеног миљеа и његовог чињења у вези са Народном иницијативом, схватио сам сву бесмисленост даљег дијалога са таквим људима и интелектуалне дискрапанце међу нама.

С поштовањем,
Арсеније Станковић

Božidar Todorović Miso Savic Možete mi bilo šta zameriti i osporiti svaku moju tezu, ali duboko grešite kada me svrstavate u one koji podržavaju Draganjca. Ja sam svoje mišljenje iznosio o njemu i da ga ukratko ponovim. Po meni je on protuva i hohštapler koji je na čudan i neobjašnjiv način avanzoao u čin generala. On je 1994 godine odbio prekomandu iz Podgorice u Prištini, lično mi je telefonski to saopštio i umesto da završi na vojnom sudu, on dobija prekomandu za Beograd i dobija čin generala. Za mene je UVPS mrtav (bar dok im je Draganjac na čelu) i ne pada mi ni na kraju pameti da ih podržim u bilo čemu a još manje da ih branim. Ja sam ovde iznosio svoje mišljenje o mogućnosti da narodna inicijativa uspe i da se po toj inicijativi sporni zakon poništi. Vaše podsećanje na 27.mart 1941, 9.mart 1991 i 5.oktobar 2000. godine je dobro i može se svaki pojedinačni događaj analizirati i videti šta se postiglo. Događaji od 5.oktobra 2000. godine su doneli da se izvrši neviđenja pljačka i enormno bogaćenje pojedinaca sa jedne strane i neviđeno siromaštvo i beda ogromnog broja ljudi sa druge strane. To je doprinelo da SNS dođe na vlast i da donese sporni zakon. Promena od 5.oktobra 2000 godine je uspela zato što je dostignuta kritična masa od preko milion ljudi koji su izlaskom na ulice uspeli da sruše prethodnu vlast i da postave novu vlast. Koliko ljudi je izašlo na dosadašnjim protestima zbog smanjenja plata i penzija. Koliko glasova je SNS osvojio na izborima 2016 i pored toga što je taj isti SNS krajem 2014 godine doneo zakone o smanjenju plata i penzija. Vojni penzioneri, kojima i ja pripadam imaju pravni osnov za tužbe i proteste zbog 11,06%. Zato mislim da te proteste treba nastaviti, možda to treba proširiti na više gradova a ne samo u Beograd. Možda bi veći efekat postigli ako bi smo sa po desetak ljudi održavali proteste u svim gradovima Srbije pred sedištem sudova jer nas po tom pitanju opstruišu sudovi.
Slučaj smanjenja penzija i plata nije moguće voditi pravnim sredstvima već političkim. Da se to postigne treba obezbediti kritičnu masu ljudi koji podržavaju tu borbu. To nije moguće postići bez podrške velikog broja političkih stranaka koje mogu preko svoje infrastrukture, članstva i aktivista obezbediti masovne izlaske ljudi na ulici. Da vas podsetim da je proteste 5.oktobra organizovao DOS gde je bilo 19 stranaka. Koliko stranaka je do sada uzelo učešće na proteste zbog smanjenja plata i penzija.
Zato sam ukazivao na siguran neuspeh narodne inicijative i potrebu da se sva energija uloži na proteste zbog 11,06%. To je moje mišljenje i valjda imam prava da ga iznesem i da pri tome ne budem etiketiran kao bot ili pristalica UVPS kao što pojedinci u svojim komentarima iznose (i oni imaju pravo na svoje mišljenje). Vi kažete sledeće:
"....које можемо без гриже савести назвати организованом и криминалном злоупотребом законодавне власти ради нецивилизацијске дискриминације читаве социјалне групе - пензионера,..."
Zašto diskriminišete čitavu socijalnu grupu-radnike u državnim i javnim ustanovama i preduzećima (vojna lica, lekari, prosvetni radnici, zdravstveni radnici itd) kojima je ta ista zakonodava vlast smanila plate u istom danu kada je smanila i penzije.

Miso Savic Поштовани колега и земљаче,
Поштени људи као Ви, као и већина људи, често помисле како се ставови, из полемике у којој учествују, односи на њих, што није тачно. Ја знам Ваше мишљење о господину Драгњцу и Ви сте га у полемикама изнели у више наврата.

Miso Savic Наставак, погрешна команда "глупој машини".
Оно што бих Вам саветовао као старији колега јесте да јавно не износите оцене о било коме јер су "истине" које знамо, осим ако нисмо инсајдери, веома релативне. У то време, наређења се нису могла одбити без последица.

Претпоставимо да је ПУ ГШ ВЈ понудила команди 3. армије неког пуковника за неку руководећу дужност а К-дант 3.армије одбио (дискреционо право) да га прими на руководеће место? У том случају, истине постају веома релативне. Али, драги мој колега, расправљати о личним судбинама је бесмислено и то не треба радити.

Дакле, као што сам и очекивао од већине поштених и савесних људи, разумеју да акција коју води УВПС је веома контрадикторна, пуна нејасноћа и ја чиним све да је спречим, јер ако скупе 30000 потписа ( добијам свакодневно извештаје и нема шансе да успе али немам податке како тече акција код других - ПУПС), и Скупштина стварно донесе такав закон којим се неповратно губи оно што су нам узели, онда је то још једна подвала пензионерима Србије!

Опет, ако мислите да смо наивни, грешите! И ми стварамо подршку у Парламенту и хладне главе вагамо шта нам ваља чинити. Треба само имати поверења у нас! А то поверење се потврђује на најбољи начин присуством на протестима јер без јавне манифестације незадовољства нема политичког помака.
Многи пензионери не схватају да смо ми у средишту политичке борбе за власт? Зашто ово тврдим? Зато што се само путем власти могу реализовати политички циљеви као што су поштовање уставности и законитости у једном друштву. Многи, несвесно, деструктивно делују бесмислицама да им је доста политичких странака! Очигледно, многи не схватају суштину парламентарне демократије и легалних начина за реализацију воље одређене социјалне групе.

Зато не треба бити скептичан! Треба се борити! Треба да сви пензионери Београда и они који могу из унутрашњости дођу у Београд 1. новембра на Трг Николе Пашића.
Не треба да се одвајамо. Ми смо један народ! Заједно смо градили ову земљу! Радници, сељаци, професори, доктори, инжињери, војници, полиција! Ко нас то и са каквим циљем дели?

Коначно, ако УВПС више не заступа интересе војних пензионера, или ако не заступа виталне интересе, зашто бисмо финансирали такво удружење? Наведите ми ( мислим на читаоце) и један смислен разлог?

Потпредседник УСПВЛС
за информисање јавности и медије,
Арсеније Станковић

Делите ову полемику и објаву!
Видимо се на протесту!

Драги мој саговорниче

Драги мој саговорниче,

„ Једног јутра монголски ратник Џингис-кан и његова свита изашли су у лов, и док су његови пратиоци носили лукове и стреле, Џингис-кан је држао у руци свог омиљеног сокола – који је био бољи и драгоценији од било које стреле јер је могао да се вине у небеса и оданде види све оно што ниједан људски створ не може да сагледа.

Међутим, упркос полету целе групе, нису успели ништа да пронађу. Разочаран, Џингис-кан се вратио у свој логор, али да не би своје незадовољство искалио на сапутницима, одвојио се од њих и решио да се некуда запути сам.

Остали су у шуми дуже него што су очекивали, и кан је био исцрпљен од умора и жеђи. Због летње врелине потоци су пресушили и оније успео да пронађе ништа за пиће све док неким чудом није угледао млаз воде која је избијала из стене пред њим.

Истог тренутка одгурнуо је сокола са рамена, ухватио мали сребрни пехар који је увек носио са собом и дуго га пунио водом, али кад је већ хтео да га принесе уснама, соко је долетео и одгурнуо му пехар из руку одбацивши га далеко.

Џингис-кан је био гневан, али соко је ипак био његов миљеник и можда је и он био жедан. Опет је ухватио пехар, обрисао га од прашине и изнова почео да га пуни. Кад је чаша већ допола била напуњена, соко је поново налетео и просуо воду.

Џингис-кан је обожавао свог крилатог љубимца, али знао је да ни у јеној прилици не може да дозволи да му овај ускрати поштовање јер увек неко може да посматра тај призор издалека, а потом да исприча његовим ратницима да велики освајач није био у стању да обузда једну обичну птицу.

Овога пута извадио је мач који му је висио о појасу, дохватио пехар и још једном покушао да га напуни – посматрајући једним оком извор, а другим сокола. Чим је видео да има довољно воде, и тек што се спремио да је испија, соко је поново полетео према њему. А тада му је кан непогрешивим замахом пререзао шију.

Али млаз воде је пресахнуо. Решен да утоли жеђ по сваку цену, успео се уза стену тражећи извор. На његово изненађење, заиста је наишао на један зденац воде и  угледао на његовом дну једну од најотровнијих змија из тог краја. Да је попио воду не би више био у свету живих.

Кан се вратио у логор носећи мртвог сокола у рукама. Наложио је да се направи златна статуа птице и уклесао је на њеном крилу:

„Чак и када ти неки пријатељ учини нешто што ти није по вољи, он и даље остаје твој пријатељ“

Наложио је да се на другом крилу уклеше:

„ Свако деловање подстакнуто гневом осуђено је на пропаст“ „!

(Одломак приче  „Џингис –кан и његов соко“ из књиге Паула Коеља „ Бити као река“).

Тог дана, назвао сам председника једног удружења војних пензионера са намером да обрадујем Иницијативни одбор УСПС за организовање потписивања Народне иницијативе и протеста поводом закона којим су пензије војних пензионера октроисане на неодређено време, не бих ли добио потврду да је потписивање петиције коју то удружење војних пензионера спроводи, део заједничког посла УСПС, УСПВЛС и осталих удружења пензионера Србије.

Мотив да донесем радосну вест јесте тај што сам ја био иницијатор да се допис упути том великом удружењу војних пензионера које има потребну инфраструктуру и највеће могућности за организовање таквог посла тврдећи да је то интерес тог удружења, што се показало тачним јер је то удружење донело одлуку да се иде у потписивање петиције. Остало је нејасно – самостално или са другим грађанима Србије и како мисле да технички изведу тај посао у Скупштини и са којим посланичким групама!

Нажалост, с обзиром да то удружење није одговорило на званичан допис, ја сам као иницијатор сматрао да треба да разјасним став тог удружења војних пензионера  и ако је потребно, разговарам о координираној акцији тог удружења, УСПС,УСПВЛС и појединих парламентарних странака.

У кратком разговору са председником тог удружења, неочекивао, доживео сам салву увреда због своје јавне речи, уз тврдњу да све што ја пишем је лаж и неистина. Увреде су завршене констатацијом како  „ имам образа и како ме није срамота да га назовем“ и препотентном констатацијом да „са мном неће више да разговара“!

Не знам зашто али изненада осетих мирис ђибре јер такав вокабулар обично воде људи пред крај печења ракије док се мирис просуте ђибре шири около њих, што ме је јако изненадило, јер је мој саговорник једна веома културна и образована особа и ја је изузетно уважавам као личност, али сматрам да удружење којем председава не штити интересе војних пензионера Србије на делотворан начин.

Сагласно мом убеђењу ( које не мора да је исправно, али већина каже да јесте, укључујући и чланство тог истог удружења), користим се својим демократским правом на слободу говора и јавне речи. И та моја јавна реч увек је одговор на текстове или саопштења тог удружења, која су толико нелогична да једноставно провоцирају свакога ко има имало свести и савести и смисао за реалност.

Дакле, стајем иза сваке написане реченице у својим колумнама!

Ја нисам Свевишњи да обдарим људе способношћу да схвате суштину мојих текстова!

Ја могу да покушавам, али не могу да натерам људе, који и даље мисле да је њихово поимање збиље универзална истина-лема о којој нема смисла полемисати када је они саопште и да се свако друго мишљење мора санкционисати као јерес!

Мој саговорник ми каже да треба да се стидим што сам га назвао?

Што би рекао мој пријатељ, новинар Милош Васић – „чега да се стидим, молићу лепо“!

Да се стидим чињеница да нисмо добили повећање као и сви пензионери Србије, и да нам и даље узимају део пензије?

Да се стидим што пишем да су нас адвокати одрали ко „Муса јарца“?

Да се стидим што су неке надобудне величине себи дали за право да тумаче законе?

Да се стидим што тврдим да се чином одбијања да се стане на чело протеста војних пензионера Србије, без обзира на разлоге које делимично прихватам, посејала клица разбијања удружења што је свакодневна истина? Ако нисам у праву објасните ми на логичан начин откуда одвајање војних пензионера у Апатину, Нишу, Београду?

Да се стидим чињенице што покушавам да вам ставим до знања да лидери морају да коначно кажу – за мном војни пензионери, и понесете терет истине о нама! Ако имате леђа за тако нешто, имате подршку свих!

Ако немате леђа да поднесете тај превелики терет онда чините како мислите да је најбоље. Али онда, морате бити спремни да истрпите критике својих одлука и да бираним речима, на културан начин, са уважавањем саговорника, саопштите на аргументован начин да је  критика неаргументована.

Ароганција је сигуран знак немоћи! Она је одговор на чињеницу да се пред нашим очима одвија негативан процес разбијања јединства војних пензионера хтели ми то да признамо или не!

Када би ароганција била чаробни одговор за постојеће проблеме ја бих онда имао много разлога да то будем – ако ни због чега другог оно због чињенице да сам у мојој породици трећа генерација војника ове државе и да у Војнотехничку академију нисам отишао из Београда ради егзистенције јер ми је отац био официр и због чињенице да вашар и циркус „Медрано“ нису били мој једини избор већ Југословенско драмско позориште и Народно позориште!

Зато, драги мој саговорниче, никада себи нећу дозволити да саговорника ословим са ти, да наступам са позиције умишљене силе која је тако својствена ароганцији.

Скромност и љубав према истини се не стичу чином него домаћим васпитањем.

Коначно, драги мој саговорниче, вратите се на почетак колуме и поново прочитајте причу Паула Коеља. Сигурно сте много тога пропустили. Учините то још једном!

Не, станите, немојте да изговорите то што сте наумили. Ароганција је израз немоћи!

Вратите се на почетак колумне!