Употреба
народа у тако омиљеном српском риалитију званом избори поново је на програму
политичких странака. Како којој странци наводно нарасте рејтинг, према
нарученим резултатима властитих истраживачких кућа, одмах се поставља питање
прерасподеле власти.
Како крупну,
системску и на Уставу Србије засновану прерасподелу власти није могуће извести
без избора, а народ воли привид учествовања у демократији, политичари му са
задовољством гурају у гладна уста привид уместо реалности.
Опет,
реалност је сурова. Дугогодишња криза транзиције у свим областима, појачана
немилосрдним тржишним законима који владају у земљама Европске уније којима
Србија тежи, не остављају места за реалну наду у боље сутра у наредних
двадесетак и више година. То је реалност. Србија ће морати да плати високу цену
коју су јој одредили светски и европски моћници, без икакве гаранције да ће
једнога дана постати равноправан члан те богате заједнице народа.
Само
политички дилетанти верују у флоскулу о лепој будућности Србије. Европска
политика према Србији то никада није била у савременој историји. Европа Србију
види као извор јефтине радне снаге и јефтиних природних ресурса. И ту је крај,у
датим условима, сваког даљег академског, добронамерног или злонамерног,
наклапања о светлој будућности.
Има ли
излаза из овако песимистичке процене. Има! Али он није у вечитом узимању „повољних“
кредита да би се обезбеђивао социјални мир и опстанак власти која је у свакој
варијанти проевропска, иако је до доласка на власт имала тврду нациналистичку,
социјалдемократску или демократску оријентацију. Уосталом, српска политичка
сцена показује да наводни програми странака на леве десне или центре немају
никакве везе са декларисаним и да имају једини циљ манипулацију бирачима ради
освајања власти ради личног богаћења малог броја људи.
Излаз је
у властитом раду на јачању економске, војне и спољнополитичке моћи који мора
бити осмишљен у институцијама система.Морају суштински да се реафирмишу
принципи владавине устава и права. Међутим, таква оријентација захтева озбиљан
и дуготрајан рад на који наши политичари, навикли на политичку симултанку, нису
спремни!
Зато,
када год држава дође у било који облик кризе, потеже се спасоносни риалити,
избори! Политички рингишпил поново ради, пуни су медији задужени за одвраћање
пажње народа од горућих социјалних, економских, територијалних, војних и
спољнополитичких проблема.
Коме
избори доносе бољитак. Да будемо реални! Запад на наше изборе гледа као на
унутрашњу борбу за власт која нема везе са његовим економским и политичким
интересима у Србији. Народ од њих нема никакве кориси већ само штете јер избори
иду преко његових леђа. Зашто би онда народ плаћао одмеравање снага политичких
противника. Нека се сами бирају уколико мимо периода предвиђених Уставом и
законима желе да прекомпонују власт у земљи. У флоскуле да ће избори у Србији
донети нешто ново и боље не верују ни студенти прве године факултета политичких
наука. Једноставно, таква очекивања немају утемељење у реалном животу. Донеће
само армију нових, на власт и новац алавих чланова који ће настојати да
материјализују изборне „победе“. Рингишпил ће наставити да ради. И зашто би
народ учествовао у томе. Зар није јефтиније и поштеније према народу да сами
реше проблем властитих амбиција!
Могли би
да буду и политички опрезнији! Милошевић је изгубио изборе на основу „правих
процена“ о рејтингу у народу. Иста судбина задесила је господина Тадића.
Има она мудра
изрека, неки кажу кинеска:“Паметан човек удара у камен само једном, будала више
пута“.
