Четке и метле.

Пре неки дан, Главни одбор ПУПС-е одржао је седницу- перформанс за медије у Центру „Сава“ – са углавном безличним садржајем и циљем у још проблематичнијој режији политички недораслог др. Милана Кркобабића.

Да се политичка мудрост не наслеђује очигледан је пример др. Милан Кркобабића који од оца др. Јована није наследио ама баш ништа од те мудрости, осим председничке столице, и озбиљно прети да уништи дело свога оца који је, хтели то да признамо или не, за живота штитио интересе пензионера Србије. За пензионере није релавантна позадина дела др Јована Кркобабића, већ суштина – права пензионера нико није смео да дира!

Господин министар без портфеља ( то су они министри којима се даје да нешто раде у складу са вољом премијера, али не морају ништа да раде, нешто као резервна енергија која се ангажује у „пику“, када треба додатно манипулисати одређеном друштвеном групом, као што је то сада случај, пред председничке и вероватне парламентарне изборе), Др Милан Кркобабић, невешто, рекло би се поприлично дилетантски- што је постала препознатљива карактеристика неких министара- настоји да оваквим и сличним перформансима убеди пензионере Србије како је ПУПС још увек некаква реална политичка сила?

Након свих дешавања која су задесила пензионере Србије, посебно војне пензионере и високообразовани кадар пезионера Србије са „високим“ пензијама, грубим кршењем свих повеља о људским правима и забрани дискриминације по овој основи, несувисле пароле др Милана Кркобабића, тако својствене времену соцреализма, из кога поменути министар тешко да може да учини корак напред, заслужују да се коментаришу једино са – село гори а Кркобабић о поштама!

Слушајући његов јавни наступ, у емисији  РТС у којој његови саговорници нису могли да сакрију подсмехе, и на Главном одбору ПУПС-е, све више нас уверавају да је господин др Милан Кркобабић идеалан промотер једино за отварање пословница Поште на југоистоку Србије. Посебно нас одушевљава чињеница да се ПУПС побринуо да се тим пензинерима обезбеди „брз“ нтернет и услуга плаћања комуналија, без да иду у Пирот, Белу Паланку или Бабушницу, и тако им отворио прозор у свет обмана и лажи. Очекивао сам да др. Милан Кркобабић објасни одушевљеним мештанима да су то дигитализоване централе и системи веза, да им прича о предностима које ће дигитализација донети развоју сточарства, пољопривреде и заустављању миграције и беле куге која је постала опаснија од било које безбедносне претње за пригранична подручја са Бугарском, али од свега тога ништа из два проста разлога. Први је што поменути министар вероватно нема појма о свему томе а други је што је његов искључив циљ да обезбеди гласове за владјућу већину.

Такав ПУПС себе проглашава заштитником пензионера Србије?

Та партија, као и многе друге, више не постоји, осим неколицине људи који настоје да живе на грбачи пензионера који још увек не схватају шта се дешава!

Фасцинантна је упорност којом господин др. Кркобабић продаје пензионерима „Потемкинова села“ и нуди заштиту интерса која све више личи на класично рекетирање. Коначно није ли и сам запретио да ко не гласа за актуелну коалицију може џаба да чека поштара са пензијом!

За такве противуставне изјаве иде се у апс због кривичног дела изазивања панике и ширења лажних вести, а господин др. Кркобабић постаје министар без ресора.

Неко је изгледа добро проценио да су способности господина др Кркобабића веома употребљиве у отварању пошта по забитим деловима Србије, у којима живе искључиво пензионери, а рађају се једино по које јагње и јаре, јер су млади одавно отишли „преко“ да потроше силно богатство стечено у Србији!

Међутим, поставља се питање смислености ангажовања др. Кркобабића? Могу ли гласови неколико стотина неиформисаних пензионера надоместити сигуран губитак стотина хиљада гласова пензионера након продаје њихових уставом и законима гарантованих имовинских права?

Зато ме политички перформанси господина др. Милана Кркобабића све више подсећају на обећања господина Шећероског из периода председничких избора и рађања демократије 90. година. На срећу, пензионери су еволуирали и знаће да казне све оне који то заслужују на предстојећим изборима а „ четке и метле“ ће морати да прораде ако желимо да са себе сперемо муљ у коме смо се нашли, не нашом вољом!

Какофонија из Браће Југовића 19.

Удружење војних пензионера Србије огласило се 6. децембра 2016. године текстом „ Тамбурашка диверзија Јована Тамбурића на истину“ путем званичног сајта, којим је председник Удружења, господин Љубомир Драгањац изнео своје виђење акуелне политичке ситуације у коју су, вољом актуелне власти, инволвирани интереси војних пензионера Србије али и интереси материјално угрожених припадника Војске Србије, неадекватним покушајем да се актуелни друштвени проблеми пребаце на терен обрачуна са једним човеком, председником Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, господином Јованом Тамбурићем.

Након неколико саопштења председника УВПС, читаоцима је постала јасна чињеница да уважени господин није кадар да се јавно експонира као озбиљан аналитичар српске политичке сцене и у том контексту није ни реално очекивати од њега да разуме место и улогу организације на чијем је челу.

Повод за храбрији али невешт излет уваженог господина Љубомира Драгањца, у свет јавне полемике вероватно се налази у чињеници да је на препознато рађање једне нове социјалне снаге – свих пензионера Србије и синдиката у Војсци и полицији, што свакао није чињеница коју треба игнорисати јер се грубо меша у наметнуту атомизацију интереса друштвених група и политичких странака у Србији, и да је за такав излет добио „ветар у леђа“.

Преплашен чињеницом да је неко у име војних пензионера говорио на протесту Војног синдиката Србије, навикнут да не ради ништа док му неко одозго не каже шта, господин Драгањац је брже боље о својој лојалности известио председника Владе Србије. Нажалост, чињеница је да је на протесту говорио Јован Тамбурић у име политички свесних војних пензионера Србије остаје, и господин Драгањац има проблем да ће му се ускоро захвалити на ограниченој способности држања под контролом војних пензионера. Формално, господин Драгањац је у праву када се хвата за сламку некоректног представљања господина Тамбурића. Али само то! Суштина остаје- све је више чланова УВПС који су присутни на протестима и све је веће осипање чланства тог удружења, мада, не може се негирати чињеница да је то удружење има бројно чланство.

Оно што то Удружење чини минорним јесте одсуство заступања битних интереса властитог чланства, које креира господин Љубомир Драгањац. Истина је да ово удружење има добре социјалне програме, а још већа истина је да у том удружењу већину чине разумни чланови.

Оно што господин Драгањац није могао да сакрије у свом трактату о истини јесте да се пензионери повезују са политичким странкама!

Тачно господине Драгањац! Ја сам највећи заговорник програма да војни и други пезионери Србије своја права могу да остваре само кроз институције парламентарне демократије. Сваки Ваш даљи покушај обарања ове тезе био би још један показатељ Ваше политичке необразованости или лицемерја. За почетак објасните место и улогу господина Константина Арсеновића, потпредседника ПУПС-е и Скупштине Србије, и на чијим гласовима је то постао?

О очекиваном бесмислу Ваше анализе „диверзије Јована Тамбурића на истину“не вреди трошити речи јер осим личних увреда, аргумената нема.

Један детаљ залужује пажњу.

Незаинтересован за оно што чини Удружење војних пензионера Србије, ја сам предложио УСПС да Вам се дописом обратимо с циљем да заједно спроведемо Народну иницијативу и дословно сам тврдио оно што и ви тврдите и то јесте истина-да имате најбољу ифраструкруру и да бисмо заједно вероватно постигли много више, рачунајући да ви имате подршку позиције а ми делова опозиције.

Ви сте у својој препотенцији и политичкој послушности-ћутали.На допис нисте одговорили. Инсистирао сам код председника УСПС да Вам поново пошаљемо допис, рачунајући барем на културу дијалога. И тада сте ћутали! Онда сам преузео обавезу да Вас назовем телефоном, што сам и учинио!

Ви знате садржај Вашег монолога! Култура дијалога, комуникације и домаћег васпитања ми не дозвољава да трошим време. објашњавајући да критика функције није критика личности.

Сасвим погрешно закључили сте да ми покушавамо да искористимо УВПС за своје циљеве. То није немогућ мотив неких људи. Али мотив УСПС, УСПВЛС као и мој лични, били су крајње поштени и у интересу пензионера Србије! Нажалост Ви то или не можете или не смете да схватите!

Такође, критизерски оцењујете формирање Координационог тела, јер сте у својој препотентности неинформисани. Идејни творци формирања Координационог тела били смо Вуликић Милован и ја. Ја сам на три састанка инсистирао да Миле Бјеливук формализује ФБ групу, као човек који је имао највеће поверење чланова те групе и Миле је то прихватио тек након трећег састанка-на моје инсистирање. Јован Тамбурић са тим нема никакве везе.

Намерно, 13.маја 2015. године, разговарао сам са једним генералом, и замолио га да вас назове и пренесе мој предлог да организујете састанак свих „фракција“ војних пензионера. Случајно или не, увече се на вашем сајту појавило саопштење да ће састанак бити 25. маја ( датум небитан). У међувремену сам се састао са генералом Костом Арсеновићем два пута у намери да видимо као да спречимо даље растакање монолитности војних пензионера Србије. Константин Арсеновић се декларисао као члан ПУПС-е који са војним пензионерима скоро да нема никакве везе?

Коначно, господо, шта је спорно и шта је „неистина“ у обраћању господина Јована Тамбурића јавности. Која је суштина „диверзије“. Ви се исувише лако упуштате у оцене за које немате аргументе. Називате удружења војних пензионера „минорним“ мислећи на малобројно чланство? Какав је смисао свега тога? Чије ви то интерсе штитите? Да ли се вама не одбија сваког месеца од пензије? Јесте ли због тога сретни? Да ли вам се чини да сте дискримисани или привилеговани? Зашто вам се сваког месеца осипа чланство а расте код других удружења. Да ли је могуће да смо баш сви ми необразована маса којој смисао политичког живота треба да одреди некакво руководство Удружења војних пензионера Србије.

Ако већ не смете да пустите на вољу свом гласу здравог разума, не спутавајте оне који имају потребу да буду на страни истине, правде и борбе за бољу Србију. Останите да живите у љуштурама идеолошке прошлости у којима сте и те како добро пливали. Ништа вам не замерам! Сви смо били део тога! Не морате ни да будете „мслећа бића“. То је ваше право.

Али, сваки ваш напад на оне који се боре за уставност и законитост у Србији, биће адекватно раскринкаван.

И понављам, једини начин да војни пензионери Србије буду поново јединствени јесте да сами чланови смене актуелно отуђено руководство УВПС.Ако то не учине саучесници су у разбијању јединства војних пензионера Србије!

Имате ви дивне и способне људе и надасве поштене!

Знам многе!  

И сви мислимо исто!
Пренео сам вам њихове речи!