недеља, 25. децембар 2016.

Четке и метле.




Пре неки дан, Главни одбор ПУПС-е одржао је седницу- перформанс за медије у Центру „Сава“ – са углавном безличним садржајем и циљем у још проблематичнијој режији политички недораслог др. Милана Кркобабића.

Да се политичка мудрост не наслеђује очигледан је пример др. Милан Кркобабића који од оца др. Јована није наследио ама баш ништа од те мудрости, осим председничке столице, и озбиљно прети да уништи дело свога оца који је, хтели то да признамо или не, за живота штитио интересе пензионера Србије. За пензионере није релавантна позадина дела др Јована Кркобабића, већ суштина – права пензионера нико није смео да дира!

Господин министар без портфеља ( то су они министри којима се даје да нешто раде у складу са вољом премијера, али не морају ништа да раде, нешто као резервна енергија која се ангажује у „пику“, када треба додатно манипулисати одређеном друштвеном групом, као што је то сада случај, пред председничке и вероватне парламентарне изборе), Др Милан Кркобабић, невешто, рекло би се поприлично дилетантски- што је постала препознатљива карактеристика неких министара- настоји да оваквим и сличним перформансима убеди пензионере Србије како је ПУПС још увек некаква реална политичка сила?

Након свих дешавања која су задесила пензионере Србије, посебно војне пензионере и високообразовани кадар пезионера Србије са „високим“ пензијама, грубим кршењем свих повеља о људским правима и забрани дискриминације по овој основи, несувисле пароле др Милана Кркобабића, тако својствене времену соцреализма, из кога поменути министар тешко да може да учини корак напред, заслужују да се коментаришу једино са – село гори а Кркобабић о поштама!

Слушајући његов јавни наступ, у емисији  РТС у којој његови саговорници нису могли да сакрију подсмехе, и на Главном одбору ПУПС-е, све више нас уверавају да је господин др Милан Кркобабић идеалан промотер једино за отварање пословница Поште на југоистоку Србије. Посебно нас одушевљава чињеница да се ПУПС побринуо да се тим пензинерима обезбеди „брз“ нтернет и услуга плаћања комуналија, без да иду у Пирот, Белу Паланку или Бабушницу, и тако им отворио прозор у свет обмана и лажи. Очекивао сам да др. Милан Кркобабић објасни одушевљеним мештанима да су то дигитализоване централе и системи веза, да им прича о предностима које ће дигитализација донети развоју сточарства, пољопривреде и заустављању миграције и беле куге која је постала опаснија од било које безбедносне претње за пригранична подручја са Бугарском, али од свега тога ништа из два проста разлога. Први је што поменути министар вероватно нема појма о свему томе а други је што је његов искључив циљ да обезбеди гласове за владјућу већину.

Такав ПУПС себе проглашава заштитником пензионера Србије?

Та партија, као и многе друге, више не постоји, осим неколицине људи који настоје да живе на грбачи пензионера који још увек не схватају шта се дешава!

Фасцинантна је упорност којом господин др. Кркобабић продаје пензионерима „Потемкинова села“ и нуди заштиту интерса која све више личи на класично рекетирање. Коначно није ли и сам запретио да ко не гласа за актуелну коалицију може џаба да чека поштара са пензијом!

За такве противуставне изјаве иде се у апс због кривичног дела изазивања панике и ширења лажних вести, а господин др. Кркобабић постаје министар без ресора.

Неко је изгледа добро проценио да су способности господина др Кркобабића веома употребљиве у отварању пошта по забитим деловима Србије, у којима живе искључиво пензионери, а рађају се једино по које јагње и јаре, јер су млади одавно отишли „преко“ да потроше силно богатство стечено у Србији!

Међутим, поставља се питање смислености ангажовања др. Кркобабића? Могу ли гласови неколико стотина неиформисаних пензионера надоместити сигуран губитак стотина хиљада гласова пензионера након продаје њихових уставом и законима гарантованих имовинских права?

Зато ме политички перформанси господина др. Милана Кркобабића све више подсећају на обећања господина Шећероског из периода председничких избора и рађања демократије 90. година. На срећу, пензионери су еволуирали и знаће да казне све оне који то заслужују на предстојећим изборима а „ четке и метле“ ће морати да прораде ако желимо да са себе сперемо муљ у коме смо се нашли, не нашом вољом!




среда, 14. децембар 2016.

Какофонија из Браће Југовића 19.





Удружење војних пензионера Србије огласило се 6. децембра 2016. године текстом „ Тамбурашка диверзија Јована Тамбурића на истину“ путем званичног сајта, којим је председник Удружења, господин Љубомир Драгањац изнео своје виђење акуелне политичке ситуације у коју су, вољом актуелне власти, инволвирани интереси војних пензионера Србије али и интереси материјално угрожених припадника Војске Србије, неадекватним покушајем да се актуелни друштвени проблеми пребаце на терен обрачуна са једним човеком, председником Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, господином Јованом Тамбурићем.

Након неколико саопштења председника УВПС, читаоцима је постала јасна чињеница да уважени господин није кадар да се јавно експонира као озбиљан аналитичар српске политичке сцене и у том контексту није ни реално очекивати од њега да разуме место и улогу организације на чијем је челу.

Повод за храбрији али невешт излет уваженог господина Љубомира Драгањца, у свет јавне полемике вероватно се налази у чињеници да је на препознато рађање једне нове социјалне снаге – свих пензионера Србије и синдиката у Војсци и полицији, што свакао није чињеница коју треба игнорисати јер се грубо меша у наметнуту атомизацију интереса друштвених група и политичких странака у Србији, и да је за такав излет добио „ветар у леђа“.

Преплашен чињеницом да је неко у име војних пензионера говорио на протесту Војног синдиката Србије, навикнут да не ради ништа док му неко одозго не каже шта, господин Драгањац је брже боље о својој лојалности известио председника Владе Србије. Нажалост, чињеница је да је на протесту говорио Јован Тамбурић у име политички свесних војних пензионера Србије остаје, и господин Драгањац има проблем да ће му се ускоро захвалити на ограниченој способности држања под контролом војних пензионера. Формално, господин Драгањац је у праву када се хвата за сламку некоректног представљања господина Тамбурића. Али само то! Суштина остаје- све је више чланова УВПС који су присутни на протестима и све је веће осипање чланства тог удружења, мада, не може се негирати чињеница да је то удружење има бројно чланство.

Оно што то Удружење чини минорним јесте одсуство заступања битних интереса властитог чланства, које креира господин Љубомир Драгањац. Истина је да ово удружење има добре социјалне програме, а још већа истина је да у том удружењу већину чине разумни чланови.

Оно што господин Драгањац није могао да сакрије у свом трактату о истини јесте да се пензионери повезују са политичким странкама!

Тачно господине Драгањац! Ја сам највећи заговорник програма да војни и други пезионери Србије своја права могу да остваре само кроз институције парламентарне демократије. Сваки Ваш даљи покушај обарања ове тезе био би још један показатељ Ваше политичке необразованости или лицемерја. За почетак објасните место и улогу господина Константина Арсеновића, потпредседника ПУПС-е и Скупштине Србије, и на чијим гласовима је то постао?

О очекиваном бесмислу Ваше анализе „диверзије Јована Тамбурића на истину“не вреди трошити речи јер осим личних увреда, аргумената нема.

Један детаљ залужује пажњу.

Незаинтересован за оно што чини Удружење војних пензионера Србије, ја сам предложио УСПС да Вам се дописом обратимо с циљем да заједно спроведемо Народну иницијативу и дословно сам тврдио оно што и ви тврдите и то јесте истина-да имате најбољу ифраструкруру и да бисмо заједно вероватно постигли много више, рачунајући да ви имате подршку позиције а ми делова опозиције.

Ви сте у својој препотенцији и политичкој послушности-ћутали.На допис нисте одговорили. Инсистирао сам код председника УСПС да Вам поново пошаљемо допис, рачунајући барем на културу дијалога. И тада сте ћутали! Онда сам преузео обавезу да Вас назовем телефоном, што сам и учинио!

Ви знате садржај Вашег монолога! Култура дијалога, комуникације и домаћег васпитања ми не дозвољава да трошим време. објашњавајући да критика функције није критика личности.

Сасвим погрешно закључили сте да ми покушавамо да искористимо УВПС за своје циљеве. То није немогућ мотив неких људи. Али мотив УСПС, УСПВЛС као и мој лични, били су крајње поштени и у интересу пензионера Србије! Нажалост Ви то или не можете или не смете да схватите!

Такође, критизерски оцењујете формирање Координационог тела, јер сте у својој препотентности неинформисани. Идејни творци формирања Координационог тела били смо Вуликић Милован и ја. Ја сам на три састанка инсистирао да Миле Бјеливук формализује ФБ групу, као човек који је имао највеће поверење чланова те групе и Миле је то прихватио тек након трећег састанка-на моје инсистирање. Јован Тамбурић са тим нема никакве везе.

Намерно, 13.маја 2015. године, разговарао сам са једним генералом, и замолио га да вас назове и пренесе мој предлог да организујете састанак свих „фракција“ војних пензионера. Случајно или не, увече се на вашем сајту појавило саопштење да ће састанак бити 25. маја ( датум небитан). У међувремену сам се састао са генералом Костом Арсеновићем два пута у намери да видимо као да спречимо даље растакање монолитности војних пензионера Србије. Константин Арсеновић се декларисао као члан ПУПС-е који са војним пензионерима скоро да нема никакве везе?

Коначно, господо, шта је спорно и шта је „неистина“ у обраћању господина Јована Тамбурића јавности. Која је суштина „диверзије“. Ви се исувише лако упуштате у оцене за које немате аргументе. Називате удружења војних пензионера „минорним“ мислећи на малобројно чланство? Какав је смисао свега тога? Чије ви то интерсе штитите? Да ли се вама не одбија сваког месеца од пензије? Јесте ли због тога сретни? Да ли вам се чини да сте дискримисани или привилеговани? Зашто вам се сваког месеца осипа чланство а расте код других удружења. Да ли је могуће да смо баш сви ми необразована маса којој смисао политичког живота треба да одреди некакво руководство Удружења војних пензионера Србије.

Ако већ не смете да пустите на вољу свом гласу здравог разума, не спутавајте оне који имају потребу да буду на страни истине, правде и борбе за бољу Србију. Останите да живите у љуштурама идеолошке прошлости у којима сте и те како добро пливали. Ништа вам не замерам! Сви смо били део тога! Не морате ни да будете „мслећа бића“. То је ваше право.

Али, сваки ваш напад на оне који се боре за уставност и законитост у Србији, биће адекватно раскринкаван.

И понављам, једини начин да војни пензионери Србије буду поново јединствени јесте да сами чланови смене актуелно отуђено руководство УВПС.Ако то не учине саучесници су у разбијању јединства војних пензионера Србије!

Имате ви дивне и способне људе и надасве поштене!
Знам многе!  
И сви мислимо исто!
Пренео сам вам њихове речи!








понедељак, 28. новембар 2016.

Генералу нема ко да одговори.





Таман сам се понадао да ћу Дан Републике, 29. nовембар дочекати у блаженом миру и спокојству, када ме  непријатно изненади колега питањем јесам ли прочитао шта је премијеру Србије написао председник Удружења војних пензионера Србије, господин Љубомир Драгањац, генерал-потпуковник ВЈ у пензији?

Отворим званични сајт тог удружења, чије се коришћење плаћа парама чланова тог Удружења војних пензионера, од којих 90% и не зна да користи нити има компјутер те је реална претпоставка да појма немају коме све њихов председник пише „писма“, и видим да се председник тог Удружења писмом обратио премијеру Србије, господину Александру Вучићу а за сваки случај о томе копијама информисао и остале високе функционере државе како би им било јасно ко коме пише писма!?

Истине ради, господин Љубомир Драгањац редовно пише писма разним ауторитетима али генералу нико, ко је значајан, не одговара! Такав игнорантски став државних функционера према председнику тако важног Удружења војних пензионера, може да значи да они нису у стању да схвате значај,место и улогу председника тог Удружења у друштвеном животу Србије или, што је вероватније, да га „ ич „ не уважавају!

Има једна пословица, многи кажу да је кинеска, али ја то нећу да тврдим да ми се не би импутирало како због неких чињеница навијам за кинеску мудрост, која гласи да мудар човек само једном удара у исти камен а будала више пута!

Елем, овога пута господин Љубомир Драгањац у својству председника УВПС обавештава премијера Србије да он нема никакве везе са организацијом протеста Војног синдиката Србије?

Па шта?

Нема ни мој комшија Пера, члан УВПС, и није му пало на памет да обавештава премијера о томе!

Међутим, постоје две зачкољице.

Прва је очигледна грешка председника Војног синдиката Србије у најави следећег говорника, господина Јована Тамбурића, пуковника у пензији, иначе председника Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, као  „председника удружења војних пензионера „ што јесте основ да господин Драгањац да деманти путем срдстава јавног информисања али само ради појашњења око званичних назива. При том, господин Драгањац не зна како се зове удружење коме је Јован Тамбурић председник и нетачно информише премијера и чланове Владе, што би могло бити и дезинформација.
Такође, господин Драгањац не зна ни како се зове Удружење синдиката пензионера Србије, које назива Синдикатом пензионера Србије у званичном писму премијеру Србије.

Господин Драгањац се жали премијеру Србије на медије због уношења забуне око тога ко подржава а ко не подржава актуелну власт, а својом неозбиљношћу томе највише доприноси.

Такође, господин Драгањац показује неразумевање бића кривичног дела лажног представљања јер господин Тамбурић нији никада јавно изговорио да је он председник УВПС! Таквим чином господин Драгањац даје основе за сумњу да је извршио кривично дело клевете, мада је таква тврдња на климавим ногама, јер није јасно на кога се жали господин Драгањац, на председника Војног синдиката Србије или на председника непостојећег удружења војних пензионера или на новинаре медија, што читаву ствар премешта у подручје комедије!

Друга зачкољица је много битнија, а то је чињеница да већина војних пензионера не доживљавају Удружење војних пензионера Србије као своју матичну и репрезентативну организацију, што се у јавности експонирају све више као друга удружења и што пробијају медијску блокаду, и зато господин Драгањац има насушну потребу да се огради од војних пензионера који су били на протесту. Уверавамо га да је потреба обострана-и војни пензионери имају потребу да се ограде од његових ставова.

Нажалост, главни кривац јесте отуђено руководство УВПС које није у стању да схвати ново место и улогу удружења војних пензионера, међу чијим члановима нема нити једног који не жели добро својој Војсци и држави Србији, и који није забринут због урушавања одбрамбених потенцијала Србије.

Што је још жалосније, руководство тог удружења, заробљено у идеологији једнопартијског система, лак је плен превејаних политичара у политичкој игри остваривања партикуларних интереса мањине на рачун необразоване већине.






недеља, 6. новембар 2016.

У сусрет Народној иницијативи






Оно што су пензионери имали да кажу Влади, Народној Скупштини и Уставном Суду Србије рекли су на Тргу Николе Пашића и протестном шетњом. 

Рекли су да је протест пензионера Србије, у организацији Удружења синдиката пензионера Србије и Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, или да користимо колоквијални назив, Удружење синдиката војних пензионера Србије, увод  и припрема за веома захтевну и свеобухватну акцију пензионера Србије за скупљање 30.000 потписа у року од 7 дана, како би у Скупштини Србије покренули расправу о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и закона о изменама Закона о ПИО којим је 2014. године обустављено редовно, два пута годишње усклађивање пензија у складу са растом цена и порастом БНД.

Протест је оправдао очекивања и постигнути су постављени циљеви! Информисана је домаћа и страна јавности да су се ПУПС и Удружење војних пензионера Србије, због тог што не штите интересе пензионера, сами дискредитовали и престали да буду легитимни заступници интереса пензионера Србије.

Упозната је јавност Србије са борбом за поштовање уставности и законитости коју подржавају многа удружења пензионера Србије, синдиката и парламентарних странака. Многи дају дискретну подршку, али и то је разумљиво јер људи поред општих имају и посебне интересе.

Оно што је веоба битно јесте да протест није  доживео осуду нити једног грађанина, нити једног удружења, нити једне парламентарне странке. Бесмисленим саопштењем огласио се једино Покрет социјалиста Александар Вулин и нанео моралну штету својим члановима.

Делимично је пробијена медијска блокада, и са задовољством констатујемо да су поједини медији константно присутни и објективно извештавају о активностима пензионера. Нисмо задовољни односом јавног сервиса грађана –РТС, и покушавамо да нађемо начине да јавни сервис грађана буде присутнији у извештавању о социјалним проблемима 1.780.000 пензионера Србије.

Сада нам предстоји организација посла у вези са потписивањем Народне иницијативе. У овај посао треба да се укључе сва удружења пензионера Србије.

Многи ће поставити питање зашто би они којима пензије нису смањиване потписивали иницијативу о поништењу спорног Закона. Одговор је -зато што је такав закон дискриминаторски и цепа јединство пензионера. И зато што се и тој категорији пензионера  пензија не усклађује на начин како је одређено Законом о ПИО! Ако се привреда не опорави и држава не успе да изађе из економског ћорсокака, и та категорија пензионера ће доћи на ред! Коначно, свако мирење са неправдом знак је узурпатору права да може да настави са флагрантнијим кршењем закона, чиме се земља уводи у дикататуру.

Народна иницијатива за сакупљање потписа 30. 000 грађана Србије, на основу којих би Народна Скупштина ставила на дневни ред разматрање предлога закона о поништењу  Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и закона о изменама Закона о ПИО из 2014. године, је више од обичне борбе за пензије. Она је доказ политичке и социјалне свести пензионера Србије о потреби стриктног поштовања основних принципа на којима се темељи модерна држава – поштовању принципа уставности и законотости и забрани било ког облика дискриминације.


среда, 2. новембар 2016.

Вулинов пут у политичку прошлост





Већину од 2-4 хиљада пензионера Србије, учесника протеста 1. новембра 2016. године, не сигавши да загреју промрзле ноге и руке, изненадила је вест са званичног сајта Покрета социјалиста Александар Вулин, следеће садржине:

Данас се у Београду окупило стотинак пензионера, који својим политичким захтевима нису представљали нити су говорили у име 1.700.000 пензионера. Зато политички скуп као што је овај треба тако и звати, а никако скупом пензионера. Сва релевантна удружења пензионера изразила су подршку Влади Републике Србије због повећања пензија и једнократне помоћи, али опозиција је и овај пут покушала да своје циљеве представи као циљеве свих пензионера. Понижавајуће мали број окупљених је најбољи одговор политичким партијама које су зарад личне промоције покушале да организују протест пензионера, наравно као и све што су до сада радиле, без и мало успеха.

Пре одговора на овакво саопштење паде ми на памет, ни сам не знам зашто, чувена језичка смицалица поштованог професора 9. Београдске гимназије, Милана Влајина, који је знао да каже, када би видео да ученик није у „материји“ и да врда, - „Дете моје, нисам ја толико глуп колико ти мени изгледаш“, што је значило – седи 1!

Али да се ми вратимо саопштењу.

Процена аутора саопштења да нас се „окупило“ стотињак није тачна. Нисмо се ми окупили! Ми смо протест у организацији УСПС и УСПВЛС данима унапред најављивали, уредно пријавили надлежном државном органу, имали конференцију за штампу и многе активности које указују на озбиљност у организацији протеста.

Сам термин је увредљив за учеснике протеста због чињенице да се професори доктори наука, дипломате, лекари, инжињери, економисти, генерали и патриоте дубоко забринуте за будућност Србије не „окупљају“ него учествују у борби за поштовање уставности и законитости у Србији!

Делимично је тачно да ми нисмо говорили у име 1.700. 000 пензионера Србије! Говорили смо у име оних којима су пензије смањене али смо скренули пажњу свим пензионерима да ће их спорни Закон закачити чим пређу 25.000 динара, и да се пензије не усклађују!
Међутим, не брине аутора саопштења та чињеница. Њега брине чињеница да ми освешћујемо и растачемо бирачки потенцијал актуелне позиције. И ту је аутор саопштења с правом у паници!
Зато констатује да су организатори протеста поставили пред државне органе политичке захтеве!

Господо,

Несхватљиво је да након толико година рада у политичким странкама не разумете суштину политике? Које су то детерминанте „ скупа пензионера“? Да ли су наши захтеви требали да буду – купите нам шаховске табле- обезбедите нам бонове за јефтиније прасеће месо- хоћемо регресиране штапове ?! Знате ли уопште шта је политика? То што неки међу вама мисле да је манипулација људским интересима суштина политике, то није наш проблем.

Па наравно да су социјални захтеви еминентно политичке природе! Зашто бисмо иначе ишли пред Уставни Суд и Владу Републике Србије! 

Сад долазимо до најнеистинитијег и бесмисленог дела вашег сопштења!

Тврдите да: „Сва релевантна удружења пензионера изразила су подршку Влади Републике Србије због повећања пензија и једнократне помоћи, али опозиција је и овај пут покушала да своје циљеве представи као циљеве свих пензионера“.

Која то удружења? Зашто их нисте навели! Само молим вас не спомињите ПУПС и УВПС, да не бисте навукли на себе додатни гнев пензионера Србије! Која повећања пензија? Ви сте господо, из масе новца који сте нам отели, обезбедили повећање пензија  за бесконачан број година, уколико спорни Закон остане на снази! Скоро да сте до савршенства довели Зенонове парадоксе и Арстотелову тезу о Ахилу и корњачи!

Господо, вама подршку пружају руководстава удружења која штите своје интересе, јер сте део политичког миљеа отуђеног од пензионера Србије, а не пензионери Србије. Вама подршку пружају пензионери Србије који не схватају да им повећањима, која су последица отимања од оних пензионера који имају, уствари уништавате будућност јер нису последица реалних извора већ насилне прерасподеле имовине! Могли бисмо навести сијасет доказа колико је овакав приступ решавању социјалних проблема погубан за наше друштво, али би то било губљење времена, с обзиром да све то занте и настављате са бескрупулозним манипулацијама необразованим слојевима бирача.

Коначно, ваша омиљена политичка флоскула, oпозиција!

Која опозиција и какви циљеви опозиције! Није опозиција инструментализовала пензионере Србије. Зар ви мислите да је то могуће? Нас, који у просеку имамо преко 70 година живота? Нас који смо успешно водили привреду, унутрашњу и спољну политику једне велике земље као што је била СФРЈ.

Ствари стоје супротно!

Патриотска и модерна опозиција препознала је у програмима УСПС и УСПВЛС снагу која може да покрене Србију ка решавању нагомиланих социјалних проблема.И ми не бежимо од тога да се уједињујемо са свим удружењима, покретима и партијама чији су програми компатибилни са социјалним интересима пензионера Србије.

Али, како пословица каже – у страху су велике очи!

Присуство часних народних посланика на нашем протесту, слободоумних грађана Србије, ваш Покрет социјалиста Александар Вулин, проглашава политичком манипулацијом?

Да се Покрет социјалиста Александар Вулин искрено залаже за свој програм, сви његови чланови у Београду били би на протесту пензионера Србије?

Коначно, господин Александар Вулин, као ресорни министар морао је бити на протесту да се сам увери шта пензионери мисле о мерама Владе Србије!

Добио би све почасти!
Оваквим саопштењем, тешко!






среда, 26. октобар 2016.

Видимо се на протесту





Грађани Србије,
Потлачена интелигенцијо,
Дискриминисани пензионери,

За који дан, 28. октобра 2014. године, у модерној историји Србије, почеће трећа година примене никада срамније политичке одлуке - легализације отимања дела пензија,  применом дискриминаторског Закона о привременом уређивању начина исплате пензија!

Политичка „елита“ Србије овим Законом озаконила је кршење основног принципа модерне демократије – владавину права, уставности и законитости и инаугурисала владавину воље једног човека или, у најбољем случају уског круга људи око њега, све у складу са наводним притисцима који међународна заједница поставља пред Владу Србије.

Све и да је то тачно, а није, Влада Србије постоји зато да налази најбоља решења којима се обезбеђује функционисање државе у оквирима који су одређени постојећим законима,  а не да своју неспособност исправља и „покрива“ предлагањем и доношењем закона који дискриминишу једну социјалну групу – пензионере!

 Под провидном политичком флоскулом бриге за пензионере чије су пензије мање од 25.000 динара, актуела власт је поделила монолитност ове социјалне групе, поцепала је и изазвала озбиљну подељеност међу пензионерима.Свакако, идеолог оваквог решења које се народним језиком назива отимање, одлучио се на овакву меру играјући на сигурну карту подршке људи са ниским пензијама.

Да је читав Закон, на брзину добро испланирана пљачка пензионера потврђује и чињеница да је веома пажљиво анализиран податак о висини пензија и који проценат „пљачке“ обезбеђује највеће ефекте! Кажемо на брзину, јер Закон нема никакво упориште у реалности, почев од саме породице до ефеката на макро плану. Многи аналитичари су доказали ову тврдњу и није нам намера да се бавимо питањима као што су прогресивно опорезивање енормно богатих људи који су то постали пљачкашким приватизацијама, криминалом и трговином политичке моћи, сивом економијом и организованим криминалом које држава толерише иако се декларативно даноноћно бори против поменутих девијација.

Није ли упутно поставити питање суштине поменутог Закона? Има ли у Закону елемената који упућују на сумњу у намере предлагача Закона. Судећи према свему што је до сада речено – има!

Зато, потлачени део пензионера Србије, а то су пензионери који су у свом радном веку највише одвајали у Фонд ПИО, имају много разлога да грађанским протестима кажу – Не! - организованој пљачки. Не пристајемо више да мирно гледамо како нам се краде део пензије.

Ако смо једнаки пред Уставом и законима, зашто Влада није ударила на све пензије у истом проценту? Шта је са девизним пензијама? Нису настале радом у нашој земљи! У реду, нека онда ти људи живе тамо где су настале! То није цивилизацијски! У реду, тачно. А према нама који смо градили ову земљу јесте цивилизацијски. Значи ако сам градио Немачку, Аустрију или Француску мени се не сме дирати пензија а ако сам градио Србију-може!?Шта је са породицама које имају две пензије које се не умањују!? Добро, можда мало теже разумемо ствари! Или можда ипак разумемо? Рецимо, откуда плате силним партијским намештеницима, када не раде баш ништа у јавним предузећима? Али да не ширимо тему.

Дакле, пезионери Србије, на челу са Удружењем синдиката пензионера Србије и доајенима пензионерских протеста у Србији, војним пензионерима, који су представљени Удружењем синдиката пензионисаних војних лица Србије, излазе на црту борбе за социјална права, на Тргу Николе Пашића, 1. новембра 2016. године у 11. часова.

Пензионери Србије,

Јавни протести су легалан и легитиман начин борбе за социјална права која се темеље на Уставу и законима. Време у коме је држава бринула о нашим правима је далеко иза нас! У времену у коме живимо права остварујемо дијалогом и притиском на актуелну власт која може бити, у зависности од политичких опредељења, мање или више социјална! Устав и закони нам дају правни оквир за нашу борбу. Протест против појединих решења актуелне гарнитуре на власти није атак на државу Србију. Држава Србије је све оно што имамо и што су генерације људи пре нас градили. Држава Србија је и наша територија, наша култура, наш језик, и гробови генерација пре нас. Али, свако од нас, радних људи и грађана је део државе Србије. Власт привремено обавља послове државе јер смо јој ми дали мандат!

Зато имамо право и обавезу да јавно кажемо власти да се не слажемо са неким законима јер нису по вољи народа. Не бира лидер народ већ обрнуто! Зато се глас народа мора слушати. Али, народ мора да каже да се са нечим слаже или не слаже!

Зато, у име боље будућности, кажимо на јавном протесту да се не слажемо са Законом о привременом уређивању начина исплате пензија и подржимо Народну иницијативу о поништењу овог Закона и измену Закона о ПИО.

Видимо се на протесту!




четвртак, 20. октобар 2016.

Полемика поводом објаве на ФБ "Пензионери Србије"



 Поштовани читаоци,

Због важности проблема постављам објаву и полемику са уваженим колегом Божидаром Тодоровићем на свој блог.


 Пензионери Србије,

Многим грађанима Београда, а вероватно и других градова у Србији, путем поштанских сандучића, Удружење војних пензионера Србије доставило је обавештење 01 број 272-3 од 29.09 2016 године:
„Предлог народне иницијативе да се неодложно, по хитном поступку, донесу следећи закони:
1. Закон о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС, бр.116/14) и,
2.Закон о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању...... идт, након чега се објашњавају разлози покретања народне иницијативе.
Обавештење су потписали чланови „Иницијативног одбора“, иако у заглављу акта-информације стоји „Главни одбор“, са председником УВПС на челу, Драгањцем Љубомиром.
Због основане сумње, да би у случају да УВПС успе у својој намери да Скупштина Републике Србије прихвати ову иницијативу и донесе „Закон о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија....“, настало стање законске верификације одузетог дела пензије од дана ступања у правно дејство Закона о привременом уређеивању....пензија, до дана престанка важења, што значи да пензионери којима је умањивана пензија неће имати правну могућност за повраћај привремено умањених пензија јер за то неће постојати законска основа.
За оне који не разумеју шта се сугерише доношењем „Закона о престанку важења“ а не о Закону о поништењу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС, бр.116/14), како су га дефинисали УСПС и УСПВЛС и завели у писарници Скупштине Србије, дајемо објашњење војним и другим пензионерима да уколико потпишу Народну иницијативу коју сугерише и организује УВПС - трајно се губи право на покретање тужби за привремено неисплаћени део пензије.
Удружење војних пензионера Србије одбило је понуђену сарадњу од стране УСПС и УСПВЛС ради заједничке и координиране акције свих пензионера Србије, тако што није одговорило на два дописа УСПС и УСПВЛС и отпочело активности самостално, на начин који изазива основану сумњу да се припрема Закон којим ће се легализовати досадашње узимање дела наших пензија трајно, без могућности вођења судских спорова за повраћај одузетог дела пензија.
Право је сваког слободног грађанина Републике Србије на правну заштиту своје имовине!
Пензије су имовина!
Потписивањем овако срочене иницијативе УВПС, одузимете себи право на судску заштиту ваше имовине, уколико иницијатива прође у Народној Скупштини Србије и буде донет такав закон!
Војни пензионери имају јако лоше искуство са случајем „11.06%“ и мешањем неких удружења у питања заштите права војних пензионера!
Потпредседник УСПВЛС
за информисање јавности и медије
Арсеније Станковић
Коментари
Božidar Todorović
Božidar Todorović Morate objasniti koji je osnov da se gube trajno prava ako se potpiše inicijativa. Istina je da se nikakav odštetni zahtev sada nemože pokrenuti jer će svaki takav zahtev sud glatko odbiti, zato što je smanjenje izvršeno na osnovu zakona. Naravno da će...Погледај још
Miso Savic
Miso Savic Колега Божидаре,
Трајно се губи право на покретање судског спора уколико се потипише Народна иницијатива коју је саставило УВПС, и ако прође, јер не тражи поништење закона већ престанак важења закона. Али, ако прође оно што ми хоћемо, а то је поништење...Погледај још
Božidar Todorović
Božidar Todorović Miso Savic Poništeni zakon je pravni osnov da se lica oštećena tim zakonom obeštete i to sa zakonskom zateznom kamatom. Nadam se da se slažete sa ovom konstatacijom. Ali šta se dešava ako se zakon ne poništi.
Ostavimo po strani što među nama ima zanes...Погледај још
Miso Savic
Miso Savic Колега Божидаре,
У свему сте у праву осим у једном. Занесењаци и сањалице стварају историју и живе људски живот. Они други отаљавају живот.Занесењаци гурају точак историје напред. Они други само пишу о томе!Уколико се не побунимо против постојећег стања, које можемо без гриже савести назвати организованом и криминалном злоупотребом законодавне власти ради нецивилизацијске дискриминације читаве социјалне групе - пензионера, онда пристајемо на интелектуално и цивилизацијско ропство. Различити су облици побуне социјалне свести! Неки од тих облика побуне и борбе за социјална права проклмовани су Уставом и законима! Све остало је питање наше свести, хоћемо ли или не користити та права. Да вас потсетим, 27. март 1941, 9.март 91, 5.октобар 2000.године.Да не говоримо о светској историји. О дометима тих догађаја и њиховим вредностима сада не говорим ништа. Само о методологији стварања већине! Скупштинска већина се ствара. Нико вам је не поклања! Свака власт настоји да задржи постојеће стање и тиме је по дефиницији реактивна. Зато постоји опозиција. Свака власт представља опозицију као непријатеља постојећем стању. Опозиција мора да буде реална јер тако једино може да постане позиција! Све је ово свима јасно! Зашто онда држите страну позиције у УВПС која, користећи се вашим новцем, опструише борбу занесењака за њихова права. Устврдите ми како је најновија акција УВПС, након мог и Табурићевог предлога да у потписивање Народне иницијативе не треба да идемо без УВПС, и два послата дописа којим их позивамо да усагласимо акцију прикупљања потписа свих пензионера Србије, на које они у својој препотентности или страху од губитка позиција нису ни одговорили, смислена и оправдана, и даћете ми шлагворт за невиђени интелектуални обрачун са свим декадентним духовима који постоје у УВПС! Ако сам и имао скривена надања да бих могао наћи заједнички језик са челним људима тог Удружења, након телефонског разговора са господином Љубомиром Драгањцем, који је био његов монолог својствен људима из одређеног друштвеног миљеа и његовог чињења у вези са Народном иницијативом, схватио сам сву бесмисленост даљег дијалога са таквим људима и интелектуалне дискрапанце међу нама.

С поштовањем,
Арсеније Станковић
Božidar Todorović
Božidar Todorović Miso Savic Možete mi bilo šta zameriti i osporiti svaku moju tezu, ali duboko grešite kada me svrstavate u one koji podržavaju Draganjca. Ja sam svoje mišljenje iznosio o njemu i da ga ukratko ponovim. Po meni je on protuva i hohštapler koji je na čudan i neobjašnjiv način avanzoao u čin generala. On je 1994 godine odbio prekomandu iz Podgorice u Prištini, lično mi je telefonski to saopštio i umesto da završi na vojnom sudu, on dobija prekomandu za Beograd i dobija čin generala. Za mene je UVPS mrtav (bar dok im je Draganjac na čelu) i ne pada mi ni na kraju pameti da ih podržim u bilo čemu a još manje da ih branim. Ja sam ovde iznosio svoje mišljenje o mogućnosti da narodna inicijativa uspe i da se po toj inicijativi sporni zakon poništi. Vaše podsećanje na 27.mart 1941, 9.mart 1991 i 5.oktobar 2000. godine je dobro i može se svaki pojedinačni događaj analizirati i videti šta se postiglo. Događaji od 5.oktobra 2000. godine su doneli da se izvrši neviđenja pljačka i enormno bogaćenje pojedinaca sa jedne strane i neviđeno siromaštvo i beda ogromnog broja ljudi sa druge strane. To je doprinelo da SNS dođe na vlast i da donese sporni zakon. Promena od 5.oktobra 2000 godine je uspela zato što je dostignuta kritična masa od preko milion ljudi koji su izlaskom na ulice uspeli da sruše prethodnu vlast i da postave novu vlast. Koliko ljudi je izašlo na dosadašnjim protestima zbog smanjenja plata i penzija. Koliko glasova je SNS osvojio na izborima 2016 i pored toga što je taj isti SNS krajem 2014 godine doneo zakone o smanjenju plata i penzija. Vojni penzioneri, kojima i ja pripadam imaju pravni osnov za tužbe i proteste zbog 11,06%. Zato mislim da te proteste treba nastaviti, možda to treba proširiti na više gradova a ne samo u Beograd. Možda bi veći efekat postigli ako bi smo sa po desetak ljudi održavali proteste u svim gradovima Srbije pred sedištem sudova jer nas po tom pitanju opstruišu sudovi.
Slučaj smanjenja penzija i plata nije moguće voditi pravnim sredstvima već političkim. Da se to postigne treba obezbediti kritičnu masu ljudi koji podržavaju tu borbu. To nije moguće postići bez podrške velikog broja političkih stranaka koje mogu preko svoje infrastrukture, članstva i aktivista obezbediti masovne izlaske ljudi na ulici. Da vas podsetim da je proteste 5.oktobra organizovao DOS gde je bilo 19 stranaka. Koliko stranaka je do sada uzelo učešće na proteste zbog smanjenja plata i penzija.
Zato sam ukazivao na siguran neuspeh narodne inicijative i potrebu da se sva energija uloži na proteste zbog 11,06%. To je moje mišljenje i valjda imam prava da ga iznesem i da pri tome ne budem etiketiran kao bot ili pristalica UVPS kao što pojedinci u svojim komentarima iznose (i oni imaju pravo na svoje mišljenje). Vi kažete sledeće:
"....које можемо без гриже савести назвати организованом и криминалном злоупотребом законодавне власти ради нецивилизацијске дискриминације читаве социјалне групе - пензионера,..."
Zašto diskriminišete čitavu socijalnu grupu-radnike u državnim i javnim ustanovama i preduzećima (vojna lica, lekari, prosvetni radnici, zdravstveni radnici itd) kojima je ta ista zakonodava vlast smanila plate u istom danu kada je smanila i penzije.
Miso Savic
Miso Savic Поштовани колега и земљаче,
Поштени људи као Ви, као и већина људи, често помисле како се ставови, из полемике у којој учествују, односи на њих, што није тачно. Ја знам Ваше мишљење о господину Драгњцу и Ви сте га у полемикама изнели у више наврата.
Miso Savic
Miso Savic Наставак, погрешна команда "глупој машини".
Оно што бих Вам саветовао као старији колега јесте да јавно не износите оцене о било коме јер су "истине" које знамо, осим ако нисмо инсајдери, веома релативне. У то време, наређења се нису могла одбити без последица.

Претпоставимо да је ПУ ГШ ВЈ понудила команди 3. армије неког пуковника за неку руководећу дужност а К-дант 3.армије одбио (дискреционо право) да га прими на руководеће место? У том случају, истине постају веома релативне. Али, драги мој колега, расправљати о личним судбинама је бесмислено и то не треба радити.

Дакле, као што сам и очекивао од већине поштених и савесних људи, разумеју да акција коју води УВПС је веома контрадикторна, пуна нејасноћа и ја чиним све да је спречим, јер ако скупе 30000 потписа ( добијам свакодневно извештаје и нема шансе да успе али немам податке како тече акција код других - ПУПС), и Скупштина стварно донесе такав закон којим се неповратно губи оно што су нам узели, онда је то још једна подвала пензионерима Србије!

Опет, ако мислите да смо наивни, грешите! И ми стварамо подршку у Парламенту и хладне главе вагамо шта нам ваља чинити. Треба само имати поверења у нас! А то поверење се потврђује на најбољи начин присуством на протестима јер без јавне манифестације незадовољства нема политичког помака.
Многи пензионери не схватају да смо ми у средишту политичке борбе за власт? Зашто ово тврдим? Зато што се само путем власти могу реализовати политички циљеви као што су поштовање уставности и законитости у једном друштву. Многи, несвесно, деструктивно делују бесмислицама да им је доста политичких странака! Очигледно, многи не схватају суштину парламентарне демократије и легалних начина за реализацију воље одређене социјалне групе.

Зато не треба бити скептичан! Треба се борити! Треба да сви пензионери Београда и они који могу из унутрашњости дођу у Београд 1. новембра на Трг Николе Пашића.
Не треба да се одвајамо. Ми смо један народ! Заједно смо градили ову земљу! Радници, сељаци, професори, доктори, инжињери, војници, полиција! Ко нас то и са каквим циљем дели?

Коначно, ако УВПС више не заступа интересе војних пензионера, или ако не заступа виталне интересе, зашто бисмо финансирали такво удружење? Наведите ми ( мислим на читаоце) и један смислен разлог?

Потпредседник УСПВЛС
за информисање јавности и медије,
Арсеније Станковић

Делите ову полемику и објаву!
Видимо се на протесту!

четвртак, 13. октобар 2016.

Драги мој саговорниче




Драги мој саговорниче,

„ Једног јутра монголски ратник Џингис-кан и његова свита изашли су у лов, и док су његови пратиоци носили лукове и стреле, Џингис-кан је држао у руци свог омиљеног сокола – који је био бољи и драгоценији од било које стреле јер је могао да се вине у небеса и оданде види све оно што ниједан људски створ не може да сагледа.

Међутим, упркос полету целе групе, нису успели ништа да пронађу. Разочаран, Џингис-кан се вратио у свој логор, али да не би своје незадовољство искалио на сапутницима, одвојио се од њих и решио да се некуда запути сам.

Остали су у шуми дуже него што су очекивали, и кан је био исцрпљен од умора и жеђи. Због летње врелине потоци су пресушили и оније успео да пронађе ништа за пиће све док неким чудом није угледао млаз воде која је избијала из стене пред њим.

Истог тренутка одгурнуо је сокола са рамена, ухватио мали сребрни пехар који је увек носио са собом и дуго га пунио водом, али кад је већ хтео да га принесе уснама, соко је долетео и одгурнуо му пехар из руку одбацивши га далеко.

Џингис-кан је био гневан, али соко је ипак био његов миљеник и можда је и он био жедан. Опет је ухватио пехар, обрисао га од прашине и изнова почео да га пуни. Кад је чаша већ допола била напуњена, соко је поново налетео и просуо воду.

Џингис-кан је обожавао свог крилатог љубимца, али знао је да ни у јеној прилици не може да дозволи да му овај ускрати поштовање јер увек неко може да посматра тај призор издалека, а потом да исприча његовим ратницима да велики освајач није био у стању да обузда једну обичну птицу.

Овога пута извадио је мач који му је висио о појасу, дохватио пехар и још једном покушао да га напуни – посматрајући једним оком извор, а другим сокола. Чим је видео да има довољно воде, и тек што се спремио да је испија, соко је поново полетео према њему. А тада му је кан непогрешивим замахом пререзао шију.

Али млаз воде је пресахнуо. Решен да утоли жеђ по сваку цену, успео се уза стену тражећи извор. На његово изненађење, заиста је наишао на један зденац воде и  угледао на његовом дну једну од најотровнијих змија из тог краја. Да је попио воду не би више био у свету живих.

Кан се вратио у логор носећи мртвог сокола у рукама. Наложио је да се направи златна статуа птице и уклесао је на њеном крилу:

„Чак и када ти неки пријатељ учини нешто што ти није по вољи, он и даље остаје твој пријатељ“

Наложио је да се на другом крилу уклеше:

„ Свако деловање подстакнуто гневом осуђено је на пропаст“ „!

(Одломак приче  „Џингис –кан и његов соко“ из књиге Паула Коеља „ Бити као река“).

Тог дана, назвао сам председника једног удружења војних пензионера са намером да обрадујем Иницијативни одбор УСПС за организовање потписивања Народне иницијативе и протеста поводом закона којим су пензије војних пензионера октроисане на неодређено време, не бих ли добио потврду да је потписивање петиције коју то удружење војних пензионера спроводи, део заједничког посла УСПС, УСПВЛС и осталих удружења пензионера Србије.

Мотив да донесем радосну вест јесте тај што сам ја био иницијатор да се допис упути том великом удружењу војних пензионера које има потребну инфраструктуру и највеће могућности за организовање таквог посла тврдећи да је то интерес тог удружења, што се показало тачним јер је то удружење донело одлуку да се иде у потписивање петиције. Остало је нејасно – самостално или са другим грађанима Србије и како мисле да технички изведу тај посао у Скупштини и са којим посланичким групама!

Нажалост, с обзиром да то удружење није одговорило на званичан допис, ја сам као иницијатор сматрао да треба да разјасним став тог удружења војних пензионера  и ако је потребно, разговарам о координираној акцији тог удружења, УСПС,УСПВЛС и појединих парламентарних странака.

У кратком разговору са председником тог удружења, неочекивао, доживео сам салву увреда због своје јавне речи, уз тврдњу да све што ја пишем је лаж и неистина. Увреде су завршене констатацијом како  „ имам образа и како ме није срамота да га назовем“ и препотентном констатацијом да „са мном неће више да разговара“!

Не знам зашто али изненада осетих мирис ђибре јер такав вокабулар обично воде људи пред крај печења ракије док се мирис просуте ђибре шири около њих, што ме је јако изненадило, јер је мој саговорник једна веома културна и образована особа и ја је изузетно уважавам као личност, али сматрам да удружење којем председава не штити интересе војних пензионера Србије на делотворан начин.

Сагласно мом убеђењу ( које не мора да је исправно, али већина каже да јесте, укључујући и чланство тог истог удружења), користим се својим демократским правом на слободу говора и јавне речи. И та моја јавна реч увек је одговор на текстове или саопштења тог удружења, која су толико нелогична да једноставно провоцирају свакога ко има имало свести и савести и смисао за реалност.

Дакле, стајем иза сваке написане реченице у својим колумнама!

Ја нисам Свевишњи да обдарим људе способношћу да схвате суштину мојих текстова!

Ја могу да покушавам, али не могу да натерам људе, који и даље мисле да је њихово поимање збиље универзална истина-лема о којој нема смисла полемисати када је они саопште и да се свако друго мишљење мора санкционисати као јерес!

Мој саговорник ми каже да треба да се стидим што сам га назвао?

Што би рекао мој пријатељ, новинар Милош Васић – „чега да се стидим, молићу лепо“!

Да се стидим чињеница да нисмо добили повећање као и сви пензионери Србије, и да нам и даље узимају део пензије?

Да се стидим што пишем да су нас адвокати одрали ко „Муса јарца“?

Да се стидим што су неке надобудне величине себи дали за право да тумаче законе?

Да се стидим што тврдим да се чином одбијања да се стане на чело протеста војних пензионера Србије, без обзира на разлоге које делимично прихватам, посејала клица разбијања удружења што је свакодневна истина? Ако нисам у праву објасните ми на логичан начин откуда одвајање војних пензионера у Апатину, Нишу, Београду?

Да се стидим чињенице што покушавам да вам ставим до знања да лидери морају да коначно кажу – за мном војни пензионери, и понесете терет истине о нама! Ако имате леђа за тако нешто, имате подршку свих!

Ако немате леђа да поднесете тај превелики терет онда чините како мислите да је најбоље. Али онда, морате бити спремни да истрпите критике својих одлука и да бираним речима, на културан начин, са уважавањем саговорника, саопштите на аргументован начин да је  критика неаргументована.

Ароганција је сигуран знак немоћи! Она је одговор на чињеницу да се пред нашим очима одвија негативан процес разбијања јединства војних пензионера хтели ми то да признамо или не!

Када би ароганција била чаробни одговор за постојеће проблеме ја бих онда имао много разлога да то будем – ако ни због чега другог оно због чињенице да сам у мојој породици трећа генерација војника ове државе и да у Војнотехничку академију нисам отишао из Београда ради егзистенције јер ми је отац био официр и због чињенице да вашар и циркус „Медрано“ нису били мој једини избор већ Југословенско драмско позориште и Народно позориште!

Зато, драги мој саговорниче, никада себи нећу дозволити да саговорника ословим са ти, да наступам са позиције умишљене силе која је тако својствена ароганцији.

Скромност и љубав према истини се не стичу чином него домаћим васпитањем.

Коначно, драги мој саговорниче, вратите се на почетак колуме и поново прочитајте причу Паула Коеља. Сигурно сте много тога пропустили. Учините то још једном!

Не, станите, немојте да изговорите то што сте наумили. Ароганција је израз немоћи!

Вратите се на почетак колумне!




среда, 28. септембар 2016.

Отворено писмо пензионерима Србије.




Савремене демократије су политичке промене, до сада. најављивале „ врућим“ политичким пролећима и јесенима, желећи ваљда, да на тај начин мобилишу масе за остваривање својих политичких програма и планова.

Србија данас, нема снаге да најави било шта, осим истрошених флоскула о властитој величини, која се Света не тиче и треба јавно осудити незаинтересованост Света због неприхватања нашег модела како од нормалне земље брзо доћи до благостања. Међутим, оно што свет види јесте све већи број људи који напуштају брод звани Србија. Више не помажу ни вешто пласирене неистине о прогресу живота у Србији, о поштовању људских права, о законима у корист народа, о борбеној способности Војске Србије.

Једоставно, свакодневица која се огледа у хроничном пробијанју рокова за завршетак путне инфраструктуре кроз Србију и штети која се мери милионима евра, дематују Дон Кихота српске политике премијера Вучића који једини верује, а много реалнија је оцена да се прави да верује, у оно што му обећевају државни органи и то саопштава свакога дана као истину.

Да истина није то што слушамо, потврђују и штампани медији који су схватили да народ више воли да види гузе старлета, да чита ко је убијен и са колико удараца секиром у главу, да анализира сумњиве референдуме у иностранству и оде у кревет сретан што је рат, који је колико јуче био известан, спречен разумном политиком наших и њихових лидера, јер то боље продаје новине од суморне истине о суноврату државе која се претвара у економску колонију запада, јер то заслужује „ нераднички народ“, како нас често називају са навиших говорница власти. Има много истине у томе! Коначно, зашто би народ радио за шачицу богатих тајкуна у спрези са политичарима и за бескрупулозне капиталисте. Како реаговати када вас неко препоручује као најјефтинију радну снагу у свету. Није ли онда илузорно очекивати вискок квалитет рада уз најмање најамнине. Тако нешто постоји само у обећањима и не препоручује вас као поштоваоца народа којег представљате!

Када једна власт одлучи да удари на најнемоћније, пензионере, онда је то доказ неспособности да се води држава. Величина неспособности власти огледа се у чињеници да је и међу пензионерима направљена дискриминација. Некима нећемо да дирамо пензије, другима ћемо да узмемо део пензија и да помало дајемо- повећавамо пензије онима са малим пензијама на рачун оних што су имали „велике“ пензије, а када и они пређу лимит, и њима ћемо да одузимамо више него што су имали пре повећања!?

Који је то политички смисао овакве идеје?

Смисо је прост. Завадити пензионере Србије, раслојити их, јер јединствени ( 1.750.000) представљају и те како снажан фактор, и на тај начин обезбедити простор за несметане манипулације бирачким телом пензионера Србије. У томе је ова власт – успела! Иста та власт се осмелила да устврди како она није дужна да финансира предизборна обећања ранијих гарнитура власти ( истина је да су на власт увек једни те исти - само мењају називе странака или странке) дата пензионерима и учинила управо исти потез – обезбедила гласове 60 % пензионера којима само привремено није дирала пензије, док не пређу лимит од 25.000 динара.

Међутим, ту није крај политичком идиотизму који хара Србијом скоро 25 година. И пензионери су се поделили! На оне који сарађују са влашћу и за ту сарадњу добијају смешно мале привилегије, оне који су сретни да добијају било шта јер имају друге изворе прихода и никада нису били радничка класа у пуном смислу те речи, и војне пензионере који су навики да о њима други одлучују без да се боре за своја права. Али, како су војни пензионери исти тај народ који се само зове војни, и они су се поделили на оне који сарађују са влашћу, која им добрано октроише пензије, и оне који се не мире са оваквим стањем ствари и покушавају да се боре на све начине против дискриминације, из једноставног разлога јер су веома близу дна, посебно подофицирски кадар и официри нижих чинова.

Док се у другим земљама овакви удари на личну имовину пензионера обавезно претварају у масовне демонстрације са немирима и озбиљним љуљањем влада тих земаља, у Србији нема никаквих назнака за јавним испољавањем незадовољства због дискриминаторских мера владе. Да не бих остао недоречен, навешћу да није реализована нити једна озбиљна мера против организованог криминала, пљачкашки изведене приватизације, и сиве економије која је доминантна у Србији. Судски спорови служе као повремено штиво за наивну читалачку публику која верује да се нешто ради. До апсурда је доведена злоупотреба принципа независности судства.

Србија више нема снаге ни за каква „врућа“ пролећа или јесени!

С времена на време дозирано се пласирају неистине и полуистине кроз лако прихватљиве афере за ионако полуписмено српско пучанство, које и није заинтерсовано за мере владе све док му оне омогућују живот с оне стране закона.

Актуелна власт, као и све власти до сада, то веома добро знају и не пада им на памет да узору шуму сиве економије јер би им балвани веома брзо падали на главе а можда би се дешавале и горе ствари. Једно је сигурно. Читав корумпирани систем би се срушио као кула од карата!

Нажалост, пензионери Србије немају озбиљну организацију која би се супротставила дискриминаторским мерама Владе Србије.

За сада једина организација пензионера, Удружење синдиката пензионера Србије, иако има ентузијасте у својим редовима, због материјалне зависности од других и евидентних организацијских проблема по дубини, није у стању да се озбиљније организује на целој територији Србије а истовремено тешко се одриче синдрома „синдиклаца“ као традиционалних сарадника власти који су на овим просторима били продужена рука власти за пасивизирање радничке класе. Ово удружење тешко да ће моћи да изађе из тог клишеа и не обећава бољитак све док не раскине са „синдикалцима“ чија је функција одавно препозната.

Војни пензионери су посебна прича иако су можда и највише погођени дискриминацијом. Сви имају оправдање за сатанизацију војних пензионера. Свака шуша у власти и изван ње, која је то постала преко ноћи на улици 5. октобра 2000. године, ће спремно избацити флоскулу да је војска крива што се распала СФРЈ, што су се десили ратови, што смо трошили паре годинама а ништа нисмо урадили, што смо изгубили Косово и Метохију и друге глупости као што је и  изјава једног министра да му не пада на памет да исплаћује и повећава пензије онима који имају 115.000 динара. Међутим, о својим примањима те шуше не говоре ништа. Као да су они били послодавац тим људима а не држава и то на основу закона. Коначно, они су поистоветили законе и своју вољу. Да не говоримо о бесмислености повезивања чињенице да је распад СФРЈ довољан разлог да се фронтално удари на војне пензије, које узгред нису ништа веће од осталих при истим елементима на основу којих се одређује висина пензије.

Највеће удружење војних пензионера Србије, које је продужена рука сваке актуелне власти, одавно је престала да штити интересе војних пензионера. Тачније оно јесте штитило интересе војних пензионера у мери у којој је то чинила и сама држава. Како је државе престала да штити интересе војних пензионера који су засновани на Уставу и законима, руководство УВПС је само наставило да спроводи интересе актуелне власти.

Ту ништа није спорно, али је спорна чињеница да се то Удружење финансира из чланарина чланова удружења а новац троши углавном према својим интерсима. Међутим и то није толико битна чињеница у односу на чињеницу да Удружење војних пензионера Србије себи даје за право медијације о правима војних пензионера која су регулисана Уставом Србије и законима Војске Србије и фонда ПИО републике Србије. И што је још опасније постало је пропагандна машинерија за пацифизирање борбе војних пензионера за њихова права чиме ствара веома неистиниту слику о целој социјалној групацији која је поднела највећи терет распада СФРЈ коју су иницирали и реализовали политичари уз подршку иностраног фактора који је имао своје интересе од распада СФРЈ.

Удружење војних пензионера Србије даје себи ничим детерминисано право да осуђује Удружење синдиката пензионера Србије зашто је примило за колективног члана Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије?

С којим правом се УВПС меша у организацију других удружења?

Да ли то извесни стаљинистички умови у УВПС мисле да је политичка и социјална оријентација и организација  војних пензионера безусловно везана за УВПС!

Апсурд! Најпростије речено, неразумевање суштине демократије и још много тога, али је бесмислено упозоравати на погубност девијација које са собом носи свака затворена друштвена група у којој њен врх има сијасет привилегија, а притом је прилично политички необразована и неспособна да схвати далекосежност својих дела.

Данас, огромна већина војних пензионера сматра да УВПС више не заступа њихове интересе, а да је то тачно не треба бити обдарен посебним смислом за аналитику. Ако од 100 војних пензионера нађете иједног који ће рећи да је задовољан што му је пензија смањена ( у распону од 20.000 до рецимо 1000 динара) онда је оправдан став риководства УВПС да се не организују протести због смањења пензија и веома проблематичног начина на који је решен дуг према војним пензионерима Закључком Владе Србије. Али свако разуман зна да нормалан човек не може бити задовољан оваквим дискриминаторским смањењем „високих“ пензија.

Последица понашања руководства УВПС јесте исчлањивање из тог удружења и престанак финансирања некога ко не заступа ваше интересе. Наизглед оправдан поступак војних пензионера последица је веома опасне и добро осмишљене акције  самог руководства УВПС која за циљ има разбијање јединства војних пензионера које би обезбедило јединствен наступ свих војних и других пензионера у борби за своја законска права. Нађен је формалан повод за почетак акције – одбијање УВПС да организује протесте због неповећања пензија војним пензионерима под истим условима као и свим пензионерима Србије.

Прво је то урадио господин Милан Кркобабић са цивилним пензионерима Србије који су сада мање-више маргинализована политичка снага али су још увек какав-такав гласчки потенцијал ( оних 60%), а сада је на делу руководство УВПС које је понуду УСПС да се иде у заједничку акцију прикупљања потписа за Народну иницијативу за поништење спорног Закона о привременом начину уређивања исплате пензија, једноставно претворило у властиту акцију потписивања петиције без икакве гаранције да ће потписи бити део једиственог списка пензионера Србије.

Неспорно, руководство УВПС је неформални део актуелне власти и има задатак да вештим тактичким потезима разбија јединство војних пензионера. Овај проблем превазилази оквире спашавања буџета Србије и постаје безбедносни проблем који се тиче саме државе. Не треба заборавити чињеницу да међу војним пензионерима има велики број релативно младих људи способних да активно учествују у одбрани земље.Уосталом, ако затреба, није ли логичније спашавати младост Србије коју ионако изједа „бела куга“. Оваквим односом државе и УВПС према војним пензионерима непогрешиво се иде у стање њихове флуидне спремности за одбрану државе!

Неразумном одлуком руководства УВПС да самостално иде у потписивање Народне иницијативе коју је покренуло УСПС заједно са УСПВЛС као колективним чланом, само је потврдило да не одустаје од сарадње са актуелном влашћу и да подржава процес пацифизирања пензионера Србије у борби за њихова права, а тиме и за поштовање принципа уставности и законитости и владавину права.

Зато, сви слободоумни људи треба да се прикључе заједничкој акцији УСПС и УСПВЛС и потпишу Народну иницијативу о укидању спорног закона којим су нам пензије смањене на неодређео време и тим чином дискриминисани у односу на остале грађане Србије.Чланови УВПС треба да покрену ово питање преко органа свог удружења и захтевају да акција буде јединствена. Ако руководство УВПС то одбије, чланови треба да дају своје потписе УСПВЛС.

За овако велику акцију биће потребне и одређене финансије као добровољан прилог за штампање материјала и неопходне пратеће расходе за материјална средства током реализације Народне иницијативе. Покажимо величину наше политичке свести!

Пензионери и грађани Србије,

Императив времена јесте интерсно удруживање свих пензионера Србије.

Ово је време борбе за наша социјална права на основу закона. Што се пре супротставимо беззакоњу имаћемо боље сутра и правно уређену државу!