ПОШТОВАНИ ЧИТАОЦИ У СРБИЈИ И ИНОСТРАНСТВУ,

ЧЕСТИТАМ  ВАМ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЧНЕ ПРАЗНИКЕ СА ЖЕЉОМ ДА ДУГО ЖИВИТЕ У МИРУ, ЗДРАВЉУ И ВАСКОЛИКОМ БЛАГОСТАЊУ.

Ваш блогер,
Арсеније Станковић

Угрувавање.

Сећам се да су ми се по рукама и ногама а често и по лицу, кад год бих пао играјући се „вије“ као дете, након тога појављивале модрице по телу. Једном ми се појавила и на лицу након сусрета са Георгом „Жоржом“ Станковићем на познатом земунском купалишту „Лиду“ јер сам се нешто ускопистио да му не дам сендвич направљен од два парчета хлеба, парадјеза и куване сланине, и носио сам је доста дуго. Додуше, имао сам сатисфакцију гледајући „Жоржове“ мечеве у којима је издржавао невероватне батине. Дакле када се неко угрува физичком силом појаве се модрице.

Касније, овај термин се преселио у сферу политике, мислим на угрувавање, па се тако за некога ко је причао свашта а да није проверавао чињенице, или их је, не дај Боже измишљао, говорило:“ Пусти га има да се угрува тако да ће му каријера бити  завршена“.

Било је и оних и то мало више, који су намерно шефове навлачили на танак лед да се „угрувају“ и тако их макну са политичке сцене. Угрувавања има разних – од наручених истраживања јавног мњења до самозаљубљеног председника кога угрувачи свакодневно убеђују да му је популарност у народу или странци толико велика да је згодно да распише изборе и потврди ту чињеницу и – изгуби изборе.

Они који се баве угрувавањем су скоро по правилу из другог реда у позоришту и по дифолту би требали да штите леђа првом реду, али у Србији није тако. Уствари, истина је да је свугде тако и зашто би у Србији било другачије. Али нису само они из другог реда. Има и оних који су задужени да у име виших циљева угрувају оне који су се заборавили у времену и простору и почели да виде своју слику на новогодишњим календарима уместо Деда мраза који дели срећу деци, и да ословљавају грађане са „мој народе“. Сасвим случајно, знам да у француској армији пуковника и генерала ословљавају са мон женерал, мон колонел, у свештенству мон сињор,  мон Дије или Дје (Мој Боже), али се ово Дије некако скрати да испадне Дје, и та присвојна заменица има одређено значење које се огледа у супремацији једнога над осталима. Мене увек прође нека нелагодна језа кад неко каже мој народ, моја влада, моје министарство и одмах у томе видим неку алијенацију или вам отуђење од суштине оног што треба да буде.

Ето, например узмимо случај закидања дела пензија војним пенуионерима у дугом временском периодо од 1. јанура 2008. године до данас, а неки тврде, и то по њиховим речима аргументовано, и даље! Има ту и процената, али не разумем се баш у те проценте и не бих да се угрувам.

Међутим, неки министри никако да престану са угрувавањем. Ево, када већ говоримо о војним пензионерима, некако се наместило ресорном министру, ваљда по дифолту, да се угрувава ћешће него што би било очекивано.

Иначе, ресорног министра господина Александра Вулина се сећам још из ратног времена или непосредно након потписивања Кумановског споразума, када је као члан делегације ЈУЛ-а долазио са госпођом Горицом Гајевић у посету  Скупштини Народне Републике Кине која се налази, како је ред у Пекингу. Могао бих да наведем и адресу где се налази Одељење за овакве парламентарне посете, али то читоцима није ни битно.

Много је битнија чињеница да је већина чланова делегација редовно проводила своју парламентарну активност у једном објекту који се зове „Перл маркит“ у близини „Темпл оф Хевн“ или вам у „бисерној пијаци“ близу Храма Неба. Ту сам први пут видео и господина Александра Вулина. Ни слутио нисам да ће му животни пут доделити улогу да брани и образлаже моја и права војних пензионера Србије. Мислио сам, вероватно погрешно заведен његовим тадашњим имиџом Вудстока седамдесетих, да ће се његова каријера кретати према операционализацији савремене левице у Србији и искрено се радовао што имамо следбенике. Нажалост, то се није десило и данас је ту где јесте, добровољно приморан да буде „угруван“ препродајом полуистина и неистина из кухиње Фонда ПИО.

Дакле прва полуистина јесте да су Влада Србије и Фонд ПИО Србије понудили војним пензионерима решење дугогодишње пљачке, јер је половично. Све анализе показују да је дуг према војним пензионерима преполовљен. Аутор овог текста нема намеру да се доказује ову тврдњу. То су урадили они којима је то посао. Половично је и зато јер половина оштећених није тужила државу, значи какво такво решење је донето за половину ојађених! Ово је господо, лема. Тврдња која се не доказује нити побија јер је сам по себи јасна.

Она друга половина, која је тужила државу која јој је отимала део пензија не може да прихвати ни половичну понуду јер би у том случају морала да плати судске и друге трошкове као и трошкове адвоката туженога, и на крају би им остала у рукама – сатисфакција. Знам ја шта ће рећи поштовани министар Вулин – како је ова Влада решила оно што остале владе нису, и да то треба поштовати, што је делимична истина.

Шта се народа тиче ко га, зашто и како пљачка? Народ познаје државу! Држава познаје законе! Закони се реализују у судовима! Владе не пресуђују! Владе не владају добром вољом већ силом закона и других правних аката. Има ли грађанин право да не плати порез, инфостан, да не брани своју земљу? Није власт само кртина, она садржи и коске које мора да решава. Када то схвате поједини политичари неће трчати у вруће министарске фотеље.

Како то мисли, поштовани господин министар Александар Вулин да операционализује свој јавно изречени став да судови неће пресуђивати целокупан дуг који је признао Фонд ПИО достављањем војним пензионерима Уверења о дугу, добром вољом, без принуде. Тај акт је признање целокупног дуга, и свако мешање извршне власти у судску власт је супротно интересима Србије у процесу придруживања ЕУ и отварање поглавља о људским правима и правосуђу!

Зар неко мисли, да ће војни пензионери, који су се својим вербалним и протестима на улици изборили за право које им је и Уставни суд Србије потврдио, прихватити понуду - дај шта даш!

Зар неко мисли да ће навођење нетачних података о томе како је већина војних пензионера навалила на „поклон“ Владе Србије и Фонда ПИО, и приказивање броја захтева за уверење о дугу протурити као број оних који су одустали од тужбе?!

Што је најбитније, могу ли неистине било шта да промене!

Не могу!

Чему онда?

Погрешан политички маркетинг који наноси штету Влади Србије! Угрувавање Владе Србије! Треба ли нам то?

Војни пензионери не траже никакав поклон од пореских обавезника Србије, или сликовитије, не завлаче руке у џепове грађана . Они траже само оно што им је одузето организованом криминалном делатношћу појединих носилаца власти.

Ред је да држава сноси селокупну штету коју је произвела. Када плати ту штету њена је ствар хоће ли кривично гонити одговорне за ту штету. Имунитет било које врсте никога не особађа од одговорности када су у питању оваква кривична дела са умишљајем. А он је постојао.

Много је мудрије да се под хитно поступи у складу са законима и спрече даље урушавање ионако крхке економије Србије, уместо што се истрајава на неприхватљивим полурешењима.

А престаће и вечито угрувавање саопштењима која постају своја супротност!

Србија између реалитија и политичке збиље.

Готово да нема дана да се у Србији не дешава нека „опасна афера“ која угрожава наш опстанак и од које смо се само неким свевишњим чудом спасили захваљујући суперменима из редова креатора српске политике, која нема нити један други циљ до скретања пажње полуобразованог пука са горућих социјалних проблема на споредне и измишљене афере.

Тако су сви задовољни, креатори јер су погрешно убеђени у постигнути успех, медији јер су постигли циљ пумпајући балон неистина и лажи везивањем гледалишта чија лица полако од розе боје постају све црвенија и љућа, и појединци који пристајањем на преузимање лакрдијашке улоге уживају у веома опипљивим материјалним ефектима свог моралног суноврата.

Више и не гледамо филмове страве и ужаса. Довољно је да дневно посветимо пола сата медијима и, свега нам је доста. Понајвише лоше режираних драма које „само што се нису догодиле“!

Држава је избегла „државни удар“ који је срећом прошао поред нас као метеор поред Земље, председник Србије је спокојан иако зна да службе безбедности немају никакве валидне податке, да не знају чак ни његове личне податке па ни то ко му је кум. Да службе безбедности "не знају ништа", односно да му не достављају валидне информације, није никаква новост! То значи сасвим нешто друго! И није председник Србије забринут због кума већ због чињеница да сумња у оданост служби безбедности. А то су веома различите ствари, зар не!?

Међутим, нико из власти није посебно забринут због чињенице да се систематски руши одбрамбена моћ Србије урушавањем материјалног положаја и угледа Војске Србије! Нико се посебно није забринуо што је Војни синдикат Србије затражио хитан састанак са премијером Србије, и што ће стање изазвано „незаконитим радом министра одбране Братислава Гашића и министра рада Александра Вулина“, како стоји у саопштењу објављеном у медијима, довести до протеста и штрајка глађу уколико до састанка не дође?

Могуће је да је већина у власти дубоко загазила у подручје искривљене социјалне свести о правима грађана у 21. веку? Да ли то они мисле да су припадници разсиљене војне силе Србије грађани другог реда рођењем одређени да бране интересе светских и локалних моћника? Како то они мисле да обезбеде опстанак Војске Србије сталним ударима на стандард припадника Војске. Или можда, заслепљени отуђеношћу, сматрају да је реална опција да нам војска није потребна и да им само једе буџет, који би они тако радо да разделе док су на власти?

Зашто припадници оружане силе да немају право на законом дефинисан штрајк?

Такво стање је неодрживо као што је било неодрживо стање противзаконитог отимања дела пензије војним пензионерима. Све је то из лонца исте кухиње! Та се кухиња зове: По сваку цену разбити одбрамбену моћ Србије, уништити морал и свест о потреби одбране Србије, учинити је неспособном да се силом супротстави комадању територије, разјединити је изнутра, послати поруку младима да је бранити Србију интерес супротан интересима светских моћника!

Војни пензионери су се организовали и протестима показали да не пристају на противуставно понашање појединих моћника и у томе успели. Јесу ли припадници Војске схватили где води вечито полтронство појединаца у врху Војске и Министарства одбране и да су и они дошли на ред!

Штитећи интересе војних пензионера Војска Србије штити и своје интересе јер колико сутра, биће пензионери.

Зато је неопходно да будемо јединствени. Одбрана интереса Србије је недељива! Свако ко ради против интерса Војске је њен и непријатељ Србије.

Зато, ако Војни синдикат Србије организује протесте, придружимо им се, не дајмо да се даље урушава углед војне професије, не дозволимо петоктобарским шерполупачима да реализују преузете обавезе, јачајмо фронт за одбрану интерса једине отаџбине коју имамо!

Нека нам се придруже сви политичари којима је судбина Србије испред личних интерса. Неки су већ са нама. Пензионери Србије су огромна политичка снага. Морамо да се организујемо у складу са захтевима времена. 

Удружење синдиката пензионисаник војних лица Србије, има визију модерног организовања и активно ће подржати  борбу Војног синдиката Србије за њихова права.

Како смо систематски шишани.

Сећате ли се „Викторијакомерца“ из Ваљева? Ови старији се сигурно сећају а ови млађи да чују.

Негде средином 1991. године, почеше да круже аброви по Генералштабу као има неки капетан у Ваљеву који је основао фирму Викторијакомерц ( наводно супруга му се зове Викторија и радила у деловодству касарне те отуда име  фирми) и да он даје војсци кола на лизинг који је у ствари функционисао по принципу пирамидалних банака.

Ја, у почетку, као и увек неверни тома, а кола ми требају, „кец“ ми се распада. Имам и неке парице, купио бих „опела кадета“, али нисам сигуран у целу причу.

Сломи ме мени најближа особа речима како су ђенерал тај и тај, начелник те и те управе, па пуковник тај и тај, његов заменик, дотерали ни мање ни више но два аудија осамдесетице, популарно зване „јаје“! Ћенерал нисам познавао лично, али пуковника одлично, још из Техничке војне академије, два пута смо и спавали у истој соби када смо ишли на службене путеве. Проверим ја то, кад тамо стварно, на паркингу између зграда 1 и А Генералштаба два нова аудија 80.

Загрејем се ја и уплатим добране паре, по мом рачуну, да будем пети на листи за кадета!

Време пролази, поче и рат, ја одох тамо где сам био! Видим, листу за кола више нико не помиње али се све више чује да је фирма пукла. Ја онако у ратној униформи, беше крај новембра, снег помало провејава, право у Ваљево. Успут залутам у колобарске копове, препали се рудари кад ме видеше у пуној ратној одори, мислили дошао да регрутујем. Једва се извукох колима из оног блата и обрех се у Ваљеву.

У згради ничега нема, све празно. Ко је овде Драги Динић питам људе што тумарају и носе неки намештај. Ја сам - рече један млад човек! Ја кажем ко сам и да сам донео још три хиљаде марака али да одмах добијем кола.

Он ме гледа, каже - нека не требају паре- пита ме шта сам по весу. Ја му кажем да сам завршио ТВА, кад човек само што не црче од смеха! Ја га гледам, није ми јасно шта му је? Када се сабрао рече – па добро колега, како ви да се упецате, па ја сам ово смислио за будале, да шишам овце! Жртвовао сам неколико аутомобила и то је све. Него да те питам нешто? Имаш ли ти 200.000 марака?! Што, питам. Да ти продам фирму а ја бежим у Аустралију да спасим главу! Хоће бре да ме убију. И шта ја да радим, питам га? Ако хоћеш, пуцај у мене, имаш пиштољ. Ако нећеш хајде да попијемо по ракијицу на мој рачун. Ја у кола, решен да више никада не наседнем војној багри на навлакуше, али сам ипак насео и то више пута! Драги Динић продаде фирму Драгом Марићу за 200.000 ДЕМ ( то је онај што је упао у зграду председника Тадића са две кашикаре).

Дођоше на ред и наши званични мангупи. Људи „Застава“ је у проблему, помозимо нашој фабрици да прживи, купимо магнуме и карабине! Ма који ће ми мој магнум и карабин, мислим се! Али добро, куд сви ту и ја. Годинама сам крио расклопљену пушку и држао одвојено муницију да ми деца не настрадају-кад не лези враже! Сетише се да уведу порез на солидарност. Како? Легализација оружја! Ја опет знам шта следи, кажем најближој – аман жено не раде они то због криминалаца него да нас шишају, а она мени -ти си неверни тома, ако сви могу што ти да непријавиш. Добро, урадим ја то и поче да стиже порез за гвожђурију. Шта је ово, 7000 за два комада, пита запрепаштено савест моје породице?! Е то ти је други круг шишања оваца кажем јој ја. Епилог – бацио сам магнум и пушку радницима у МУП-у, узео потврде и отишао решен да нема више шишања.

Знам да се сада смејете и у себи кажете има, има и биће још. И у праву сте! Али чујте како се то десило.

У октобру 2007. године, чујем ја да нам је држава дужна неке паре и одлучим да позовем познаника, ђенерала на високом положају у држави, да ми објасни о чему се ради. Лепо ми се јави човек, знамо се, и рече да дођем у УВП Новог Београда, које је тада имало канцеларију у згради Општине Нови Београд, до Војног одсека, да поразговарамо. Одем ја тамо на састанак а вуновлачара ради пуним погоном. Продам и ја своју вуну и платим 2000. динара да ми напишу тужбу. Што би рекао Ален Адемовић –леле мајко шта ми би! Пет година, узимања давања, и сваки пут као да је први ( ово су стихови песме Здравка Ћолића –Ти си ми у крви). Једва сам добио паре након пет година и личног „клечања“ ( дакле модел клечања је старијег датума) пред судијама. Скоро да сам све сам радио и дао награду пројектантима вуновлачаре 10%. Још гледам списак радника за шишање оваца у едицији УВП. Никад више, мило моје (стихови Бисере Велетанлић) код овог адвоката, кажем ја себи и потписах и другу тужбу са њим. Не могу да одбијем човека, знамо се толике године, знам да ме огулио од срижења, али, научили то га неко дере па то ти је. Прво драње беше 99000. динара.

Ово другу драње прекинух јер фризер више прича него што ради, маказе му тупе, не плаћа трусту вуносрижача таксе, воштење коже такође, време пролази и фризер чека да нарасте цена вуне а мени хладно напола ошишаном, и одлучих да се сам борим за своје паре на суду. Рачунам, имам доста пријатеља међу фризерима за овце, помоћи ће ми да испливам! Неће нико! Кажу не дозвољава им кодекс! Ако се прочује да ме помажу избациће их из вунострижарског удружења. Неће ни да им платиш!

Јесте, не кажем, помогле су ми колеге које не продају своју вуну тек тако. Саветују ме и хвала им!

Уствари ја вама нисам рекао зашто вам све ово пишем?

Зато јер хоћу да вам кажем да је време да кажемо доста шишања. Да је УВПС хтело да одигра позитивну улогу, могло је да ангажује двојицу-тројицу адвоката уз месечну надокнаду по уговору о делу и да по много повољнијим условима сами себе заступамо на рочиштима. Тужбе су типске. Све је могло да се организује да се хтело! Ако се није хтело, зашто је дат списак само војних адвоката? Ако је дат списак адвоката зашто се није агитовало да је проценат за награду адвокату ствар нагодбе. Како то да баш сви узимају 10%. Није то ствар УВПС и других удружења војних пензионера који подржавају овако невиђену пљачку, рећи ће они. Онда, нисте ни ви они који ће нас представљати када се не борите за наша права. Онда ћемо ми са онима који ће се борити за наша права! Љубав за љубав сир за паре. Не може ми вама паре а ви нама шишање!

Уствари то сам хтео да вам кажем!

Што не бива, не бива.

Дошао комшија домаћину у кућну посету да прозборе коју уз чашицу. Домаћица помузла краву и ставила котлић са млеком близу шпорета у намери да га скува. Однекуд, појави се маче па право на млеко! Домаћин дохвати маче, заврну му шију и не гледајући ефекте, баци га у угао собе. Згранути гост га упита:“ побогу комшија шта то уради, па то је мало маче, не зна оно још шта се сме а шта не“!

„Јесте комшија у праву си, али, јеси ли ти покушао да урадиш то са матором мачком, има да фркне на тебе а ако пробаш да је макнеш хоће и гадно да огребе. Ствари треба на време поставити на своје место“, одговори домаћин.

Е сада, овај шлагворт у коментар, због јучерашњег нецивилизацијског испада министра Војног, господина Гашића, има аспирације да покрене промишљање о катастрофално лошој државној политици када је одбрана земље Србије у питању. Да се испад није десио актуелном министру , десио би се неком другом, јер постоји законитост у бесмисленом или намерно бесмисленом постављању министара одбране. Нити један министар одбране, од 2000. године на овамо, није унапредио систем одбране. Само су га сакатили  и чинили инфериорнијим у односу на окружење. Најважнији задаци  министара војних биле су продаја војне имовине уз економски аргументацију да нам није потребна.  Афере које иду уз тај процес, имале су задатак да медијски скрену пажњу јавности и да сакрију суштину – урушавање одбрамбене моћи Србије! То и јесте истина – шта ће Војсци, која је сваког дана све мања и технички инфериорнија, велика имовина!

Да ли је оваква констатација прејака и неоснована критика?

Можемо ли да замислимо ситуацију да је гувернер Народне банке Србије по образовању атомски физичар? Или, да је министар правде дипломирани саобраћајни инжењер? Или да је минстар здравља дипломирани политиколог?

И да не набрајам. Било би и тужно и смешно.

На функцију министра одбране доводе се партијски кадрови, који се у биће војне организације не разумеју и зато се баве стварима које немају везе са делокругом министарства на чијем су челу. То што они мисле да су компетентни, што је опет последица незнања, е то доводи до оваквих и тужних и ружних догађаја на унутрашње политичком плану и велике бламаже целе државе на међународном плану.

Данас, најважнија функција сваке озбиљне обавештајне службе јесте сазнање о стручној оспособљености и моралу неке армије, које, гле чуда, случајно репрезентује министар одбране! О борбеној способности или инфериорности знају сви, углавном све! А афере и бруке челних људи министарства одбране на најгрубљи начин руше морал Војске. Ако опет, они најтврђи сумњају у овакву оцену онда ћу да их подсетим – шта то беше лични пример? Знамо ми да министар то не мора да зна! Али је време да се каже да морају да науче. Или да их неко томе научи!

Премијер Србије је коначно притеран до дувара. Није имао куд и одрекао се Бате, тешка срца. 

Споменуо је још неке! Како каже повукао је црту. Ред је да то учини. Ето рецимо, министар Вулин почео сваки дан, неосновано, да пујда народ против војних пензионера. За час, незадовољство народа може да се пресели против Војске. Само је потребно да неко кресне иницијалну капислу ( кеки кажу и капсла) неком афером, и да детонујући штапин покрене одијум традиционалних непријатеља војске!

Може ли се овако озбиљно водити држава? Руше се тешко постигнути и евидентни успеси на спољнополитичком плану. Руше се скромни економски резултати. Руши се поверење страних инвеститора. Државу представљају људи! Будимо искрени. Сетимо се примитивизама наших партијских министара?

Чини се да је премијер одлучио да се ослободи „мангупа у својим редовима“.

Нажалост то ће тешко ићи. Ако то жели мораће да реализује своју, у последње време све помињанију идеју, о томе да је он премијер свих грађана Србије. То значи раскидање са концептом постизања партијских-материјалних интереса на рачун државних и народних пара!

А Војска је велики буџетски корисник !

Забрињавајуће је то што премијер Владе Србије не види замену за господина Гашића. Зар није логично да то буде неко из редова војске, бивши или садашњи! Зар господин премијер не зна колико професора доктора наука има међу генералима, пуковницима и међу војним пензионерима који би били прави министри одбране и који би се борили за подизање угледа одбрамбене моћи Србије. Верујемо да зна.

Питање је само, шта стварно жели премијер или колико је аутономан у реализацији својих опредељења?

Текст није лекторисан.

Приликом преузимања обавезно навести извор.

Од удружења до политичке партије

Данима рамишљам о томе на која врата да покуцам у тражењу одговора на питање зашто смо овакви какви смо? Разједињени, сујетни, ситносопственичког понашања, идејно осиромашени, слабашног морала за било какву борбу. Да се човек пита, шта нам се то дешава?

Да сам двадесет година млађи, ишао бих од врата до врата да будим и исток и запад, север и југ, али, нажалост то ми године не дозвољавају. Радим оно што могу а у шта дубоко верујем. Верујем да ми, војни пензионери имамо снаге да урадимо нешто за бољу будућност нас и наше деце! Знам ја да многи у себи сада, док читају овај текст, у себи мисле – је,с баш ћемо ми нешто да урадимо!

А ко ће да уради нешто за нас ако нећемо ми сами?

Писао сам о томе. Нестао нам идеолошки оквир, кажу!? Пукао као да је од сапунице! Неки кажу, зато што није ваљао! Ја кажем зато што ми нисмо ваљали јер смо га користили као средство манипулације људима! Шта је то идеолошки оквир? Како су и зашто нестале, подстицајна, хомогенизирајућа, објашњавајућа и оправдавајућа функција идеологије?

Например, како то да је најважнија функција идеологије – подстицајна, видно нестала међу нама. Више нам лежи да оспоравамо нечију идеју или дело како се борити и ићи напред, него да је надограђујемо, пропагирамо, усмеравамо и тиме хомогенизирамо наше редове.

Какав нам то идеолошки оквир треба да схватимо да смо прогнани са огњишта, да смо бескућници,да никада нећемо добити станове које смо отплатили, да су нам осам година крали део пензије, да смо крезави, да богати предузимач радова у јагњећем кожуху са парама има предност у лечењу у односу на генарала без пара, да дојучерашњим колегама са посла узимамо део новаца од чланарина за своје потребе?

Ја кажем – никакав. И кажем – човек је човек а фукара остаје фукара, независно од времена, иделогије, друштвеног уређења или поднебља где живи!

Сами видимо. Комаданта нема! Нема ни партије на коју смо навикли! Остали смо сами на милост и немилост својој свести и савести.

Клуб генерала и адмирала ћути, углавном. Само што не запевају – не рачунајте на нас. Нису сви такви, и то је оно што нам даје наду. Прави генерали и адмирали су увек са нама, својим колегама. Није их срамота што су са војним пензионерима. И ми смо поносни што су са нама! Биће их све више!

Неки опет, проблем виде у Удружењу војних пензионера Србије. Искрено, не мислим тако. Ја нешто, промишљам на овај начин. У реду, руководство штити свој материјални и друштвени интерес. Чланови немају никакве додирне тачке са тим. Руководсво не жели да угрози своју позицију и зато се определило за , како воле да кажу а да се јасно не одреде, „легалан и легитиман начин борбе за права војних пензионера“!

Ако неко мисли да нисам у праву нека анализира шта смо ми урадили након три успешна протеста. Посвадисмо се око позиција ко „селџуци око коске“!

Није проблем у руководству УВПС! Проблем је у чланству! Упамтите што вам пишем – нема великих генерала, постоје само храбри војници спремни да се боре!

Дакле, ако руководство УВПС изгуби подршку свог чланства, промене су вероватне. Проблем је како да чланство схвати нужност промена. Основно је да остваримо подстицајну улогу, да објашњавамо зашто УВПС треба да прерасте садашњи оквир деловања и од удружења прерасте у политичку организацију! Ово је сложено питање и реализација идеје није нимало лака. Али УВПС има „инфраструктуру“ за реализацију идеје и тиме би се зауставио процес даље деградације војних пензионера цепањем на мала удружења. А има и базу и кадар који може успешно да реализује ову идеју. Свакако у коалицији са новим удружењем пензионера Србије. Нова партија уједињених пензионера Србије треба да буде снажан фактор политичког живота у условима вишепартијске парламантарне демократије.

Многи ми сугеришу, да парафразирам, да убацим „печене голубове у уста“ тиме што ћу да формирам иницијативни одбор за реализацију идеје! Свакоме ко се озбиљно бави овим питањима јасно је да то не може тако и да би то био бесмислен волунтаризам осуђен на пропаст.

Зато је неопходно да седнемо и озбиљно размотрима све аспекте ове идеје која ће, хтели ми то ли не, нужно морати да се реализује.

Што пре то је боље, јер постојећа збиља политичког живота Србије није нимало ружичаста.

Удружења војних пензионера и вишепартијска парламентарна демократија

Политичка странка или политичка партија је политичка организација (облик политичког организовања људи), која обухвата људе с истом политичком идеологијом, а с основним циљем потпуног или делимичног освајања и вршења државне власти, демократским путем, на основу избора.
Из овакве дефиниције политичке странке   уочљиви су конститутивни елементи у појму политичке странке: странка је организација, облик политичког организовања људи, основ организовања људи у странку је истоветна политичка идеологија, а циљ удруживања је освајање и вршење државне власти, легалним, демократским путем, учешћем на изборима и добијањем већине на изборима.

Елементи политичке странке долазе до изражаја у дефиницији Пјетра Вирге:

„Странке су удружења људи који имају заједничку идеологију и заједничке интересе и који посредством једне чврсте орагнизације имају циљ да утичу на доношење одлука о политичком правцу развоја земље“.

А Бенуа Жано каже:

„Политичка странка је орагнизована група у циљу учествовања у функционисању политичких институција и освајања власти, како би омогућила превагу идеја и интереса својих чланова“.

Зашто подсећање на давно стечена знања ?

У својим текстовима често сам писао о томе да војни пензионери могу успешно да артикулишу своје интересе само преко политичких странака или партија. Сасвим је свеједно који термин користимо.
Још више сам оспораван, услед непознавања суштине проблема али и због опструкције критичара, ради начина промишљања у ком правцу треба да се крећу организације војних пензионера Србије, међу којима Удружење војних пензионера Србије неспорно, има највећу али не и одлућујућу улогу!

О чему је реч?

Као што је држава Србија тешко прихватила чињеницу да је нестала СФРЈ и настојала да по сваку цену буде сукцесор, мада нису у потпуности јасни рационални разлози таквог понашања које је Србији донело проблем решавања дугова СФРЈ, тако је и бивша ЈНА тешко поднела ту чињеницу оптерећена снажним идеолошким наслеђем, којег већина припадника ЈНА, посебно генерали, још увек не може да се ослободи. Иако је то наслеђе схватљиво са психолошког и социолошког аспекта, оно је веома лимитирајуће са аспекта неопходне транзиције удружења, насталих на тим основама, у нови облик организовања сопсобног да адекватно штите интересе војних пензионера.
С обзиром на вишестраначку парламентарну демократију, војни пензионери могу да заштите своје интересе једино заједничким деловањем са осталим пензионерима Србије, кроз страначко детерминисање интереса или враћањем у надлежност Министарства одбране као посебне социјалне групе. Ово друго, већ виђено решење, је у датим социјалним и економским условима у Србији мало вероватно!
Свакако, не треба потценити чињеницу да су удружења, настала у социјалистичком друштву и условима непримерене транзиције, инертна и да настоје да задрже какаве- такве наслеђене материјалне позиције и привид учествовања у политичком животу Србије!
Опоненти ставу, да нужно морамо ићи на партијско организовање ради артикулисања наших интереса, често наводе малу бројност војних пензионера као фактор којим се априорно оправдава одбацивање било каквих смислених расправа о овој теми.
Овде је веома битно да размотримо још један важан сегмент функционисања правне државе. Када би овај услов био задовољен, дакле када бисмо имали правну државу, односно поштовање принципа уставности и законитости у свим областима друштвеног живота, не би ни било потребе водити даље полемике – удружења би се бавила разним облицима активности које у себи не би имале политичку димензију.
Међутим, основни проблем се састоји управо у томе што су поремећени односи у производњи и расподели материјалних добара. Тачније, слаба или никаква привреда земље није у стању да обезбеди здраву економију способну да сервисира функције државе из реалних извора, из новостворене вредности. Држава мора, да би фунционисала на начин који обезбеђује минимум потреба, да проналази изворе прихода који на дужи период воде земљу у банкрот, или да ограничи потрошњу и снизи цену рада, односно ограничи расходе читавих друштвених група улажењем у сферу непоштовања основних људских права као што је право на законом утврђену пензију.
У таквим, нестабилним условима, без реалних показатеља о томе шта је извесно, инсистирање на нестраначком статусу војних пензионера је сасвим неприхватљив став. Заправо, које су то детерминанте које оправдавају постојање ПУПС-е а не оправдавају партикуларне интересе војних пензионера. Ситуација је доведена до апсурда – потпредседник скупштине Србије је члан ПУПС-е уједно је и председник највећег удружења војних пензионера Новог Београда. Дакле, удружење на чијем је челу, није партијски устројено, осим челног човека који то јесте! Да ствар буде још нејаснија није овај пример усамљен. Има још војних пензионера у ПУПС-е који не штите интересе војних пензионера него интересе своје странке, који су у супротности са интересима војних пензионера.
Дакле, овакво стање има проблем са логиком! Али то никога није брига, и зато смо доведени у стање у којем се налазимо.
Ако сте на тренутак помислили да су угрожени само војни пензионери, нисте разумели суштину! Још више су угрожени интереси свих пензионера Србије чија је партија гласала у Скупштини Србије за закон којим се углавном средње и високо образованом кадру, дакле елити српског друшва, на крају животног века, највише узима!
Ствари ће морати да се мењају у фундаменту. Пензионерске организације морају да забораве време када су биле, свака на свој начин заштићене кишобраном богате једнопартијске државе!
Држава вишестраначке парламентарне домократије претпоставља плурализам интереса који се оперционализују путем партија!
Војни пензионери, у првом реду руководства њихових удружења која настају као природан одговор на нефукционисање концепта једног удружења, мораће ову законитост и нужност да схвате што пре или ће нестати као озбиљан фактор са којим држава мора да рачуна! Управо уситњена удружења војних пензионера, без социјалних захтева уобличених кроз програм једне партије као и редефинисање партије свих пензионера Србије иду на руку онима који у ствари не желе да виде Србију као стабилну земљу са снажним стубовима власти на којима почива савремена демократија.

Ушушкани у јоргану прошлости

Удружење војних пензионера Србије огласило се текстом „ неосновани напади на УВПС и ставови Удружења“ на страницама званичног сајта, непрецизно реагујући на „неосноване нападе“ неформалних група и удружења са малим бројем чланова.

Ако потписник оваквог саопштења сматра да је Удружење војних пензионера Србије минорно удружење или што је још горе, неформална група, онда је он у великом проблему са основним постулатима логике!

Како је могуће раздвојити појединачне од посебних и општих интереса војних пензионера када је овај проблем у питању. Могуће је да постоји грешка у премиси?

Она би могла бити у различитости појединачних и посебних од општих интерса војних пензионера који су само параван за покриће почетне премисе!

Нису ли управо војни пензионери, организовани кроз ваше Удружење, као и они који су организовани кроз друга удружења и они који нису организовани, подједнако погођени пљачком коју су потврдили Уставни суд и други судови Републике Србије и коначно и сам аутор криминалног дела са предумишљајем, РФ ПИО запослених Републике Србије! Да би ствар била јаснија, велики број чланова УВПС редовно је присутан на протестима, и то је добро. Како је онда могуће делити интересе војних пензионера, који произилазе из незаконитог понашања отуђених делова власти?

Најбоље би било да се сви који могу, одазову протестима са Клубом генерала и адмирала на челу. Сигуран сам да бисмо веома брзо дошли до жељеног циља, поштовања Устава и закона Републике Србије.

Да би ствари биле јасније, мене не занима финансијска димензија проблема. Мене занима политичка димензија која се тиче садашњости и будућности војне професије о којој можемо и морамо да закључујемо на основу параметара којима сада располажемо! Ако наставимо са трендом даљег урушавања угледа војне професије, онда је безбедност Републике Србије угрожена без обзира на куртоазне и неодговорне процене и изјаве људи који немају никакво упориште у реалности!

Ви се позивате на ваше деловање законитим начинима импутирајући тиме да се остали боре на незаконит начин. Оваква инсинуација је веома неопрезна, јер да се војни пензионери боре за своја права на незаконит начин, будите сигурни да би протести били забрањени и разбијени. При том, ограничени да спознате суштину проблема, што је веома невероватно, или ограничени облицима и обавезама дугогодишњег партиципирања у власти, што је врло вероватно, која је доносила по војне пензионере погубна решења јер председник најбројније организације војних пензионера у Србији је члан ПУПС-е, политичке партије која није учинила баш ништа за пензионере Србије, проглашавате јавне протесте штетним?

Ваше ангажовање, које је својевремено имало смисла, проглашавате моделом који треба примењивати по сваку цену, колико год било јасно и вама самима да је анахрон и да не даје резултате у држави у којој су озбиљно угрожени принципи уставности и законитости.

У праву сте када тврдите да сте неаргументовано нападани  због информисања 9. новембра 2015. године! Међутим треба разумети да је непримерена реакција одраз тензија и недостатка информација, али и личног става појединаца. Зато је одговорност руководства УВПС велика. Није смела да допусти флуидну ситуацију која је резултирала непримереним реаговањима!

Ваш аутистичан став да су протести бескорисни и да наносе штету угледу војних пензионера скоро да не заслужује озбиљнију анализу. Забога милога, неко вам систематски ништи људска права, одузима вам око 36% пензије у 21. веку, а руководство УВПС говори о штетности и рушењу угледа ако јавно протестујете?!

Постављам питање: Ко руши углед војних пензионера? Они који покушавају да заштите уставност и законитост свим легитимним и легалним средствима политичке борбе или они који упорно покушавају оловкама да пробију „Мажино линију“!

Због оловака смо догурали до овде где се сада налазимо, а неки до контејнера!

Вашој примедби  о томе да се ради о „неоствареним личним интересима неких појединаца и самопрокламованих руководилаца минорних неформалних група“ супротставићу констатацију да је ваша реакција резултат остварених интереса неких појединаца УВПС! Колико год је констатација изречена у вашем тексту бесмислена у односу на предмет расправе толико је констација о појединачним интересима у УВПС антипод претходној и смислена. Дакле, боље да је нисте изрекли! Свака организација, каква год да је мора да има своје лидере, какви год да су, и они су управо онакви каква је организација на чијем су челу!

Неспорно је да је УВПС има највећу одговорност у насталој ситуацији, као и да  одређене активности који се тичу социјалне политике заслужују сваку похвалу. Нажалост, позитивни резултати рада УВПС су потиснути због одбијања да се прихвати реалност.

Покушали смо да нађемо додирне тачке у заједничкој борби за интерсе војних пензионера. Међутим, због обостране неискрености и ситносопственичких интереса нисмо нашли заједнички језик и чинимо штету сами себи. Ако неко не жели дијалог онда га неће бити! Таква одлука је увек на страни јачега, или онога који мисли да је јачи!

Руководство УВПС неће да призна чињеницу да је на сваком протесту присутно све више генерала, да нашим протестима присуствују народни посланици, да се новинари све више обраћају нама и питање је дана када ће се поставити питање ко уствари репрезентује интересе војних пензионера Србије. Да УВПС има право да себе сматра репрезентативним удружењем има исту тежину као што и ја или било ко од нас има право да себе сматра репрезентативним пензионером који се бори за своја права.

И то није ништа ненормално или забрињавајуће. Једноставно, биће изречена констатација да се рукопводство УВПС није снашло у насталој политичкој ситуацији и да се погубило оптерећено реликтима прошлости!

Зато, немојте се борити за моја права, ја то знам сам да радим на основу Устава и закона Републике Србије. Било које удружење нема никакве правно обавезујуће ингеренције. Али има могућност јавног испољавања незадовољства и артикулисања начина за решавање проблема!

Једина истина је да нарушавању угледа и јединства УВПС највише доприноси опортун став његовог руководства које по сваку цену хоће да задржи постојеће стање и расподелу моћи. Нажалост, поједници не разумеју политичку борбу јер се њоме нису бавили топло ушушкани у јоргану организације  које више нема.

Напомена: текст није лекторисан.

Шта и кога народ неће

Тежак живот већине грађана Србије додатно је оптерећен узнемирујућим саопштењима премијера Србије, којима нас скоро сваког дана препарира нека од режимских телевизија као да ће наступити потоп већи од страдања Обреновца ако не будемо следили пут премијерових реформи заснованих углавном на жељама које немају упориште у реалности.

Видно емотивно резигниран пред толиком слепошћу Срба који не виде далекосежност и добробит реформи за које се бори, премијер је изјавио да „ако народ тако мисли, спреман сам да изађем на црту и да предам власт“!

Сада, логиком ствари, ако је премијер спреман да преда власт, мора да се ту нешто „ваља“ у позадини и питање је ко би се прихватио да буде власт. Могуће је да би неки то оберучке прихватили и наивном надању да се још увек има шта узети народу! Премијер је свестан чињенице да нема и да су кредитори лагодног живота дошли по своје. Народ каже – дошао ђаво по своје!

Даље, неумитна логика упозорава да, када је год неки председник или премијер у Србији покушао да учврсти свој политички рејтинг на овакав начин, кукајући што има злу срећу да буде на челу народа који није спреман да поклони силне године нормалног живота ради фараонских идеја од народа отуђених политичара, редовно су губили изборе!

Што је пуно, пуно је! И „весла“ имају коначност! Доста је било сисања, сву могућу политичку демагогију смо већ посисали.

Међутим, увек има то међутим, у изјави премијера Србије има једна реченица, коју би професионалци назвали индикативном. Он каже, ако су га новинари правилно цитирали,: „Искрено, видим да народ не подржава највећим делом реформе које морамо да спроводимо и због тога се лоше осећам јер нема смисла да се то ради ако грађани нису за то“! Ова сазнања је премијер поткрепио резултатом неког истраживања према коме више од 90% грађана је против реформи које је он иницирао!

Неистина је да је премијер било шта иницирао! Неко други то од њега захтева! Истина је да су други наметнули овако тешке економске услове Србији, а да је злосрећни премијер приморан да ради како други диктирају или ће морати да оде уколико се успротиви. Ако нам већ саопштава да га „народ неће“, значи да му је дозлогрдило такво понашање запада. Тако сви постижу свој циљ! Међународни финансијски магнати свој, председник, премијер и министри своје док трају, једини стални губитник је народ Србије!

Искрено није јасно шта ту има да се анализира и истражује. Довољно је да прођете Немањином улицом и видите да сваки дан неко протестује! Све ми се чини да није ни било истраживања и да је премијера погодила као бомба чињеница да су у протесту око продаје Телекома били и чланови многих политичких странака, чији су се прсти повремено добрано завлачили у мед Телекома! Али о томе касније! Не бих био превише изненађен када би се открило да су и неки актуелни министри умешани у протест радника Телекома.

Дакле, у питању је реч „мора“? Шта то мора народ Србије, зашто мора и ко је тај који приморава Владу Србије на крајње непопуларне и погубне потезе  за странку на власти и Владу Републике Србије.

Одговор на ова питања је веома прост и није никаква новост када су интерсе великих сила према зависним економијама малих земаља у питању. Довољно је да анализирате ко су били и где су радили садашњи министри у Влади Србије?

Затим, аутистично инсистирање на европском путу Србије, која од те Европе није имала ништа друго него страдања, и проглашавање такве Европе спасиоцима и искреним пријатељима, само је потврда зашто Србија мора у реформе по мери запада па и по цену да и последњи грађанин Србије нестане. Неко ће изрећи примедбу да није исправно поредити прошлост и интерсе будућности? Велика заблуда! Геостратешки, политички и верски циљеви запада према Србији, коју сматрају истоком, не мењају се вековима! Само су мање или више прикривени.

И ту је премијер у праву! Србија мора да спроводи реформе по мери запада и то такве  које ће за последицу имати разрушену економију, нестабилан и нефункционалан политички систем који није иманентан културном и етичком наслеђу српског народа, неадекватну војну силу и апатичан народ који ће настојати да због створеног стања што пре побегне из Србије  у земље стабилне економије и фунционалне демократије!

Зато премијер „мора“ да удари на пензионере као најслабију карику отпора, на интелектуални слој друштва који свака држава чува као очи у глави јер тај слој друштво вуче напред, на високообразовани кадар јер је само он способан да пружи реалан и рационалан отпор агресији запада која траје али и актуелној власти, јер Србија нема привреду која би могла да обезбеди реалне изворе за функционисање државе!

Још један захтев, премијер Србије „мора“ да решава. Мора да задовољи мегаломанске захтеве свога бирачког тела коме се жури и нема разумевање за премијерову „бригу“ за будућност Србије. Његово партијско бирачко тело, као и сва бирачка тела од распада комунизма до данас, немају никакву идеологију ни програм опоравка економије Србије, осим демагошких “ad hoc” планова за то како што пре доћи до „првог милиона“!

Премијер Србије то „мора“ да ради или ће учестати његове изјаве о томе како са оваквим народом није могуће ићи напред. При том, нико се не пита зашто је народ такав? У одговору на ово питање крије се суштина проблема српског а можда и балканског проблема.

Народ је толико пута преварен да више никоме не верује!

Србија се налази на историјском раскршћу. Геолошки више на западу а идеолошки на истоку, запад је сматра истоком а исток западом. Богати би да своје богатство троше на западу, сиромашни траже спас у истоку. Исток опет,види део својих геополитичких интерса на Балкану позиционирањем у Србији.

Коме царству се приволети? Са народом који би да власт поштује принципе уставности и законитости а који моћни запад и све моћнији исток уопште не интересују, премијеру Србије неће бити лако да се одлучи хоће ли одобрити ТРВ претплату 150 или 500 динара, и ко ће се опарити обновом мокрих чворова по болницама, школама, домовима за незбринуту децу и децу ометену у развоју. Тешко да ће донети исправне и тако круцијалне одлуке макар радио и 24. часа дневно!

Држава је повукла потез!

Иако сам се надао да је Србија правна држава, Фонд ПИО Србије постарао се да јасно, у форми писаног документа, разбије надања војних пензионера да ће преовладати разум и понудити законито решење након осмогодишње дискриминације оних који су највеће жртве пљачкашке транзиције спроведене на простору бивше СФРЈ!

Када су опљачкани материјални ресурси, уништена привреда земље, привремено отуђен део територије Србије, извршен погром над физичким и духовним бићем српског народа на Косову и Метохији – колекви духовности и аутохтоности српског народа, моћници су ударили на вредности које се у читавом свету савремене демоктарије сматрају неприкосновеним – одузимањем дела последњег што нам је остало- пензија остварених нашим умним и физичким радом.

Ово је последњи стадијум свесне деградације и стављања ван закона оних који су дали велики допринос изградњи некадашње заједничке државе и на тај начин неспособност политичког естаблишмента пребачен је на оне који су и своје животе давали верујући маговима политичке демагогије. О разрушеним породицама, детињствима проведеним у редовима пред заједничким тоалетима касарни, колективним самоубиствима, отворимо на кратко очи само када се она десе као вест која продаје новине.

Државни органи редовно ћуте. Као да они нису ти који су најодговорнији за решавање проблема оних које су до јуче гурали у бесмислене ратове које нису ни имали намеру да добију већ да изазову кризу у којој су вешто градили свој политички и финансијски капитал.

Хоће или моћи тако и даље?

Фонд ПИО нуди војним пензионерима нагодбу за осмогодишњу пљачку дела њихових пензија и тиме озваничује оно што осам година војни пензионери тврде, на начин којим се и даље наставља са праксом противзаконите пљачке. Јер, како назвати понуду која не уважава мноштво одредаба заснованих на законима првенствено на пресуди Уставног Суда Србије, који ја јасно рекао да се војним пензионерима пензије морају ускладити под истим условима као и свим пензионерима Србије. При том се законодавна, судска и извршна власт понашају према грађанима као аутономни власници права грађана од којих сви траже своју трећину власништва над њиховим животима!

А грађани имају само један живот, и немогуће му је откинути једну трећину а да оне две могу да осигурају нормалан живот. Коначно, грађани државу доживљавају   једино као силу принуде и нико је више не доживљава као некога ко штити њихова права и интересе. Држава више штити права криминалаца у затворима, пљачкашке послове страних банака, људска права нерадника и номада, него ли права професора, доктора, инжињера,радника, војника и полицајаца који ризикују своје животе свакодневно!

Докле?

Хоћемо ли у унију модерних европских земаља на начин да се животи целе једне генерације жртвују ради стварања привида о прогресу Србије, а у ствари се ради о незајажљивим прохтевима партија на власти и опозиције за лагодним животом без упоришта у реалном прогресу привреде. Хоћемо ли и ми да будемо уписани у историју као савремени робови који су дали своје животе ради мегаломанских жеља „фараона“ да остану забележени као градитељи модерних пирамида! Ко то себи даје за право да се са позиција власти издигне изнад закона ове земље и нуди противзаконите нагодбе.

Нема нагодбе са онима који су вас једном опљачкали а сада хоће да понове исто играјући се игре „доброг и лошег полицајца“. Господо, доста је било!

Ако пензионери Србије- а са њима и војни пензионери које стално завађају са својим суграђанима несувислим причама о високим пензијама војних пензионера и  таблиодним изјавама како ће војни пензионери добити у просеку 340.000 динара једнократно - редовно измирују своје обавезе према властитој држави, супротно појединим носиоцима власти и јавних функција, онда ће и држава морати да се понаша на исти начин.

Господо, договорите се ко ће да сноси чије трошкове, која партија ће којој намирити трошкове изборних лажи и обмана народа. Нагодбе вам нису стране. Али то неће бити на рачун војних пензионера. Ако има за стадионе на којима се окупљају хулигани који су постали изборно језгро појединих партија, онда мора бити и за пензионере!

Два протеста натерала су државу да нешто понуди. Војни пензионери не прихватају никакве нагодбе. Од нагодбе са војним пензионерима до нагодбе са онима који треба да бране народ и државу, само је један корак! Са браниоцима државе нема нагодбе! И никада војска није доводила у питање одбрану државе!  Кад год је држава звала да бранимо Србију, брањена је колико је била способна. Успела би Војска и много више да није било политичких нагодби! Сада нема више нагодби, скинули сте маске!

Издала је Партија удружених пензионера Србије своје бирачко тело. Гласала је против интерса својих бирача. Пезионисани генерали су се одрекли своје војске. Уместо да остану до краја на броду са својим војницима и оду последњи, први су побегли у заветрину политичког колаборационизма. Пензионери Србије немају своје представнике који штите њихове интересе у институцијама државе. Треба нам нова политичка организација. Треба нам ново удружење пензионера Србије!

Створимо сами то ново удружење. Ми смо ту и показаћемо то 17. новембра! Нека дођу сви којима су људска права и слобода мисли смисао постојања. Бранећи те вредности ми бранимо уставност и законитост једине отаџбине коју имамо. Ми протестом показујемо да смо снага на коју држава још треба да рачуна ако затреба. Али сви, солидарно, да делимо добро и зло!

Зато не оклевајте. Не чекајте позиве председника разних удружења да изразите свој став ако имате свој став. Јуче су ме, на једном угледном скупу, многи питали, шта се то дешава, јесмо ли се растурили, како ћемо даље, шта да радимо.

Будимо оно што смо увек били! Увек први у борби за нашу државу и вредности модерне државе. Хоћемо праву парламентарну демократију! Хоћемо независно судство! Хоћемо Владу са угледом у земљи и иностранству! Хоћемо да свет зна за Србију као што је знао за СФРЈ! Хоћемо јаку привреду која ће моћи да сервисра обавезе државе. Хоћемо да пензионери Србије, када буду једнога дана одлазили са овога света, поруче унуцима да наставе тамо где су они стали!

Ако буду дочекали да ико остане!

Зато пензионери поново излазе на црту 17. новембра 2015. године да покажу шта мисле о срамној понуди која вређа  интелигенцију хомо сапиенса.

Наши успеси мере се бројем пензионера који излазе да изразе своје ставове. Ако нас буде много више него прошла два пута, и уступци власти биће сразмерно томе, много виши.

Озбиљни разговори почеће онда када масовношћу почнемо да угрожавамо интересе партија на власти. Да је правда на нашој страни и њима је јасно од првог дана. Ту више нема полемике. Уставни суд је то рекао, Фонд ПИО је то признао, Судови пресуђују! Спорна је само цена коју држава треба да плати да би ЕУ отворила преговоре за поглавља која се тичу људских права и правосуђа!

Онда, поштовани пензионери, грађани Београда, војни пензионери Београда, видимо се  17.новембра 2015. године, на Савском Тргу у Београду у 10.00 часова.

О нашој судбини одлучујемо сами. Она је увек била и биће онаква какву заслужујемо. Изволите, ми смо на потезу! Држава је повука потез!

Анатомија једног текста

Аутору ове колумне поједини надобудни активисти војних пензионера Србије често приговарају да неоправдано инсистира на форми, језичкој чистоти, смислености и стилу писања када се обраћају државним органима. Речју, када указује да је лекторисање и коректура дописа које шаљемо некоме веома битна,  јер је такав допис легитимација аутора али и друштвене групе или институције коју аутор представља.

Из јавних извора, сасвим случајно, изабрао сам један допис који илуструје како изгледа један бесмислен текст.

Хајде да се мало забавимо и насмејемо, али и забринемо, читајући и коментаришући написани текст. Да ли је послат  није ми познато, мада боље упућени тврде да јесте.

"КООРДИНАЦИОНО ТЕЛО 

УДРУЖЕНИХ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА

Тел***************

Меил: ktuvps@gmail.com   

Београд 26.10.2015. године"

Шта овде није добро? Не зна се из које државе су удружени војни пензионери! Нема ни деловодног броја! Каква је то организација која се обраћа Влади Републике Србије а нема деловодник? Шта још не ваља? Мeил! Енглеска реч написана ћирилицом. Онда, ако је већ написана ћирилицом,  већина ће устврдити да је требало написати – мејл, јер се тако изговара. А да све то скупа не ваља кратко закључујемо – треба написати- “E-mail:”!

Али, идемо даље.

"ВЛАДА РЕПИБЛИКЕ СРБИЈЕ

Министарство за рад , запошљавање , борачка, и социјална питања

Ул. Немањина 22-26"

Забога милога поштовани ауторе! Каква год да је, ово је наша република а не репиблика!

Да наставимо!

"Белешка Сектора за ПИО Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 29.09.2015.године" 

Шта је са овом белешком и реченицом која на крају нема тачку? Ваљда сте мислили да напишете:

Веза: Белешка Сектора.... број...... од ......године.

Сада почиње конфузија мисли аутора!

"Господине министре, у току протеста  29.09.2015.године, који смо организовали  незадовољни начином и динамиком решавања, односно нерешавања проблема неусклађених војних пензија за 11.06% од 01.01.2008.године, тражећи од Вас да наведеног дана примите нашу делегацију или се обратите скупу испред зграде владе Србије".

Да ли је икоме јасна ова реченица? Прочитајте је још једном! Опет вам није јасна! Учитељица би рекла: „Седи дете доле, оцена један! За казну, да напишеш сто пута - ја не знам да пишем службене дописе и није срамота не знати али је срамота не учити“!

Форма је неуобичајена. Када се обраћате некоме, учтивост се изражава на следећи начин:

Поштовани господине министре, или Господине министре, или само Поштовани а онда  следи кратко представљање онога ко нешто пише.  

Поштовани,

Обраћамо Вам се у име Координационог тела, које представља десет удружења војних пензионера Србије,  са молбом да размортите наше предлоге.......итд!

Пишете да сте незадовољни динамиком решавања, што претпоставља да се нешто решава али споро а затим одмах тврдите супротно, да се ништа не решава. Тачно је ова друга тврдња и самим тим први део ове реченице је бесмислен.

                                                                                                                   

Али да наставимо!

"До тог сусрета није дошло,  јер сте  тог дана имали важнијег посла, а нашу делегацију препустили  Државном секретару, који нам је поновио причу, односно ТВ репризу вашег гостовања у дневнику РТС, уочи нашег протеста. Та сладуњава прича по ко зна који пут пласирана војним пензионерима, одвратила је део њих од протеста, чиме проблем није решен, већ је додатно усложен. Државни секретар нас је уверавао како ће Закон о јавном дугу „ускоро бити у скупштинској процедури“, али није знао да објасни на који начин ће тај Закон решити наш проблем. Све то нас уверава да проблем опет неће бити решен, а и ако буде, неће бити решен на праведан начин и у духу одлука Уставног суда Србије. Тражимо од вас да обезебедите наше учешће у припреми системског решења проблема. После примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, војне пензије су укупно умањене 25-30% тако да преко 85% војних пензионера живи на ивици егзистенције. Имајући све то у виду, обавештавамо Вас да смо донели одлуку о одржавању јавне трибине на тему дискриминације војних пензионера, на коју ћемо позвати представнике стручне јавности и заказали нови протест за 12.10.2015.године. О непоштовању одлука Уставног суда од стране државних органа обавестићемо и представнике ЕУ у нашој земљи.

Наш став је да се проблем може решити једино поштивањем одлука Уставног суда, а то подразумева да се наше пензије ускладе за 11.06% на основицу од 01.01.2008  с вредношћу бода 9.40 и тако усклађене почну исплаћивати 6.јануара 2016.године. У односу на тако усклађене пензије треба исплатити и настали дуг са затезном каматом, а период исплате дуга не би требао бити дужи од две године. Свако друго решење представљало би нову пљачку, још гору од оне за коју     прозивате бившег министра одбране Шутановца, а нас је опљачкала тадашња влада Србије. Очекујемо од вас  да не дозволите да тако нешто чини и министарсво које водите".

Због садржаја овако написаног текста треба се озбиљно замислити. Откуда аутору текста сазнање да је министар имао важнијег посла? Можда господин министар није хтео да разговара са некаквим анонимусима јер они нису његов ниво за разговоре. И какве везе уопште има та чињеница са предметом представке? Шта значи реч „препустити“? Може ли се званичан допис писати у свађалачкој форми? Какве ТВ репризе, какви бакрачи. Нису ово препуцавања у затвореним ФБ групама! Сладуњава прича!? Молим вас! Да вам се неко званично обраћа на такав начин и тврди да је ваш интервју разлог неизласка војних пензионера на протест. И није јасно ко је усложио проблем - интервју министра или не излазак пензионера? Само је фалила претња да ће га позвати на војну вежбу ако настави да се тако понаша. Опет, ви тражите да будемо чланови његове институције која нешто одлучује а за то немемо никакво упориште у законима. Забога милога, поштовани аутору ове комедије, послушајте себе шта говорите! Ви га обавештавате да сте донели одлуку о одржавању јавне трибине у форми претње? Шта мислите колико јавних трибина има у земљи Србији и шта би било када би сви обавештавали надлежна министарства о некаквим трибинама. При том претите министру да ћете према њему, ако не удовољи вашим захтевима, предузети меру обавештавања представника ЕУ у нашој земљи! Да није жалосно, било би смешно. Пишете о непостојећем закону а пишете га великим словом Закон о јавном дугу-што значи да он постоји!

Реч „поштивати“ постоји у српском језику али је боље користити реч „поштовати“.

Затим, опет министру држите слово да ће бити гори пљачкаш од бившег министра одбране Шутановца.

А шта ако они туже аутора текста за овакве квалификације?

Видите, уважени ауторе овог текста, да није лако написати смислену представку. Није ово заповест командира вода! Још је мање неодговорно млатарање у затвореним ФБ групама. Не можете да пишете – што на уму то на друму! Сва срећа што нисте ставили ничији печат него само свој потпис!

Тако, на срећу, догодило  се да сте представили себе а задовољство је наше, јер добисмо штиво за разоноду.