четвртак, 30. март 2017.

Ко кога и зашто подржава?




На недавно одржаном протесту пензионера Србије, у организацији Удружења синдиката пензионера Србије и Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, 28. марта на Тргу Николе Пашића, прочитано је и писмо подршке Војног синдиката Србије.

На званичном сајту Војног синдиката Србије то писмо подршке није објављено. На мој допис електронском поштом Војном синдикату Србије са молбом да ми доставе информацију да ли је и којим медијима достављено писмо подршке, одговорио ми је господин Предраг Јевтић текстом:“ Ваша порука је примљена“?

У протеклих годину дана Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије активно је помагало јавне активности-протесте Војног синдиката Србије, значајним присуством војних пензионера и говорима председника тог удружења, господина Јована Тамбурића, који је тим говорима и подршком ВСС изазвао неоправдане реперкусије по УСПВЛС.

Ја сам у више разговора са господином Тамбурићем изразио жељу да се састанем са руководством ВСС да бих се лично уверио у капацитете и намере руководства ВСС, као и ради договора о обиму и методу међусобне подршке.

Нажалост, разговор са челницима ВСС Србије, као ни са челницима неких политичких странака ( осим са Бошком Обрадовићем), с циљем прикупљања података за процену о смислу сарадње и позитивним ефектима те сарадње по статус војних пензионера Србије, нису реализовани уз моје присуство, а неки реализовани разговори и без присуства Јована Тамбурића, све више су ме уверавали да ствари не иду добрим током и да је читава представа о заједничким интересима фикција срачуната на промоцију појединаца.

Такво понашање УСПС, ВСС као и господина Тамбурића резултирало је мојим прекидом било какве активности у УСПС а касније и оштрим сукобљавањем са ставовима Јована Тамбурића у вези са подршком УСПС, ВСС и подршком Вуку Јеремићу и Саши Јанковићу, које је имало за последицу моје иступање из чланства у УСПВЛС.

Оно што је битно јесте чињеница да никада мање војних пензионера није било на протесту 28, марта и да су „председници“ удружења војних пензионера више окупирани личним амбицијама него никада угроженијим правима војних пензионера Србије као јасним одговором прозападних снага пензионисаним припадницима Војске Југославије. Оно што агресор није успео агресијом успешно завршава мерама Владе Србије.

Због несхватања времена у коме живимо и наше реалне позиције и снаге у друштву, трпимо поразе због, вероватно, процедуралних грешака УВПС приликом подношења Народне иницијативе Скупштини Србије,  брзоплетог везивања за удружења која нас не желе осим као пчеле радилице у реализацији властитих интереса, пружања подршке ВСС  који реално нема никакве интересе да помаже војне пензионере јер то објективно и није у стању.

Уместо да све своје снаге усмеримо на стварање једне нове, јединствене и времену примерене организације удружења војних пензионера Србије, која ће бити у стању да се на релевантан начин наметне као озбиљан партнер Влади у одлучивању о судбини војних пензионера, ми због неспособности појединаца, уз коју обично иду и друге негативне карактеристике, тонемо све дубље.

Зар није време да на чело разних удружења војних пензионера дођу људи који себе не виде као посланике  у Скупштини или као реактивиране генерале и пуковнике?

понедељак, 20. март 2017.

Будућност Србије је са Српским покретом Двери.




Откако је председница Скупштине Србије Маја Гојковић расписала избор председника Србије за 2. април ове године, политичка сцена Србије се прилично узбуркала и необично асоцира на покрет Sturm und Drang, протест против свих дотадашњих социјалних, политичких и естетских идеала и норми тога времена, стремећи идеалима слободе и хуманости.


Кандидати за председника Србије као да желе да надмаше и саме родоначелнике покрета  „Олује и нагона“ Фридриха Шилера и Јохана Волфганга вон Гетеа, у жељи да бирачком телу наметну амнезију шта нам се све дешавало за време док су се смењивали на власти читавих 26. година, и не бирају начине да остваре циљ заборављајући да та обећања одавно личе на обећања проститутке како више неће то да чини и да ће српски народ њиховим избором коначно постати слободно и хумано друштво!

Како је проституција најстарије занимање на свету, логично се, некако сам од себе, намеће закључак да је то и политичка проституција, те да је не треба олако схватити, када се пласира већински политички неписменом српском бирачком телу.

Српска, већинска, јавност не бави се узроцима опште декаденције нације и некритички прихвата стање као нормално, покушавајући да плива у тој моралној каљуги колико год је то могуће дуже. Све оно , што су други стварали а садашњи срушили, покушавамао да правдамо неолибарализмом и транзицијом, као да ти концепти друштва и економије у себи садрже пљачкашки концепт, тако својствен моралу српске „елите“. Тако прихватамо без трунке савести урушавање принципа уставности и законитости, владавине људских права, индолентни смо према дискриминацији, а морал је прогнан из свакодневног живота.

Несхватљиво је да већ тридесет година на нашој политичкој сцени доминирају ненародне странке, које само мењају појавне облике, а неке не раде ни то, и успевају да идентичном реториком придобијају бираче?

Под офуцаном и демагошком политичком флоскулом о демократском друштву доживели смо грађански рат, економски слом, агресију перјаница савремене „демократије“, губитак територије, прикриван губитак државног суверенитета и отимање личне имовине!

Србија и даље није у стању да препозна шта јој се дешава или нема снаге да било шта промени!


Нема странке на српској политичкој сцени која није инволвирана, у мањој или већој мери, у уништавање властите државе! Све што су могли урушити, урушили су – територију, економију, одбрану и безбедност, правосуђе, здравство, школство, културу, веру...списак је бескрајан.
У таквој атмосфери бирамо новог председника Србије! Кога изабрати? Кога изабрати када смо сигурни да се ништа неће променити јер је све „већ виђено“. С друге стране, бојкотовати изборе, најгоре је решење.

Након властитих превирања, Српски покрет Двери и његов председник Бошко Обрадовић улазе у трку за председника Србије – неукаљани. Програм покрета је прихватљив – која странка има неприхватљив ? Модеран, национално обојен са елементима савремене социјалдемократије! Што је најбитније, Двери се не могу повезати ни са једном афером, криминалом или утицајем страног фактора. Супротно, показали су својим јавним наступима да су за поштовање принципа уставности и законитости, присутни су на сваком скупу где се људи оправдано боре за своја права!

Појавом Двери највише су добили пензионери Србије, јер је пљачка пензионера често постаљано питање на седницама Народне Скупштине, а прваци Двери својим присуством на протестима пензионера и практично потврђују прокламовани програм!
Ако призовемо политичку  рациналност, онда преко 740.000 пензионера Србије има и те како добар разлог да гласа на председничким изборима за Бошка Обрадовића. Као и сви они који су схватили да нас они који су нас довели у овакво стање из њега не могу извући!

Дакле, између прошлости, садашњости и будућности, треба гласати за будућност.

А боља будућност је, судећи према свему, у Српском покрету Двери!
 

Напомена: Текст није лекторисан

петак, 3. март 2017.

Одсећи хидри краке.




Поштовани пензионери Србије,

Ја сам, као и ви, пензионер а имам и поприлично година живота. Уместо да време проводим учећи унука и у игри са једногодишњом унуком, ја, као и већина вас, не могу да осетим то задовољство јер су ми деца напустила Србију! Сада, преко „Скајпа“ моја супруга и ја помажемо унуку да савлада француски језик уместо да га учимо да воли своју земљу и свој, српски језик!

Знам ја да нисам једини чији се корени овде гасе, има нас на хиљаде! Готово да нема породице у Србији из које неко није натеран да „добровољно“ бежи од овог зла које се дешава српском народу. Српском народу, који цео свет види као вредне и способне раднике и одличне стручњаке! А то зло се запатило од деведесетих наовамо и само мења облике и пружа пипке као стокрака хидра у намери да нестанемо као народ! И говори нам како смо нерадници, како смо незадовољни платом од 200 еура, као смо рај за капиталисте када радимо за најмању надницу у Европи, када нам се уместо озбиљне економије нуди некаква жичана мануфактура? Хеј , човече, на стотине радника провлачи каблове између ексера и прави електричне инсталације за „светски реномиране фирме“. Прави привредни бум! Зна ли глава те стокраке хидре да је то технологија од пре 2. Светског рата и мора ручно да се ради! Да моташ цели радни век изолир траку око каблова?

Пред нашим очима та стокрака хидра својим пипцима уништава све што вреди у Србији – економију, војску, морал, територију, вулгаризује веру и Православље! Дојучерашњи атеисти постали су напрасно верници у првом реду сваког верског догађаја резервисаног за ударну вест у информативним гласилима истих тих дојучерашњих атеиста.

Та хидра која је превазишла и саме камелеоне у мимикрији мења своје облике! Звала се комунистичка, па социјалистичка а онда социјалдемократија! А та социјалдемократија родила је на десетине мутаната способних да прождеру све што народ створи. Толико је прождрала да смо ми пензионери остали голи, што се каже „до коже“! Али, нећемо дуго да чекамо, гулиће нам и кожу, ако не кажемо, доста!

Хоћемо ли ми дозволити да се та хидра, премешта са трпезе на трпезу и несметано наставља да ужива у започетој гозби? Хоћемо ли ми, својим гласовима да учествујемо у њиховој гозби?

Ја нећу хидри да дам свој глас и рећу ћу вам зашто нећу!

Нећу зато јер не пристајем да будем израбљиван 21. веку. Европа је тај период прошла пре 100 година!
Нећу, јер не пристајем да ми неко узима пензију како му се ћефне, а да другоме даје, опет како му се ћефне!
Нећу јер је толико бахата и дрска да већ 26. година лаже овај народ како је светла будућност на хоризонту!
Нећу јер јер те и тужи и суди како јој се ћефне!
Нећу јер је отерала младост Србије а оставила само оне којима може да манипулише како јој се ћефне!

И могао бих тако да настављам да набрајам до судњега дана зашто нећу да им дам глас!
Ја ћу да дам свој глас ономе ко ми све то није радио све ове године.

Постоји ли таква политичка странка којој пензионери Србије могу да верују?

Дуго је није било!

Али појавила се. Без велике помпе! Једва се изборила да на поштен начин пређе цензус! Али изборила се!

И ево је ту.

Српски покрет Двери!

Све на што се председник Двери Бошко Обрадовић обевезао према пензионерима Србије, испунио је!

На великом протесту пензионера Србије био је одмах иза руководства УСПС. Све време протеста. Није дошао само да се слика.

Политички програм Српског покрета Двери није политички памфлет! Он је реалност за коју се боре млади људи. Зер није највећи апсурд да пензионере подржавају млади људи док исти ти пензионере седе у својим собичцима заробљени наметнутим мишљењем о томе како нам је одлично јер смо живи?

Ја верујем тој младости. Она је извор прогреса! Младим људима је Србија у срцу!

Зато ћу свој глас за председника Србије дати Бошку Обрадовићу!

Време је да стокракој хидри одсечемо краке. Учинимо то на председничким изборима.

Ми пензионери и наша деца заједно!