Апатија

Апатија

Други је дан како Тужилаштво за организовани криминал у преткривичном поступку прикупља и проверава податке од господина М. Мишковића и осталих о томе где и како су нестале народне паре путем разних, обичном свету,  нејасних финансијских трансакција.

Средства јавног информисања не скидају „breaking news“ о томе шта се дешава -  из сата у сат. Лидери странака брже боље дају своје процене, оцене, ставове, предвиђања, похвале и сумње. Заборављају да вредни новинари и аналитичари бележе сваку њихову изјаву и када се покаже да су ови први оманули у процени, ови други непријатно подсећају на њихове изјаве.

У „најгледанијој емисији свих времена“, како рекоше аналитичари гледаности из РТС, потпредседник Владе мр. Александар Вучић обнародовао је народу оно што се сме обнародовати а да се не угрози преткривични поступак. Први потпредседник Владе отворено је износио мишљење о свим аспектима актуелне афере. Нема се шта приговорити. Ако заиста буде све као што је говорио, онда је он политичар коме бих се радо придружио. Има једна ограда у његовом одговору на постављено питање која ме покренула на размишљање. Заправо ради се о томе да је господин Александар Вучић рекао да су у оквиру својих надлежности он и органи кривичног гоњења (БИА, МУП и остали у ситему државне и јавне безбедности), урадили свој део посла. Све остало је на тужиоцу, који ће поступити на основу својих надлежности. За нас је интересантан део да тужилац може да одбаци кривичну пријаву као неосновану.

Уколико се подигне оптужница и цела афера дође у надлежност судова, колико су нам судови спори, народ жељан правде чекаће дуго на расплет. Када се умешају адвокати, интереси и новац....трајаће то.

Откуда то да баш сада почиње обрачун са организованим криминалом. Одавно се политичари заклињу бирачима да ће баш они, када их изаберемо, очистити Србију од тога зла. Одавно  имамо институционализована тела за борбу против корупције. Речју, одавно имамо све што нам је било потребно а ипак се нико није упецао у мрежу. Одговор изгледа сложен а уствари је прост.

Моћницима Европске уније дозлогрдила су мигољења и кокетирања српских политичара и одлучили да смање доток новца Србији, од кога обичан народ Србије није имао велике користи. То је прави узрок пада рејтинга ЕУ код народа. То значи да неће бити пара за покривање нерада јавних предузећа, војске, полиције и пензионера. Фондови тих делова друштва, јавна је тајна, извор су богаћења политичара. Ако се деси тако нешто, да војска, полиција, пензионери и јавна предузећа остану без пара, онда је то суноврат власти и почетак социјалне револуције, и такав развој догађаја, јасно је, не сме се дозволити. Додатно опорезивање народа нема смисла јер народ ни ове намете не може да сервисира. Где је онда решење.

Решење је у експропријацији експропријатора. Сећате ли се те реченице? С обзиром да „безобразно богати“ неће да „добровољно“ врате део опљачкане народне имовине новој власти, онда се нова власт одлучила да, у складу са  донетим законима, на силу покуша да спаси што се спасти може. Јер коме треба власт без пара? А када се трансфер моћи реализује преко новца, могући су сценарији са жртвама! Сетимо се трансфера новца 2000. године. Неки кажу да се подизало и дугим цевима!

Данас сретнем мог добро обавештеног колегу који ради у једној институцији обавештајно - безбедносне заједнице, и као узгред питам га шта се то дешава? Он апатично одмахну руком и изусти: “ ма пусти, знаш ...deja Vu“.

С поштовањем,