Парада поноса и насиља

Парада поноса протекла је без инцидента али зато политичка сцена Србије није. Јединица жандармерије из Ниша брутално је претукла брата премијера Србије и двојицу припадника елитне јединице Војске Србије „ Кобре“ и то се све могло видети „ у живо“!

Политичка препуцавања су се пренела и у Скупштину Србије, речју, инцидент или нешто друго, постао је медијски хит, како је то код нас уобичајено у недостатку информација о расту економије, људских права и стандарда. А да ли се ради о медијском хиту или о озбиљним политичким превирањима покушаћемо да аргументовано анализирамо.

„Семе зла“ посејао је несвесно режим Слободана Милошевића 90. година када је одлучио да део припадника МУП-а организује као војне јединице. Тај процес није се дешавао „ад хок“. Никако. У војној академији ЈНА и ВЈ школовани су кадрови МУП и то на смеру специјалних јединица. Нажалост, ти школовани припадници МУП само су војнички организовали јединице али нису испољили никакав утицај на те формације, које су вема брзо постале азил за безбедносно веома сумњиве припаднике којима је дат статус бранитеља српства и православља на просторима ратом захваћене СФРЈ. Држава је створила те јединице, дала им звучне називе и ненормално велика овлашћења у односу на степен њиховог општег и политичког образовања, наивно верујући да ће их одбацити након једнократне употребе. Али ствари не функционишу тако, бар не у државним институцијама, поготово када ти људи у својим рукама имају чинове, оружје и легитимације припадника службе државне безбедности.

Ову заблуду први су платили политички противници тадашњег режима а затим и сам премијер Др. Зоран Ђинђић. Онда се држава „наљутила“ па је почистила део најекстремнијих припадника тих јединица. Засигурно онај део који је могао да на неки начин компромитује државу. Оне мање екстремне, држава није пасивизирала на адекватан начин или они нису могли да се уклопе у мирнодопске функције полиције. И проблеми су почели!

Иако се челници МУП упињу да убеде себе и јавност као се ради о „елитној јединици“ тешко да се њихово ангажовање може назвати елитним.Али то и није нека новост на нашој политичкој сцени где се свакави и свашта проглашавају елитом и елитним! Бар она дела који види народ. Елитне су само афере које су увек индикатор лошег стања у одређеној институцији!

Од ове оцене изузимам снаге ангажоване у КБЗ!

Професионалци знају да вредна, поштена и надасве сиромашна већина припадника МУП има само штете од таквих „елитних јединица“ и појединаца.

Не улазећи у питања да ли су господин Вучић и двојица припадника „Кобри“ легитимисани или не, били физички насилни или не, а чини се да нису, постоје многа спорна питања која се тичу организације система безбедности Републике Србије.

Дакле овако – ако је брат премијера имао легитимно физичко обезбеђење, двојицу припадника „Кобри“, онда мора да  постоје безбедносна процена о угрожености породице премијера Вучића и план мера контраобавештајне заштите. Зашто је физичко обезбеђење из „Кобри“ ствар је  председника Николића, премијера Вучића и директора ВБА. Ако је разлог поверење у Војску, онда тврдим да је процена логична и добра. Војска је неупоредиво стабилнија и ванстраначка организација.

Да је тако у прилог иде информација да ВБА има снимак напада на штићене личности што указује на професионализам војне контраобавештајне службе, што је она увек и била! Мада, веома је индикативно да је ВБА у мере контраобавештајне заштите личности предвидела и меру тајног праћења и снимања. Још је чудније да је примена тајне мере обелодањена!

Да ли су се, и ако нису припадници „Кобри“ позвали на службене легитимације припадника војне полиције показаће најављена истрага. Верујем да јесу, и да су тиме вероватно изазвали бес појединаца  „елитне јединице“ јер анимозитет између војске и полиције постоји одавно, још од времена дербија Партизана и Звезде и романтичних туча војника и милиције на коњима и када се Радован Стојичић звани „Баџа“, деведесетих, хвалио како ће да изврши „ваздушни десант“ на Генералштаб ВЈ и држао генералску униформу у свом кабинету пре него су чинови уведени у МУП. Али то су мање озбиљни проблеми!

Много озбиљнија питања су:

Да ли је обезбеђење брата премијера Вучића дато мимо важећих докумената?

Ако је физичко обезбеђење дато  у складу са законом и подзаконским актима онда је поступак жандармерије изван закона?

Да ли постоје и јесу ли оператвна документа ВБА,ВОА, БИА, МУП, и Војне полиције којима су регулисани права, обавезе и сарадња ових веома важних институција система безбедности Републике Србије?

Уколико су односи наведених институција норматовно регулисани а инцидент се десио на овако високом нивоу, онда постоји разлог да се надлежна тела државе   Србије озбиљно замисле о функционисању система безбедности према грађанима Србије, који финансирају исти тај систем и очекују заштиту, и реагује веома оштро!

Гурање овог случаја под тепих могло би да буде затварање очију пред проблемом који би свака озбиљна држава хитно решавала, било јавно било далеко од очију јавности. Међутим, једна ствар је сигурна – нефункционисање система безбедности последица је противуставног страначког уплитања у рад државних институција које по свом бићу не смеју бити страначки вођене!

Појава да се с времена на време службе безбедности нађу у негативном контексту у жижи јавности, указује да је „семе зла“ из деведесетих још увек присутно у одређеним институцијама државе и да хвалоспеви свих власти од 2000. године о успешним реформама система безбедности немају видљиву потврду у пракси.