Држава је повукла потез!

Иако сам се надао да је Србија правна држава, Фонд ПИО Србије постарао се да јасно, у форми писаног документа, разбије надања војних пензионера да ће преовладати разум и понудити законито решење након осмогодишње дискриминације оних који су највеће жртве пљачкашке транзиције спроведене на простору бивше СФРЈ!

Када су опљачкани материјални ресурси, уништена привреда земље, привремено отуђен део територије Србије, извршен погром над физичким и духовним бићем српског народа на Косову и Метохији – колекви духовности и аутохтоности српског народа, моћници су ударили на вредности које се у читавом свету савремене демоктарије сматрају неприкосновеним – одузимањем дела последњег што нам је остало- пензија остварених нашим умним и физичким радом.

Ово је последњи стадијум свесне деградације и стављања ван закона оних који су дали велики допринос изградњи некадашње заједничке државе и на тај начин неспособност политичког естаблишмента пребачен је на оне који су и своје животе давали верујући маговима политичке демагогије. О разрушеним породицама, детињствима проведеним у редовима пред заједничким тоалетима касарни, колективним самоубиствима, отворимо на кратко очи само када се она десе као вест која продаје новине.

Државни органи редовно ћуте. Као да они нису ти који су најодговорнији за решавање проблема оних које су до јуче гурали у бесмислене ратове које нису ни имали намеру да добију већ да изазову кризу у којој су вешто градили свој политички и финансијски капитал.

Хоће или моћи тако и даље?

Фонд ПИО нуди војним пензионерима нагодбу за осмогодишњу пљачку дела њихових пензија и тиме озваничује оно што осам година војни пензионери тврде, на начин којим се и даље наставља са праксом противзаконите пљачке. Јер, како назвати понуду која не уважава мноштво одредаба заснованих на законима првенствено на пресуди Уставног Суда Србије, који ја јасно рекао да се војним пензионерима пензије морају ускладити под истим условима као и свим пензионерима Србије. При том се законодавна, судска и извршна власт понашају према грађанима као аутономни власници права грађана од којих сви траже своју трећину власништва над њиховим животима!

А грађани имају само један живот, и немогуће му је откинути једну трећину а да оне две могу да осигурају нормалан живот. Коначно, грађани државу доживљавају   једино као силу принуде и нико је више не доживљава као некога ко штити њихова права и интересе. Држава више штити права криминалаца у затворима, пљачкашке послове страних банака, људска права нерадника и номада, него ли права професора, доктора, инжињера,радника, војника и полицајаца који ризикују своје животе свакодневно!

Докле?

Хоћемо ли у унију модерних европских земаља на начин да се животи целе једне генерације жртвују ради стварања привида о прогресу Србије, а у ствари се ради о незајажљивим прохтевима партија на власти и опозиције за лагодним животом без упоришта у реалном прогресу привреде. Хоћемо ли и ми да будемо уписани у историју као савремени робови који су дали своје животе ради мегаломанских жеља „фараона“ да остану забележени као градитељи модерних пирамида! Ко то себи даје за право да се са позиција власти издигне изнад закона ове земље и нуди противзаконите нагодбе.

Нема нагодбе са онима који су вас једном опљачкали а сада хоће да понове исто играјући се игре „доброг и лошег полицајца“. Господо, доста је било!

Ако пензионери Србије- а са њима и војни пензионери које стално завађају са својим суграђанима несувислим причама о високим пензијама војних пензионера и  таблиодним изјавама како ће војни пензионери добити у просеку 340.000 динара једнократно - редовно измирују своје обавезе према властитој држави, супротно појединим носиоцима власти и јавних функција, онда ће и држава морати да се понаша на исти начин.

Господо, договорите се ко ће да сноси чије трошкове, која партија ће којој намирити трошкове изборних лажи и обмана народа. Нагодбе вам нису стране. Али то неће бити на рачун војних пензионера. Ако има за стадионе на којима се окупљају хулигани који су постали изборно језгро појединих партија, онда мора бити и за пензионере!

Два протеста натерала су државу да нешто понуди. Војни пензионери не прихватају никакве нагодбе. Од нагодбе са војним пензионерима до нагодбе са онима који треба да бране народ и државу, само је један корак! Са браниоцима државе нема нагодбе! И никада војска није доводила у питање одбрану државе!  Кад год је држава звала да бранимо Србију, брањена је колико је била способна. Успела би Војска и много више да није било политичких нагодби! Сада нема више нагодби, скинули сте маске!

Издала је Партија удружених пензионера Србије своје бирачко тело. Гласала је против интерса својих бирача. Пезионисани генерали су се одрекли своје војске. Уместо да остану до краја на броду са својим војницима и оду последњи, први су побегли у заветрину политичког колаборационизма. Пензионери Србије немају своје представнике који штите њихове интересе у институцијама државе. Треба нам нова политичка организација. Треба нам ново удружење пензионера Србије!

Створимо сами то ново удружење. Ми смо ту и показаћемо то 17. новембра! Нека дођу сви којима су људска права и слобода мисли смисао постојања. Бранећи те вредности ми бранимо уставност и законитост једине отаџбине коју имамо. Ми протестом показујемо да смо снага на коју држава још треба да рачуна ако затреба. Али сви, солидарно, да делимо добро и зло!

Зато не оклевајте. Не чекајте позиве председника разних удружења да изразите свој став ако имате свој став. Јуче су ме, на једном угледном скупу, многи питали, шта се то дешава, јесмо ли се растурили, како ћемо даље, шта да радимо.

Будимо оно што смо увек били! Увек први у борби за нашу државу и вредности модерне државе. Хоћемо праву парламентарну демократију! Хоћемо независно судство! Хоћемо Владу са угледом у земљи и иностранству! Хоћемо да свет зна за Србију као што је знао за СФРЈ! Хоћемо јаку привреду која ће моћи да сервисра обавезе државе. Хоћемо да пензионери Србије, када буду једнога дана одлазили са овога света, поруче унуцима да наставе тамо где су они стали!

Ако буду дочекали да ико остане!

Зато пензионери поново излазе на црту 17. новембра 2015. године да покажу шта мисле о срамној понуди која вређа  интелигенцију хомо сапиенса.

Наши успеси мере се бројем пензионера који излазе да изразе своје ставове. Ако нас буде много више него прошла два пута, и уступци власти биће сразмерно томе, много виши.

Озбиљни разговори почеће онда када масовношћу почнемо да угрожавамо интересе партија на власти. Да је правда на нашој страни и њима је јасно од првог дана. Ту више нема полемике. Уставни суд је то рекао, Фонд ПИО је то признао, Судови пресуђују! Спорна је само цена коју држава треба да плати да би ЕУ отворила преговоре за поглавља која се тичу људских права и правосуђа!

Онда, поштовани пензионери, грађани Београда, војни пензионери Београда, видимо се  17.новембра 2015. године, на Савском Тргу у Београду у 10.00 часова.

О нашој судбини одлучујемо сами. Она је увек била и биће онаква какву заслужујемо. Изволите, ми смо на потезу! Држава је повука потез!