Шта и кога народ неће

Тежак живот већине грађана Србије додатно је оптерећен узнемирујућим саопштењима премијера Србије, којима нас скоро сваког дана препарира нека од режимских телевизија као да ће наступити потоп већи од страдања Обреновца ако не будемо следили пут премијерових реформи заснованих углавном на жељама које немају упориште у реалности.

Видно емотивно резигниран пред толиком слепошћу Срба који не виде далекосежност и добробит реформи за које се бори, премијер је изјавио да „ако народ тако мисли, спреман сам да изађем на црту и да предам власт“!

Сада, логиком ствари, ако је премијер спреман да преда власт, мора да се ту нешто „ваља“ у позадини и питање је ко би се прихватио да буде власт. Могуће је да би неки то оберучке прихватили и наивном надању да се још увек има шта узети народу! Премијер је свестан чињенице да нема и да су кредитори лагодног живота дошли по своје. Народ каже – дошао ђаво по своје!

Даље, неумитна логика упозорава да, када је год неки председник или премијер у Србији покушао да учврсти свој политички рејтинг на овакав начин, кукајући што има злу срећу да буде на челу народа који није спреман да поклони силне године нормалног живота ради фараонских идеја од народа отуђених политичара, редовно су губили изборе!

Што је пуно, пуно је! И „весла“ имају коначност! Доста је било сисања, сву могућу политичку демагогију смо већ посисали.

Међутим, увек има то међутим, у изјави премијера Србије има једна реченица, коју би професионалци назвали индикативном. Он каже, ако су га новинари правилно цитирали,: „Искрено, видим да народ не подржава највећим делом реформе које морамо да спроводимо и због тога се лоше осећам јер нема смисла да се то ради ако грађани нису за то“! Ова сазнања је премијер поткрепио резултатом неког истраживања према коме више од 90% грађана је против реформи које је он иницирао!

Неистина је да је премијер било шта иницирао! Неко други то од њега захтева! Истина је да су други наметнули овако тешке економске услове Србији, а да је злосрећни премијер приморан да ради како други диктирају или ће морати да оде уколико се успротиви. Ако нам већ саопштава да га „народ неће“, значи да му је дозлогрдило такво понашање запада. Тако сви постижу свој циљ! Међународни финансијски магнати свој, председник, премијер и министри своје док трају, једини стални губитник је народ Србије!

Искрено није јасно шта ту има да се анализира и истражује. Довољно је да прођете Немањином улицом и видите да сваки дан неко протестује! Све ми се чини да није ни било истраживања и да је премијера погодила као бомба чињеница да су у протесту око продаје Телекома били и чланови многих политичких странака, чији су се прсти повремено добрано завлачили у мед Телекома! Али о томе касније! Не бих био превише изненађен када би се открило да су и неки актуелни министри умешани у протест радника Телекома.

Дакле, у питању је реч „мора“? Шта то мора народ Србије, зашто мора и ко је тај који приморава Владу Србије на крајње непопуларне и погубне потезе  за странку на власти и Владу Републике Србије.

Одговор на ова питања је веома прост и није никаква новост када су интерсе великих сила према зависним економијама малих земаља у питању. Довољно је да анализирате ко су били и где су радили садашњи министри у Влади Србије?

Затим, аутистично инсистирање на европском путу Србије, која од те Европе није имала ништа друго него страдања, и проглашавање такве Европе спасиоцима и искреним пријатељима, само је потврда зашто Србија мора у реформе по мери запада па и по цену да и последњи грађанин Србије нестане. Неко ће изрећи примедбу да није исправно поредити прошлост и интерсе будућности? Велика заблуда! Геостратешки, политички и верски циљеви запада према Србији, коју сматрају истоком, не мењају се вековима! Само су мање или више прикривени.

И ту је премијер у праву! Србија мора да спроводи реформе по мери запада и то такве  које ће за последицу имати разрушену економију, нестабилан и нефункционалан политички систем који није иманентан културном и етичком наслеђу српског народа, неадекватну војну силу и апатичан народ који ће настојати да због створеног стања што пре побегне из Србије  у земље стабилне економије и фунционалне демократије!

Зато премијер „мора“ да удари на пензионере као најслабију карику отпора, на интелектуални слој друштва који свака држава чува као очи у глави јер тај слој друштво вуче напред, на високообразовани кадар јер је само он способан да пружи реалан и рационалан отпор агресији запада која траје али и актуелној власти, јер Србија нема привреду која би могла да обезбеди реалне изворе за функционисање државе!

Још један захтев, премијер Србије „мора“ да решава. Мора да задовољи мегаломанске захтеве свога бирачког тела коме се жури и нема разумевање за премијерову „бригу“ за будућност Србије. Његово партијско бирачко тело, као и сва бирачка тела од распада комунизма до данас, немају никакву идеологију ни програм опоравка економије Србије, осим демагошких “ad hoc” планова за то како што пре доћи до „првог милиона“!

Премијер Србије то „мора“ да ради или ће учестати његове изјаве о томе како са оваквим народом није могуће ићи напред. При том, нико се не пита зашто је народ такав? У одговору на ово питање крије се суштина проблема српског а можда и балканског проблема.

Народ је толико пута преварен да више никоме не верује!

Србија се налази на историјском раскршћу. Геолошки више на западу а идеолошки на истоку, запад је сматра истоком а исток западом. Богати би да своје богатство троше на западу, сиромашни траже спас у истоку. Исток опет,види део својих геополитичких интерса на Балкану позиционирањем у Србији.

Коме царству се приволети? Са народом који би да власт поштује принципе уставности и законитости а који моћни запад и све моћнији исток уопште не интересују, премијеру Србије неће бити лако да се одлучи хоће ли одобрити ТРВ претплату 150 или 500 динара, и ко ће се опарити обновом мокрих чворова по болницама, школама, домовима за незбринуту децу и децу ометену у развоју. Тешко да ће донети исправне и тако круцијалне одлуке макар радио и 24. часа дневно!